Ne možete me prekidati.

… i ja sam njemu odgovorio na to što je on mene pitao, a tiče se vođenja sednice.

Vi to uvek radite.

Molim vas, dođite u klupu da razgovaramo. Ne možemo ovako da diskutujemo.

Ne mogu iz klupe da odgovaram na pitanja koja se tiču vođenja sednice.

Nikada u klupu niste došli… (Isključen mikrofon.)

Da li vas zanima da se Skupština izjasni? Ima li potrebe?
(Tamara Milenković Kerković: Da.)
Izjasniće se.
Još jedna povreda Poslovnika. Hajde da vidimo šta ste hteli i da lepo pređemo na prijave ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Svi će da dobiju reč, kao i svaki put. Svi predstavnici svih grupa, svi će da dobiju reč i uopšte nema potreba ni da vičete, ni da galamite, ni da dobacujete.
Po Poslovniku, Miroslav Aleksić i da završimo sa tim.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ukazujem na povredu člana 121. Poslovnika Narodne skupštine.

Vi ste, gospodine predsedniče, juče, 24 sata pre održavanja sednice, dobili Predlog rezolucije koju je podnela Narodna stranka, o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti radi zaštite državnog i nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji i bili ste dužni, u skladu sa ovim članom, da danas to stavite na dnevni red, na odlučivanje, da li će se prihvatiti i raspravljati o njoj ili ne.

U ovim trenucima, posle ovakvih priča predsednika države, i te kako nam je potrebno da zajedno donesemo pregovarački okvir, sa jasnim ograničenjima dokle se može ići, a dokle ne.

Predsednik je završio obraćanje i nije rekao da neće prihvatiti članstvo Kosovo u UN. Ako smo svi za to, ako smo svi protiv priznanja Kosova, hajde da izglasamo to.

Aleksiću, da li ste vi uopšte slušali i šta radite to sada?
Zbog nekog elementarnog reda, čovek govori ovde, a vi na četiri metara od njega slušate, nadam se da slušate, i sada se javljate da odgovarate na to i pri tom neistinu govorite? Da li ste se zbog toga javili po Poslovniku ili vas zaista zanima ona vaša rezolucija?
(Miroslav Aleksić: Zanima nas rezolucija.)
Sada ću i vama da kažem koliko vas zaista zanima.
Znači, ovo je, pod jedan, posebna sednica. Zna se kako se utvrđuje dnevni red i kako to jedino može. To što piše, pročitajte.
Tu vam piše da se dnevni red utvrđuje tako što ga ja dostavim u sazivu za sednicu. Nema nikakvog odlučivanja na sednici samoj o dnevnom redu. Dakle, pročitajte Poslovnik još jednom, koji ste pisali sami.
Još jednu stvar da vam kažem ako ćemo o korektnosti i odnosu. Juče na Kolegijumu vaš predstavnik počne rečenicu bukvalno rečima – mi znamo da ovo ne može da bude na sednici sutra, mi znamo da je određen dnevni red, a znamo i da nije određen dnevni red na ovaj način da opet ne bi moglo, ali evo samo da vam kažem da smo neku rezoluciju podneli.
To sam hteo da vam kažem, da čujete, kada me već pitate i to ja mislim o vašem članu 121, ali vas pitam da li želite da se izjasnimo?
(Miroslav Aleksić: Da.)
Izjasnićemo se, nikakav problem nije.
Sada po redu.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ako žele oni, neka se prijave, pa ćemo mi, kao što Poslovnik nalaže i kao što je red i pravila jasna, da dajemo reč po redosledu.
Reč ima Jahja Fehratović.
Izvolite.
(Aleksandar Jovanović: Pominjete me ovde, imam pravo na repliku.)

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, …

(Aleksandar Jovanović: Pominjete me, imam pravo.)

Ja ću zamoliti kolege da budu pristojni, da nama dozvole da se obratimo.

Gospodine Fehratoviću, ja se vama izvinjavam. Nadoknadićemo ovih 20 ili koliko već sekundi.
Još jednom, svi ćete, apsolutno svi, dobiti reč, ali postoji red. Nemojte samo da vičete.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem. Nemojte da kršite Poslovnik.)
Nemojte da vičete i da govorite u glas sa mnom.
I prošlu sednicu ste počeli tako što ste vikali.
(Aleksandar Jovanović: Imam pravo na repliku, po Poslovniku.)
Ne.
Dakle, nemate. Nemojte to da radite.
Prošli put smo sednicu počeli, Jovanoviću, tako što ste vi vikali. Prošli put je drama bila oko toga da li vam je neko seo na mesto. Zašto sada opet moramo da slušamo vas da vičete.
Dozvolite Jahji Fehratoviću da govori.
Gospodine Fehratoviću, da li možete vi da govorite?