Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovana ministarko gospođo Popović, dozvolite mi da, pre nego krenem da govorim o ovim važnim temama, gospodine Orliću, izrazim najviši stepen divljenja prema vašim demokratskim načelima i načinu na koji vodite odgovorno Skupštinu.
Naime, kada su ovi prekoputa, koji su malopre neartikulisano reagovali na izvanredan govor kolege Rističevića, bili na vlasti, nama nije palo na pamet da se tako ponašamo. Mi smo imali takve situacije da nam je policija upadala, da su nalagali tim policajcima da se gase kamere, da nam se zavrću ruke, da se šutiramo u stomak, da nam se oduzima reč kada uopšte nismo za govornicom, da se izbacujemo sa sednice i onda kada nisu prisutni poslanici.
Zamislite vi sada kada biste vi kao predsednik Skupštine, što, naravno, vama nikada ne bi palo na pamet, čitali spisak i kažete – oduzima se reč i izgovarate imena ljudi koji nisu u sali? Dakle, to je zaista jedan najveći stepen, moram da kažem, političke, ili kako god, šizofrenije kod tih ljudi.
Što se tiče osobe koja je govorila pre mene, ja zaista nisam Dejana Vasić da vraćam ljude u vinklu, ali ja moram da ispričam moje lično iskustvo sa tom damom koja je vama rekla da predsednik Republike nekome namiguje. Ja ne znam šta je ona priželjkivala njegovim prisustvom, ali moje iskustvo je takvo da je na moje „dobar dan“, evo, gledaju građani Srbije, stručno lice, ne znam da li još ima stručnih, osoba meni kaže: „Gospođo, vi ste kriminalac“, meni kaže da sam ja kriminalac, „vi ste deo jedne organizovane kriminalne grupe“.
Znate, toliko dugo obavljam ovaj posao i u javnom životu sam i ne mogu da verujem… Nisam zaista mogla da verujem. To mi se nikada nije desilo da imam nekakvu reakciju nekoga kome najkulturnije i najnormalnije kažem – dobar dan.
Gospodine Orliću, jeste danas nedelja i mi smo odgovorni ljudi. Ja sam i kao opozicionar, naravno, treba da se radi, bila odgovorna, isto tako i moje kolege koje su nekada bile opoziciji, da radimo i subotom i nedeljom i noću i danju zato što su državni interesi najpreči, ali ja zaista nisam neko ko može da određuje uloge u cirkusu. Danas je nedelja. Možda negde radi cirkus. Prekoputa sebe vidim kandidata za gutača vatre, za hodanje po žici, ženu zmaja, ukrotitelja lavova. Šta hoćete od mene? Da vam ja dodeljujem uloge i poslanici Srpske napredne stranke? To morate sami da odredite, a ovde se danas razgovara o vrlo ozbiljnim temama.
Gospođo Popović, kad je donet Ustav 1990. godine i kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji, mi smo tada ustanovili načela koja nisu postojala ranije pod komunističkom vlašću. Prekinuto je sa društvenom svojinom, uvedeno je višestranačje, garantovala se stalnost sudijske funkcije, ali ono što nije bilo dobro tada u tom Ustavu i što je ispravljeno donošenjem Ustava 2006. godine, to je da Ustavom iz 1990. godine nije izvršena striktna podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.
Uradilo se to na jedan drugačiji način, kroz zakon koji je to garantovao i zakon koji je državne organe uredio tako da se zna šta radi sudska, šta izvršna, a šta zakonodavna vlast i naravno to je ispravljeno Ustavom 2006. godine.
Demokratska stranka je pravila apsolutni bojkot donošenjem Ustava 2006. godine, svedok sam toga, i ne samo to, već katastrofalna rešenja koja smo mi jedva uspeli pod pritiskom i snagom kao opoziciona stranka da ispravimo, njihova rešenja i predlozi bili bi fatalni po ovu državu. Naravno, oni ne bi imali većinu da za to glasaju, ali u mnogim segmentima su pokazali da i tada, a to je i bila nekad Demokratska stranka gde je ovaj jedan bio levo smetalo i večiti savetnik, koji ih sada predvodi, dakle nije usudila da uradi ono što je za državu potrebno.
Godine 2006. je izvršena ova neophodna podela i već 2007. godine je Venecijanska komisija dala svoje mišljenje i još tada rekla da reforma pravosuđa koja treba da usledi i samostalnost sudske vlasti, što je srž ustavnosti jedne zemlje, to je valjda produkt sigurnosti građana, a na kraju krajeva i civilizacijska tekovina, nije uspostavljena zbog toga što nije odvojena sudska grana vlasti da bude potpuno nezavisna.
Vi ste to sada uradili, odnosno Vlada Republike Srbije, građani podrškom na referendumu prošle godine u januaru, ja im se zahvaljujem zbog toga. Ja tada nisam bila ni funkcioner, ni poslanik SNS ali sam kao građanin vodila aktivno kampanju na društvenim mrežama da taj referendum uspe i on je besprekorno uspeo.
E sada, šta je prethodilo i tom Ustavu i donošenju ovih i ovakvih zakona? Ono što mi i dan danas, a vi ste svesni toga ne možemo do kraja da iskorenimo. Ja zaista neću iz korektnosti prema obavljanju vaše visoke funkcije da govorimo o pojedinačnim imenima, restovima DOS lopovske vlasti, ali moram da napravim jednu digresiju i da podsetim građane kako je sve počelo.
Dakle, počelo je tako što su posle petooktobarskih, onih kažu promena, ja kažem puča, krenuli sa uništavanjem srpskog pravosuđa. To je bilo pre ove fatalne reforme 2009. godine kada je otpušteno 900 sudija, što kažu na pravdi Boga, preko noći objavljen spisak i mi smo svedoci toga da su mnogi ti ljudi zbog stresa izgubili svoje živote i da su se mnogi razboleli i kako su oni to uradili. A način o kome je govorio gospodin Jovanov juče je zaista apsolutno tačan i ja samo moram da to dopunim zato što je osim ovog predsednika opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca koji je stavio pečat opštinskog odbora DS, zamislite čuda da to bude onako potvrđeno, da su to ti kandidati koji ispunjavaju njihove kriterijume, pečat stavio i predsednik opštine, opštinski pečat, opštine Vlasotince, izvesni Srđan Šušulić, mislim da se tako prezivao.
A kako su oni dobijali informacije koga oni treba da kadriraju? Upravo preko ovog nesrećnog „žutog primerka“ i njemu sličnih. On je bio potrčko tadašnjeg direktora BIA Saše Vukadinovića, koji je, gle čuda, njegov zemljak iz Kruševca, pravili su liste i spiskove od opštine do opštine.
Šta je bio kriterijum? Evo, to je apsolutno ustanovljeno i to su ljudi, nažalost, sudije koje su ostale preko noći bez posla iz Društva sudija dokumentovali, doneli kako je to bilo. Kaže – ako je okoreli neprijatelj DS, on ne može nikako da bude izabran ni na jednu funkciju. Ako je onaj koji je godinama pružao besplatnu pomoć DS, znači svima ovima koji sede ovde i koji su bili ili na nekoj funkciji ili obični članovi i supružnici tih istih, oni mogu da budu izabrani.
Koga su izabrali posle 2000. godine? Nesrećnog Majića, Vukčevića u Specijalno tužilaštvo i što je najgore od svega, a to niko nije do sada u raspravi pomenuo, a ja hoću, kako je počela kriminalizacija ovog društva? Oni optužuju nas da smo mi nekakvi tajkuni i da štitimo tajkune. Najveće lopove ste vi proizveli u ovoj državi.
Oni su preko noći smenili ženu koja je bila predsednik Privrednog suda, Milenu Arežinu, samo zbog toga što je bila član Savezne izborne komisije, nisu im odgovarali rezultati. Na kraju krajeva, oni nisu imali ni zapisnike da dokažu tu svoju pobedu, pa su išli po tu pomoć u drugu stranku.
Tako da je bilo jasno da ono žele da sva preduzeća u kojima su naši napaćeni radnici radili, očevi i majke mnogih mojih mlađih kolega preko noći zatvore, da ih kupe za bagatelu i gle čuda, postavili Gorana Kljajevića koji je bio, da li je tako, predsednik tog Privrednog suda.
On je izmislio poseban, nepostojeći institut u pravnom sistemu ove zemlje, tzv. „predlikvidacioni proces“ i bio je čovek ekspert za stečajeve. Preko noći uvede stečaj, predlikvidacioni proces i tako propadne. Znači, pljačka se „Geneks“ i sve redom, a da ne govorim o činjenici da su njihove sudije upisale Milana Panića kao vlasnika jednog dela „Galenike“. Da li je istina to što ja govorim? Jeste.
Da li je istina da su takvom pljačkaškom privatizacijom ostavili 400 hiljada ljudi bez posla i vi imate sada glas da dignete, kako vas nije sramota da se bilo ko od vas javi, da bilo šta priča? Vi, koji pripadate stranci Vuka Jeremića, da podsećam na njegove kriminalne aktivnosti? Oduvek je imao takve ambicije. Prvo, iz takvog je porodičnog miljea, znate? Navikli su da otimaju, da pljačkaju, da kradu i kao malog dok je bio u onim „špilhoznicama“ ili već kako se kaže, kažu – jednog dana kada porasteš, ti ćeš da budeš jedan bogati pljačkaš i krenuo je tim putem. Lepo čovek sebi pribavio pare dok je bio ministar savezni ove države, pokrao je sve što je mogao u ministarstvu i izdao ovu zemlju, lično se zalagao i zvao ministre iz Putinove Vlade da Rusi ne stave veto na priznanje tzv. „države Kosovo“, na čemu su mu se posle onog katastrofalnog pitanja u Međunarodnom sudu pravde odlično Albanci zahvalili i to na srpskom jeziku u njihovom mediju „Ekspres“ i napisali „Hvala Vuče“. I vas nije sramota da nama bilo šta prigovorite?
Da li vi razmišljate o tome kako će vas da gledaju buduće generacije? Kako na vas gledaju građani Srbije? Kako ovaj lopov iz Novog Sada, pa ja te Boro najbolje poznajem, najduže sam bila sa tobom u političkom aktivnom životu pored gospodina Jovanova i gospođe Pilje u pokrajinskom parlamentu ili u Vladi. Ne da si krao, nego si otimao. Što je najgore od svega, ljudi koje si ti nagovarao na takve kriminalne radnje sada ispaštaju i ispaštali su zbog tebe.
Imali smo ovde obraćanje jednog, jednu perjanicu valjda advokature u Srbiji, čovek blage veze nema. Prvo, ne zna ništa o političkom sistemu ove zemlje. Izgleda da nije čitao ni ove zakone i kao neko ko se zalaže za demokratiju u ovoj zemlji, oni stavljaju primedbu na ovaj set zakona za koje ste vi dobili najviša priznanja od Venecijanske komisije. Oni smatraju da je to neki sistem, valjda su i oni iz takvog porodičnog miljea, i dalje socijalističkog samoupravljanja, i da glas građana treba da bude preslikan na način izbora sudija. To je nemoguće.
Da li ste vi svesni toga da upravo ovim što je gospođa Popović uradila i Vlada Republike Srbije, država Srbija je danas na izvestan način istorijsko preklapanje završila i sa Sretenjskim ustavom koji je donet u Kragujevcu 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije i prvi Ustav gde je jasno odvojena nadležnost tri grane vlasti, sudske, izvršne i zakonodavne.
Vi to ne razumete i vama nema pomoći, ali zbog toga moram da navedem još neke slučajeve. Kako je to moguće, gospodine Orliću, da nam predavanje drže ovi ljudi koji su kroz reizbor tih sudija postavljali ljude koji su krali po odrešenim fabrikama? Znate, oni su doneli, sećam se, podsetiće me kolega Arsić, mada nije ovde, prvi zakon da sudija ne može da bude izabran na sudijsku funkciju ako je odslužio više od šest meseci pravosnažne kazne zatvora.
Jel tako, gospođo Popović, to je bio njihov zakon početkom 2000. godine? I oni nađu nekoga koga su preko svojih kriminalnih veza u sudstvu oslobodili, taj pre toga opljačkao fabriku u Vladičinom Hanu, Surdulici, i kažu – e, sad ćeš ti da budeš sudija i da radiš za nas. Jel ovaj Kljajević i vaša DOS-ovska klika, vi iz Demokratske stranke, vi ste imali apsolutno razrađeni sistem. Evo kako – izaberete sudsko veće za ne daj bože, ako nešto krene po zlu, pa ovaj koji je opljačkao tu fabriku, koji je to kupio za bagatelu, ako padne u šake nekome, automatski bude oslobođen. Na isti način biste vladali i dan-danas. I naravno, što kaže kolega Vujačić, još gore.
Srećom, Srbija je danas jedna uspravna zemlja, zemlja u kojoj će da se poštuje apsolutno svaki član zakona, pre svega Krivičnog zakonika i svaki član zakona prema kome će se odgovorno birati ljudi na najviše sudijske odnosno pravosudne funkcije.
Vidite, za razliku od njih, gospođo Popović, dok nisu doneti ovi zakoni, evo, mi smo imali izbor sudija jesenas, jel tako, u dva ciklusa, jasno stoji ko su ti ljudi, koliko godina su studirali, koji je prosek studiranja, kakve su im moralne i druge karakteristike i osobine, a u njihovim apsolutno nije bilo jedne jedine reči, već samo podobnost, odnosno pripadnost žutoj tajkunskoj koaliciji i Demokratskoj stranci i DOS-ovskim strankama na vlasti.
To je čak išlo dotle da je Boško Ristić, taj bahati predsednik Odbora za koga tačno reče Arsić da mu je svaki put kad je neko tražio da se sastane sa njim morao da da najmanje 200 evra, u trenutku kada su donošene takve odluke, na osnovu izveštaja BIA-e, Vukadinovićeve, i opštinskih organa Demokratske stranke, jednom prilikom rekao na sastanku Visokog saveta sudstva – aha, ako vi sad ovo snimate, ko su ti kandidati, ako se recimo neko pobuni na toj sednici, ja neću prisustvovati na toj sednici.
Prema tome, bolje bi vam bilo da ćutite, da učite, da se malo primirite, da budete civilizovani. Ono što ste uradili pre neki dan je…
(Ivana Parlić dobacuje.)
Gospođo, stvarno ne mogu u vinklu da vas vraćam, vi vidite kako ćete, moje je da pokušam da vam objasnim da budete koliko-toliko pristojni i normalni.
Što se tiče ovih zakona, apsolutno sam sigurna, gospođo Popović, jer vi vidite, kad se sve ovo pogleda, koliko je to trnovit put, što u njihovu glavu ne ulazi, što oni ne mogu da shvate, zato sam se vratila na Ustav iz 90-te godine do današnjeg dana, mukotrpno je sve to bilo.
Zbog svih tih ljudi, zbog budućih generacija, uverena sam i videla sam na osnovu prethodnih ciklusa izbora sudija, po svim kvalifikacijama i karakteristikama, da će oni zaista biti u pravom smislu reči pravosudni stub i oslonac ove zemlje, u koje će građani da imaju poverenje.
U ovakve, niko nikada neće imati nikakvo poverenje. O cenzusu i visini cenzusa će da se razmišlja, ali te prevare i sve te laži i obmane, to sve pada u vodu pred ovakvim argumentima i pred činjenicom da je odgovornost i politika koju vodi SNS i ova država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nešto što u svakom trenutku i svakoga dana ulica sve veću sigurnost kod građana Srbije. Hvala vam.