Dragi građani Srbije, drage kolege, danas će DS da predstavi javnosti i vama zašto smatramo da se radi ovde o jednom procesu, plodovima otrovnog drveta. Jeste da je to institucija procesnog prava krivične oblasti, ali po mnogo čemu ovo liči na to.
Da bih malo upoznao javnost i građane o svemu tome šta i o čemu pričam, prvi put je primenjen ovaj institut u SAD 1920. godine – da li nacionalni istražitelji mogu da koriste dokaze koje su kopirali iz dokumenata obezbeđenih tokom ilegalnog pretresanja?
Na kraju je sud odbacio tvrdnju Vlade SAD zabranjuje nezakonito prikupljanje dokaza, to ne isključuje prednost koje bi vlast rekla uz informacije dobijenih usled nezakonitog postupanja. Šta to znači? To znači da ne možete imati dobar plod iz lošeg rđavog drveta, niti možete imati rđav plod od nekog dobrog drveta.
Zabranjuje se korišćenje dokaza koji su proistekli iz zabranjenih dokaza. Daću vam nekoliko primera.
Zamislite da policija upadne slučajno u stan predsednika Aleksandra Vučića, i tamo naravno bez znanja da je to njegov stan, i bez sudske dozvole i tamo nađe originalni primerak Francusko nemačkog sporazuma. Taj sporazum ne bi mogli da koristimo kasnije kao dokaz, jer je prikupljen na ovaj način.
Evo vam drugi primer, zamislite da neko prisluškuje predsednika Aleksandra Vučića, ne daj bože, i da u tom telefonskom razgovoru sazna gde se nalaze dva minuta snimka sa Doljevca. Ni to ne bi mogli da koriste u sudskom procesu, jer bi takav dokaz nije valjan po svojoj strukturi. E sad, dolazimo do toga zašto mi smatramo da i ovih 29 amandmana, odnosno ceo taj postupak kada se donosio, akt o promeni Ustava, izgrađen potpuno na jedan takav način.
Krenućemo od Kovid krize, Kovid kriza je bila toliko oštra u našoj zemlji da nam se pretilo da ćemo da otvorimo novo groblje, da će ljudi toliko umirati i prećeno je da ćemo umirati ako ne budemo slušali vlast šta treba da radimo. Ali, pored takvog, da kažem, umiranja, i pored toga strožih i neprimerenih kazni prema samom narodu i građanima, i kršenju ljudskih prava, došli smo do izbora, izbori posle takvog vanrednog stanja, nisu izbori koji su slobodni izbori. Opozicija nije mogla, ne samo da ima pristup medijima, nego nije mogla da ima svoja osnovna, ljudska i građanska prava u tom izbornom procesu i zato ga potpuno osporavamo.
Ono što je rezultat toga, jeste da je u toj Skupštini bila takva većina da je samo jedan poslanik rekao - ne pripadam toj većini.
Ako pričamo o tome gde se mi danas nalazimo, i šta je za nas kao državu važno, i pričamo o pluralizmu, pričamo o uvažavanju drugačijeg mišljenja bez obzira koliko ljudi zastupa to mišljenje, ako govorimo o argumentima, gde su gospodo argumenti javne rasprave, pre usvajanja tog akta u takvoj Skupštini, i zato je to po našem mišljenju potpuno nelegitiman način usvajanja jednog vrlo važnog akta, a da to ne bude kraj, onda se donosi Zakon o referendumu, koji propisuje drugačije uslove koji će omogućiti da i 16 posto izašlih građana, bude dovoljno da se usvoje predlozi koje je uradila takva krnja i nelegitimna Skupština.
Demokratska stranka smatra ne samo da je to jedno otrovno drvo koje će iznedriti otrovan plod, koji ćemo mi danas ovde i sutra pokušati da oborimo i da ukažemo i da zamolimo odložimo za neki drugi period, ali, koliko vidim, nema nekog razumevanja sa vaše strane.
Ono što je zanimljivo, u predlozima koje vi donosite, koje smatramo jako lošim, jeste sledeće. Zamislite sada Visoki savet tužilaštva i sada se u njemu nalazi Zagorka Dolovac i sada Zagorka Dolovac, koju niko ne viđa ovih dana, će neviđeno da donosi neviđene odluke tog Visokog saveta tužilaštva.
Ono što je za nas važno u Demokratskoj stranci jeste da taj tužilac bude dostupan javnosti, da bude dostupan građanima, a ne da se krije. To je javno tužilaštvo, nije tajno tužilaštvo. Ono treba da bude viđeno, a ne neviđeno. To su osnovne stvari koje su problem da možemo da prihvatimo da dajemo legitimitet ovakvom celom procesu.
Hoću da kažem da se veliki broj ljudi javljao nama kao poslanicima, a i samom Odboru. Između ostalog, i Transparentnost Srbija koja je tražila da pomerimo razmatranje svih ovih zakona za neki drugi period.
Ja sam predložio na Odboru da se donese novi dnevni red gde će se razmatranje, da se uputi na zahtev Vladi Republike Srbije za dodatne informacije uz obrazloženje dostavljenih predloga zakona i celoviti izveštaj sa održanih javnih rasprava, jer legitimnost tih javnih rasprava je takođe doveden u pitanje.
Postoji forma. Gospodine Vinš, pitao sam vas na Odboru kada ste zakazali da imamo panele…