Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, gosti u ovom domu Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, danas zaista jeste jedan izuzetno tragičan i tužan dan, ako uzmemo u obzir da je godišnjica od izbijanja ratnih sukoba u Ukrajini i da je to za nas pravoslavne Srbe zaista jedna velika tragedija, jer u ovom trenutku između sebe ratuju pravoslavni slovenski narodi koji nikada sebi nisu smeli da dozvole da dođu u bilo kakav ratni sukob.
U taj sukob su došli, naravno da ne dužim sada na tu temu, već da napravim uvod u naš današnji dnevni red, zato što je pozadina tog ukrajinskog sukoba zapravo jedna obojena revolucija koja se 2014. godine desila u Kijevu, NATO pritisak na Ukrajinu da ona krene u obračunavanje sa sopstvenim stanovništvom ruskog porekla i potreba Ruske Federacije da odbrani svoje sunarodnike u Ukrajini i sve to u ovom trenutku trpi savremena Evropa koja nema niti jedan jedini razlog da ratuje sa Rusijom, već ima razloge da sarađuje sa Rusijom. Jedini koji imaju interese u svemu ovome jesu oni van Evrope u SAD, u NATO paktu koji zapravo gura Ukrajinu da danas ratuje sa Rusijom za interese NATO i SAD.
Da li mi u nekoj sledećoj fazi treba da postanemo deo tog NATO opkoljavanja Rusije i tog NATO pohoda na Rusiju? Da li mi i tu dolazim do prve teme o kojoj želim da govorim, treba da šaljemo svoje vojnike u bilo kakve mirovne operacije koje više nisu tako mirovne, kao što su nekada bile?
Da odmah pređem na stvar i da se pozovem na dokument tj. odluku o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, gde se u tački 1. kaže – da šaljemo svoje vojnike u vojnu misiju Evropske unije za obuku u Mozambiku i u borbene grupe Evropske unije za upravljanje kriznim situacijama.
Između ostalog, to u Mozambiku uopšte nije mirovna misija, jer mi obračunavamo i učestvujemo u tamošnjim vojnim aktivnostima protiv njihovih pobunjenika, a što znači da sada već učestvujemo u ratnim dejstvima i ratnim dešavanjima. Ovo je prelomni trenutak u kome Srbija prvi put svoju vojsku šalje da gine u nečijim tuđim ratovima. Zato sam pomenuo Ukrajinu na početku ovoga svog govora.
Da li mi treba svoju decu da šaljemo da ginu za bilo čije tuđe ratove koji nisu interes ovog naroda, nisu ni u interesu Evrope, nisu u interesu nikoga na ovom svetu, izuzev onih koji imaju uvek ideju da gospodare svetom i da od svih naših slobodarskih naroda i država naprave kolonije kojima će upravljati i koje će izrabljivati, koje će pljačkati i koje će kao jeftina radna snaga raditi za njihove velike multinacionalne kompanije.
Kaže se, na drugom mestu da će Republika Srbija u pripravnosti u okviru ove evropske borbene grupe, tokom prve polovine 2023. godine, ali nije isključena mogućnost angažovanja i u drugim borbenim grupama u narednom periodu, gospodine ministre, pa se kaže – planirano je upućivanje do 800 pripadnika Vojske Srbije u toku kalendarske godine u multinacionalne operacije.
Pa zašto je ljudi, ovo nama potrebno? Mi nemamo dovoljno vojnika u sastavu Vojske Srbije. Mi smo u poslednjih nekoliko godina izgubili više hiljada vojnika koji su napustili redove Vojske Srbije zbog lošeg materijalnog statusa i voleo bih da ministar odbrane ovde javno kaže koji je to broj otkaza koji su vojnici dali u Vojsci Srbije zbog lošeg materijalnog statusa? To je tema broj jedan o kojoj mi ovde treba da govorimo. Kolike su njihove plate? Kakva im je oprema? Kakav je status ratnih vojnih veterana? Kada ćemo vratiti redovno služenje vojnog roka?
Naravno, ja to podržavam, jer uvek sam se trudio da budem pošten opozicionar koji podržava ono što je dobro, a dobro je da srpska vojska bude naoružana savremenim naoružanjem i da bude sposobna da odvrati bilo čiju ideju da nas ikada napadne.
Taj deo za nas iz srpskog pokreta „Dveri“ i patriotskog bloka, nije sporan, ali ove druge stvari, jesu. Zašto bismo mi uopšte učestvovali u borbenim grupama EU? Niti smo član EU, niti nas EU želi kao člana. Čuli smo gospodina Zelenovića, i hvala mu na tome, da su mu u Briselu rekli da nećemo ući u narednih 45 godina. To je realna vizija evropskih integracija Srbije. Zašto onda naša deca da idu u njihove, sada ne više, mirovne misije, nego ratne operacije.
Gospodin ministar, koga izuzetno poštujem pošto ceo dan sedi ovde, što nije odlika drugih ministara u Vladi Republike Srbije i spreman je da sa nama diskutuje, je jutros na televiziji Prva, ako se ne varam, tako je citiran u medijima, vi ćete potvrditi gospodine ministre, rekao nešto što je za mene vrlo problematično. U ponedeljak u Briselu teško možemo da dobijemo ishod koji želimo i moramo da se vladamo u okviru realnih činjenica. Kao što znamo u ponedeljak u Briselu evropski posrednik poziva Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija da javno, pred svima, odnosno pred tatama iz EU prihvate francusko-nemački sporazum o priznanju lažne države Kosovo od strane Srbije.
Svi znate, da je taj francusko-nemački sporazum o kome po Lajčakovim jučerašnjem priznanju nema više pregovora, nema promena, nema nikakvih izmena tog teksta u kome stoji da se država Srbija više neće protiviti ulasku lažne države Kosovo u UN, da će priznati sve njihove nacionalne simbole, sva njihova dokumenta, sav njihov teritorijalni integritet i suverenitet i sve drugo što znamo da postoji u francusko-nemačkom tekstu sporazuma.
Hoće li Aleksandar Vučić to potpisati u ponedeljak u Briselu? Ponudiće građanima Srbije da je eventualno dobio ZSO za koju Lajčak javno kaže da rešava pitanje statusa srpske nacionalne manjine u nezavisnom Kosovu i veze Srba na Kosovu u nezavisnoj državi sa susednom državom Srbijom. Dakle, potpisaćemo priznanje lažne države Kosovo, a za uzvrat ćemo dobiti Srbe u nezavisnom Kosovu, kroz ZSO. Da li je to nešto što može da prihvati bilo koji srpski državnik, jer je to u ponedeljak na stolu u Briselu i svi znamo da je to, i sada je to i javno.
Veoma je važno da nam gospodin ministar objasni šta je želeo da kaže na televiziji Prva kada je rekao da teško možemo da dobijemo ishod koji želimo i moramo da se vladamo u okviru realnih činjenica. Šta je realna činjenica? Da je Kosovo nezavisno? Nije, ne priznaje ga većina čovečanstva i većina država sveta. Čeka se naš pristanak da bi bilo nezavisno i ulazak u UN i druge međunarodne organizacije, kao što su Unesko, Interpol, NATO, EU, što sve francusko-nemački tekstom sporazuma mi pristajemo. Tog trenutka, zašto bi pet članica EU ili četiri članice NATO koje još uvek ne priznaju lažnu državu Kosovo i dalje to radili kada smo mi to prihvatili.
Dakle, ozbiljan je trenutak poštovane kolege da postavimo pitanje šta će predsednik Republike uraditi u ponedeljak u Briselu. To je najaktuelnija tema. Ne mogu da razumem zašto, evo tu je i Zaštitnik građana, bila je jutros i gospođa ministar pravde, kojima moram da postavim to pitanje - da li je moguće da u ovom trenutku u savremenoj Evropi u srpskom zatvoru leži jedan novinar zbog verbalnog delikta i nikakvog učinjenog krivičnog dela, na protestu ispred predsedništva Srbije i da se niko ne oglašava i ne traži njegovo hitno puštanje na slobodu.
Pa, onda evo, da to ja javnom učinim. Tražim javno, hitno puštanje na slobodu Dejana Petra Zlatanovića i Damnjana Kneževića, kao i drugih pritvorenih bez ikakvog pravnog osnova kojima je određeno zadržavanje od trideset dana. Ne mogu da razumem kako ste vi, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, a onda i vaši mediji, kako ste vi u rečima Dejana Petra Zlatanovića – ko potpiše njega, ubiše, prepoznali Aleksandra Vučića? Kako? Kada on to nije rekao.
Zašto niste prepoznali Aleksandra Vučića u izjavi akademika Dušana Kovačevića koji je pre nekoliko meseci rekao da onaj ko stavi potpis na priznanje lažne države Kosovo biće ubijen pre nego što se mastilo osuši na tom potpisu. Koliko znam Duško Kovačeviće nije u zatvoru i nije pritvoren zbog ove izjave. Tada niste prepoznali Aleksandra Vučića i izjavi Dušana Kovačevića, a sada ga prepoznajete u izjavi Dejana Petrova Zlatanovića. Apsolutno neprihvatljivo.
Ono što želim posebno da kažem, jeste da smo danas imali priliku da čujemo izveštaje brojnih nezavisnih tela, odnosno institucija države Srbije.
Ono što je veoma karakteristično, niti u jednom od tih izveštaja, a posebno vaših današnjih obraćanja, izuzev u obraćanju predsednika Fiskalnog saveta, nisam čuo ni jednu kritiku aktuelne vlasti. Dakle, gospodo iz nezavisnih tela, niste nezavisni. Izgleda da ste veoma zavisni od aktuelne vlasti.
Ja ne mogu da verujem da je u Srbiji sve dobro i sve savršeno, da vi niste nijednu reč kritike izrekli ovde o stanju u Srbiji pod aktuelnom vlašću, a znamo u kom kriminalu, u kojoj korupciji živimo. Znamo sve probleme partokratije, znamo nameštene tendere, znamo sve drugo što ovde funkcioniše, ali ni reč o tome, kao da je ovo najsavršenija zemlja na svetu.
Da li se neko od vas izjasni o smeni javnog tužioca iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojane Savović, koja samo dan nakon toga što je naložila hapšenje odgovornih za krađu 7,5 miliona dolara u „Elektroprivredi Srbije“ na izmišljenim radovima koji nikada nisu urađeni, sutradan smenjena sa funkcije javnog tužioca zaduženog za korupciju? Da li postoji obrazloženje te smene? Da li je to kazna za javnog tužioca koji je radio svoj posao? Da li je to poruka drugim javnim tužiocima da niko ne sme u ovoj državi biti uhapšen kada krade od naroda i države?
Tu dolazimo do ostalih izveštaja nadležnih tela koji bi trebalo da se bave korupcijom u javnoj upravi. Evo, ja sam, to moram da vam pokažem ovde čisto kao dokazni materijal, svojevremeno objavio knjigu „Kriminalni krugovi“, „Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu SNS i Ministarstvu unutrašnjih poslova“.
Neki od junaka ove moje knjige, ovo je jedina knjiga koja govori o kriminalu i korupciji napisana u Srbiji, su baš bivši stranački aktivisti, ministri, kojih ne znam da li ste se odrekli, ali u vreme kada sam ja o tome pisao, napadali ste me, a danas ih više nema u vašoj vlasti, od bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, bivšeg direktora policija Vladimira Rebića, bivšeg državnog sekretara MUP Dijane Hrkalović, bivšeg zamenika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Gorana Papića. Svi su oni ili na optuženičkim klupama ili bi odavno trebalo da budu u zatvorima za ono što su uradili i za šta sam ovde iznosio dokaze, a vi me napadali ovde u domu Narodne skupštine kada sam o tome govorio i pisao.
Dakle, hoćemo li jednom konačno da podvučemo crtu i da priznamo – da, u redovima SNS-a postoje ljudi koji su odgovorni za kriminal i korupciju i ti ljudi za to treba da odgovaraju?
Zašto bi čitava SNS bila opterećena kriminalcima i lopovima u vašim redovima? Što bi rekao Vladimir Đukanović u svoje vreme, pa sto puta popljuvao i poruka to što je rekao, da u vrhu SNS stoje ljudi koji su se obogatili od bavljenja politikom u SNS na osnovu kriminala i korupcije i da on više neće da bude član jedne takve stranke, ali evo još uvek je, iako ga nema na poslednjim sednicama kada govorimo o pravosuđu, iako je nadležan i na čelu je određenih skupštinskih odbora koji bi trebalo time da se bave.
Ono što ja želim ovde vama na kraju da kažem, a tiče se jedne veoma teške teme koju bi ova nezavisna radna tela trebalo da rešavaju, a ne rešavaju, a to je tema opljačkanog naroda i države u poslednjih 30 i više godina.
Ne govorim samo o vašoj vlasti. Govorim o svim vlastima u poslednje više od tri decenije. Dakle, imamo činjenice da su uništene državne banke, da su uništeni državni poljoprivredno-industrijski kombinati, da je bila pljačkaška privatizacija, da su stotine i stotine hiljada radnika još uvek bez isplaćenih zarađenih plata, nepovezanog radnog staža, neisplaćenih jubilarnih nagrada i svega drugoga što tim ljudima sleduje, da smo doživeli lopovluk i korupciju sistemskih razmera, generisanih sa vrha države, a da niko nikada za to u ovome narodu nije odgovarao.
Šta rade vaša nezavisna tela kada je to u pitanju? Navedite mi koga ste procesuirali iz vrha bilo koje vlasti u poslednjih 30 godina. Protiv koga ste podigli krivične prijave? Ko danas u zatvorima Srbije leži na višegodišnjoj robiji zato što je krao od naroda i države, zato što je nameštao tendere i javne nabavke? Navedite mi jedno ime.
Čak javnog tužioca koji vam dokaže krađu od 7,5 miliona dolara, a ja verujem da je to mala krađa u ukupnom lopovluku u vrhu ovog korumpiranog sistema, smenjujete već sutradan i šaljete poruku da ne sme da se govori o krađi, ne sme da se procesuira onaj ko je odgovoran za to i onda pogledate kako žive građani Srbije opljačkani od stranih banaka sa najvećim kamatnim stopama u Evropi, opljačkani od javnih izvršitelja koji naplaćuju neki ekstraprofit na to što rade svoj posao, a posao im je obično da ljudima oduzimaju porodične domove, da ih izbacuju iz kuća, da im oduzimaju poslednje što imaju, a ne pitaju da li ti ljudi imaju od čega da vrate svoje dugove, da li imaju od čega da plate ono što treba da plate. Ima li neko drugo rešenje, izuzev da porodicu izbacite iz porodičnog doma kada nema da plati svoje dugove?
Ili, recimo, strani investitori, tema svih tema. Kako za poslednjih deset godina i vaše, kao i prethodnih vlasti, od 2016. do 2020. godine od ukupnih više milijardi evra para građana Srbije, 93,5% dali stranim investitorima, a samo 6,5% domaćim privrednicima. Da li je to, ljudi, normalno?
Sada se plašimo da će ti strani investitori da odu iz Srbije ako mi ne potpišemo francusko-nemački sporazum i ucenjuju nas našim parama koje smo im dali da bi došli ovde da otvaraju svoje fabrike, umesto da smo dali domaćim privrednicima i poljoprivrednicima da oni podižu zaposlenost i da oni razvijaju domaći ekonomski interes.
Direktnom pogodbom u 2021. godini zaključeno je 1949 ugovora, a vi ste kao Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za 2021. izradili samo 35 negativnih mišljenja. Pazite šta to znači. To znači, podatak iz 2020. godine, da u 79 od 100 najvećih poslova sa državom postoji samo jedan ponuđač. To znači da nema konkurencije, to znači da su tenderi namešteni za prijateljske, rođačke, stranačke, kumovske i ne znam kakve firme bliske vlasti, jer kakav je to tender u kome nema više ponuđača? To su milijarde evra. U 79 od 100 tendera samo jedan ponuđač, pa naravno da je to korupcija i jasno nam je svima da je korupcija. Jasno je i vama u nezavisnim telima da je korupcija.
Šta je uradila Agencija za sprečavanje korupcije? Pa čekajte da vam citiram šta mi sve imamo. Imamo Komisiju za zaštitu konkurencije, imamo Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, imamo DRI, imamo Komisiju za kontrolu državne pomoći, imamo Agenciju za sprečavanje korupcije. Pa, ovo je na papiru savršena država. Zakonodavno je sve rešeno. Trebalo bi da smo svi zaštićeni, a pogledajte koliki kriminal, kolika je korupcija.
Pogledajte, recimo, tu državnu pomoć i ko dobija tu državnu pomoć. Evo, recimo „Geoks“ i „Beneton“, koji su dobili državnu pomoć, pa pobegli iz Srbije, ostavili radnike i nisu vratili državnu pomoć koju su dobili od ovog naroda i države. Samo oni 16 milio evra subvencija od grada Vranja i države Srbije za „Geoks“ i 20 miliona evra za „Beneton“ u nišu. Desetine i desetine miliona evra narodnih para je dato stranom investitorima. Pa, zašto to nismo dali srpskom seljaku da udesetostruči svoju poljoprivrednu proizvodnju, da otvorimo fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda, da otvorimo jednu perspektivu koja od ove države može da napravi bogatu i veoma privredno uspešnu zemlju zato što ćemo ne samo izvoziti osnovne poljoprivredne proizvode, nego ih prerađivati i onda ih plasirati po mnogo većim cenama. Zašto u to nismo uložili. To je pitanje sa kojim vas ovde suočavam u ovoj sveukupnoj kritici svega što sam ovde mogao da čujem, a pridružujem se i kritici Fiskalnog saveta. Koja je to logika da država daje svima državnu pomoć? Pa, zar ne treba podržati više one koji su siromašni i koji nemaju, a ne davati onima koji su bogati i koji imaju? Zar nije potrebno dodatno oporezovati one koji su bogati, a osloboditi poreza one koji su siromašni, sa više dece ili sa licima o kojima brinu, a koja su nemoćna i stara u svojoj porodici.
Da završim, gospodine predsedavajući. Ono što je čitava ideja – pod jedan, ne možemo mi u trenutku kada se potpisuje francusko-nemački sporazum u ponedeljak da raspravljamo o drugim temama.