Nemojte da vičete. Samo lepo pričajte. Samo lepo, polako, razložno pričajte i nemojte da vičete.

Zašto oni viču? Dosta. Dosta.

U redu. Dozvolićete da nastavim da govorim.

Nastavite, ali samo lepo i pristojno.

Razlog zašto su u prethodnih 10 godina pregovori o Kosovu vođeni tajno jeste činjenica da se oni ne vode u interesu građana Srbije i u pravcu pomirenja, rešavanja problema i stvaranja mira u regionu, već u pravcu ostanka gospodina Vučića na vlasti. Ustupci koje Srbija pravi u pregovorima jesu nagrađeni. Nemojte imati sumnje, ali ličnom i političkom korišću Aleksandra Vučića i SNS. A to je ono što on želi da sakrije. Zato su pregovori tajni, zato nema ulogu opozicija koja može biti kontrolna u ovom slučaju. Tokom ovih godina slušamo šta sve može biti tumačeno kao priznanje, šta Srbija nikako ne sme da uradi kako ne implicitno ili eksplicitno, faktički ili de jure priznala Kosovo, ali se vremenom u zvaničnoj politici Srbije vrlo lako menjalo šta se smatra priznanjem Kosova.

Podsetiću vas da je priznanje bilo ako se ispred govornika nalazi ime pa fali ona zvezdica, pa vam je to bilo priznanje jedno vreme. Priznanjem se smatralo članstvo u međunarodnim organizacijama, pa kada je primljeno i u Međunarodni olimpijski komitet, FIFA, UEFA, MMF i sve ostalo, evo imam ovde spisak svih članstava, sada to više nije važno, sada je nešto drugo crvena linija. Učešće Srba u kosovskoj policiji, a bogami i politici, pravosuđu ili na izborima se našlo u Briselskom sporazumu i potpisano je i to više nije priznanje. Vučićeva crvena linija i mnogih drugih, priznajem, je UN, ali je članstvo u EU, gde mogu biti članice samo države u redu onda, u Savetu Evrope u redu.

Zašto ovo pominjem? Za nas je važno da vidimo šta piše u ovom sporazumu, kako bi znali da o njemu možemo da diskutujemo, ali pominjem ovo zato što stalno pomeranje crvenih linija i uopšte taj koncept ne služi ni zaštiti nacionalnih interesa, ni iznalaženju dugoročnog rešenja nego se njime trguje kako bi SNS i Aleksandar Vučić na čelu izgradila svoje pozicije i manipulisala javnošću, a ne da bi se pregovaralo o srpskim interesima.

Svaki put nova drama, svaki put nova kriza, pokrenu se emocije, bubnjevi, sablje se vade… Ej, bre, pokretali su artiljeriju. Da li vi mislite da ste nekog sa time zastrašili? Delujete smešno u tome, čoveče.

Ljudi na Kosovu žive sve lošije dok to radite, jer nema iskrene želje da se postigne sporazum koji će biti trajno rešenje onoga što bi moglo biti saradnja i prosperitet za sve ljude i zato dok god je Aleksandar Vučić jedini koji vodi tajne pregovore i podmeće nam ovakve stvari umesto plana za dalje, a nemojte, molim vas, da mi kažete da je plan za dalje – imaćemo bolji život, bićemo svi bogati. Ako je to plan, stvarno je smešno.

Nema šanse da se dođe do rešenja za Kosovo. U zabludi su oni koji misle. Rešenje bi trebalo da bude dugoročno, kojim bi bili zadovoljni Srbi i Albanci i koje bi vodilo ljude napred, u prosperitet, a ne u stalne sukobe i tinjajuće konflikte.

Članstvo u EU mogla bi biti prilika za nas, ali je Aleksandar Vučić najveća prepreka evropskim integracijama, jer kako neko ko je na vlasti zbog zloupotrebe medija i zbog krađe glasova može sada odjednom da se bori za standarde EU u kojoj su mediji slobodni, a glasovi se ne kradu? Kako neko sa dubokim vezama sa kriminalom može odjednom da se sada bori protiv kriminala? Pa, niste nas ubedili, gospodine.

Obratio bih se i predstavnicima međunarodne zajednice, uvaženim ekselencijama ako su tu, a ako ne, onima koji prate. Kakvu to poruku šaljete Srbiji kada vam je jedina adresa za pregovore Aleksandar Vučić, čovek za koga znate da je uzurpirao ovlašćenja predsednika? Srbija nije despotija, nije kraljevina. Ona nema upravnika da se sa njime sve dogovorite. Mi smo demokratija i imamo parlament. Imamo izabrane predstavnike građana. Mi ne damo Srbiju. Mi predstavnici proevropske opozicije zagledani smo u visoke standarde demokratije u zapadnim društvima, u uređenim društvima i takve standarde želimo i ovde.

Ako je neko dogovorio nešto drugo, nešto ispod toga, mi na to ne pristajemo, gospodo, i jasno kažemo da je greška voditi tajne pregovore sa čovekom koji je uzurpirao sve institucije našeg društva.

Mi želimo da se karte otvore, a ne skrivaju, želimo da vidimo da li je u ovom francusko-nemačkom predlogu zaista nešto dobro za Srbiju, da li se u njemu nalaze rešenja za prevazilaženje problema na Kosovu, da li će on doneti dugoročnu stabilnost Srbije u regionu, da li će omogućiti suštinsku autonomiju i zaštitu Srba, da li će voditi pomirenju, da li će voditi suočavanju sa prošlošću, kao i saradnju srpskog i albanskog naroda, a ako nije tako želimo svojim predlozima da učinimo da bude tako.

Ako ste nas isključili i sakrili sporazum, kako mislite da to uradimo?

Nemojte gristi dolju usnu, gospodine. Govorim ovde nešto važno. Nema potrebe da se ljutite. Vrlo nam je jasno šta radite. Okupirali ste ovu državu.

O tome zašta se mi zalažemo, na koji način treba urediti ZSO i koliko je to važno pitanje koje će možda takođe ostati nedorečeno govoriće moja koleginica Biljana Đorđević kasnije.

Hvala što ste me saslušali.

Ne damo Srbiju!

Dakle, jedna rečenica samo, gospodine Lazoviću, vama, pošto ste se obratili meni, a onda zaboravili da ste se obratili meni.
Kolegijum, koji sad navodno tražite, smo imali juče i vi na njemu bili prisutni. Šta ste me pitali tamo? Niste tražili nikakve sporazume, nikakve planove, ništa, nego ste pitali da li možete da dobijete još malo vremena da se reklamirate na početku, da obrazlažete neke svoje predloge za dopunu.
(Radomir Lazović: Molim? Kako vas nije sramota?)
To sad što vičete, nek vas čuju svi ostali koji su takođe na tom Kolegijumu bili.
Nema potrebe da vičete.
Dakle, ovo obraćanje vaše malopre, uz svu viku i sve uvrede najgore, jer znate šta propisuje vaš Poslovnik? Pročitajte malo. Samo pročitajte.
Reč ima predsednik Republike.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine Fehratoviću, da, u Srbiji sem većinskog srpskog naroda živi i veliki broj pripadnika manjina, po Ustavu, a ja ne volim da to tako kažem, već bih rekao i drugih naroda potpuno ravnopravnih sa srpskim narodom.
Zahvalan sam na tome što gledate da na najbolji mogući način zaštitite i sačuvate interese Srbije brinući, razume se, o interesima naroda kojem pripadate.
Mi i bošnjačkom i u mađarskom, i u bošnjačkoj i u mađarskoj zajednici i u svim drugim imamo ne samo lojalne građane Republike Srbije, već imamo ljude koji zajedno sa nama moraju da donese ne uvek lake odluke. Hvala na tome.
Naravno, ozbiljnost u pristupu je nešto što se podrazumeva, jer ne menjaju decibeli ili to što će neko da viče značaj i sadržaj izgovorenih reči, već suština onoga što je neko kazao.
Takođe, ja imam jednu poruku za sve Bošnjake, ali i pošto predstavljate i Hrvate i neke druge, dakle, ovde da mi zajedno moramo da izađemo iz svega ovoga i da čuvamo našu Srbiju, da damo sve od sebe da sačuvamo mir i da uradimo sve što je moguće da zemlja ide napred. Ukoliko je moguće. Ukoliko ne, nismo mi jedanput kroz istoriju, Turci su nas zvanično samo dva puta pobedili, čak i to drugi put na Kosovu Polju, bilo je na Marici, pa na Kosovu Polju, pitanje je u istorijskim činjenicama kako je tačno i precizno završeno. Sve ostalo su bile više bitke naših velikaša koje su cepale i razarale Srbiju nego što smo trpeli bilo kakve poraze od velikih sila sve do 20. veka.
U svakom slučaju, vama hvala. Mi želimo i nastavićemo da radimo i dalje u budućnosti.
Nemam problem, za sve one koji žele da vide plan, pošto sam bio veoma otvoren, veoma, veoma pošten jer su očekivali da ću da krijem nešto i da se pozivam na to da ne smem da kažem šta je najteže u tom planu i da mi to bude način da nešto skrivam od naroda, ja sam vam rekao gde su problemi. Ima tu i dobrih stvari na koje vam nisam ukazao.
Nikakav problem. Možete da dođete da vidite. Nemam ja pravo da ga objavim, jer se ne igram sa tim. Ako mi kažu da smem da ga objavim, ja ću da ga objavim sad.
Nema ništa lepo da pročitate u tome. I nije pitanje šta mi tu dobijamo, već je pitanje šta gubimo prihvatanjem ili ne prihvatanjem. A da dobijamo, pa ništa. Nemam šta da krijem od bilo koga. Zato sam vam i pročitao najteže moguće stvari iz samog plana. Tako sam se ponašao.
Za vas, što valjda kada dobijete reč kao da neki napad dobijete, oprostite što to primećujem, pa počnete da vičete nekontrolisano, nekontrolisano mašete rukama kao da ptice kruže oko vas, ali da se vratim na suštinu onoga što ste rekli.
Kažete – zašto sam se sakrio? To kažete jedinom predsedniku u istoriji Srbije koji je došao četiri puta da govori i da učestvuje o raspravi o Kosovu i Metohiji. Jedinom predsedniku u istoriji Srbije, onome ko će i danas da sedi do devet, 10, 11, 12 uveče i da sluša i viku i sve drugo što imate da kažete i da pokuša da odgovori na to. dobro sam se sakrio, dobro mi ide to sakrivanje.
Kažete – pobegao sam. Nikada ne bežim, nikada se ne sklanjam. Naslušao sam se ja tih praznih priča – joj, to je mafija, to je SNS. Pakuju kofere, idu negde. I, tako morate da trpite laži 10 godina od raznih neodgovornih ljudi, od raznih neodgovornih medija koji vam govore najgore i najteže moguće gluposti jer vi morate da se bavite ozbiljnim stvarima, morate da rešavate državne probleme u Srbiji, morate da se bavite životnim standardom, o čemu ću, hvala vam što ste to pomenuli, opet da se pozabavim, ali morate da se bavite i Kosovom i Metohijom. Morate da se bavite i stanjem u regionu, od Republike Srpske, do prava našeg naroda u Crnoj Gori, do milion drugih stvari. Nemate vremena da odgovarate na besmislice koje ste vi ovde izgovarali.
Ono što vi ovde kažete – deseta tačka vam nije jasna. Jasna je meni, nego je niste slušali. Jednu ste stvar tačno primetili – mešaju vam se tačke. Pa naravno. Od prve do desete sve su međuzavisne, sve se prožimaju, to je suština svega. Od prve do desete. Bez prve nema desete, bez pete nema sedme, bez druge nema devete. Upravo je to suština jednog dobro osmišljenog plana jedne dobre ideje i kada znate šta radite, a ne da bude nešto što se ne prožima, ne da bude nešto što je suprotno jedno drugo, već nešto što bukvalno ide jedno uz drugo. Ali nažalost, vi to niste razumeli.
Dakle, plan postoji. Kažete – isfušarili ste. Možda ja ne umem bolje iako imam nešto više škole od vas, možda sam radio nedovoljno, danima i noćima sam se pripremao za ovu sednicu. To je moj posao i čini mi se da ne postoji niko ko bi mogao da kaže, pa čak i niko od vas, ma kako zlonamerni bili i ma koliko izmišljotina plasirali na dnevnom nivou, ko bi mogao da kaže da nisam marljiv. Čini mi se da ne postoji niko ko bi tako nešto mogao da kaže. Neki kažu – glup je, ali vredan, što je još najgore i to prihvatam, ali niko nije rekao da nisam marljiv. Tako da, nikada ne fušarim, pripremam se ozbiljno i radim veoma temeljno.
Što se tiče toga da sam došao po blanko podršku, uopšte nisam došao po podršku, to ste izmislili.
(Radomir Lazović: Jer ćete je dobiti.)
(Predsednik: Jel može bez dobacivanja? Bar jednom. Jel može Lazoviću? Hajde da probamo. Pokušajte.)
Ne može to, ali nije važno.
Nisam došao po podršku, nije mi potrebna podrška. Da budem sasvim iskren, potrebna je Srbiji da ako je moguće, napravi se jedinstvo po nekom pitanju. pošto sam znao da je to nemoguće, jel stvarno verujete da sam došao po vašu podršku, da sam bio toliko naivan da verujem da ćete vi da glasate za izveštaj u kojem ne može da pronađete ništa loše? Jel stvarno verujete u to? Mogu da sam najgluplji na svetu, pa u to ne bih poverovao. Tako da me bilo kakva podršќa sa vaše strane nikada nije zanimala. Mene interesuje podrška naroda da ljudi u Srbiji razumeju šta je to što se dešava.
Došao sam zbog njih, da objasnim da znaju šta je to što se zbiva, šta je to što se dešava u našoj zemlji, da znaju zašto se na određeni način ponašamo, da znaju koji su izazovi pred nama. Kažete i tako ću ja da dolazim svaki put kao pobednik. Ja uopšte nisam došao kao pobednik, već sam došao kao neko ko je izložen problemu kome je ova zemlja izložena već 140 godina i duže, 150 godina. Gde ste videli bilo kakvu pobedničku atmosferu? Gde ste čuli da sam rekao divan je sporazum? Gde ste čuli da sam rekao bilo šta što bi nekakvu euforiju stvorilo kod ljudi? Ne, čuli ste samo moju zabrinutost i čuli ste moju posvećenost da se borim za mir. Naravno, ukoliko bude trebalo i na najsnažniji mogući način da štitim Ustav ove zemlje, da to i lično učinim.
Gde je tu problem? Gde ste to tačno videli da neko predstavlja nekakve pobede? Znate li zašto, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, to rade? Oni su poverovali u sopstvene laži. Ta kampanja traje već sedam, osam godina, histerije, besmislenih laži i izmišljotina. To je – jao, vi iz SNS opstajete dok ima apanaže. Ne, apanažu dobijate vi i od Hakija Abazija i Rokfeler grupe i od svih drugih. Mi ne dobijamo nikakve apanaže i to je velika razlika, a u pitanju su stotine miliona.
Onda, znate, vi ćutite, ne odgovarate im nikada i onda misle da to tako ide, da to tako može. Valjda računaju da će neko da se plaši da odgovori. Kad ste u ringu, naučite da primate udarce, nema tu velike filozofije.
Da se vratim na ono što ste rekli. Kažete - i tako crvene linije se pomešaju, ušli su u Međunarodni olimpijski komitet, u MMF. Što, da nismo mi glasali da uđu u MMF? U Međunarodni olimpijski komitet? Pa, ušli su. Što ne kažete ko je bio predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta i koga napadate i ko ga je postavio? Što ne kažete to? Što obmanjujete javnost? Što obmanjujete javnost? Što izmišljate? Što ne kažete javnosti da ste vi postavili istaknutog sportistu Republike Srbije koji je to omogućio?
(Radomir Lazović: Ja lično sam postavio…)

Još jednom, bez dobacivanja, bez vikanja sa mesta, bez urlanja, bez bilo kakvih reakcija na taj način. Posle se dobija reč.

Kažete - u redu nam je da budu član Saveta Evrope, i ne zna šta ste još rekli. Ne, nije, ali ne možemo da sprečimo. Ne, ne možemo da sprečimo. Vi imate savet kako da sprečimo? Znate kako da sprečimo? Pa, kažite nam. Ili u stvari se vi ne zalažete za to da sprečimo, pošto idete po ambasadama i pričate da biste ih primili svuda i u Ujedinjene nacije? Samo ovde dođete da držite patriotske pridike.
Imate li rešenje kako da ne budu članica Saveta Evrope? Evo, odmah prihvatamo to rešenje. I vi i bilo ko drugi. Ne da držite pridike ovde bez ikakvog osnova. Kakve to veze ima sa nama? Imaju većinu u Savetu Evrope. Naše je pitanje hoćemo li mi posle toga da napuštamo Savet Evrope ili ne. To je pitanje za nas, a ne možemo li da sprečimo. Svi pametni ljudi u ovoj sali znaju da ste pričali besmislice i koga briga za to što ste pričali besmislice, jer vam se može, jer ste to čuli na stotinu strana, može da izgovori ko šta stigne i kako stigne po pitanju Kosova.
Neverovatno je kako svi oni koji su za nezavisno Kosovo u svakoj raspravi dođu do toga da budu veliki junaci. Samo nikada ne kažu da se u stvari zalažu za nezavisno Kosovo. To nekako sakriju. Nemam ništa protiv, imate pravo na to, samo kažite narodu šta je to što stvarno mislite. Da smo rekli nećemo da razgovaramo i pregovaramo, vi biste rekli uvodite nas u izolaciju i sankcije samo da biste čuvali lični režim i ne znam šta sve.
Pričate o vezi, dubokoj vezi sa kriminalom. Vi imate najdublje veze sa kriminalom, a ja nemam nikakve, ama baš nikakve, a vi imate velike veze sa kriminalom. Naime, na stranu to što dobijaju na stotine miliona od poslanika Samoopredeljenja, Rokfeler fondacije itd, dakle, 570 miliona, tačan da budem, precizan da budem i sasvim jasan, pogledajte, postoji čovek koji se zove, vi znate da mi imamo zakon koji zabranjuje da se ide u Ukrajinu na ratišta i rusofilima i ukrajinofilima i svima i da to kažnjavamo. Kao što kažnjavamo one koji odu na stranu Ruske Federacije da se bore protiv Ukrajine narušavajući teritorijalni integritet Ukrajine, tako kažnjavamo i one koji odu na suprotnu stranu. Interesantno, kada pričate o tom kriminalu, šta radite vi sa Ejdanom Aslinom? Ne znate šta radite sa Ejdanom Aslinom? To je onaj kog je ruska strana osudila na smrt zbog ratnih zločina. Šta radite sa njim u Beogradu? Što se bavite međunarodnim kriminalom? Što to radite sve?
Poštovani građani Srbije, poštovani građani Srbije, kažete sablje se vade i problem je dok je god Aleksandar Vučić jedini pregovarač. Evo, prihvatam i molim vas, samo nam jednu ideju podnesite da je smislena, vodimo vas na koje god hoćete pregovore da vidite kako je to lepo, na koje god hoćete, da doprinesete na ozbiljan način, da nam prva pobeda bude u tome da ih vi sprečite da uđu u Savet Evrope. Samo to. Evo, samo tu sitnicu da učinite koju ste nama prebacili, da nam nađete rešenje da ih sprečimo da uđu u Savet Evrope i ja odmah prihvatam sve vaše savete i prihvatam da vi idete umesto mene, nemam nikakav problem, da se ratosiljam toga, a da vi taj problem rešite, a samo jedan taj problem rešite.
Kažete nam vi se ovde obraćate u stvari stranim ambasadorima, pa sad ima li ih ili nema. Zamislite, umesto da se obraćate građanima Srbije, obraćate se stranim ambasadorima. I kažete stranim ambasadorima - a što vi pričate sa Aleksandrom Vučićem? I ja se pitam što pričaju samo sa mnom, ali kad dođem u Skupštinu onda razumem zašto je to tako.
Da vam kažem, danas je bio bolji govor, bar nije bilo reči o Maji Berović. Ono što je za nas važno, kada pričate o bajkama i boljem životu, ja nemam problem sa tim da uporedim apsolutno sve parametre, od BDP, stope javnog duga, do visine plata, visine penzija, do čvrstine kursa, do broja zaposlenih, broja nezaposlenih, do apsolutno svega, do izgrađenih puteva, pruga, pozorišta, stadiona, svega drugog. Po tome ćete videti da je poslednjih 10 godina, iako nikada nisam zadovoljan, znam sa koliko se problema ljudi suočavaju, videćete da u tih poslednjih 10 godina Srbija beleži ubedljivo najveći napredak u svojoj istoriji. To ne možete da izbrišete ni vi i ne može da izbriše niko.
Da završim, ono što ćemo gledati ceo dan danas, što sam znao, nadao sam se nečemu drugom, a to je da u stvari suština, mogli ste građani da čujete, ma kakvo Kosovo, nema ništa od toga, jedino što ih zanima je kako će da bude smenjen Aleksandar Vučić, kada će da bude smenjen itd. Moj mandat traje još samo četiri godine. Moguće je da traje kraće, ali to ne zavisi od vas, već od moje odluke ukoliko Srbija bude pritisnuta do određenih granica, o čemu sam govorio. I nema više. Ali, ne vredi, jer kod vas postoji patološki odnos, jer 11 godina i malo duže gubite na svim izborima toliko ubedljivo da više ne znate šta ćete od lične mržnje. Sve neistine koje ste sami gurali u medije proglasili ste za istinu, od toga da mi je otac Fahri Musliju, što ide po svim mogućim mrežama, do toga da sam snajperom tukao po Sarajevu, do toga da sam ne znam šta sve uradio, i tako lažete i lažete i lažete. Govorim o političkim protivnicima, ne ad personam, ne ad hominem, kao i to sa vezama sa kriminalom, kao i sa Jovanjicom. Pa i kada se pravosnažno presudi, nikome ništa, baš ih briga da kažu izvinite što smo lagali, i tako stalno. Tako to ide stalno.
Videćete danas ko je uvezan u kriminal. Videćete ko uzima pare od naroda Srbije i ko je koliko para od naroda Srbije uzeo. Sve crno na belo, sve crno na belo. Znate zašto? Još se nisam ni dobro pripremao za te stvari, pripremao sam se samo za Kosovo veoma dobro. Ovo sam, kako ste izraz upotrebili, isfušerisao. Ovo drugo što se toga tiče, mojih odgovora, isfušerisao sam, ali ćete i o tome moći da vidite i siguran sam da će narod moći i te kako dobro da zaključi ko o njegovim interesima brine, a ko ne.
Što se Kosova i Metohije tiče, otvoren sam za vaše ideje, otvoren da čujem i saslušam sve, a posebno sam zainteresovan da nam kažete recept za to da pobedimo u Savetu Evrope i da ne budu član Saveta Evrope, pošto se moje crvene linije nisu promenile po tom pitanju, pa, evo, čeznem da mi kažete rešenje kako da sprečimo njihov ulaz u Savet Evrope. To će za mene biti velika pomoć, velika podrška za Srbiju i siguran sam da sada u replici neće napadati mene, nego će nam ponuditi to rešenje. Sa velikim nestrpljenjem to očekujemo. Hvala najlepše.

Vidim da ste već ustali za repliku, ali ne dozvoljava vam Ćuta Jovanović. Hoćete li vi prvo? Po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, koji ste već u startu prekršili Poslovnik jer me prozivate ovde u plenumu imenom i prezimenom i ne dozvoljavate mi repliku. U članu 108. Poslovnika piše da se vi starate o redu na ovoj sednici, to treba da važi i za narodne poslanike, ali treba da važi i za uvažene goste koji sede ovde na galeriji, a jedan od najuvaženijih je onaj što posle svake sednice stoji ovde sa megafonom i priča za sve nas da smo izdajnici.