Nemojte da vičete sa mesta.

Molim vas, nemojte me prekidati.
Rekla sam, ne želim da komentarišem.
(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

Nemojte da vičete.

Ne, ali vidim vašu intenciju da kriminalizujete ovaj ceo sistem, a posebno predsednika Republike.
Neću vam dozvoliti.

Replika.

Ovo već neki put imamo od osobe koja je ovde pretila da neko kidnapuje i prodaje decu po Evropi, a sada imamo nove neistine i ovo, jednostavno, nema kraja. Ovo jednostavno nema kraja.

Ovde se tako paušalno tvrdi - neki ljudi tvrde. To je isto kao kada bih ja sad rekao - neki ljudi tvrde iz Užica, ili odakle već, Valjeva, ne znam ni sam, nije ni važno, da je poslanica ne znam šta radila tamo po tom mestu. Eto, neki ljudi tvrde. Izmislim nešto i kažem – eto, neki ljudi tvrde.

Čovek je osuđen na četiri i po godine zatvora. Jel biste vi išli u zatvor četiri i po godine umesto nekog?

(Ivana Parlić: Za tri stana u Beogradu…)

Da li biste išli u zatvor umesto nekoga na četiri i po godine?

Nemojte, Parlić, da vičete. Nemojte da vičete stalno.

Znate li vi šta znači četiri i po godine zatvora? Četiri i po godine. To je 365 dana, pa puta četiri i po godine.

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

I ja se sa svakim raspravljam, stvarno. Ovaj posao, prosto, zahteva da treba odgovarati tamo gde stvarno nikakvog smisla nema.

Znači, četiri i po godine, pa puta 365 dana, pa puta 24 sata.

(Ivana Parlić: Za tri nekretnine u Beogradu.)

Parlić, ako vas uopšte zanima bilo kakav odgovor na te stvari koje pričate, pa nemojte da vičete sa mesta.
Saslušajte bar nekoga. Na šta to liči? Na šta liči to ponašanje?

U svakom slučaju, ne vredi.

Gospodine predsedniče, ne vredi da se dovikujem. Prvo, to je osoba… To je antiplod svega onoga što podrazumeva pristojnost i vaspitanje, svega što podrazumeva bilo kakvu normalnost.

Druga stvar, ako želite da čujete kako je teško biti jedan dan u zatvoru, pitajte tog do sebe, pa ga pitajte da li bi umesto nekoga išao četiri i po godine, pa neka vam objasni kako to izgleda.

Ja samo želim građanima da se obratim. Ovo ne vredi više ni objašnjavati. Dakle, poštovani građani, ako bi bilo ko od vas umesto bilo koga za bilo koju sumu četiri i po godine svog života proveo u četiri zida, šetao se u krug kada mu dozvole, jeo ono iz zatvorske kantine, spavao na krevetu, obavljao nuždu na čučavcu za četiri i po godine, ne četiri dana, onda je ovo moguće što ova gospođa priča.

Ako mislite da je to nerealno, a nerealno je, kao što znate, onda znate koliko je nerealno i sve drugo što govori. Dolazi ovde sa izmišljenim pričama, sa tezama nabubanim, nabiflanim iz tabloida Milovana Brkića i samo raspravu koja je ozbiljna odvodi u nekom pravcu koji nikakve veze sa životom nema.

Hvala.