Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas postaviti nekoliko suštinski važnih pitanja za građane Republike Srbije, neću se baviti ni osporavanjem, ni podrškama bilo kom političaru, a tiču se ova pitanja zdravstvene bezbednosti prehrambenog suvereniteta poljoprivrede, a na neki način i energetike. Pa, da krenem.
Petnaest milijardi se duguje poljoprivrednim proizvođačima iz 2022, 2021. i 2020. godine, pitam, kada će ovi podsticaji subvencije se isplatiti, a da to bude blagovremeno i na vreme da ljudi pre setve imaju taj novac i da im omoguće jednu relaksiranu situaciju.
Postavio sam takođe pisanim putem pitanje Ministarstvu za brigu o selu, koliko je zadruga to ministarstvo pomoglo, sa koliko novca, koje su to zadruge. Taksativno da mi daju odgovor. Uputili su me na sajte Ministarstva gde taj odgovor nisam uspeo da nađem, pa ih ovog puta molim da mi to zvanično taksativno napišu da bih ja mogao dalje da delujem.
Predlažem Ministarstvu privrede i poljoprivrede da napravimo jednu fabriku skroba kako ne bi izvozili kukuruz kao sirovinu. Predlažem da napravimo jednu fabriku za dehidrirano mleko, tako da kada imamo suficita da možemo konditorskoj industriji da ponudimo, a ne da zavisimo od uvoza i ad hok da rešavamo pitanja, ne samo mleka, mesa već i svega drugog. Tako da moramo malo ozbiljnije pristupiti toj temi. Eto, ja dajem javno taj jedan predlog.
Proizvođači mleka su ovih dana očajni, ogorčeni. Ministarstvo nudi određena rešenja koja sama po sebi mogu da nešto da znače, međutim, ono što je potrebno proizvođačima mleka i mlečnog govedarstva, a to je dugoročna strategija, da oni ljudi znaju, a ne ovako zabranite izvoz, pa onda pustite posle mesec dana, pa se zasiti tržište, pa deficit, pa suficit, pa oni ne znaju.
Oni ljudi traže da se nekontrolisanim uvoz mleka sumnjivog porekla spreči, jer mi ljudi ne znamo šta više uvozimo, to je van svakih naših opservacija i tako dalje. Oni takođe traže da se subvencije po litru podignu na 20 dinara, da se zagarantuje minimalna otkupna cena mleka, takođe da se i zabrani, odnosno ukloni uredba, mada je ona 1. februara uklonjena, ali je pitanje kada će se ponovo uspostaviti na izvoz mleka. Tako da su to suštinska pitanja koja mlekari pitaju, ali nadam se da ćemo dobiti odgovor.
Uvozno mleko se prodaje po domaćim etiketama, domaćim brendovima. Da li je to normalno? Da li inspekcije rade svoj posao? Takođe za Ministarstvo poljoprivrede. Aflatkosin je problem koji omogućava mlekarima da manipulišu sa koncentracijom aflatkostina. Ono što ja predlažem da laboratorije u Srbiji krenu u jednu drugu aktivnost, a to je da u fabrikama stočne hrane pronalaze aflatoksin, a ne tamo gde je posledica, gde u mesu i mleku je aflatoksin. Znači, tražim da se ispituje prisustvo aflatoksina u fabrikama stočne hrane, jer tamo ljudi otkupljuju sumnjiv, odnosno lošeg kvaliteta kukuruz koji je zaražen u dobroj meri aflatoksinom.
Da li bilo koja laboratorija u Srbiji ispituje prisustvo GMO organizama u mesu, mleku, jajima, voću, povrću? Naravno, da ne, a nema jasnog, deklarativnog obeležavanja, nema sledljivosti. Znači, to je problem, mi ne znamo šta iz inostranstva uvozimo. Dođe roba, stavimo u raf i onda kupuje ko kako hoće, a nemamo pojma o čemu se radi. Porez na dohodak, poljoprivrednik, preduzetnik smo uveli na jednoj od pre nekoliko sednica i ti ljudi plaćaju porez, vode knjige, plaćaju porez. Pa, kada će oni imati subvenciju od deset do 144 hiljade evra kao što imaju strani investitori. To je jedan od bitnih takođe problema.
Kada će ambasade i Privredna komora Srbije raditi nešto da unaprede prodaju naših domaćim proizvoda na stranim tržištima ili ćemo čekati samo da neko dođe i kupi, ionako već ugroženu privredu.
Poljoprivredna gazdinstva koja su imala osam miliona dinara limit pa da uđu u PDV ja predlažem da se podigne na 12 miliona, iz prostog razloga što troškovi života i inflacija su učinili svoje.
Ono što još hoću da kažem, neproverena informacija, ali pozivam resorno ministarstvo da u Ivanjici postoji jedna fabrika, bivša fabrika „Špik“ i građani su mi sugerisali da postoji opasnost, a ona se zove piralensko ulje koje se koristi za hlađenje trafostanica i u slučaju požara piralensko ulje prelazi u bojni otrov. Nećemo stići da evakuišemo Ivanjicu, ukoliko su ovi navodi tačni. Pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova da reaguje hitno po ovome.
Završavam sa ovim, kada će elektrosnabdevanje u seoskim i planinskim područjima da se reguliše? Kada će te bukve i šljive i ostale biljke da nam manje prave probleme? Tako da, u tom smislu, nadam se da će elektrosistem funkcionisati ne samo ovde u Beogradu, već i u seoskim područjima. Hvala.
