Hvala vama.
Dobili su i svi drugi, izvolite.

Sada se osećam počašćeno.

Tačno je to da je jako teška situacija i ogroman i spoljnopolitički izazov pred našom zemljom i pred nama je jedna ozbiljna strateška odluka. Zbog toga smo i smatrali i smatramo da je važno da predstavnici građana vide taj papir. Vi znate da smo to tražili. Nismo dobili poziv na konsultacije. Tražimo ga i dalje. Tražimo da se povede debata o usklađivanju naše spoljne politike na Odboru za spoljne poslove i u plenarnoj sednici, papir iz MSP se izgubio. Možda vi možete pomoći na neki način da taj papir koji je puka analiza najzad stigne u Skupštinu Srbije.

Tražili smo da se formira komisija mešovita. Na prethodnoj sednici ste prihvatili taj predlog. Ja sam i tada objasnio, gospodine predsedniče, da se ne radi o formiranju pregovaračkog tima već da se Skupština uključi u precizno, ali i brzo, pošto nemamo vremena, definisanje nekog pregovaračkog okvira i crvenih linija, koje, čini mi se, u ovoj Skupštini se svi slažemo, jer ja mislim da svi ovde vole Srbiju i svi volimo Srbiju, samo možda na drugačiji način.

Ono što je važno i što treba reći da gubitkom evropskih saveznika, naročito pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pošto izgleda, možda ćete sada odgovoriti, svi stoje na ministarskom savetu iz non pejpera koji je stigao u Srbiji, uključujući i Španiju koja je za nas od izuzetnog značaja, ja vas retorički pitam poštovane kolege ako su nam tamo saveznici, ako nam je tamo budućnost i ekonomske i političke bezbednosti šta čekamo? Nećemo se valjda obazirati na opsenare, avanturiste i ljude koji guraju državu u rat ponovo? Naravno sa tuđom decom. Nećemo valjda? I zato kažem da je ogromna odgovornost na većini danas, na vladajućoj stranci da izađe u susret hrabro ovom problemu kako smo i tražili i predlagali, da o tome govorimo i donesemo odgovarajuće odluke na osnovu predloga koje smo dali. Još nas ne košta vitalnih interesa, mislimo da nas i te kako već košta. Ne može se protiv zemljine teže, ne može se svog kontinenta i svoje budućnosti. Hvala.

Sledeća prijavljena Danijela Vujičić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, moji saborci, braća i sestre iz Srpske liste, juče sam mislila da je svakom Srbinu bez ikakve razlike KiM kolevka, ali sam shvatila u stvari nakon jučerašnjeg dana da je to polje božurova puno, ali puno ne samo trnja, kao što reče i sada kolega politika prema Kosovu vam je bila čist amaterizam i avanturizam.

S druge strane, juče su pale sve maske, laži, pretvorene u istinu otkrivene. Ja samo želim prvo, pošto sam sa KiM da se vama predsedniče zahvalim na svemu, na svemu što činite za srpski narod na KiM. Hvala vam pre svega za iskrenu borbu za svako dete na KiM, hvala vam što čuvate mir i što svim svojim bićem se borite za celovitost ove zemlje.

Pokazali ste da zaista poštujete instituciju ove zemlje, poštujete parlament, već četvrti put dolazite da nas obavestite o svim važnim pitanjima i da govorite o ovoj značajnoj temi od nacionalnog interesa. Naravno, možda ih se ne bi na zahvalila na ovakav način da su svi vaši prethodnici vodili ovu zemlju na način na koji vi vodite i imali istu odgovornost ili barem minimum odgovornosti prema srpskom narodu na KiM i čitavoj Republici Srbiji.

Još jednom ste u stvari predsedniče pokazali jednu veliku razliku između jeftinog politikanstva i odgovorne politike državnika. Mihajlo Pupin je rekao - kad ljubav prema otadžbini zamre onda i država mora umreti. Zahvaljujući vama naša Srbija živi i živeće.

Mi sa KiM danima već apelujemo na jedan jedinstveni stav svih političkih partija u Republici Srbiji kada je u pitanju ova važna tema i zašto tražimo jedinstvo. Insistirali smo na jedinstvenom stavu kako bi narod shvatio važnost kosovskog pitanja i ne bi imao razlog za nedoumice, jer sva nada i vera srpskog naroda uperena je u Beograd i strašno je i očajno da Srbi sa KiM gledaju trvenja oko Kosova u Skupštini Srbije kao juče i izjave koje ste davali da je Kosovo izdato, prodato, itd. Pa, uvažene kolege poštujte barem minimum Ustava Republike Srbije i vi i to važi i za vas, ne samo za predsednika Republike koga ovde nazivate izdajnikom. Šta ste vi sve uradili mi sa KiM dobro znamo, dobro govorimo.

Govorite i za vas je prostor KiM u stvari samo iza nekog još prostora na Balkanu, interesna sfera, politička, diplomatska tema, za nas na KiM je kućni prag, koji nije samo ulazak u kuću, već Pećaršija, Gračanica, Dečani, Ljeviška i Banjska.

Za Srbe na KiM nema prava i pravde i to ste videli svih ovih godina unazad, a ja mogu da kažem odrasla i čitava generacija moja, uz krvavi utorak, krvavi petak, krvavu subotu, krvavo proleće. Čitave generacije su odrasle uz pretnju i uz albano teror, čiji smo svedoci koji će jednog dana verovatno, bez obzira što ga EU u jednom momentu i podržava, doći i na vrata EU. Taj albano teror će kad-tad biti problem i samoj Evropi.

Kada sam vas pitala da budemo jedinstveni kada sam govorila na Odboru za KiM i zamolila sve kolege da naučimo nešto od Albanaca, a to je kada su nacionalna pitanja i nacionalni interesi u pitanju da budemo jedinstveni, niste me poslušali. Juče ona slika koja je otišla u Prištinu, jel znate šta su rekli? Evo, oni škaveli, pošto nas tako zovu inače, evo, oni škaveli se nisu dogovorili, i dalje se svađaju oko Kosova. Dali ste krila onom njihovom orlu, a bolje reći vrani koja nam oči vadi, da slobodno leti kosovskim nebom, kolege moje, braćo Srbi.

Jel treba da vas podsećam da su Srbi na KiM izloženi albanskoj tiraniji u drugoj polovini 19, 20. veka i pravno nasilje nad Srbije do strane nekih zapadnih sila u periodu 20. i 21. veka još je intenzivnije. Istorijski je dokumentovano da u poslednja tri veka, od 1690. godine do 2006. godine iz nekadašnje stare Srbije, današnje KiM albansko nasilje nad Srbima rezultiralo je proterivanjem oko milion i 150 hiljada Srba, oko 200 hiljada ih je pobijeno, 150 do 200 hiljada albanizovano i prevedeno u islamsku veru.

Zverstva i nepočinstva nad Srbima nisu promenila ni oblik, ni cilj, zastrašivanje, kamenovanje, silovanje, uništavanje letinje, skrnavljenje grobalja, paljenje kuća, crkvi, otimanje imovine, pokušaj ubistva, napadi na sve što ima prefiks srpsko.

Albanci uz pomoć zapadnih saveznika pokušavaju da oduzmu 10.887 kvadratnih kilometara teritorije Srbije, a to je KiM koje je ustavno, istorijsko pravo koje je starije od etičkog prava iako međunarodno pravo, odnosno Povelja UN zabranjuje nasilno otimanje delova suverenih zemalja.

Deset hiljada osamsto osamdeset sedam kvadratnih kilometara istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda na kome se nalazi oko 1400 crkava i manastira i desetine svetinja sagrađenih u periodu od 12. do 14. veka, koje su uvrštene među najveća dostignuća hrišćanske civilizacije.

Svi događaji na KiM mere se dvostrukim aršinima. U takvim okolnostima nema prava i pravde za Srbe, a nasilje koristi samo onima koji nemaju šta da izgube. O stepenu ugroženosti Srba govori podatak iz izveštaja da je u protekla četiri i po meseca zabeleženo 68 etički motivisanih napada vlasti Aljbina Kurtija. Ja vas pitam, rekli ste da vas izveštaj ne interesuje, jel Kancelarija za KiM slagala nešto u ovom izveštaju? Ne priznajete 68 etički motivisanih napada?

Da li znate da svaka vaša izgovorena reč u Beogradu protiv ove vlasti se na Kosovu ne gleda da ste protiv ove vlasti, nego se gleda da ste nejedinstveni, da nemamo jedinstveni stav o važnom pitanju. Znate kako to završi? To završi sa jednim metkom u neko dete na KiM. To završi, jer se zapali nečija kuća, to završi na taj način. Svaka vaša reč protiv bilo kog Srbina sa KiM znači ispaljeni metak u neko dete. Ponavljam.

(Tatjana Manojlović: Strašno. Sram vas bilo.)

Vas sram da bude.

Pogledajte ove ljude gore na galeriji. Ovo nisu kriminalci, ovo su rodoljubi. Ovo su patriote. Lepo ih pogledajte. Lepo ih pogledajte sve.

(Predsednik: Ne vičite i ne dobacujte.)

Oni su krivi što su Srbi, oni su krivi što njihova deca žive na KiM, oni su krivi što su njihova deca rođenja iza žice i koja treba da nastave da žive u okovima.

(Srđan Milivojević: Koje ste im vi stavili.)

To ste vi stavili.

To ste vi stavili. Vi ste 2005, 2006, 2007. godine kriminalizovali ljude na severu Pokrajine, vi iz Demokratske stranke. Vi ste slali depeše stranim ambasadama kako na severu postoje neki loši momci. To je pošlo od vas. Kažite da nije tačno. To je pošlo od vas. Sram da vas bude.

Milivojeviću, da ne vičete i ne dobacujete.

Da li je dete Milana Radojčića, da li su sinovi Milana Radojčića krivi što su Srbi, što im je otac patriota, što se bori za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji? Da li njegova deca treba da gledaju više od 100 do zuba naoružanih specijalaca koji su došli ne da ga hapse, nego da ga ubiju? To hoćete.

Da li su kriva deca Gorana Rakića, Igora Simića, Aleksandra Spirića, svih ovih ljudi ovde, deca Brace Nikolića koji sedi u šiptarskom kazamatu? Sram da vas bude. Pričate o Kosovu, vi pričate o Kosovu.

(Predsednik: Milivojeviću, da ne vičete i da ne dobacujete više.)

Juče mašete onim majicama ovde. Šta znače te majice na Trgu Nikole Pašića? Jel znate koliko je teška ta majica koja je juče ovde iznesena? Osam meseci robije Nikole Nedeljkovića. Toliko je teška na Kosovu.

Da li pričate o slobodi govora? Vučić vam je, izdajnik, zabranio slobodu govora. Vi ne možete da pričate, u Srbiji da kažete jednu jedinu reč. Sloboda govora Ivana Todosijevića košta dve godine. Dve godine robije. Evo vam ga Ivan Todosijević. On je rekao istinu. On je istinom podsetio na tragediju koja nas je sve zadesila i na nepopularnu reč da je Račak izmišljen, i to nije rekao u Beogradu, nego je rekao u Zvečanu, rekao je na Kosovu i Metohiji. Ko ga je podržao? Pa jedino predsednik Vučić. A znate zašto? Zato što se ne dodvorava NATO paktu.

Drugi bi se dodvoravali NATO paktu, pa bi prećutali. Rekli bi – jadan Ivane Todosijeviću, snašla nas muka, naći ćemo neke advokate da te brane. Ne, nego je stao uz njega i podržao ga je. A zašto ga je podržao? Nikog od vas nisam čula iz opozicije da je rekao – da, čovek je osuđen, karakteristika dela koje je napravio u svetu ne postoji, a to je on je izgovorio laž, odnosno tačnije da pročitam karakteristiku dela Ivane Todosijeviću, kaže – verbalni delikt, navedeno podsticanje na nacionalnu, rasnu i versku mržnju, nemir i toleranciju. To je delo koje je počinio Ivan Todosijević.

I onda šta se dešava? Onda se niko od vas nije oglasio, kao da te tomahavke nisu letele iznad vaših glava. Znate da je Račak bio povod za 78 dana smrti u ovoj zemlji. Neki od vas su pisali doktorate na temu NATO agresije, pa su čak i rekli da to nije bila agresija, nego je to bila intervencija.

Oni koji su jurili i žurili da brane zemlju autobusima iz inostranstva, tolike su patriote, pa su onda, nisu agresiju na svoju zemlju nazvali tako, nego intervencijom. To je bila intervencija NATO pakta. Jel mi, ljudi, živimo u istoj zemlji? Jesu li i vaše mostove u vašim gradovima bombardovali? Jesu i vaše kuće tomahavke rušile? Očigledno ne živimo u istoj Srbiji. I tako se i ponašamo i takav imamo odnos i prema Kosovu i Metohiji i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Verovaću vam možda volite Kosovo kada budete promenili narativ. Prvo u narativu nemate da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Svako od 90% vas u javnim obraćanjima govori – građani sa Kosova i Metohije. Nismo mi građani sa Kosova i Metohije, mi smo Srbi, Srbi Republike Srbije sa Kosova i Metohije.

Nisam ja kosovska Srpkinja, ja sam Srpkinja sa Kosova. To meni nije dao Aljbin Kurti, nego moja zemlja. I drugo, dok vi pričate o svima nama i na ovaj način nas ponižavate, unižavate, pustili ste Aljbina da se raduje i da je srećan zbog ovakve opozicije koju imamo. Ponadala sam se, kao kolege, prošlog puta sam vam skrenula pažnju, krajnje dobronamerno, da nikada niste i u jednom saopštenju osudili napad na srpsko dete, da nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. To sam vam rekla da bih vas pozvala i izazvala na jedinstvo, da budemo svi zajedno oko važne teme. To je Kosovo i Metohija, bez obzira kako ko Kosovo i na koji način doživljava. A onda osudili ste u kratkim saopštenjima napad na Stefana Stojanovića, Miloša Stojanovića i onda ste nastavili po svom. Nemojte to više ni da radite onda, nema potrebe. Neće rane Stefana Stojanovića i Miloša Stojanovića i sve dece na Kosovu i Metohiji koja su žrtva terora, neće te rane zarasti na način ako ih vi tako paušalno i tek zbog mandata i mesta u poslaničkim klupama pominjete, budite sigurni u to.

Govorili smo o Zajednici srpskih opština. Sve sam ovo rekla kako se više ne bi ponovi teror nad srpskom decom, da se ovaj kamen spoticanja jednog dana zaustavi. Svesni da nemamo međunarodno pravo na svojoj strani, imamo pravo, ali nemamo pravdu, želja svih nas koji živimo na Kosovu i Metohiji je da živimo sa našim komšijama i prijateljima, i Bošnjacima i Albancima. Nemamo mi ništa protiv njih, ali smo svesni isto tako da je vreme Esada-paše Toptanija davno prošlo, Albanca koji je voleo Srbe, Albanca koji je sahranjen na francuskom groblju, u naselju Ptija, gde se od 756 pravoslavnih grobova nalazi jedan polumesec, to je grob po njegovoj želji, Esada-paše Toptanija. Nažalost, na Kosovu i Metohiji se vodi politika Džafera Deve, i toga smo svesni. I ne boli me onaj zulum njihov dole, koliko me boli ovo nejedinstvo ovde. Svakoga od nas zaboli. Da li gledamo u isto Kosovo? Ne. Očigledno ne.

Napadate predsednika da je izdao Kosovo, da je prodao, da će ga izdati. To je jedini čovek koji nije izazvao sukobe, koji želi mir, i to je moj predsednik, predsednik moje zemlje, i znam i verujem i ponosna sam na činjenicu da će Kosovo i Metohiju braniti dok diše, i on, i moja SNS, i moja Srpska lista i ja, branićemo ga dok dišemo, a vi ćete, kolege, dok vam traju mandati.

Optužili ste predsednika da, pa eto, tek tako, on je za mir, eto tek tako, on je za stabilnost. Šta je problem u tome što želi mir? Šta je problem u tome što želi stabilnost? Jel problem? Hoćemo li da ratujemo? Hoćete sanduke sa Kosova u Kruševac nazad i Kraljevo, Beograd? Hoćete to? Jel to naša politika?

Poštujemo ga i cenimo ga zato što hoće da zaustavi taj prokleti minut ćutanja koji traje vekovima. Dosta nam je tog minuta ćutanja za našom decom, za našom braćom. Zato smatram da smo rešenje i da ćemo ga naći u dijalogu. Smatram da je važno, smatram, neka i hiljadu godina pregovaramo, ali moramo da pregovaramo.

Da li želimo u EU? Da, želimo u EU. Želimo da budemo, da jesmo na evropskom putu i ne odričemo se toga. Isto tako želimo samo, ne samo ljudi na Kosovu i Metohiji žive, jer ekonomski jaka Srbija čuva i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Želimo bolje pruge, mostove, još boljih puteva, a za deset godina je naš predsednik uradio ono što u 50 prethodnih nije ni jedan.

Kao da se vi ti putevima ne vozite, kao da neko od vaših prijatelja i rođaka ne radi u tim fabrikama koje je otvorio Aleksandar Vučić. Mi na Kosovu i Metohiji smo ponosni na tu činjenicu. Nemamo fabrike, ali imamo radna mesta, imamo nove vrtiće, imamo nove škole, imamo nove bolnice, imamo 35 obnovljenih crkava i manastira, sakralnih objekata SPC. Ovde kažu ne damo svetinje, pa kada ste na Kosovu bili da vidite obnovljene svetinje? Godine 2004. porušene i zapaljene. Pričate o Kosovu uz makijato na Vračaru i važno vam je dok vam se kafa ne ohladi, kada se ohladi onda nema više priče, Kosovo je završena tema. Lepo.

Danas je 3.573 dan od kako nemamo ZSO. Pošto vidim da je više niko nije pomenuo od mojih kolega iz opozicije, niti ih više zanima. Možda ih zanima šta Kurti kaže. Kurti kaže da ZSO može da postoji u planinama Rugova, Šar planini i Rijeci Lepenac, ali ne postojati ZSO zasnovana na etnicitetu. Namerno sam rekla Rijeci, zato što on čovek neće da kaže Reka. Zajednica srpskih opština je za nas u ovim okolnostima najrealnijem obliku institucionalna zaštita srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa. I kao takva je potrebna našem narodu. Ja se iskreno nadam da ćemo ove godine, i da su se stekli uslovi da formiramo ZSO, ako naravno i druga strana bude na tako nešto pristala, u odnosu na ispunjenje svoje međunarodne obaveze.

Dana 18.4.2022. godine sam kao koordinator upravljačkog tima obavestila Miroslava Lajčaka da su se stekli uslovi da se govori o statutu i pregovara o statutu ZSO. Do dana današnjeg nisam dobila odgovor. Kada će biti nova runda pregovora i kada ćemo konačno da uspostavimo ZSO koja je najbitnija? Sve je ovo važno da se sva prethodna stradanja i da je to način i rešenje, da se sva prethodna stradanja zaustave i da konačno srpski narod na Kosovu i Metohiji može u određenom trenutku i da odahne, nađe mir i bori se za svako dete, kao i u ostatku Srbije, a ne da naša deca se bude bombama, puškama i uz kalašnjikove.

Ono što sam na kraju želela da kažem, da je jako važno kada jednog dana se probudite, pošto čitate albanske medije, pogledajte malo i pogledajte šta Haradinaj kaže. Uvek uz Kurtija kada je u pitanju suočavanje sa Srbijom. Ako bar ne gledate srpsku stranu i ne gledate Srbe, pogledajte šta kažu Albanci. Nešto barem naučite i od njih. Da trebate u svakom trenutku da budete uz svoj narod, uz svog predsednika, institucija predsednika, jer više od dva miliona ljudi je izabralo ovog čoveka ovde da nas vodi ka budućnosti. Više od dva miliona ljudi je reklo da je on taj koji živi Srbiju.

Na kraju ću završiti, da je svaka žrtva na Kosovu i Metohiji vredna pomena i u svakom trenutku. Prošlog puta niste znali ko je Srećko Sofronijević. Evo vam ga ovde. Srećko Sofronijević je ranjen samo zato što je Srbin. Sin Dejana Pantića, evo ga ovde. Sin Dejana Pantića je svedok zuluma nad njegovim ocem. Imali smo barikade, zbog njegovog oca, zbog Trajkovića i Adžića. Nećemo posustati.

„Vinica Petrović“, kako je završio vredni domaćin u Velikoj Hoči. Zbog sve dece, sve moje braće sa Kosova i Metohije, sinova Dejana Živkovića iz Suvog Dola, Bojana Nakalavića iz Velike Hoče, dece Gorana Rakića, Milana Radojčića, svih ovih ljudi ovde, Brace Nikolića. Razmislite da svi budete jednog dana na istoj strani, da volimo Srbiju sa Kosovom i Metohijom i da brinemo o našem narodu kao jedan. Naučite nešto i od Albanaca.

Dužna sam i to da prenesem. Obavestite Vojislava Koštunicu da će Srbija pobediti sa ili bez Aljbina Kurtija.

Hvala vam.
Po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Replika.)
Ne, vikali ste vi Milivojeviću i vi Manojloviću ste vikali. Zbog toga je poslanica na vaše dobacivanje odgovorila.
(Zoran Lutovac: Pogledajte šta ste rekli. Pomenuta je stranka. Ovo je skandalozno kako vi vodite Skupštinu.)
Pogledao sam ja sve. Pogledajte vi malo ove ljude koji sede iza vas i oslušnite malo na koji se način ponašaju. Neću ništa da pustim. To radite vi. Zato ste seli ispred njih.
Reč ima dr Đorđe Pavićević, ako želi da govori.
Vi se samo ponašajte tako primitivno i prosto. To je najbolje što možete.

Može zvonce ovde. Malo je problematično govoriti dok se čuju ovi glasovi. Prosto, to je atmosfera u ovoj Skupštini, na koju smo navikli. Ja bih sada malo da se osvrnem i na to, pre nego što kažem nešto o nečemu što i nije bila tema dnevnog reda ove Skupštine, a o čemu se puno pričalo.

Imali smo situaciju takvu da smo juče ceo dan slušali razne priče i odgovornost koja se svaljuje na deo opozicije, koja je ustvari ovde protestvovala zato što nije dobila reč. Upravo bih vam skrenuo pažnju na to da upravo takav mehanizam vlast sve vreme koristi kako bi se oslobodila od odgovornosti. To znači da ste vi ovde imali, ja nisam bio lenj da saberem koliko je ko govorio u ovoj Skupštini juče. Predsednik skoro pet sati, minut fali, predsednik Skupštine sat i 45 minuta, bez onih upadica koje stalno čujemo kada se neko javi. Iz opozicije neki drugi koji su uglavnom hvalili predsednika i psovali opoziciju govorili su 108 minuta. Tako da prosto nemojte vi prebacivati odgovornost nekome za ono što sami radite, kao što ne možete prebacivati odgovornost ni za ovaj fantomski sporazum o kome govorimo.

Ne spadam u one koji će se zahvaliti predsedniku zato što nas je poštedo čitanja ili zato što nas je poštedeo toga da razmišljamo svojom glavom o tome šta piše u tom sporazumu.

Prosto, niti smo ga videli, niti smo mogli da pročitamo šta piše, a i sami znamo da i svi kažu da svaka reč tamo jeste mnogo važna., umesto toga čuli smo pet sati različitih interpretacija i nekakvih deset principa koji se baš i ne odnose puno na ono što tamo piše.

Čuli smo čak i tukidi, a to je isto jedan manir koji imate, mogli ste možda naći i bolja mesta iz tukidiljovog teksta, to je tamo gde on govori o tome šta uništava političke zajednice, pa kad kaže :" To je pohlepa" ili ona pleoneksija, požuda za vlašću, za slavom lidera političke zajednice.

I pošto mi je ostalo još malo vremena samo bih možda da podsetim parlamentarnu većinu kada već sami nisu, a to je da možda možemo da čestitamo predsedniku 30 godina institucionalnog bavljenja politikom, znači sa prekidom od 1993. godine sa nekim kratkim prekidom nakon 2008. godine. Od 1993. godine on se bavi politikom, tako da ne mora da nam govori o tome, ko je i šta radio u životu i čime se bavio.

Reč ima predsednik Republike.

Probaću kratko, nema ovde mnogo šta što možete da odgovorite, jer čovek za sve ovo vreme svog izlaganja koje im je ostalo, nije ni pomenu KiM. Rasprava o KiM, ma nije čak ni izgovorio ni ime KiM, ništa, ali zato Aleksandar Vučić, kad već priča o pohlepi, mržnji, želji za slavom, valjda su slavni kada izgovore nešto o Aleksandru Vučiću. Moje ime je izgovorio tek devet puta za 3 minuta i 27 sekundi. Čestitam na tome, spasili ste KiM, svojim virtuoznim rešenjima, verujem da će i ubuduće narod to umeti da čuje. Ja samo nisam razumeo, jeste se vi žalili ili ste me hvalili, koliko sam govorio i koliko sam sedeo ovde? Pošto ja računam, kada me zovete da dođem u Skupštinu, zovete me da me pobeđujete, ja sam glup, ne umem ništa da kažem, pa valjda vi želite da ja govorim što više i narod će da vidi da ja ništa ne znam, ili to baš i nije tako. Odatle dođe ta opsednutost Aleksandrom Vučićem i čestitate mi 30 godina, nije još, da vas obavestim, obavestiću vas ja kada će da bude, nemojte da se sekirate, proslavićemo zajedno, jer sigurna vas ruka vodi u budućnost. Nemojte da se sekirate. Hvala vam.