Ja sam samo htela da utvrdimo tu činjenicu odakle vama informacija da ova dva udruženja se finansiraju iz stranih nekih fondova?
(Đorđe Komlenski: Nikada nije bilo sporno.)
Meni je sporno zato što ja ne znam to. Upravo to volela bih eto i vama da kažem, vi ste pravnik i vrlo lako ćete to razumeti, dajte i vi neki dokaz tome. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku voleo da kažem neke dobre stvari koje ovi pravosudni zakoni donose. Jedna je stvar, na primer, da zamenici javnih tužioca postaju tužioci u punom smislu reči. Imaće samostalnost u radu i to je dobra stvar.

Međutim, onako kako su postavljeni ovi pravosudni zakoni i kako je urađena izmena Ustava Srbije prošle godine, to i dalje omogućava SNS, vladajućem režimu da utiče na pravosuđe, odnosno na sudije i na tužioce.

Način na koji je postavljen izbor istaknutih pravnika u pravosudne savete omogućava da se izaberu politički podobne osobe. Zarad građana, podsetiću, na primer, VSS ima 11 članova, od toga će četiri člana biti tzv. „istaknuti pravnici“, a sasvim moguće politički podobne osobe. Tih četvoro, zbog kvoruma koji je umesto na šest postavljen na osam imaće odlučujući uticaj na rad VSS i samim tim moći će da blokiraju rad pravosudnog saveta i da imaju glavni uticaj na odabir sudija, na premeštaj sudija, na izabir predsednika sudova.

Hajde da vidimo kakav je predlog njihov izbora postavljen. Kaže se da će prvo Odbor za pravosuđe na konkursu da probere osam tzv. „istaknutih pravnika“ i ministarka govori o dvotrećinskoj većini, iako zna da u drugom krugu ako nema dvotrećinske većine biće apsolutna većina, odnosno većina vladajućeg režima.

Zatim, ima tih osmoro, četvoro će se birati ovde na sednici Narodne skupštine i opet govorite i pozivate opoziciju, kažete – hajde da prođemo konsenzus, biraće se dvotrećinskom većinom.

Izvinite što sumnjam, ali nekako imam utisak da zapravo vladajući režim neće hteti da ide na dvotrećinsku većinu prilikom odabira, jer znaju da imaju jednog drugog keca u rukavu, a to je da ako nema dvotrećinske većine, onda ide odabir istaknutih pravnika, moguće politički podobnih osoba kroz petočlanu komisiju u kojoj većinu imaju predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Zagorka Dolovac, koja je vrhovni javni tužilac.

Predsednik Skupštine, koji teško da bi se nazvao šampionom demokratije i dijaloga, pre je svoj integritet dokazao ukidanjem prava na repliku i oduzimanjem reči poslanicima, Zagora Dolovac koja nije tužilac nego je glavna u ćutanju o kriminalu u Srbiji i Zoran Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat, a koji nije video ništa sporno kada je policija prebijala demonstrante 2020. godine ovde ispred Narodne skupštine.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Božić.

Da odgovorim narodnom poslaniku koji očigledno nije ni pročitao predložene zakone i ne zna o čemu se ovde radi. Dakle, samo da vas podsetim, mi smo prva vlast koja je uradila to da se izmesti izbor sudija iz Skupštine Srbije. Dakle, prva vlast u istoriji.

Dakle, odričemo se kao parlament bilo kakvog uticaja na izbor sudija. To je preduslov da naše sudstvo bude još nezavisnije i slažem se u potpunosti sa onim što je rekla ministarka Maja Popović i lepo vam je odgovorila, a vas preko puta bih molio da budete manje histerični, da se skoncentrišete na tačku dnevnog reda. Ako vam nije dobro, popijte lekove i molim vas bez dobacivanja i psovki.

Vas koji kritikujete i samo kritikujete a niste ni pročitali predloge zakona, prvo pročitajte, pa onda analizirajte, pa onda govorite. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Maja Popović.
Izvolite.

Ja sam htela da odgovorim vezano za vaš navod da bi istaknuti pravci mogli da blokiraju rad Saveta. Predviđeno je da ukoliko učestalo i neopravdano ne dolaze istaknuti pravnici njima prestaje mandat u Savetu, prestaje im radi odnos u tom Savetu. Tako da ne slušate me, iako pokušavam da vam odgovorim, ali eto, zarad javnosti, zarad građana Republike Srbije, ukoliko član Saveta učestalo i neopravdano ne dolazi na sednice Saveta njemu će biti prekinut radni odnos u Savetu.
Hvala.

Zahvaljujem.
Samo mi kažite molim vas po kom osnovu gospodine Kozma?
(Robert Kozma dobacuje.)
Niste na ni jedan mogući način spomenuti. Prema tome, molim vas nemojte da ulazimo u besmislene replike.
Po listi Rozalija Ekres.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarsko sa saradnikom, moj kolega, šef Poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor je u svom jučerašnjem obraćanju govorio o prvih 11 tačaka dnevnog reda vezano za set pravosudnih zakona.

Ja ću nastaviti sa naredne tri tačke sa predlozima zakona koji su ekonomskog i finansijskog karaktera i neposredno su vezani za javni dug naše zemlje koja je i dalje u prihvatljivim okvirima sa tendencijom daljeg smanjenja.

Počeću sa Predlogom zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stend baj aranžmana.

O Međunarodnom monetarnom fondu u javnosti ste često mogu čuti negativne ocene. Mnogima je prva asocijacija na pomen Fonda novi krediti i dugovi i muke sa otplatama, a zapravo se malo zna o njegovom značaju i načinu funkcionisanja.

Fond je formalno osnovan decembra 1945. godine, iniciran od strane monetarne i finansijski konferencije UN kada je među 29 zemalja članica potpisnica bila i Jugoslavija. Bazni cilj je bio izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle velike depresije tridesetih godina 20. veka. Danas je broj zemalja članica 190, a glavni ciljevi fonda su međunarodna monetarna saradnja, podrška rastu trgovine, stabilnost novčanih tokova, kao i pomoć članicama u cilju platežne stabilnosti.

Međunarodni monetarni fond državama nudi sredstva po značajno nižim kamatama od komercijalnih banaka, a umesto visokih cena kredita zemlje se obavezuju da sprovode reforme i potroše novac za strogo definisane ciljeve.

Većina zemalja u svetu je već treću godinu za redom u krizi. Godina 2023. takođe donosi mnogo izazova. U takvim vremenima za državu je najvažnije da bude stabilna, platežno sposobna.

Srbija ima podršku međunarodnih institucija, što je u ovakvim godinama neophodno za stabilnost koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate.

Kroz saradnju sa Fondom dosledno je sproveden i savetodavni program koji je istekao u junu 2022. godine kao i stend baj aranžman koji je bio na snazi od 2015. godine do 2018. godine.

Od osamostaljenja Srbije ovaj novi stend baj aranžman sa Fondom će biti šesti u nizu. Trajaće 24 meseca u iznosu od bezmalo 1.900 miliona specijalnih prava vučenja što daje 2,3 milijarde evra. Specijalna prava vučenja imaju ulogu novca MMF zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.

Stend baj aranžman sa Fondom daje dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti za dalje sprovođenje strukturnih reformi sa posebnim fokusom na sektor energetike. S toga dajemo punu podršku Predlogu zakona.

Smatramo da je opravdano dati podršku i Predlogu zakona o davanju garancije da Republika Srbija bude garant za kredite, koje će Javno preduzeće „Srbijagas“ uzeti kod tri banke. Do 75 miliona evra kod „UniKredit banke“ i do 30 miliona evra kod „NLB Komercijalne banke“, kao i 2,35 milijardi dinara, oko 20 miliona evra kod „AIK banke“.

Javno preduzeće „Srbijagas“ je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer se radi o kupovini po značajno većim nabavnim cenama nego ranije. Uvoz interventnih količina prirodnog gasa se uglavnom plaća avansno i „Srbijagas“ nije u mogućnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi potrebna sredstva.

Molim vas, samo privedite kraju.