Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Pozivam vas da saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 134 narodna poslanika.
Podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 167 narodnih poslanika, odnosno prisutna je većina od ukupnog broja narodnih poslanika i postoje uslovi za rad u smislu člana 88.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dejan Radenković, Usame Zukorlić, Jahja Fehratović i Zaim Redžepović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljeni su vam zapisnici Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu i sednica Prvog i Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica i obaveštavam da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, održane 2. i 3. februara 2023. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 138, protiv - troje, uzdržano - dvoje, nije glasalo 38 od ukupno 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće posebne sednice.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, održane 4, 5, 7, 8. i 9. februara 2023. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 141, uzdržano - dvoje, nije glasalo 41 od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, održane 24, 25. i 27. februara 2023. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 141, protiv - jedan, uzdržan - jedan, nije glasalo 41 od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči i o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Novaković, Radovanović, Lipovac Tanasković, Stanković, Parlić, Tomašević, Janković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti radi zaštite državnog i nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 17, protiv - jedan, uzdržan - jedan, nije glasalo 166 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Vasić, Obradović, Kostić, Milenković Kerković, Jakovljević i Puškić predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i svih okolnosti u vezi održavanja licitacije dana 06.02.2023. godine i prodaje simbola Beograda "Geneks" kule.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - četvoro, protiv - jedan, uzdržanih - nema, nije glasalo 180 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru Saveta Državne revizorske institucije, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2023. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 142, protiv - sedam, uzdržan - jedan, nije glasalo 35 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. aprila 2023. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 143, protiv - 18, uzdržan - jedan, nije glasalo 23 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. aprila 2023. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 143, protiv - 25, uzdržan - jedan, nije glasalo 16 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Orlić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, Predlogu kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština, Predlogu odluke o izboru saveta Državne revizorske institucije, Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana, Predlogu odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 142, protiv – 35, nije glasalo – osam, od ukupno 185.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda, u celini.
Zaključujem glasanje: za – 143, protiv – 33, uzdržan – jedan, nije glasalo – devet, od ukupno 186.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
2. Predlog kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
3. Predlog odluke o izboru Saveta Državne revizorske institucije, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
4. Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;
5. Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Dakle, sada molim poslaničke grupe prvo da, ukoliko to već nisu učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva, koje bira Narodna skupština, Predlogu kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva, koje bira Narodna skupština, Predlogu odluke o izboru saveta Državne revizorske institucije, Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana, Predlogu odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Pre nego što reč dobiju predstavnici predlagača, povreda Poslovnika.
Prijavite se.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ukazujem na povredu člana 167, vezano za hitno sazivanje ove sednice, člana 85. i ukazujem na povredu člana 48. Zakona o Narodnoj skupštini, gde jasno kaže da Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu.

Gospodine Orliću, 50 dana ste zakasnili sa sazivanjem ove sednice, a onda ste po hitnom postupku sazvali sednicu 24 sata pre njenog održavanja.

Dakle, kršite direktno dva člana.

Dalje, mi smo kao Narodna stranka podneli inicijativu za sazivanje sednice Narodne skupštine 14. marta, sa inicijativom za održavanje sednice o donošenju odluke o obavezujućem referendumu po pitanju francusko-nemačkog plana kojim se Kosovo tretira kao posebna država. Toga danas nema na dnevnom redu, ali danas treba da raspravljamo o DRI, o Zaštitniku građana, što je takođe važno, ali ovo je istorijski momenat, istorijska odgovornost svih nas koji ovde sedimo i nemamo pravo da ćutimo na to. Ako neko želi može, ali se vi pridržavajte Poslovnika i ovoga što smo mi vama predložili.

Dakle, ovde se radi pre svega o vašoj odgovornosti. Oglušili ste se na našu inicijativu. Sazivate sednicu 50 dana kasnije od onoga što je definisano zakonom. Dakle, vi koji treba da se starate o sprovođenju zakona ga sami kršite.

Prema tome, ja vas pozivam da danas na desetogodišnjicu, danas je tačno 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma koji je bio prvi korak za rasvlašćivanje države Srbije na Kosovu, stavimo i raspravljamo i o inicijativi za održavanje obavezujućeg referenduma, jer narod je taj koji mora da da svoj sud o sporazumu koji tretira Kosovo kao nezavisnu državu. Nemojte se bojati naroda, nego dajte da narod o tome odluči. Hvala.

To je bilo dva minuta.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
Jel znate da prvo treba da dam odgovor na primedbu, pa tek onda može?
Znate. Dobro.
Znači, to su bili, ako sam dobro zabeležio, članovi 167. i 85. Vodite računa i vi gore da se ne pozovete na to isto, što se redovno dešava.
Dakle, što se tiče Poslovnika, naravno da nije prekršeno apsolutno ništa. Najpre, dobili ste obrazloženje što se tiče dnevnog reda, ali ako ste pažljivo slušali ja sam čitajući predloge koji su došli od strane odbora svaki put i rekao kada su ti odbori dostavili svoje predloge Narodnoj skupštini.
Dakle, procedure koje traju na odborima i završavaju se 13. ili 14. aprila kad mogu najranije da dođu u plenum? Pa, sad. Ne može pre 13. aprila ono što odbor upućuje na plenum 13. aprila, složićete se. Neko će da kaže – zakoni fizike.
Samo me saslušajte, ne morate da raspravljate sa mnom sa mesta.
Što se tiče ovoga da li je sednica trebalo da počne prvog radnog dana u martu, pa znate i sami da nije. Taj Poslovnik ne samo da ste vi pisali nego ste ga i konzumirali i po njemu svojevremeno, vi koji sedite sa te strane, vodili sednice Narodne skupštine i znate da sednica i zasedanje nisu ista stvar.
Ono što jeste ista stvar je da mi svaki put ovde iz sednice u sednicu raspravljamo na isti način. Ustanete i kažete – zašto sednica nije bila jako dugo, a onda u sledećoj rečenici mi kažete – što je sada sazvana ovako brzo. Uvek morate sami sa sobom da se dogovorite na prvom mestu – jel vam brzo, jel vam sporo. Ne može i jedno i drugo u isto vreme, ali znamo i vi i ja kako odgovor glasi. Nije ni bitno šta ćete da kažete, jel tako?
Što se tiče ovog vašeg pitanja za referendum, nisu vam dobro napravili ni taj jedan papir koji ste poslali meni. Promašili sve članove zakona, pobrkali odredbe i dobili su u odgovoru šta su sve promašili, pa sada nek to rastumače, ako su u stanju, a ja verujem da jesu, nego je pitanje ko i ovo za vreme hoćemo, nećemo, da li želite ili ne želite. Ali, čisto da ne bi pred ljudima ostalo nešto nejasno ili mistifikovano, baš je vas bilo briga da taj papir bude i napisan kako treba. Vama je bitno samo da kažete – mi smo hteli neku inicijativu pa je nema na dnevnom redu. Jel tako? I sada – šta, vas trojica tamo potpisujete, kao neke potpise pravite. Znate i sami koliko to vredi, odnosno ne vredi ništa.
Ali, od naroda, kao što vidite, ne krijemo ništa, nikada i nismo, jer svi znamo, svi mi koji smo u Narodnoj skupštini da je taj sud naroda neumoljiv i da narod sve dobro vidi, sve razume i vi što dobacujete vi do dobro znate. Baš zato je svako od strane tog naroda na demokratskim izborima ocenjen kako je ocenjen, pa sa ove strane imate ubedljivu većinu, a vi, kako beše, cenzus 3%, daleko. To je taj narod rekao.
Hvala vam.
Sada povreda Poslovnika, Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, reklamiram član Poslovnika 97. stav 3. koji kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana.

Dakle, znamo da imamo nekoliko veoma važnih tačaka dnevnog reda i smatram da bi bilo veoma važno da imamo duplo vreme za ove tačke jer reč je o nezavisnim regulatornim telima i reč je o nezavisnim institucijama i reč je o važnim stvarima za pravni poredak ove zemlje.

Iskoristiću priliku da vam kažem i da po članu 222. vas ponovo podsetim da je jedna grupa poslanika predala interpelaciju u vezi sa radom Siniše Malog. Bili ste obavezni da to stavite na dnevni red. Možda i vi niste pročitali Poslovnik kako treba. Nije baš tako težak. Mogli ste to da uradite, da stavite na dnevni red zahtev za interpelaciju Siniše Malog. Ne postoji objašnjenje koje možete da mi date poslovničko, osim nekog filozofskog. Zato vas molim da ovu interpelaciju i zahtev narodnih poslanika u sladu sa Poslovnikom i Ustavom ove zemlje stavite na dnevni red. Hvala.

Ovo drugo je bilo vaše interesovanje za postupak interpelacije. Jel tako? Pa dobili ste prošli put odgovor, prosleđeno je Odboru i Odbor će da vam odgovori kada bude smatrao da treba, ako smatra da treba. Rekao sam vam možda i šta ja misli o tome, isto kao i ovi za onu narodnu inicijativu, ispromašivali sve živo.
Da ste mene pitali i da je bilo na meni da vam odgovorim i da to odlučim, rekao bih vam naučite šta je interpelacija pa se javite. Ovako, na Odboru je. Tako da to ćete da vidite sa njima.
Što se tiče člana 97. ukazujete na povredu ili je vaš predlog bio da se izjasni Skupština o dnevnom redu? Da se izjasni.
Stavljam na glasanje predlog da bude dvostruko vreme rasprave.
Molim poslanike da glasaju.
Ko je za to?
Zaključujem glasanje: za – 37, nije glasalo – 148, od ukupno 185.
Skupština nije prihvatila predlog.
Imamo li još povreda Poslovnika?
Morate da se prijavite.
Izvolite.

Hvala predsedavajući za reč.

Hteo sam da vam ukažem na ono što stalno radite, kada vodite ove sednice, a to je član 100. predsednik Skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Smatram da ste ovo povredili, kada ste odgovarali kolegi Aleksiću, na način koji nije, da objasnite povredu Poslovnika na koju je ukazao, već da držite politički govor sa tog mesta. još jednom vas pozivam, ohrabrujem, apelujem, da čujemo malo te vaše misli, da čujemo te vaše stavove, političke i slično, siđite lepo dole kao i ostali poslanici, nemojte da se krijete iza te pozicije, pa, dajte malo da uđemo neki dijalog da čujemo zašto bežite od rasprava o važnim zakonima, zašto 50 dana se sakrivate, ne možete da zakažete sednicu, pa, nam se sada ovde predstavljate kao nekakvo umiveno lice. Hajde da čujemo malo od čega to beži SNS.

Kada smo već ovde, evo, nudite neke odgovore, hvalite se kako odgovarate na pitanja, meni niste odgovorili ni na jedno pitanje koje sam vam postavio, a postavio sam o narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Gde je? Šta se desilo? Gde je nestala? Gde su kutije? Vi smatrate da niste odgovorni da ponudite odgovor na ta pitanja. Zato smo vam i predložili komisiju da svi, da sve poslaničke grupe učestvuju u njoj, da se otkrije kako je moguće da vam promaknu kutije sa 38 hiljada potpisa? Kad se to desilo da je nestalo? Zašto ne odgovorite na to pitanje? Evo, ponovo vam postavljam, pa, pokažite tu svoju dobru volju i odgovorite. Ako hoćete da učestvujete u diskusiji siđite lepo dole pa da čujemo sve te sjajne misli, podelite sa nama malo toga, nemojte da se skrivate iza mesta predsedavajućeg pa da tako malo po malo, dobacujete kad kome odgovara. Hvala.

Standardno, mudro iskorišćena dva minuta. Dobro. Dakle, što se tiče ovoga člana 100. to vam je početak i kraj svake priče, znate. Svaki put iznova. Šta kaže član 100. – učešće u raspravi. Mi raspravu tek otvorili, i opet nešto mašete i opet nešto vičete iz klupe. Niste u stanju ni da saslušate ni pet sekund, a onda mi kažete – ali, hoćete vi mene da saslušate i hoćete da vam ja nešto pričam. Vi niste u stanju da slušate pet sekundi nikog osim sebe. Nikog, a ni sebe, to je valjda najteže.
Dakle, što se tiče člana 100. kada odgovaram na ukazivanje na povredu Poslovnika, jedino mesto sa kog to mogu da radim, to je ovo ovde. Ako sam nešto prekršio vodeći sednicu, onda mi se na to ukazuje iz klupe, a ja odgovaram odavde. Jasno kao beli dan. Svakome ko nije u stanju da uopšte razmisli o Skupštini malo, neću da kažem, da pročita Poslovnik.
Što se tiče zakona, znate to, pričali smo na kolegijumu jutros, zakoni će da budu na prvoj sledećoj sednici koja će da ide, odmah nakon što ovu završimo, potpuno ste upoznati sa time. Dakle, slušaćete vi o zakonima i o sporazumima, a i mi ćemo da slušamo možda i o vašim predlozima za dopunu dnevnog reda.
(Radomir Lazović: Litijum. Ne vičem, samo litijum.)
Što opet vičete? Jeste li hteli da vam kažem kada će zakoni. Evo da vam ponovim, opet nešto vičete. Da li vas zanima odgovor, ne zanima vas. E, ipak ću da kažem zbog ljudi koji prate prenos. Znači, počinje sednica čim završimo ovu, tako je, pa će da se raspravlja o zakonima i sve ono što ste rekli da vam strašno smeta, pa, ne možete da pričate o istom pretresu i o kadrovskim predlozima i o zakonima. Evo, sada imate posebno, ne samo poseban pretres, nego posebnu sednicu za kadrovska rešenja. Pa, će onda da ide nova, gde će da budu zakoni, i sve lepo, kao što ste tražili. Ali, i vi, kao ovi malopre, interpelacija, inicijativa, pričate tek onako, i baš vas briga, to što predlažete, vidim koliko vas zanima zaista.
Što se tiče ovog pitanja poslednjeg zbog kog ste podneli krivičnu prijavu protiv mene, jel tako, e, to je sada valjda u rukama nadležnih organa, tako da oni će lepo da rade svoj posao, tako da, ne bih ni da vršim pritisak, ni da prejudiciram bilo šta, ali toliko vas zanima bilo kakav odgovor. Ja vam svaki put i na sednici i na kolegijumu o nekim stvarima pričam, a vi se pravite kao da ništa čuli niste, niste razumeli, ili se ne pravite.
Na kraju, član 100. i svi ostali članovi Poslovnika, ne samo da nije prekršen, nego sada ja vas pozivam, ja vas ohrabrujem, pročitajte taj Poslovnik, nije to toliko strašno, nema tu toliko strana da je to nesavladivo gradivo. Pročitajte ga jednom i biće vam mnogo lakše da pratite tok sednice, a i da znate kada da reagujete na koji način.
Nego, sada kažite mi sva trojica treba li Skupština da se izjasni?
Aleksić da, Milivojević ne, Lazović ne. Hvala.
Idemo sada onda da pitam konačno predstavnike predlagača da li žele reč?
Dakle, predlagači za ove tačke dnevnog reda su Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Reč ima predsednik odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije danas je značajan dan u kome ćemo raspravljati i ovih dana i izabrati Zaštitnika građana. Dakle, danas na dnevnom redu imamo donošenje odluke o izboru Zaštitnika građana, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pa ću i kao predsednik Odbora i kao izvestilac i kao predlagač u najkraćim crtama podsetiti na sam tok ovog postupka.

Na osnovu Zakona o zaštitniku građana, predsednik Narodne skupštine, gospodin Orlić raspisao je javni poziv za prijavljivanje kandidata koji su zainteresovani i koji naravno, ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom, da bi bili Zaštitnik građana i ta odluka je objavljena takođe, u skladu sa zakonom na veb prezentaciji Narodne skupštine i u dnevnom listu Politika.

Na javni poziv prijavilo se ukupno pet kandidata, petoro kandidata koji su dostavili svoju dokumentaciju sa svojim biografijama. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenici članova bili su obavešteni o tome kada su mogli da vide tu dokumentaciju i kada je ta kandidatura stavljena na uvid, kako bi se upoznali sa kandidaturama, kako bi se upoznali sa kandidatima i kako bi se pripremili za sednice Odbora koje su posle usledile.

Dakle, dovoljno je vremena bilo za narodne poslanike da se pripreme, a sednica Odbora je čini mi se 24. marta bila najavljena da će biti održana 13. aprila. Dakle, 13. aprila smo razgovarali sa kandidatima. Svi, apsolutno, narodni poslanici koji su želeli mogli su da dođu na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da postave pitanja kandidatima i da na kraju krajeva sa kandidatima i komentarišu o tome kako i šta bi trebalo da radi Zaštitnik građana. Dakle, rok za prijavljivanje kandidata bio je 30 dana od objavljivanja javnog poziva, poslednji dan za prijavljivanje je bio 13. mart. Da vas podsetim, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava određene uslove. Svi kandidati koji su se prijavili su ispunjavali ove uslove, dakle imali su stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama sa najmanje 240 bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, poseduju visoke moralne i stručne kvalitete i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana, što smo mogli da budem iskrena da čujemo i od kandidata koji su pristupili sednici. Troje kandidata je dobilo podršku poslaničkih grupa i sa troje kandidata smo i razgovarali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Želim da se osvrnem i na neke izjave koje sam čula, odnosno na nešto što sam čula u izjavama pojedinih opozicionih poslanika, kako link sa snimkom sednice koja je održana 24. marta nije mogao da se otvori, kako narodni poslanici nisu bili obavešteni o tome kakvu listu kandidata je utvrdio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da to nije tačno, da je javnost apsolutno bila upoznata, da ne samo da smo odmah na veb prezentaciji Narodne skupštine postavili listu kandidata, već sam i ja lično u određenim medijima videla da je saopšteno, odnosno izveštaj sa sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u kome je mogla da se vidi lista kandidata, a i sama sam više puta proveravala i taj link sa sednice. Apsolutno može da se pusti. Dakle, 24. marta smo mi na sednici Odbora se već dogovorili da ćemo 12. aprila imati sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj ćemo razgovarati sa kandidatima koji su dobili podršku poslaničkih grupa. Tako da ponavljam, narodni poslanici su mogli vrlo dobro, kao što i jesu na kraju krajeva da se pripreme za razgovor sa kandidatima.

Još jednu stvar želim da kažem. Radilo se o sednici Odbora, nije se radilo o javnom slušanju, jer sam videla da postoje neke nedoumice koje su vezane za to. Dakle, postoji razlika između sednice Odbora, na koju mogu da dođu svi narodni poslanici, i javnog slušanja, na koji je pozvana široka zainteresovana javnost ili stručnjaci koji su se prethodno javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Svi narodni poslanici koji su prisustvovali sednici Odbora, bez obzira na to da li su članovi ili zamenici članova ili su narodni poslanici koji nisu članovi, mogli su da razgovaraju sa kandidatima, svakome je bilo omogućeno da postavi i po više pitanja i da da svoj komentar.

Od kandidata, shodno Zakonu o Zaštitniku građana, na sednici Odbora pozvani su oni čiju su kandidaturu podržale poslaničke grupe i to su bili Miloš Janković, Zoran Pašalić i Nataša Tanjević.

Na kraju, kandidat Zoran Pašalić je dobio najveću podršku poslaničkih grupa, samim tim i članova Odbora i doneli smo odluku da kao predlog za izbor na funkciju Zaštitnika građana Narodnoj skupštini uputimo kandidata Zorana Pašalića. Verujem da ćemo danas diskutovati o tome i u plenumu i verujem da ćemo odlučiti da podržimo kandidata koji je dobio najveću podršku poslaničkih grupa i koji je kao takav predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Hvala.

Hvala predsednici Odbora.

Reč ima predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mogu da kažem da sam blago zaprepašćen činjenicom da je jedan kolega poslanik bivšeg režima ovde tražio sednicu o Kosovu i Metohiji, a kao metak je pobegao iz sale kada smo raspravljali o Izveštaju Vlade o Kosovu i Metohiji pre samo par meseci, možda i manje. Toliko o njihovoj iskrenosti oko očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

Danas imamo sednicu na kojoj Narodna skupština vrši jednu od svojih ustavnih nadležnosti, a to je izborna nadležnost. Biramo republičke funkcionere koji imaju određen stepen samostalnosti ili određen stepen samostalnosti i nezavisnosti u svom radu. Između ostalih, to je i Savet Državne revizorske institucije, koji se bira po četvrti put od kada je osnovana DRI.

Zarad kolega poslanika i naše javnosti, hteo bih da pročitam samo kakav položaj ima naša DRI po Ustavu, a to je da je DRI najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj odgovara. O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.

Međutim, nažalost, mogu da kažem da naša DRI nije ostvarivala svoju nadležnost do 2012. godine, pa samim tim ni Narodna skupština do 2012. godine nije ostvarivala svoju ustavnu nadležnost, a to je nadzor nad radom izvršne vlasti.

Kao narodni poslanici mi nijednom do 2012. godine nismo raspravljali o izveštajima DRI, nismo bili upoznati sa rezultatima revizije, nismo bili upoznati sa tim kako su trošena javna sredstva iz budžeta Republike Srbije, pa samim tim Narodna skupština nije bila u mogućnosti da ostvari svoju ustavnu obavezu, a to je nadzor nad radom Vlade i drugih budžetskih korisnika. Toliko o tome kakav je stepen demokratije bio do 2012. godine, kako se raspolagalo javnim sredstvima i kakve su nam bile revizije koje je radila DRI.

Sam njen položaj kaže da je DRI sredstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svih narodnih poslanika radi ostvarivanja prava i mogućnosti da vrši nadzor nad trošenjem javnih sredstava, pošto nijedan od nas ovde nema kapacitet da to samostalno radi.

Sad se postavlja pitanje – zašto to nismo radili od kad je osnovana, nego od 2012. godine? O tome ćemo malo kasnije, kad budemo raspravljali i o onoj drugoj komisiji koja se bira.

Moram da skrenem pažnju da kada je u pitanju samostalnost DRI, to je dužnost svakog poslanika, podržavao on Vladu Republike Srbije ili ne. Nažalost, ovde ja to ne vidim. Ovde se na svaki način pokušava diskreditacija DRI, narušavanje njene samostalnosti i da se dovedu u pitanje njeni rezultati koji su nesporni, pod izgovorom da u Srbiji ništa ne valja, što nije tačno.

Neko drugi se bavi ocenama rada naše DRI. Postoje međunarodne organizacije – SIGMA na evropskom nivou i Svetska banka na globalnom nivou. Zašto ne pogledamo te rezultate i te ocene koje te dve organizacije daju našoj DRI? Zašto ne kažemo da su revizorske institucije u regionu prosečno ocenjene od tih međunarodnih organizacija sa ocenom 3,3? Zašto ne kažemo da naša DRI od tih istih međunarodnih organizacija ima ocenu 4,5, od jedan do pet? Pa, ne uklapa se u vaš šablon.

Na svaki mogući način deo opozicije i bivši režim pokušavaju sve ove rezultate da ospore, da bi predstavili da je u Srbiji neka vrsta anarhije, naročito kad su javna sredstva u pitanju, za koja će uvek da kažu da su to narodne pare i da su trošene nenamenski.

Od 2012. godine neposredan nadzor nad radom DRI obavlja Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Naša DRI kontroliše sva tri nivoa vlasti – republički, pokrajinski, lokalni. Naša DRI o svakoj izvršenoj reviziji podnosi izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Da bi u masi tih izveštaja Narodna skupština obavljala svoju nadzornu ulogu, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kontrolu stalno ponavljam, ima svoj pododbor koji razmatra izveštaje DRI. Niko se to nije setio do 2012. godine, ne zato što je bio glup, nego nije hteo. Nisu hteli da se vodi računa kako se troši narodni novac, kako ga oni to nazivaju.

Niko neće ni da kaže, ja moram da pohvalim DRI, da je na petogodišnjem nivou ostvarila najveći napredak u Evropi. Već vidim kako će mnoge moje kolege na svaki mogući način pokušavati da ospore rezultate DRI, zato što u DRI napadima na nju vide sredstvo ne da ostvare kontrolu nad trošenjem javnih sredstava nego političko sredstvo za napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SNS. Evo, videćete, za samo nekoliko minuta to će da počne.

Zbog toga i zbog rezultata koji je imala naša Državna revizorska institucija, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini, da na izbor od pet godina za predsednika Saveta državne institucije izabere Duška Pejovića, za potpredsednika Saveta državne revizorske institucije, Mariju Obrenović, za članove Saveta Državne revizorske institucije, Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević, sve na pet godina.

Drugi deo posla koji je radio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava jeste, sprovođenje konkursa za izbor članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za vreme bivšeg režima to je bila naučna fantastika, da jedno skupštinsko radno telo sprovodi konkurs i predlaže Narodnoj skupštini kandidate koji će da vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem postupka javne nabavke.

Da, podsetim kako su izgledale javne nabavke pre petnaestak godina. Postoje dva postupka javne nabavke, jedan je gde se sprovodi Zakon o javnim nabavkama i drugi je takozvani pregovarački postupak koji zbog navodne neke hitnosti predmeta javne nabavke ne može da bude sproveden. Često sam to zvao „burazerski“, burazerska javna nabavka. Zamislite, naručioca javnih radova koji pozove svog burazera i njih dvojica sednu i dogovaraju se koliko će iz budžeta da potroše novca za neku javnu uslugu, ili javne radove koji najčešće nikada ne budu završeni, a pare potrošene. Znate li o kom procentu je to bilo recimo 2007, 2008, 2009. godine? Pregovarački postupak 37%. Znači, od pet javnih nabavki, tri su bile u pregovaračkom postupku, od pet za tri ste se dogovarali.

Onda ne treba niko da se čudi što je 17,5 milijardi javnog duga nasleđeno od vas, što ste potrošili na ime deficita još sedam i po milijardi evra prihoda iz privatizacije, a nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, zato što ste sve radili „burazerski“ kroz javne nabavke. Kako vam je radili komisija? Pa, po dve, tri godine nije donosila odluku, nisu postojali zapisnici, nisu postojale stenobeleške, nije postojao ujednačen kriterijum, sama Komisija nije imala pravo da održi opštu sednicu na kojoj bi utvrdili stav Komisije, po nekom pravnom pitanju, o kojima je već Komisija donosila različite odluke i stvarala na taj način pravnu nesigurnost i nejednakost u Republici Srbiji.

Objedinjene javne nabavke nisu postojale. Koliko je to štetu pravilo državi do 2012. godine izneću vam samo jedan podatak. Novi Zakon o javnim nabavkama ušao je u primenu 2014. godine, u punu primenu, a inače je 1. aprila. 2013. godine ušao u prvi stepen primene, samo Fond zdravstvene zaštite za istu količinu lekova i medicinske opreme, uštedeo preko 400 miliona evra. Ponoviću, za istu količinu lekova i medicinske opreme 400 miliona evra puta deset godina štetočinske vlasti bivšeg dosovog režima, to je četiri milijarde evra je neko pokrao samo u oblasti zdravstva.

Ono što je meni najčudnije, a to je da postoji ta autoprojekcija, da se danas javne nabavke nameštaju. Pa, smo bih da podsetim kolege da se još pre oglasa, taj plan javnih nabavki nalazi dostupan svima. Pa, možete od prvog trenutka da pratite kompletan postupak, ne samo vi, bilo koji građanin na teritoriji Republike Srbije, kompletan postupak sprovođenja javne nabavke, od oglasa, prikupljanja ponuda, odluke i ugovora koje dobio posao. Lakše je da kaže, vojvoda od Trstenika, sve je namešteno, da se sve dogovara.

O radu te komisije koju sada mi biramo, koja takođe podnosi izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini, o tom izveštaju takođe svi mi raspravljamo. Postoji jako mali procenat njihovih odluka koje su osporene pred Upravnim sudom. U preko 90% postupci koji su pokretani pred Upravnim sudom bili su odbijeni u korist Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. To samo govori o tome kakav je rad te komisije, a o rokovima, to nećemo ni da govorimo. Rokovi su bili negde oko 28 dana, od kompletiranja predmeta, a ranije je bilo godinama se čekala odluka. Pogledajte sastav Komisije, što to nije bilo za vreme bivšeg režima. Da bi neko bio član Komisije pre svega mora, jer komisija radi u većima, bar dva člana u jednom veću moraju da budu diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. Kako je bilo ranije? Ko je stigao bio je član Komisije. Ko je kome mio i takve smo javne nabavke imali.

Baš zbog te prakse koju je započela SNS sa zakonom koji jeste bio poslanički zakon koji vi niste smeli da napišete kao poslanici dok ste bili na vlasti, 2012. godine izglasan, ne samo da se postupak u sprovođenju javnih nabavki nemerljivo popravio, nego mogu da kažem, da baš zato što su javne nabavke dostupne čitavoj našoj javnosti kako i ponuđačima, tako i ljudima koji žele da se bave javnim nabavkama. Odbor za finansije nije imao lak zadatak, jer je zaista bilo kvalitetnih kandidata od kojih skoro svaki od njih je mogao da bude član te Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Što znači, da postoji određeno interesovanje, određena stručnost ljudi koji hoće da se bave tim profesionalno, kao upravnim postupkom. Zaista su izvanredni stručnjaci. Međutim, Odbor je morao da donese nekakvu odluku, pa je doneta odluka da predloži Narodnoj skupštini da se za članove republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabere: Ana Antić, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Gojković Milin, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Stanković, na period od pet godina, od 9. juna 2023. godine i Slaviša Milošević, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine. Smatramo da se kandidati dobri i da će Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da nastavi u jako kvalitetnom postupku vođenja javne nabavke u žalbenom postupku i da podiže standarde svih javnih nabavki koje se sprovode na teritoriji Republike Srbije.