Hvala.
Samo da vam kažem, proverio sam, što se tiče poslaničke grupe Dveri, vreme ovlašćenog više nije ostalo, sve je potrošio Boško Obradović danas. Tako da, imate one prijave za reč realno sutra i to je to, ništa više.
Možemo dalje.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministri, poštovani predstavnici regulatornih tela, ja imam pripremu za ovu sednicu, ali je tok sednice išao tako da mi sad već ovaj materijal manje-više i ne znači, moraću u kontra smeru od onoga što sam planirala.

Važne su tačke na dnevnom redu današnjeg zasedanja, bez obzira što smo čuli kritike i da ih je mnogo i da je to preobiman dnevni red i da on ne može da se sastavi. Međutim, neki od nas u prošlom mandatu imali prilike da sa svima razgovaraju o izveštajima i u tom mandatu, i popričamo o svim onim izazovima koji su sada iza nas, sustigli su nas neki novi. Ali, vratiću se na to.

Da bih ostala dosledna sebi, ja moram apriori da se vratim na jednu diskusiju, koja se dogodila danas u parlamentu Srbije, a mi moramo biti pre svega ljudi jedni prema drugima ako mislimo da budemo vredni pozicija koje pokrivamo.

Ja ne znam da li je u sali kolega Jahja Fehratović, ali bio ili ne bio, moja je obaveza da kažem da ko god pomisli da jednog takvog čoveka optuži da je eventualni rušilac suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, ogrešio se, ne samo o njega, nego o način na koji taj čovek doživljava ovu zemlju. Ovo pričam iz prve ruke, jer je Jahja Fehratović zajedno sa mnom ili ja zajedno sa njim 2017. godine smo se našli u Američkom kongresu, u jednom nimalo prijatnom razgovoru na temu južne srpske pokrajine, koju mi doživljavamo kao južnu srpsku pokrajinu, a oni uveliko kao nezavisnu državu, braneći da se radi o nacionalnom stavu Sjedinjenih Američkih Država, reko ne malom zvaničniku Sjedinjenih Američkih Država, da li ste upravo nekome ko je proteran sa Kosova i Metohije rekli da nema pravo da doživi kao svoju zemlju dedovinu na kojoj ima manastir iz 13. veka, vi koji pripadate naciji koja traje tek dva i po veka?

Kada na taj način neko govori u Vašingtonu o Srbiji i o Kosovu i Metohiji, onda niko nema pravo da ga šest godina posle optuži da eventualno ima nekakvu potrebu da otima delove teritorije.

Sve ovo kažem isključivo zato što moramo jedni prema drugima prvo imati respekt na bazi onoga što radimo, pa tek onda probati da iz svega što bi bilo pitko građanima Srbije napravimo priču ili političke poene.

Ne treba ni mladog kolegu Zukorlića tumačiti na način koji je pregrub u odnosu na Srbe, tim pre što se vrlo sećam diskusije njegovog oca koja se ticala Hilandara. Tada mi je bilo možda i delimično krivo, jer je ta diskusija bila toliko sažete, da ne kažem najkvalitetnija, od jednog muslimana u odnosu na sve nas koji smo veliki Srbi, nekad veći, nekad manji.

Da nastavim u tom smeru. Kritikovani ste, potpredsedniče Vlade, gospodine Vučeviću, zbog eventualnog učešća u mirovnim misijama. Onaj ko nije doživeo da ga mirovne misije zaštite možda nema svest koliko su važne. Ali, ja se sećam naročito španskog kontingenta koji je 1999. godine stigao u Metohiju, i to u onaj teži deo, ispod Bajgore, gde je možda bilo najteže za Srbe, ako uopšte na Kosovu i Metohiji može da se bilo koja teritorija sada klasifikuje da je nekome manje ili više teško.

Da nije bilo odgovornosti, pre svega, svesti tih pripadnika KFOR španskog kontingenta, žrtava bi bilo mnogo više. Ista je situacija bila i sa Italijanima u okolini Peći. To pamti otac Miljko Korićanin i, nažalost, o tome više ne može da svedoči Amfilohije Radović, ali svedoče zapisi. Znaju kako su u pratnji KFOR jednog po jednog čoveka, ako ga uspeju zateći živog, spašavali.

Tako da su mirovne misije dragocene. U njima je važno učestovati i kao čovek i kao država i ne treba to mešati sa onim što je bilo kakav rat.

Nastavlja se ta teorija o tome ko je veći, a ko manji patriota, ta teorija o tome kako će neko da brani, a neko da izda južnu srpsku pokrajinu. Ja imam jednu potrebu, a to je da o tome šta je ko u stanju da uradi možda razgovaramo sa pozicije sa koje bismo prvo imali svest šta znači sedeti prekoputa i razgovarati ne sa nekim ko ne misli isto kao vi, nego sa nekim ko vam je oteo deo teritorije i ponaša se kao da je oduvek bilo njegovo, i sve to pod patronatom onih koji su uveliko spremni da to vide kao jednu tako malu svežu državicu, bez obzira što ona to uprkos svim njihovim težnjama niti je, niti će ikada postati. Jer, tamo ne postoje ljudi koji imaju svest o tome šta je država.

Onaj ko ugrozi tuđi suverenitet, teško može da izgradi svoj, osim ako se nada da ga neko prigrli u naručje, a nisam baš sigurna da ima toliko širokih koji bi prigrlili bilo koga.

Dakle, da bismo kritikovali sve one koji su pregovarali bilo kada, pregovaraju danas, pregovaraće sutra, morali bi bar jednom da doživimo te razgovore, te pregovore, taj nivo bezobrazluka, taj nivo nemanja svesti da treba biti sagovornik, a ne neko ko je došao sa izričitim stavom koji ćete po svaku cenu da prihvatite, jer ja imam tamo nekog velikog brata.

Ako vas sa strane bilo ko kritikuje zbog takvih razgovora, onda je to vrlo lagano, onda možemo da pravimo kakvu god hoćete projekciju epiloga takvih razgovora, ali ono što ne možemo da napravimo kao projekciju, naročito ne iz parlamenta Republike Srbije, to je da je ponedeljak dan d, da je 27. dan u kome neko potpisuje ne znam kakav dokument, jer smo pre nekoliko dana u Skupštini Srbije, a onda i bezbroj puta posle toga čuli precizan stav o tome koliko je za predsednika Republike, koji će se naći za tim stolom u Briselu, važan i Ustav i Srbija i njen put, a da su razgovori u stvari prečica do mira, do izbegavanja onoga što je nečija težnja, do izbegavanja onoga da nas po svaku cenu uvuku u sukob da bi mogli, kao i sto puta pre toga, da viču da su Srbi krivi i za Prvi i za Drugi svetski rat i za balkanske ratove, da smo mi najgori od sve dece, da mi nikada nismo priznali svoje komšije, da mi ne razumemo tuđu patnju, da prosto mi ne patimo. Mi smo jedini osvajači koji godinama unazad broje samo žrtve.

I uvek mi bude teško kada se stalno vraćamo na međusobna optuživanja i transparentno pokušavamo da to prikažemo, čak i ako nas propuste svi mediji da nas ne citiraju na ovaj ili onaj način, onda mi oprobavamo sopstven sposobnosti seći, na način što sečemo svoja izlaganja i od njih pravimo istorijske teze, nesvesni da ova zgrada pamti svaki zarez i da ćemo sudu istorije biti izloženi svi, pre ili posle. Možda će nas tumačiti neki za 30 godina, možda neki za pet, možda neki neće nikad, u zavisnosti od toga kako smo radili, tako će nas i zapamtiti.

Sve je ovo dobrim delom u sklopu dnevnog reda. Ne vidim odavde da li je tu ministar Vesić, koji je govorio o investicijama zbog kojih se zadužujemo i rekao više od onoga što sam ja i pripremila i planirala.

Jeste važno reći da osporavati izgradnju i obnovu železničkog saobraćaja i unapređenje uopšte železnice kao takve u 21. veku prilično je nerazumljivo, da ne upotrebim neki teži termin, zato što i u sklopu zelene agende ima najviše smisla za drumski saobraćaj kao najveće zagađivače zamenimo železničkim, ako smo u prilici, ubrzamo te naše pruge, obnovimo ih i idemo u korak sa svim državama u okruženju.

Hoću da u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik, pre svega, pohvalim Zaštitnika građana, zato što smo uradili jedan veliki posao kada smo doneli Zakon o ravnopravnosti. Vi ste tada imali jednu intervenciju i na vašu inicijativu, uneta je odredba da nezaposlena lica na osnovu neplaćenog rada u kući stiču pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada.

Važno je da smo se u jednom trenutku, i to u mandatu koji je bezbroj puta ovde kritikovan kako je bio jednouman, jednostranački, nije radio ništa, kako god, doneli jako važne zakone koji su pomogli da uredimo možda i pomognemo najosetljivijim kategorijama društva. Da li smo završili posao? Nismo. Nažalost, i danas imamo podatke koji su zastrašujući, gledam i u Poverenicu, gledam u sve ono što se dešava na dnevnom nivou, o svim naslovima koje čitamo, o detetu koje je juče sa dve godine ubijeno, o pošastima koje nam se dešavaju i o primerima koje ne prepoznajemo opet kao sistem, znači da moramo da unapredimo ipak još nešto.

Neko je propustio da obavi svoj posao kada se dogodilo da dete bude povereno majci koja, izvesno je, niti ima zdravu svest, niti je bila u odnosu sa čovekom koji se može smatrati zdravim. A to je sve ono što direktno ugrožava državu Srbiju i nije uopšte manje važno ni od jedne jedine stope bilo kog dela teritorije Republike Srbije, što uopšte nemam nameru da to sada delim ni na centralnu, ni na severnu, ni na južnu srpsku pokrajinu, jer ih tako doživljavam.

Veliki je posao bio i pred Agencijom za energetiku, nema nikakve dileme. Sećamo se i pod kojim je pritiskom Agencija bila, kako smo razgovarali, i to kolega Arsić pamti, sa gospodinom Kopačom, vrlo neprijatno, vrlo ultimativno, vrlo naredbodavno u odnosu na Srbiju. Odbranila se i od toga Agencija za energetiku i svi ti koraci su bili teški, tim pre što se radi o dve godine kovida, pre svega, onda smo iz kovid krize ušli u svetsku krizu kao posledicu rata u Ukrajini. I u tom smislu se nisam često slagala sa gospodinom Petrovićem kog vidim, ne, u stvari, sada više nema nikog iz Fiskalnog saveta. Naporno je biti narodni poslanik. Mnogo je teže raditi ovo, nego biti u bilo kom od regulatornih tela, složićete se, ali hvala vama koji ste uporno izdržali da ceo dan budete tu i da čujete sve što imamo da kažemo.

Najlakše je nekada kritikovati, naročito sa ambicijom, da eventualno budete na nekom mestu koje vam se dopada, a nije vas zapalo. Svi imamo neke takve potrebe, možda bi se i ja menjala sa gospodinom Petrovićem, ako ni zbog čega drugog, ono isplativije je biti ono što je on, nego ono što sam ja. Ali, jako je važno reći da ova država, koja je bila izložena kovid krizi zbog koje je stao ceo svet i ništa više nije isto, nije pretrpela nikakav ne samo ekonomski poraz, nego je ostala stabilna, ostala odlučna da investira i dalje, pre svega, u infrastrukturu, koju nikada neću kritikovati kada investicije budu išle u tom smeru, jer mi je davno veliki graditelj Milutin Mrkonjić rekao da nikada ne treba kritikovati one koji grade, naročito ne puteve, zato što putevi nisu rashod, putevi su uvek prihod.

E, sada ako bismo seli i jedni druge optuživali isključivo na bazi toga što se politički ne slažemo, što ideološki pripadamo nekome, a često sedimo ovde i bez da imamo ideologiju, onda je to trošenje dragocenog vremena svih nas, trošenje dragocenog vremena građana Srbije i trošenje njihovih resursa u prazno, bez mogućnosti da se unapredi kvalitet njihovog života.

Jedan je zakon bio pred nama, i to su tehničke izmene, skoro da ga niko nije ni pomenuo, ali se radi o zakonu, koji isključivo zbog Agencije za privredne registre i prilagođavanja novom softveru, samo se pomera primena i radi se samo o datumu. Toga se naravno niko nije dotakao, jer zašto bi? Važno je da smo imali platformu da ovde kažemo sve ono što inače ne bismo naročito ako je u prajm tajmu. Ja sa manje elana verovatno govorim zbog umora, a mogla bi da kažem i da mi je manje više važno da li me svi slušate pod okolnostima da me sad u ovo zlatno vreme na nacionalnoj frekvenciji ne sluša Srbija, ali sam sigurna da će građani Srbije imati priliku da uvek čuju ono što ih zanima i da uvek ostanu imuni na zamke na koju su jednom pali i na žalost ni danas ne uspevamo da prevaziđemo recidive takvog narodnog verovanja u šargarepu koja je bila na dalekom štapu, ali su joj se ljudi nadali.

Socijalistička partija Srbije će svakako glasati za sve izveštaje, za sve predložene tačke dnevnog reda i kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, čijeg ćemo direktora birati, sigurna sam da kakve god optužbe išle pojedinačno protiv bilo koga, ne postoji niko u Srbiji ko je ikada bio vlast da je mogao da kaže kako je u to vreme baš ta Agencija imala potpuno neutralne ljude, jer ako bih takvu rečenicu čula, onda bih imala vrlo dokaznih materijala da je političkog obračuna uvek bilo, i to kroz prizmu Agencije za borbu protiv korupcije.

Moje će kolege detaljnije u sutrašnjem danu govoriti o svim predlozima, o svim izveštajima. Trudili smo se da zaista obimne izveštaje, pre svega, pročitamo i izvučemo suštinu iz njih. Ovo je bilo ono što ovlašćeni predstavnik može da kaže, a da ne potroši svo vreme, jer čovek uvek mora da sačuva tri ili četiri minuta u kreativnom sastavu Skupštine, ko zna za šta će to zatrebati na kraju ovog plenarnog zasedanja.

Hvala vam.
Reč ima Zoran Tomić.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovani potpredsedniče Vlade, ministri sa saradnicima, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dragi građani Srbije, imali smo prilike da vidimo na koji način opozicija želi ovu Skupštinu da tretira i da je pretvori u ništa drugo do ispovedaonice „Velikog brata“, koga je inače njihov gazda tajkun doveo u Srbiju i zarad čega je jedno dečije igralište oduzeo da bi sebi uvećao prihod i profit u svoje džepove.

Takođe, imali prilike da čujemo da i dalje žele da budu i tužioci i sudije, a sada žele da budu i vi – predstavnici regulatornih tela, tako da ih pozivam svakako da kada dođe vreme da se konkuriše za te pozicije da svoje biografije dostave, pa će naravno Narodna skupština to razmatrati, kao što je urađena procedura za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a pojedini poslanici nisu ni čitali procedure a žele ovde da komentarišu.

Elem, pred nama su jako bitne tačke dnevnog reda, jer videli smo da dok se predsednik Aleksandar Vučić bori na terenu za očuvanje Kosova i Metohije, drugi važan segment za očuvanje jeste ekonomija. Zbog toga su pred nama danas važni zakoni kojima podižemo našu infrastrukturu. Kada govorimo o železničkoj infrastrukturi, posle uspešnih radova na podizanju infrastrukture od Beograda do Novog Sada i daljih radova ka Mađarskoj dolazi na red deonica koja ide ka Nišu. Zahvaljujući ovim zajmovima i projektima, ne samo da će vozovi ići između 120 i 200 kilometara na sat i da ćemo povećati kapacitete, odnosno imaćemo veći broj koloseka, već ćemo zapravo rešiti pitanje 156 pružnih prelaza koje ste vi, gospodo, ostavili nezaštićene.

Kaže vaš predstavnik da ispadaju vozovi, pa u vaše vreme vozovi nisu ni išli, nije imalo šta da ispada sa pruga, a šta ste nam ostavili vozove koji idu 50 kilometara na sat. Sramota.

E, pa, vidite, mi ćemo podići infrastrukturu, kupili smo vozove. Vi ste naravno kritikovali zašto se kupuju, podići ćemo sada infrastrukturu i to kritikujete, ali ne brinite i tamo u onim mestima kao što je grad Niš koji ima veliki problem sa prugom koja ide kroz sam centar grada, to će se izmestiti, napraviti konačno, zaobilaznica oko Niša, tako da će se podići i nivo bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Inače, ukupna dužina koja će se raditi kada je ovo u pitanju jeste 228 kilometara, što je za ponos. Kada dodamo na ovo inicijativu predsednika Vučića da se udvostruči iznos subvencija koje će se davati za dolazak investicija južno od Beograda, pa, zamislite koji potencijal mi konačno koristimo da uposlimo naše građane i da dalje podižemo našu ekonomiju koja je konačno bazirana na znanju.

Pa kad se krene sa rekonstrukcijom pruge ka Kruševcu, a gledajte regionalni industrijski tehnološki park baš dolazi u Kruševac, u mesto Dedina, baš pored pruge. Pa, zamislite kada napravimo i u tom delu stanicu gde će upravo korisnici tog parka moći da koriste benefite te infrastrukture.

Idemo dalje. Imamo takođe ovde predloge sporazuma kada su u pitanju naše reke i rečni transport, a imamo sa druge strane kolege poslanike koji predlažu morsku flotu. Pa, vi gospodo, niste uspeli da sačuvate ni državnu zajednicu Srbije i Crne Gore kada smo imali izlaz na more, da koristimo potencijale naše luke, a danas govorite o tome da treba da se gradi morska flota i da još zakupimo luku. Ne, bolje da kažete da zakupimo čitav grad sa lukom, gde bi naši pripadnici bili smešteni.

Jedino niste objasnili kako i odakle i od kojih para? Srećom, iz pouzdanih izvora bliskih „šabačkom admiralu“ dobili smo te makete, tako da ovo je maketa broda koji su oni planirali da bude. Inače nosio bi naziv „Šabački admiral“. Ovo je krstarica, koju su takođe ponudili. Ovo je nosač aviona, da svi vidite. Naravno, tu je i mali parobrod „Rubinštajn“ koji se inače, pogonsko gorivo je na vinjaku.

E pa vidite, dok se vi, nažalost, sprdate sa građanima Srbije i dok se trudite da pomerite teme koje su bitne za građane, mi ulažemo i zahvaljujući ovim zajmovima proširićemo kapacitete naših luka, tako da ćemo i potencijale rečnog saobraćaja koristiti.

Rešićemo i pitanje saobraćaja na reci Savi, upravo na delu gde je ušće Drine u Savu, kako bismo mogli da imamo bolju komunikaciju sa Hrvatskom. Ono što je jako bitno, Tisa koja je veliki potencijal za dalju saradnju i trgovinu sa Mađarskom, proširićemo kapacitete prevodnice, koja inače sada ima kapacitet samo jednog broda, zbog čega imate veliki utrošak i resursa i vremena kada se ovo koristi.

Onda, ono što je interesantno jeste kada govorimo i o Vojsci Srbije. Inače, sporazum koji je danas pred nama je jako važan jer, kao što je uvaženi potpredsednik Vlade rekao, učešće naših pripadnika u mirovnim misijama ne daje samo finansijske koristi za koje mi kupujemo naoružanje, već i znanje. Znate onaj „nou-hau“, koji uspemo da iz te međunarodne saradnje pokupimo i dalje prenosimo na naše pripadnike Vojske, da to koristimo i implementiramo za naše potrebe.

Jako smo ponosni što smo imali priliku u Dubaiju da vidimo i uspešnost rada naše namenske industrije, koja je zaista bila zapažena i sami ste mogli da čujete da sve što je ta naša namenska industrija ponudila već je na tržištu traženo, a vi, gospodo, ste tu namensku industriju razorili i uništili.

Imao sam lično prilike da vidim i šta ste radili u Trsteniku sa namenskom industrijom koja je podignuta upravo zahvaljujući Anđelki Atanasković, koju ovde, „grof od Trstenika“ proziva, koja je bivša ministarka privrede, a jeste žena zmaj. I danas se vratila na čelo te firme i udvostručiće uspešnost poslovanja te firme, jer ste imali prilike da čujete i od predsednika Vučića da se njihovi proizvodi i te kako traže na samom tržištu.

Znate kako, sve ovo što vi nudite, kada je u pitanju ova rečna flota zvuči kao jedna nova afera koju biste kreirali. Ja se sećam jedne interesantne afere „Satelit“ koju ste upravo vi uradili, koja je koštala građane ove zemlje 27 miliona dolara, ostali smo bez para, ostali smo bez „Satelita“ a na kraju dobili jedno 500 snimaka koji su bili neupotrebljivi, a sve pod navodom da biste zaštitili građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji. Toliko o vašoj uspešnosti.

Inače, ponosni smo i na ono što se radi u Ministarstvu odbrane i Vojske Republike Srbije, sva ona reforma i obnavljanje vojske, podizanja standarda, što je započeo Aleksandar Vučić, tada kao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, što je nastavio gospodin Bratislav Gašić, a što danas radi Miloš Vučević.

Inače, čisto, evo, vidimo da grof od Trstenika je pobegao, to mu je inače manir, naspava se dobro, dođe, ispriča što ima i onda pobegne. Za njegovu informaciju, gospodin Gašić kada je došao na čelo grada Kruševca, on je u skladu sa svim zakonskim propisima potpisao taj ugovor sa kompanijom koja je uradila gasifikaciju u Kruševcu, kada su se mnogi smejali, među kojima je i primer ove žute elite. Zahvaljujući toj gasifikaciji, danas u Kruševcu imate kompanije koje rade. Imate „Valvolin“, imate „14. oktobar“ koji ponovo radi, „Trajal korporaciju“ koja proširuje svoje kapacitete. Imate „Henkel“, koja je za njih bila, zapravo, ništa drugo nego magacinski prostor, nisu želeli da komuniciraju sa njima, „Kuper tasjers“, imate i novu investiciju koja će doći u Kruševac, konfekcijsku kuću koja će zaposliti hiljadu radnika i to će biti još jedna „grinfild“ investicija u Kruševcu. Imate „Kromberg i Šubert“ i da ne pričam dalje. To su sve uspesi i politike Aleksandra Vučića i gospodina Gašića, koji su kao rezultat dobili, gle čuda, nezaposlenost u Kruševcu od 9%, a u vaše vreme do 30% je bilo nezaposlenost građana Kruševca. Četvrtog industrijskog centra bivše Jugoslavije, eto koliko ste vi sposobni.

Naravno, mi uspešne ljude, kao što je gospodin Gašić, nagrađujemo ministarskim mestima i zato je on danas i na čelu MUP-a, koje se bori protiv korupcije o kojoj vi ovde pričate i ima već rezultate na tom mestu, a vi ste vaš kadar koji je bio direktor „14. Oktobra“ i upropastio tu firmu nagradili mestom gradonačelnika na dve godine. Eto koliko ste vi sposobni.

Pričate ovde ceo dan o Kosovu i Metohiji, puna vam usta patriotizma o tome kako neko izdaje Srbiju itd. Znate kako, meni je baš drago što smo ovde imali priliku baš da prisustvujemo jednoj ispovedaonici, jer kako smo uspeli da raskrinkamo vašeg „grofa od Trstenika“, kakve je mahinacije radio, tako i je i vaš Jeremić radio mahinacije. Dobio podršku od države Srbije da bude predsednik Generalne skupštine UN, on to koristio za lične potrebe. Mislili ljudi boriće se za Kosovo i Metohiju, dobar čovek, ne, on se borio za svoj lični džep. Ova šema, ovu šemu su upravo Amerikanci napravili, oni su istražili šta je radio.

Gledajte ovo, ovo vam je mreža svih ljudi sa kojima je on radio i zapratite niz. Ako ne znate engleski, ovde piše „uhapšen“, pa pogodite ko je sledeći kada svi dokazi budu isplivali.

Inače, da, teroristi iz Prištine mu se zahvaljuju. Evo, samo da dopunim i naše uvažene ministre koji su govorili, ovo je upravo naslovnica koju su mu izdali kada je postavio ono glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde za koje inače Albanci uvek stavljaju kao referencu pored Rezolucije 1244, jer jeste da u presudi kaže da će Savet bezbednosti doneti konačnu odluku, ali su oni rekli da je jednostrana proglašenost te lažne države u skladu sa svim propisima, ništa nisu, jeste, malo pročitajte bolje. To će ostati, nažalost, kao jedna od najvećih bruka i sramota Republike Srbije.

Znate šta je još interesantno između njega i „grofa od Trstenika“? Što su se obojica nudili SNS-u svojevremeno. Jedan na nacionalnom nivou, a ovaj drugi 2014. godine na lokalnom. Znate kako, SNS im je bio dobar dok je koristio i Mikiju Aleksiću dok je bio predsednik opštine Trstenik. Kada je SNS rekao da nećemo više da trpimo tvoj kriminal, napuštamo koaliciju, onda se on čovek okrenuo protiv SNS u Trsteniku i tako vam ide ta priča.

Inače, hajde malo, ja se nadam da će DRI dublje ispitati sve te malverzacije, jer kao što su, što kolega Arsić kaže, gradili „stelt“ auto-puteve, tako je on čovek snabdevao gorivom nevidljive automobile službi mesnih zajednica u Trsteniku.

Imali smo i prilike, imaćemo siguran sam prilike da vidimo druge ljude koji će ovde nas okarakterisati, etiketirati kao izdajnike i naravno predsednika Aleksandra Vučića, jer je on vaša glavna meta, jer vaša politika je „mrzim Vučića, mrzim Vučića, mrzim Vučića“ i to ćete stalno u ispovedaonicama govoriti, bilo ovde, bilo na sednicama odbora. Baš me zanima posle ponedeljka kada ne bude ništa bilo potpisano i kada se dokaže još jednom da se on lavovski borio za interese Srba na Kosovu i Metohiji, da li ćete barem ostavke podneti, da barem sačuvate nešto malo dostojanstva koje je možda u vama ostalo? Mada, posle svih ovih silnih iskustava koje smo imali prilike da čujemo, ne verujem da ima ni za crno ispod nokta.

U svakom slučaju moje kolege će tokom sutrašnje rasprave detaljnije govoriti o svim izveštajima i govoriti o predlozima zakona. Mi ćemo kao Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, sve te predloge podržati, jer su upravo oni u interesu jačanja naše ekonomije koja je važna za očuvanje mira i stabilnosti u ovom regionu, dovođenje novih investitora, jačanje naše i namenske industrije i ekonomije i privrede i privatnog sektora koji će obezbediti bolji životni standard za naše građane i doprineti u borbi za očuvanje Kosova i Metohije. Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Milija Miletić ima reč.
(Srđan Milivojević: Bez TV prenosa?)
Molim? Šta vam treba? Treba vam TV prenos? Neka vaša koleginica kontaktira RTS, pošto je tamo zaposlena pa se raspitajte.
Milija Miletić, izvolite.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre, poštovani predsednici svih regulatornih tela, uvaženi generale, poštovani poslanici, građani Srbije ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa Liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Hteo sam da kažem puno stvari vezano za železnicu, za saobraćaj i reći ću bez obzira što sada ministar nije tu, za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, gde je Niš centar jugoistočne Srbije, za sve nas je bitno ovaj deo kada će se raditi ta pruga, brza pruga će biti od Beograda do Niša.

Za sve nas koji tamo živimo to će biti veliki uspeh i nada da ćemo imati i brže i lakše da odemo do Beograda i Beograđani da dođu do Niša, do Svrljiga, do Stare planine, do svih tih lepota koje se tamo nalaze kod nas. Bilo bi dobro normalno i to ćemo sigurno raditi da se nastavi sa rekonstrukcijom pruge od Svrljiga prema Zaječaru, odnosno prema Prahovu jer je tamo jedan deo odrađen, rekonstruisan, ostalo nije. Velika stvar za sve nas koji tamo živimo jeste izmeštanje pruge iz Niša. To je veliki poduhvat i to će biti stvarno odlična stvar jer mislim da ćemo na taj način obezbediti sigurnost, bezbednost za svakog građanina, za sve nas koji tamo odemo, koji tamo završavamo neke poslove u Nišu.

Velika stvar jeste i to što će Niš kao centar imati mogućnost, o tome je govorio i predsednik Vučić da će sve ono što se nalazi pored Niša, okoline imati mogućnost da ima veća izdvajanja, veće subvencije, da ne kažem duplo veće subvencije za otvaranje novih radnih mesta, za upošljavanje ljudi. Ja očekujem normalno da ćemo isto tako imati mogućnost da u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadičinom Hanu, u tim malim sredinama dođu investitori, da se obezbede radna mesta, jer Svrljig – Niš je kompletno odrađena, rekonstrukcija pruge kompletno odrađena. Tu vozovi mogu da idu projektovanom brzinom. Siguran sam da će imati mogućnost da železnička pruga i vozovi koji tu idu imaju i pružne radnike koji će održavati tu prugu, ti ljudi koji će biti uvek na usluzi svakome. Odradiće se i ti pružni prelazi. Kako sam malopre čuo od ministra gospodina Vesića veliki broj prelaza biće urađen. Inače, dosta prelaza koji idu od Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu to su prelazi gde je bio veliki broj saobraćajnih nezgoda, gde su gaženi pešaci koji su bili na toj pruzi. Nadam se da će taj jedan deo tih prelaza biti urađen i na tom delu pruge.

Ove sve stvari koje su sada govorili mislim da je stvarno pozitivna stvar, ministar telekomunikacije, gospodin Mihajlo Jovanović bio je tu. Govorio je o nekim stvarima vezano za Poštu. Voleo sam i njemu da kažem neke stvari konkretno vezano za internet, za telekomunikaciju, za probleme nepostojećeg interneta koji će biti urađen u svim delovima naše Srbije, gde postoji kašnjenje za mesta kao što je put do Stare planine koji je veoma frekventan, gde su odmarališta Stare planine, na Staroj planini hotel i sve ono gde dolazi veliki broj turista jer to je nasušna potreba za internet, za taj deo što je bitno. Evo sada krenuo je i agrar.

Konačno, verujem da će Vlada Republike Srbije završiti sve ono što smo govorili i verujem i našem predsedniku Srbije ono što je on rekao. Siguran sam da će to biti za dobrobit svakog čoveka. Još jednom, poštovani, ja ću glasati za sve ove predloge, za izveštaje jer mislim da je ovo potrebno i siguran sam i verujem Vladi Republike Srbije.

Hvala gospodine Miletiću.
Aleksandar Olenik nije tu. Da vam kažem unapred, idemo po spisku, radićemo do 21 čas, pa sad ko je tu tu je.
Akoš Ujhelji nije tu.
Jelena Jerinić ima reč.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih državnih organa, građani i građanke Srbije, na početku podsetimo se čemu služe nezavisni državni organi i kakav je njihov odnos sa parlamentom, ko koga kritikuje i ko koga treba da kontroliše.

Nezavisni državni organi trebalo bi da budu produžena ruka parlamenta, posebno u njegovoj kontrolnoj ulozi. Narodna skupština kontroliše Vladu, a ne opslužuje je. Umesto toga nama se ovde predlaže da podržimo Vladu, eventualno da je ljubazno zamolimo da nastavi ono što već radi.

Za nas je to neprihvatljivo. Mi ne pristajemo na to i ne podržavamo Vladu. Mi tražimo odgovornost Vlade za katastrofalno upravljanje zemljom, što je za one koji žele da čitaju sadržano i u nekim od izveštaja nezavisnih državnih organa.

Dok Srbija nezaustavljivo pada na međunarodnom indeksu percepcije i korupcije trenutno je na 101 mestu, nama je direktor Agencije za sprečavanje korupcije na Odboru pričao o tome koliko je priručnika podeljeno u 2021. godini, koliko je Agencija uštedela struje. Nijednu reč nije rekao o tome šta je preduzela na sprečavanju korupcije, iako je na tu poziciju izabran kao član vaše političke stranke. Izgleda da ga sada menjate možda zbog toga što ovoga puta nije donirao dovoljno u toku predsedničke kampanje?

Pokret „Ne davimo Beograd“ nekoliko puta se obraćao Agenciji predstavkama, a dve su se odnosile na gradonačelnika Šapića. Prvi put ukazali smo na sukob interesa koji omogućava Šapiću da iz opštinskog budžeta izvlači novac preko svog vaterpolo kluba i to je očigledno svakome ko je ikada kročio na bazen „11. april“ na Novom Beogradu, ali ne i agenciji.

U drugom slučaju smo dojavili Agenciji da je Šapić, koji je tada već bio gradonačelnik, izmislio funkciju v.d. predsednika gradske opštine. Zbunjena je ostala i Agencija, jer na ovu predstavku nikad nismo dobili odgovor.

Mi nećemo glasati za zaključke kojima se Vlada podržava u merama kojima se produbljuju socijalne nejednakosti i kojima se prekomernim prikupljanjem podataka o ličnosti već oko 10.000 ljudi lišava prava na novčanu socijalnu pomoć, koja im i onako omogućava da jedva preživljavaju.

Nećemo podržati ni onu većinu koja mimo zakona zadržava Zaštitnika građana na funkciji sve dok on ne ispuni uslove za starosnu penziju. Red je da mu to učinite, jer je on toliko učinio za vas. Recimo, iako je našao da su policajci u julu 2020. godine prekoračili svoja ovlašćenja, jer je to bilo toliko očigledno, nije preporučio utvrđivanje odgovornosti bilo koga u policiji, već je samo ljubazno zamolio da to više ne rade u budućnosti.

Iako je cela Srbija videla uslove u kojima je boravilo 500 vijetnamskih radnika koji su gradili fabrika guma „Linglong“ u Zrenjaninu, Zaštitnik građana obavestio je javnost da je tamo sve bilo u redu. Isto je uradio i povodom izveštaja zaboravljene dece Srbije, o slučajevima teškog zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite, okrivivši roditelje i rodbinu zato što ih ne posećuju dovoljno.

Ipak, šampionski prsten Pašalić je zaslužio kada je povodom zabrinjavajućih navoda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije da je do tada 70 lekara preminulo od kovida, izjavio: „Niko prilikom razmatranja broja preminulih lekara nije uzeo u obzir one koji su izvršili samoubistvo usled pritiska na zdravstvene sisteme.“

Iskreno, biće vam veoma teško da pronađete novog genijalca koji će zameniti gospodina Pašalića.

Zahvaljujem.

Danijela Nestorović. Ne.
Muamer Bačevac.

Uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministri, predstavnici nezavisnih regulatornih tela.

Ako postoji neki oblik transporta infrastrukture koji je u prethodnim decenijama koji je bio zaista zapušten, to je svakako bila Železnica Srbije. Malo ko od nas se u prethodnim decenijama odlučivao da putuje našim železnicama, što zbog kašnjenja, što zbog stranih uslova. To je nešto što je fakat. Kao što je i činjenica da infrastruktura železnička u Srbiji doživljava trenutnu renesansu da govorimo o brzim vozovima, nešto što je evropski standard, da imamo deonice kao što je voz „Soko“ koji ide 200 km na sat i gde povezuje naša najznačajnija grada, gde se stiže praktično za manje od jednog sata, itd. To je zaista za svaku pohvalu.

Ali, železnica ne postoji samo zbog putnika. Železnica je i transportna kičma privrede jedne zemlje i zaista je jako bitno da se modernizuje i ubrza i ovaj koridor između Beograda i Niša. Ovom velikom investicijom će se omogućiti da pre svega putnici putuju jako brzo, da će voz ići preko 200 km na sat. Ono što je zaista izuzetno, što procena Evropske investicione banke kaže da će korist od rekonstrukcije imati oko dva miliona građana samo u prvoj godini nakon rekonstrukcije.

Kao što rekoh, železnica je i kičma privrede i procenjuje se da će nakon modernizacije ove pruge biti prevezeno više od devet miliona tona robe samo u prvoj godini. Na kraju, krajeva modernizacija će omogućiti bolju povezanost sa našim glavnim trgovinskim partnerima u Evropi, preko trans evropske mreže i preko Koridora „Orion – istočni Mediteran“.

Takođe, mi je od izuzetne važnosti i to što Vlada planira ulaganje u regionalnu železnicu. Nadam se da će u tom duhu uskoro doći na red i rekonstrukcija i izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Mi smo slušali ovde ministra koji nas je podsetio na neke istorijske momente i to da je pre 142 godine u ovoj istoj Skupštini raspravljano o potrebi za železnicom. Moram vas i ja podsetiti na neke istorijske podatke.

Godine 1875. šest godina pre rasprave u ovoj Skupštini o neophodnosti prve pruge u Srbiji, Beograd-Niš, postojala je inicijativa za izgradnju železnice koja prolazi preko Novog Pazara. Prvi razgovori o izgradnji železnice kroz Srbiju išli su u pravcu njenog povezivanja sa projektovanom turskom železnicom Solun-Skoplje, preko Kosova, odnosno Uvca do Sarajeva. Tadašnja srpska Vlada strahujući da bi železnička linija Beograd-Aleksinac omogućila Austrougarskoj da ekonomski, pa i politički ugrozi razvoj Srbije, tražila je od Porte vezu u pravcu Novog Pazara. Inicijativa je obnovljena i za vreme kraljevine Jugoslavije-SHS, ali se od nje nije dalje odmaklo.

Dalje, na ovom planu nije mnogo učinjeno, ali je više učinjeno i u Federativnoj Republici Jugoslaviji, 1949. godine počelo se uz pomoć omladinskih radnih akcija izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Čak su data i uspostavljeni koloseci. Lokalni list „Bratstvo“ je u feljtonima tada opisao, donosio vesti sa pruge Raška-Novi Pazar, ali nažalost nakon nekoliko godina rada došlo je do problema i stalo se sa tom izgradnjom.

Ono što je činjenica danas jeste da projekat postoji, trasa nove pruge je promenjena od strane CIP-a 2010. godine, modernizovana i generalni projekat je usvojen. Projektom je potvrđeno da se pruga gradi dolinom reke Raške, između starog i novog puta, to je nekih 20 km vitalnih za razvoj ovog kraja.

Nadam se, i žao mi je što ministar nije, jer je on dao obećanje prošle godine da će se graditi ova pruga od Raške do Novog Pazara, kao nastavak projekta rekonstrukcije koju je danas pominjao, između Stalać-Kraljevo-Rudnica. Gospodo ova pruga je od presudnog značaja za privlačenje investicija i razvoj turizma ovog kraja.

Mi nažalost u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici nismo imali niti jednog značajnog investitora, što nije samo nepravedno, već je i apsolutno neodrživo i što se mora u najkraćem roku promeniti. Postojanje železnice i dobra putna infrastruktura su preduslovi bilo kakvog razvoja. Izgradnja ove pruge bi bio udarac adrenalina u privredu ovog regiona.

Ono što bi meni posebno imponovalo i nadam se da će se ostvariti jeste da bi ova koalicija i ova Vlada bila upisana zlatnim slovima u istoriji stopedesetogodišnje borbe građana moga kraja za dovođenje pruge u ovaj kraj, odnosno do Novog Pazara i dalje.

Stoga, pozivam i ministra i insistiraću na ovom da se ovaj projekat koji je on obećao, o kojem je govorio i prethodni ministar Momirović, završi u što pređašnjem roku, u što bržem roku na interes razvoja i ovog dela naše zajedničke države Srbije. Hvala vam.