Poštovani predsedniče Skupštine, molim vas da pre nego što počnem, dakle, ne mogu da nastavim jer nisam ni počeo, da mi samo vratite ova tri minuta, jer od tri minuta vi ste dva govorili, da mi vratite na početak da mogu da počnem da govorim.
Hvala lepo.
Dakle, pre nego što iznesem politiku koju Stranka zajedno ima i od koje ne odustaje već nekoliko godina, a koja je i te kako iskazana i u našem „Zelenom dogovoru za Srbiju“, koja je bila osnov za pravljenje Koalicije Moramo na prethodnim izborima, morao bih jednu tehničku stvar da razjasnim sa predsednikom Republike, jer smatram da je u uvodom izlaganju rekao jednu stvar koja prosto ne stoji.
Dakle, Poslanički klub Moramo zajedno nije pozvan ni na kakav razgovor. Ja sam proverio i znam da postoji institucija predsednika i predsedništva i parlamenta i poslaničke grupe. Ja u poslaničkom klubu, zarad javnosti i istine, nisam nikakav poziv dobio. Pošto poziv nismo dobili, a u njemu bi trebalo da stoji i kada i o čemu i u kom formatu i u kojim rokovima razgovaramo, mi kao stranka nismo mogli ni doneti odluku da učestvujemo.
Kada bismo takav poziv dobili, predsedniče, verovatno bi naši organi odlučili i onda bismo videli da li sve to što u pozivu stoji odgovara i da li mi možemo i želimo da razgovaramo o tome. Svakako, istine radi, mislim da bi bilo dobro da to građani čuju. Mislim da je to odgovorno u postupanju jednostavno. Poštujemo sve institucije.
Vreme je za velike odluke. Srbiji treba vizija Zapadnog Balkana u 21. veku. Uveren sam da je poštovanje principa ne menjanja granica ili administrativnih linija, kako neko voli da ih zove, kao što ih naravno i zove, ali i dobijanja jasne, realne i vremenski definisane perspektive punopravnog članstva u EU za ceo region, put za dobar život svakog na ovom prostoru, za svih skoro 20 miliona ljudi koji žive na Zapadnom Balkanu.
Sva ključna pitanja regiona treba rešavati istovremeno. Zalažem se za održavanje međunarodne konferencije na kojoj bi učestvovali svih šest entiteta iz regiona, Evropska unija, zemlje Kvinte, a to znači SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Hrvatska, a ovakva konferencija bi trebalo da ima dva cilja.
Prvi, dogovor o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona. Ta politika bi trebalo da bude potpuno usaglašena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Drugi cilj je da bude formirana ekonomska zajednica Zapadnog Balkana i da budu potpuno uklonjene granice za sve ekonomske aktivnosti. Ekonomska zajednica Zapadnog Balkana bi se kao celina pridruživala Evropskoj uniji, po precizno dogovorenom planu, sa tačno utvrđenim rokovima i čvrstim garancijama za dobijanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Ovo je politika. Ovo je ono iza čega stoje poslanici „Moramo zajedno“, u našem poslaničkom klubu, to je ono oko čega smo se mi dogovorili.
Šta je istorija? Ja verujem da je veliki dogovor koji je tada napravio nakon Velikog rata kralj Aleksandar sa Vudroom Vilsonom, doveo do toga da se napravi jedna velika država Jugoslavija koja je imala svoju perspektivu. U to vreme kada se kralj Jugoslavije dogovarao sa američkom predsednikom u Rusiji su boljševici ratovali sa belogardejcima. Nemačka, naravno, nije ni mogla da se pita jer je izgubila rat.
Drugi pokušaj je uspeo da se napravi jedan potpuno novi i drugačiji politički koncept, za koji ja verujem da je zaista velika ideja, jedna od najvećih političkih ideja u 20. veku je bila ta Jugoslavija koja se desila onda kada je Tito rekao ne Staljinu 1948. godine i kada je napravljen veliki dogovor sa Čerčilom. Svi koji pamte najbolje godine iz tog perioda, koji često zovu i „zlatnim dobom“, su se desile zbog toga što su velika američka sredstva, finansijske pomoći i uopšte sva druga podrška stigla upravo odatle.
Kada su se Rusi pitali, uvažena gospodo, mi smo imali primer iz 1878. godine i taj Sanstefanski mir, zamalo da ostanemo bez države, da se nisu umešale zapadne sile, da nije došlo Berlinskog kongresa, ništa ne bi bilo od nas. Mislim da je dobro da negde potpuno razumemo da nikada u našoj istoriji bez dogovora sa Zapadom nismo uspevali da dođemo do velikih odluka koje otvaraju perspektivu za dobar život ljudi na ovim prostorima.
Rat u Ukrajini je doveo do geopolitičkog zemljotresa. Toga smo svi svesni. Mi živimo u jednom sasvim novom vremenu međunarodnih odnosa. Pala je nova „gvozdena zavesa“. Vi ste, predsedniče, rekli početkom prošle godine, odmah nakon izbijanja sukoba, mislim da je bio mart mesec, da treba da se sakrijemo pod kamen dok ovo ne prođe. Ali ovo neće proći. Mi smo na onoj sednici prethodnoj na kojoj smo razmatrali o Kosovu, vi ste rekli, ja sam o tome govorio, da ne postoji toliko veliki kamen pod koji možemo da se sakrijemo, da jednostavno ovo nije taj trenutak da se donose velike i važne odluke. Vidim da ste sada izašli na drugu poziciju, jer ste i sami potvrdili da sakrivanje pod kamenom nije opcija.
Srbija treba da se odluči. Srbija treba svoju spoljnu i odbrambenu politiku da usaglasi sa ovim novim prilikama, a to znači sankcije Rusiji. Vrednosno, naša zemlja treba nedvosmisleno da izabere svet slobode koji se temelji na zaštiti ljudskih prava, na slobodnim izborima, na slobodi medija i na poštovanju pravne države. Geografski, kao što ste i sami rekli, svi naši susedi, izuzev Bosne i Hercegovine, nalaze se u NATO paktu. Kao što ste sami rekli, niko nas neće pitati o toj stvari.
Postavlja se pitanje kako u ovakvim okolnostima da dođemo do ostvarenja ovog prvog cilja, da dođemo do toga da imamo zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku u regionu. Prosto, politika vojne neutralnosti ne može da zaštiti interese države i građana Srbije. Zato je važno da kao zemlja napravimo dogovor o zajedničkoj politici odbrane i bezbednosti na Zapadnom Balkanu.
Odluku o tome da li ćemo da pristupimo NATO paktu ili ne Srbija donese na referendumu. Sada je trenutak da naša zemlja zaključi bilateralne sporazume, bilateralne vojne i odbrambene ugovore sa nekim od svojih suseda, evo, npr. sa Severnom Makedonijom i sa Crnom Gorom.
Momenat je za veliki iskorak u odnosima Beograda i Prištine. Sada je taj veliki trenutak. Na Kosovu i Metohiji neophodno je konstituisati Zajednicu srpskih opština, koja treba da ima oblik razvijene autonomije, a do sada postignuti dogovori i različiti modeli autonomije koji postoje inače u Evropi daju elemente za rešenje ovog pitanja. Dakle, treba uspostaviti jasno pravilo da se Kosovo ne može ujediniti sa Albanijom, molim vas. Kosovo se ne može ujediniti sa Albanijom, to mora da bude pravilo, bez saglasnosti Zajednice srpskih opština i Srbije. O tome treba da se razgovara. Kada neko kaže ili pita šta je to taj veliki dogovor, pa to znači evo ove stvari.
Neophodno je nedvosmisleno zagarantovati demilitarizaciju Kosova, tako da na ovoj teritoriji nije dozvoljeno formiranje vojske. Čuli smo i sada koliko je to važno za bezbednost celog regiona, za uspostavljanje trajnog i održivog mira i stabilnosti. Takođe, treba utvrditi rešenje za sva imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnog karaktera koja su otvorena između Beograda i Prištine. Isto tako, treba uspostaviti i međunarodno javnopravni status kulturnoistorijskih spomenika na ovoj teritoriji koji su bitni za nacionalni identitet Srba. Ovakav sporazum Beograda i Prištine garantovali bi Evropska unija, zemlje Kvinte i Albanija. Takav dogovor koji bi se organski uklopio u navedeni regionalni sporazum u odbrani bezbednosti i sporazum o formiranju ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, po mom uverenju, može da bude osnov za novu poziciju Srbije prema pitanju pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama.
Ne mora niko ništa, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, da izgubi, ovo nije trenutak kada nešto treba da se izgubi, ovo je trenutak kada treba nešto da dobijemo, kada svi treba da budemo dobitnici, svih šest entiteta Zapadnog Balkana i svi možemo da budemo dobitnici. Pitanje je kako se mi oko toga dogovaramo.
Takođe verujem, predsedniče, da niko ozbiljan ne smatra da je pitanje Bosne i Hercegovine manje teško od kosovskog čvora. Ogroman broj građana ove zemlje ne želi da živi u Bosni i Hercegovini. To je istina, skoro pa polovina. Sa druge strane, granice nije moguće menjati bez nesagledivih opasnosti od novog rata. Zbog toga je neophodno i otvorena vitalna pitanja za funkcionisanje Bosne i Hercegovine rešiti istovremeno na predloženoj međunarodnoj konferenciji.
Uveren sam da je ključ za stabilnost ove zemlje i očuvanje njenih granica stvaranje ekonomske zajednice Zapadnog Balkana. Neophodno je dalje prisustvo međunarodnih snaga i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, što bi takođe trebalo da bude deo sporazuma svih na toj međunarodnoj konferenciji. Ovo bi bio dodatan osnov za te vojne misije, pored postojećih mandata koje već imaju. Verujem da je došlo vreme za velika dela.
Na kraju, vi ste u svojim izlaganjima rekli šta mi gubimo. Rekli ste – mi gubimo sve. Šta dobijamo? Rekli ste – skoro pa ništa. Ali osnovno pitanje je – šta tražimo?
Moje pitanje za vas, i to bih voleo da dobijem kao odgovor je – šta u ovom trenutku vi pregovarate i da li nas ovaj pregovarački proces vodi u siguran put ka međunarodno ugovorenoj demilitarizaciji Kosova? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – da li nas ovaj pregovarački proces vodi uspostavljanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu?
Treće, kako je moguće obezbediti naše ključne državne interese, među kojima je mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini, ako ne vodimo istovremeno pregovore o jednom i o drugom pitanju?
Četvrto, da li vi istinski pregovarate o sigurnom, jasnom i definisanom, oročenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji?
Čuli ste šta je naša politika, čuli ste šta su naša pitanja, ja nisam video da to neko nudi. Pošto to niko ne nudi, a to je naša politika, mi ovaj izveštaj ne možemo da prihvatimo. Dakle, dok to ne vidimo, uvažena gospodo, uvaženi predstavnici vlasti, ne možemo da glasamo. To je pozicija stranke Zajedno, to je pozicija ovog poslaničkog kluba. Hvala vam.
