Hvala vam.
(Janko Veselinović: Replika.)
Nema osnova, zaista. Čist odgovor. Reč jedna nije bila u negativnom tonu. Ni reč jedna nije bila u negativnom tonu. Naprotiv, poziv na konstruktivnost.
Sledeći po prijavi za reč, Milimir Vujadinović.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, evo ga dnevni red danas pred nama. Ako bismo u suštinu i napravili analizu ovoga što je danas pred nama, bilo bi jasno da iz ovoga može izvući dve osnovne poruke. Jedna bi bila to da je Srbija definitivno danas ovim, a i onim što je prethodilo ovome, stala u red razvijenih zemalja, zemlja koja čuva pravo i pravdu i poruka da smo mi kao vladajuća većina, verovatno prvi put u modernoj srpskoj istoriji, odrekli se, da kažem, pod navodnim znacima te „privilegije“ da u ovom uvaženom domu ima nekakav direktni uticaj na pravosuđe i pravdu u Srbiji. Znači, sa jedne strane pravo i pravda.

Sa druge strane, ako analiziramo možemo videti međunarodni ugled Srbije i politički, diplomatski, ekonomski i svaki drugi. Šta je to? Sve ono što ste vi gospodo iz opozicije prethodnih dana, lažima, nasiljem, pokušali, i u dobrom delu moram priznati, uspeli da urušite, i pravo i pravdu i moralna načela, a o ugledu da ne govorim.

Pravo i pravdu i moral time što ste nasrnuli i upotrebili nasilje da se obračunate sa nama, a sve to usmereno prema najvažnijoj instituciji ove države, srpskom predsedniku. A, o ugledu ne moram ja da govorim ništa. Dovoljno je da pročitate sarajevske, zagrebačke medije, medije u Prištini, čak i danas i biće vam jasno šta ste uradili prethodnim danima - srušili i pravo i pravdu i ugled ove države.

Kako smo došli do ovoga danas, da se vratimo malo unazad? Događaj koji je prethodio onome o čemu danas pričamo, verovatno najvažniji je taj 16. januar prošle godine, od pre godinu dana, narodni referendum, na kome je narod rekao kako treba da izgleda pravosuđe u Srbiji. I baš kao što juče, vi predsedniče Skupštine, rekoste jedino bitno u svemu ovome je da uvek i za nešto optužite vlast i većinu u Narodnoj skupštini. To je jedini motiv vašeg bitisanja ovde.

I tada, tog 16. januara, bilo je bitno da optužite vlast za nešto. I tada, tog 16. januara, ste lažima pokušali narodu da podvalite tezu da je referendum prikriveni način da se odreknemo Kosova i Metohije i da ga predamo nekome. Ovo govorim, pre svega zbog građana Srbije, da bi se prisetili onoga što je ovome prethodilo.

Da li ste rekli – izvinite? Ne, nama, ne morate nama. Da li ste tražili oprost od građana Srbije za ono što ste radili 16. januara prošle godine?

Da li ste rekli – oprostite, to je bila smišljena prevara i nije se radilo ni o čemu, do podvali koju smo hteli da podvalimo vama, srpskom narodu, tezama da će taj referendum biti način da se odreknemo Kosova i Metohije, pa čak, svestan sam da je ovo retoričko pitanje i ne očekujemo da bilo šta kažete niti očekujemo da se izvinite? Isto tako ne očekujemo da se izvinite i kažete oprostite za ono što ste uradili u prethodnim danima.

Da ne bude zabune, mislim na nasilje koje ste i prvenstveno na ovog stručnjaka i ove stručnjake iz tzv. “patriotske koalicije“ koji je u tom svom naletu besa, prvenstveno krenuo prvo na mene, a kasnije na sve nas i na predsednika države i tog dana otkrio pravu sliku onoga što je tzv. „patriotska opcija“ u Narodnoj skupštini. No, što bi rekao naš narod - gde ćeš motikom na Rusiju.

Toliko o onome što ste vi, gospodo, verovatno duboko svesni šta radite, toliko o onome kako vi to brinete o pravu, pravdi i ugledu države. Jedino pravo i jedini zakon koji vas interesuje je topuz. Time ću i završiti, velikim Njegošem: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. Pomirišite vaše tragove. Hvala.

Živela Srbija!

Hvala vam.
(Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)
Nema potrebe da vičete.
(Srđan Milivojević: Razgovaramo.)
Razgovarate, tako, s kraja na kraj sale?
(Srđan Milivojević: Ne čujem vas.)
Čujete sebe? A jel se opet snimate? Jel se snimate ponovo?
(Srđan Milivojević: Nisam vas čuo najbolje.)
A sad više ne čujete, dobro, dobro. Zanimljivo kako vam to čas malo radi, čas ne radi, kao i hrabrost, rekao bih. Vidim, danas puni elana za najgore laži, za najodvratnije uvrede na račun Aleksandra Vučića, ali onda kada je on bio u sali, vas nešto nije bilo.
(Srđan Milivojević: Mene?)
Vas koji se ponašate na taj način – mali radi, malo ne radi. Nekako po pravilu ne radi kada je tu predsednik Republike.
(Nikola Dragićević: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, smatram da je prekršen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Govoreći o predsedniku Republike, prethodni govornik nazvao ga je malopre najvažnijom institucijom u državi Srbiji. Smatram predsedavajući da ste bili dužni da govornika podsetite da upravo sedimo u najvažnijoj instituciji u Republici Srbiji.

Narodna Skupština je najvažnija institucija zato što smo predsednika Republike pretvorili u najvažniju instituciju, zato nam ide ovako kako nam ide.

Ovo je trebalo da bude držanje lekcije, a ne ukazivanje na povredu Poslovnika.
Mislim da ste svoj odnos prema institucijama i instituciji predsednika Republike, ali i instituciji Narodne skupštine vi pokazali onim sramnim, divljačkim, kukavičkim jurišanjem u četvrtak. Pokazali ste svoj odnos prema institucijama. Sve ste pokazali i mislim da je svima jasno sve, tako da ovi naknadni pokušaji držanja lekcije teško da će neki utisak da ostave.
Utisak su napravili oni ljudi koji su, vidim, rešili da vas napuste zbog tog vašeg odnosa prema institucijama.
Da li treba da se glasa?
(Nikola Dragićević: Da.)
Treba. Može, nije problem.
Sledeći prijavljeni Aleksandar Olenik. Imate pet minuta, gospodine Olenik. Molim vas, ako i treba par sekundi nakon toga, samo u jednoj rečenici da kažete i meni i narodnim poslanicima hoćete li biti tu tokom kompletne rasprave u pojedinostima i u danu za glasanje zbog o onih vaših 500 i nešto amandmana? Izvolite.

Naravno.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Vojvodine, Vlada sa ovim predlozima zakona, pogotovo po pravosudnih, navodi da će da izvrši reformu i da ćemo imati slobodnije i nezavisnije pravosuđe. Međutim, to sto posto nije istina i ne može sa pet zakona promeniti sistem.

Da bi se promenio sistem, pa i pravosudni sistem, potrebna je promena politike, jer tek promenom politike menjaju se svi sistemi, pa tako i pravosudni sistem. Dokle god budemo imali radikalsku politiku, i nacionalističku politiku nećemo imati slobodno i nezavisno pravosuđe. To je potpuno jasno jer radikalska politika, nacionalistička politika u sebi uvek ima i sadrži sistem jedinstva vlasti, gde je sva vlast u rukama jednog čoveka i to ne predsednika Republike, nego predsednika partije.

Tako da tek kada u Srbiji budemo imali evropsku politiku ili možda vojvođansku politiku tada možemo da imamo sistem podele vlasti, tada možemo da imamo slobodno i nezavisno pravosuđe, jer evropska politika u sebi podrazumeva podelu na tri grane vlasti i podrazumeva suštinski slobodno i nezavisno pravosuđe. Mi to nemamo. Mi sada živimo sistem jedinstva vlasti.

Pominjano je Kosovo. U petak je ovde bilo glasanje o Kosovu. Moram da pitam da li će se ove izmene zakona primenjivati na Kosovu? Ja mislim da neće. Da li se sada važeći zakoni o sudijama i tužiocima primenjuju na Kosovu? Ja mislim da se ne primenjuju.

Tako da moramo da kažemo da je ovo glasanje u petak bilo iznuđeno, ali korisno i dobro. Iznuđeno je bilo zato što prosto ne možemo da dobijemo bolji predlog za pregovore. Između ostalog, ne možemo da ga dobijemo jer nismo uveli sankcije Rusiji. Taj voz je prošao. To više ne možemo da promenimo.

Dobro je i korisno i za građane zato što ostavlja otvorena vrata za neku dalju evropsku budućnost i sprečava dalju izolaciju i dalje ekonomsko propadanje Srbije.

Što se tiče konkretno samih zakona i najave koji su ciljevi ovih pet pravosudnih zakona, prosto ne može se sa ovih pet zakona istisnuti Skupština, odnosno politički uticaj na odabir sudija i tužilaca. Istina je da se jedan metod, a to je ova Skupština ukida, ali se uvodi osam novih metoda i načina političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca i to četiri u VSS i četiri, odnosno četvoro u VST. To su istaknuti pravnici i to je otvoreni model direktnog političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca i to ne Skupštine, ne Vlade, nego stranke, političke partije. Po ovim predlozima će političke partije direktno birati sudija i tužioce.

Daću vam samo jedan primer. Jedan od uslova za istaknute pravnike, moram da pročitam, tako je lepo koncipiran, da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka. Šta znači da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka? Da može malo da utiče da donosi odluke ili može uobičajeno da utiče i donosi odluke, a onda poslepodne kada završi sa politikom ode u VSS i odlučuje ko će biti sudija ili u VST da odlučuje ko će biti tužilac. To je ono što vi predlažete i što hoćete da uvedete kao nezavisno pravosuđe. Od toga prosto nema ništa, jer ste svu vlast preneli ovim predlozima na partije, a to jeste sistem jedinstva vlasti i to jeste radikalsko i nacionalističko shvatanje države, gde je sve u rukama jedne partije i jednog čoveka, ne institucije, ne predsednika, ne Skupštine, nego stranke na vlasti. Hvala vam puno.

Niste, gospodine Olenik, ni punih pet minuta iskoristili, ali niste mi odgovorili - hoćete li biti tu u kompletnoj raspravi u pojedinostima i u danu za glasanje?

Jel mogu da vam odgovorim?

Rekao sam vam. Prvo sam se vama obratio i rekao - naravno. Žao mi je što me ne slušate.

U kompletnom danu za glasanje i u kompletnoj raspravi u pojedinostima? Sve vreme ćete biti tu?

Hoćete da vam dam pisanu izjavu? Šta?