Dobro, znači, vi insistirate da bude 107. iako je već neko ukazao na njega?

Ne ja ne insistiram da bude 107, insistiram da bude ono što sam tražio, a to je povreda Poslovnika, član 107. koji niko od drugih nije prijavio.

Dobro, pošto 107. ne može, a to i sami znate, jel želite još nešto?

Član 27.

Prijavite se još jednom.

Dakle, dozvolili ste gospodinu Jovanovu da iznese neistine u plenumu o nekakvim činjenicama koje su se desile a za koje niko ne zna tačno šta je bilo.

Drugo, dozvolili ste da obmane javnost ovde iznoseći činjenice o nekom navodnom novinaru koji je napadnut. Svi znamo da čovek koji je bio ovde nije nikakav novinar i da uz vašu posebnu legitimaciju služi da ometa druge opozicione poslanike kad imaju svoje konferencije za novinare. I, sada imamo dvostruku obmanu. Prvo, da je neki naš narodni poslanik učinio neko nepočinstvo, a on je inače član poslaničkog kluba MORAMO – ZAJEDNO, a onda da postoji neki novinar koji je ovde, zaboga, napadnut. Dakle, nema takvog novinara.

Ja tražim da se utvrde sve činjenice. Tražim da to uradite vi, predsedniče, kako bismo prestali sa obmanama javnosti.

Hvala.

Dobro. Evo, ja ću odmah da vam kažem da ću da pitam obezbeđenje šta se dogodilo, ali nemojte da se priča svede na – jeste, napao ga je, ali nije on baš novinar po našem ukusu, pa onda sme da bude napadnut. Nemojte da idemo ka tome, jer to tek nikakvog smisla nema.
Ako je bilo ko napadnut, to je, kažem vam unapred, za osudu, a ja ću, kao što ste tražili, da pitam šta se desilo.
Da li treba da se glasa za član 27?
(Nebojša Zelenović: Ne.)
Ne treba.
Da li je još neko hteo po Poslovniku?
Niko.
(Marijan Rističević: Povreda Poslovnika!)
Ćuta Jovanović, četvrti put ljubazno molim da ne viče, a sledeći put ćemo da primenimo Poslovnik.
(ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Hvala, predsedavajući.)
Izričem opomenu Jovanoviću.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8.

Gospodine predsedavajući, pomenute dve povrede Poslovnika su korišćene kao klasične replike. Pri tome je to veoma opasno.

Znači, gospodin Jovanov je ovde govorio o napadu na sedmu silu. Samo da vas podsetim, gospodine predsedavajući, pomenuti gospodin je napao i policajca nedavno u Novom Sadu.

Takođe, gospođa koja je reklamirala Poslovnik je uradila jednu opasnu stvar. Taj navodni njen novinar se trenutno procesuira. Dakle, ne bih da se mešam u taj slučaj, ali on se ne procesuira kao novinar, što je velika podvala, na koju mi ne možemo da pristanemo zato što on nije izveštavao sa tog skupa, već ga je zakazao, u njemu učestvovao, govorio i na njemu pretio. Zato vas molim da ubuduće takvu vrstu replika sankcionišete oduzimanjem vremena onih dva minuta, mada cenim vašu popustljivost.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Hvala.
Razumeo sam da ne tražite da se glasa.
Što se tiče striktno člana 103, prihvatam predlog. Primenjivaćemo to nadalje prema svima kada do toga dođe.
Novinar o kom ste govorili sada je onaj što je na Sretenje organizovao skup kada su izrečene pretnje ubistvom predsedniku Srbije. O tome je bilo reč. Nisam ja to razumeo da je o tome reč.
Odlično. Ako ste to branili, odlično.
(Aleksandar Jovanović: Sada ja vama izričem opomenu, predsedavajući!)
A što vi, Jovanoviću, opet vičete?
(Aleksandar Jovanović: Izričem vam drugu opomenu!)
Šta, malo vam je jedna opomena?
Odlično. Skupljajte opomene i onda ćete opet da držite konferencije za štampu, da kažete da ste nešto strašno uskraćeni i potlačeni, a kako se ponašate u ovoj sali, šteta što ne može Srbija da čuje svaki sekund vašeg ponašanja. Velika šteta.
(Aleksandar Jovanović: Treća opomena!)
Šta, hoćete još jednu?
(Aleksandar Jovanović: Da.)
Izričem drugu opomenu Aleksandru Jovanoviću.
Svaka vam čast.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, uvaženi predstavnici regulatornih tela, pre svega uvaženi potpredsedniče Vlade gospodine Vučeviću i ministri koji su tu danas sa nama, puno je tačaka dnevnog reda, ali bih se, pre svega, osvrnuo i na izveštaj fiskalnog saveta.

Dnevni red koji je pred nama, a tu su i izveštaji nezavisnih tela i nezavisnih državnih organa, što nam otvara mogućnost da ovde u plenumu neposredno i argumentovano raspravljamo o njima i da se o njihovom prihvatanju izjasnimo.

Uvaženi narodni poslanici, radi se o izveštajima posebnih državnih organa koji su po slovu zakona samostalni u svom radu, nezavisni, sa pravom da javno iznose stavove.

Koliko su ovi državni organi suštinski nezavisni i samostalni, naša spremnost i stvarna potreba da prihvatimo njihove stavove, određuje i sam stepen njihove nezavisnosti i samostalnosti.

Što se tiče nas iz PUPS – Solidarnost i pravda, kritičko mišljenje da, ali, poštovane dame i gospodo, želimo da čujemo i argumentovano obrazloženu alternativu. Samo tako mi, ali i svi u ovoj sali možemo da potvrdimo svoje stavove, da ih eventualno korigujemo ili čak iz korena menjamo.

Izveštaji su tu, ali je bitan je i ugao gledanja. Pre svega, kakvu mi to državu danas želimo, neoliberalnu ili državu socijalne pravde? Za nas iz PUPS-a, samo socijalno-odgovorna država je država po meri najvećeg broja stanovnika Srbije i zato u prvi plan stavljam penzije i plate, jer one su od posebnog značaja za najveći broj građana ove zemlje, sasvim razumljivo, jer su im jedini izvor prihoda i egzistencije.

Kada je reč o povećanju, bolje reći usklađivanju penzija, moram da istaknem da je upravo naša inicijativa bila da se arbitrarnost zameni sa objektivnom švajcarskom formulom. Istovremeno, ukazivali smo i na njene slabosti i na neophodnost da se dorade određeni delovi formule. To je urađeno i mi danas možemo da kažemo da je zaživeo onaj naš vrednosni stav "Tri P ", da penzije prate plate, to znači da onoliko koliko rastu plate u javnom sektoru, toliko rastu i penzije.

Posebno ističem da je punu podršku ovom konceptu dao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Napominjem da su dalja unapređenja u sistemu usklađivanja urgentna i neophodna, uklanjanje sve većih razlika između najviše i najniže penzije, ali postizanje optimalnog odnosa prosečne penzije i prosečne zarade ne ispod 50%.

Uvaženi narodno poslanici, dragi građani Srbije, ali to su sve pitanja za juče. Ali, pred nama je istovremeno i neophodnost revolucionarne reforme penzijsko-invalidskog osiguranja, koje se odnosi pre svega na poljoprivrednike.

Kada je reč o socijalnoj državi, nju karakteriše i adekvatna, celovita, utemeljena socijalna politika. Osvrnuo bih se na delove te politike koju Fiskalni savet u svom izveštaju svrstava u anti-kriznu pomoć građanima i karakteriše je, ako mi dozvolite, kao ekonomski neefikasno i neselektivno davanje svima. Tu su Vlada i Fiskalni savet na dijametralnim pozicijama.

Mi iz PUPS-a smatramo da su ta sredstva podeljena blagovremeno i više nego opravdano. Biću direktan. Novac utrošen za kupovinu lekova i jedan jedini spašeni život su bitniji i vredniji od u izveštaju predviđenog povraćaja u budžet, kroz povećanje naplate poreza.

Život ili porez, mi uvek glasamo za život. Novčana pomoć građanima učvrstila je njihovo jedinstvo i vratila je samopouzdanje, a sve to nema cenu.

Kada smo kod selektivnosti, hajde da budemo selektivni do kraja. U Srbiji prema nekim podacima ima 130 hiljada građana starijih od 65 godina koji nisu obuhvaćeni sistemom penzijsko-invalidskog osiguranja, nemaju imovinu, niti bilo koji drugi vid prihoda. Među njima je, procenjuje se, 85% žena i to žena sa sela. Polazeći od toga, mi iz PUPS - Solidarnost i pravda, zalažemo se za uvođenje socijalne garantovane penzije, kao posebnog vida socijalnog davanja, u iznosu ne manjem od 100 evra. Smatramo da je to najmanje što država Srbija kao socijalno odgovorna država može da učini za te ljude. Sigurno i redovno primanje obezbediće im neophodan mir u starosti i vratiti poljuljano dostojanstvo.

Poštovani narodni poslanici i uvaženi predstavnici regulatornih tela, u nastavku sednice moje kolege iz poslaničkog kluba PUPS - Solidarnost i pravda uzeće dalje aktivno učešće u razmatranju prezentovanih izveštaja, ali bih hteo da ponovim neke stvari, socijalna penzija ne manje od 100 evra, penzije prate plate.

Uvaženi narodni poslanici i dragi građani Srbije, da se izborimo da Srbija bude stvarno zemlja socijalne pravde. Živela Srbija! Zahvaljujem.