Poštovani predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade, ministre odbrane, dame i gospodo iz regulatornih tela Srbije, danas bih želeo na samom početku, uz puno zakona koji trasiraju i govore o budućnosti, o razvoju, o nastavku razvoja Srbije, želeo bih na samom početku da istaknem zadovoljstvo, poštovanje i podršku Zaštitnici za ravnopravnost, kao i Povereniku za zaštitu građana, zaštitu prava građana.
Ono što našu državu i naš narod odlikuje, a to je pravdoljubivost i solidarnost. U ovom trenutku želim da iskažem svoj lični ponos kao građanin Srbije, ponos za sve građane Srbije i za Vladu Republike Srbije, da smo pravovremeno, brzo pokazali i svoju solidarnost za ugrožene građane i Turske i Sirije i time pokazali da osnovne ljudske vrednosti baštinimo i pokazali svoju spremnost da na najbolji način se nađemo uvek drugom u nevolji i to je odlika našeg društva, naše države.
Možda ne tako manje važni izveštaji koje je podnela Zaštitnica za ravnopravnost, s obzirom da se odnose na sad možemo da kažemo neku prošlost, a to je 2021. godinu, da tu trebamo da znamo da je to druga godina pandemije i da je okosnica problema sa kojima ste se nosili, suočavali, bilo problemi sa vakcinacijom, odnosno izražena neravnopravnost vezano za vakcinisanje i lečenje, ali tu takođe u toj teškoj godini kovida, u godinama kovida, u kojima smo se svi snalazili i pokušavali da nađemo najbolje modele rada i funkcionisanja, država je pokazala spremnost i odlučnost, obezbedila dovoljan broj vakcina, što je samo pre godinu i po dana iza nas. I imali smo mogućnost da pomognemo i svojim susedima i komšijama, ali i da omogućimo da se stranci vakcinišu.
Takođe, želim da podržim vaše nastojanje i rad za borbu za ravnopravnost i za one izveštaje koje ste dodatno podneli vezano za ravnopravnost starijih osoba i dece, kao i borbu za ravnopravnost žena i pravovremenu, brzu vašu ličnu reakciju, što je svakako za pohvalu.
Ono što želim da istaknem, da se osvrnem, vezano za Zaštitnika građana, jeste da takođe u tim pandemijskim uslovima Zaštitnik građana je morao da pređe na neki neobičan režim rada, ali ono što svakako želim istaći je da broj svih predmeta koje je Zaštitnik građana primio, realizovan je skoro 90%, 87%, ako ne grešim, i to je stvarno za pohvalu.
Pokazali smo i kroz to se videlo da ti trenuci kada se zemlja nalazi u krizi, a ovo je bila globalna pandemija, prve probleme imaju najugroženije grupe, deca, stara lica, bolesni, osobe sa invaliditetom, LGBT plus osobe, kao i predstavnici nacionalnih manjina, pre svega Romi i Romkinje i da je tu pokazana spremnost da u tim novonastalim okolnostima se snađemo i dobro reagujemo prema građanima. I to je vremenom ukazalo na činjenicu da građani veruju kancelariji Zaštitnika građana i da ta institucija polako postaje sve jača i jača i pokazuje suštinsku vrednost i opravdanje svog postojanja.
Takođe, želim da naglasim da kroz novi zakon koji je te 2021. godine usvojen su dodata nova ovlašćenja Zaštitniku građana i osnažili i otvorili mogućnost za brži i efikasniji rad.
Ono što bih danas želeo da istaknem to je deo seta zakona koji se, sa jedne strane, tiču razvoja naše železničke infrastrukture, a sa druge strane razvoja, odnosno uređenja naših rečnih vodotokova kako bi infrastruktura, odnosno vodni saobraćaj funkcionisao što bolje, a u interesu svih građana.
Setićemo se, do skoro smo komentarisali i izgradnju infrastrukture, koju je Vlada Srbije stavila kao prioritet, kako je to nemoguće, pa smo uspeli da putnu infrastrukturu dovedemo u pristojno stanje, koja je bila garant razvoja naše privrede, jer bez kvalitetnih i dobrih puteva ne možemo očekivati ni bolji standard i život građana.
Takođe, sada nastavljamo sa investicijama, odnosno sa razvojem infrastrukture u okviru železnica i u okviru vodnog saobraćaja.
U okviru vodnog saobraćaja imamo jedan sporazum sa Savetom ministara BiH kojim postižemo olakšavanje, odnosno ubrzavanje jako komplikovanih procedura za rešavanje spornih pitanja, kao i izdavanja dozvola. Sa druge strane, rešavamo jedan od problema vezano za korito reke Save, odnosno ušće Drine i Save koje je jedno od obeleženih uskih grla vezano za vodni saobraćaj, naročito u periodu kada je taj vodostaj reke Save niži, a time ugrožavamo transport u rečnom saobraćaju i time nanosimo štetu privredi i smanjujemo mogućnost rasta i razvoja naše ekonomije.
Sve ono što radimo, kada je u oblasti puteva, kada je u oblasti železnice i u ovom slučaju vodnog saobraćaja, jasno ukazuje intenciju Vlade i nekog perioda koji je iza nas, ali mnogo značajnije onog perioda koji je ispred nas da razvoj Srbije, razvoj naše ekonomije, bolji život i standard građana zavisi od jasne rešenosti i opredeljenosti Vlade da investira i da se okrene železnici.
Složićemo se i danas je ministar Vesić u svom izlaganju skrenuo pažnju da skoro pola veka nije ulagano u Železnicu Srbije. Svi znamo u kakvom je stanju železnica, svi znamo u kakvom su stanju pruge, ali isto tako kroz neku brošuru, odnosno Izveštaj za 100 dana rada ministar Vesić je jasno istakao šta je ono što se u tim oblastima radi i šta je ono što će se raditi. Ovo su sve započeti projekti.
To su divne vesti sa prugom, odnosno koridorom, železničkim Koridorom 10 i prugom Beograd – Niš, kasnije do granice, je nešto što menja sliku Srbije, menja život svakog građanina. Neke su procene da će direktnu korist od te investicije koja je znatno velika imati preko dva miliona ljudi.
Pored toga, i danas je ta pruga značajna za privredu i za razvoj privrede, za transport u toj oblasti, ali tek naknadno, nakon investicija u prvoj godini, nakon investicija ćemo videti i osetiti pune efekte toga, jer očekivano je skoro 9,7 miliona tona robe da pređe već u prvoj godini, što će značajno poboljšati uslove života.
Tim i takvim namerama i delovanjima politike Vlade Republike Srbije dolazimo u situaciju da građani i duž koridora i južnoj i istočnoj Srbiji ostaju na mestima gde su rođeni, gde se omogućava dolazak novih investitora, jer razvoj privrede.
Ova investicija u železnicu Srbije je preko 2,7 milijardi evra, od toga nešto preko 500 miliona je direktno iz budžeta Srbije, a 2,2 milijarde kroz određene tranše EU, odnosno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ono što je bitno naglasiti jeste da oko 600 miliona evra dobijamo bespovratnih sredstava za modernizaciju i usavršavanje naše železnice. Naša železnica, naročito ta dvokolosečna elektrifikovana železnica Beograd – Niš, koja je jedna od retko zapostavljenih železnički koridora, može u narednom periodu, odnosno u budućnosti biti najznačajniji stub privrednog razvoja Srbije. Kada pogledamo ono što su intencije i što su namere, razvoj putne infrastrukture, razvoj železničke infrastrukture i razvoj rečnog transporta uz avio saobraćaj nama zaokružuje jednu celinu moderne, savremene države. Srbiju u periodu od pet do sedam godina nećemo moći prepoznati u kojim okvirima i u kojim razmerama to donosi višestruku korist za građane i za privredu.
Želeo bih, kada govorimo o tim dvokolosečnim elektrificiranim koridorima, odnosno Koridoru Niš – Beograd ili Beograd – Niš, da naglasim da, nažalost, godinama iza nas nije ulagano i ta infrastruktura je faktički apsolutno propala, odnosno nemogućnost praćenja savremenih tehnologija i savremenog razvoja nismo u mogućnosti na najbolji način da odgovorimo savremenom tržištu i savremenom svetu. Voz, kako je ministar rekao, putni od Beograda do Niša putuje sada šest sati, a takvom investicijom će putovati manje od dva sata, odnosno…
To je kičma, to stub razvoja Srbije. Na takav način mi razvojamo Srbiju, razvijamo privredu, na najbolji način investiramo, omogućujemo građanima Srbije da ostanu u svojoj zemlji, ali i potencijalno domaćoj privredi da može da se osloni još više, još bolje na tu našu infrastrukturu.
Ja u ovom trenutku, gospodin Vesić nije tu, bih želeo da mu čestitam i da mu poželim puno uspeha i sreću u daljem radu u nadi da ćemo sve započete projekte izgurati u korist svih građana Srbije. Hvala.
(Đorđe Miketić: Poslovnik.)
