Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, mogu da kažem da sam blago zaprepašćen činjenicom da je jedan kolega poslanik bivšeg režima ovde tražio sednicu o Kosovu i Metohiji, a kao metak je pobegao iz sale kada smo raspravljali o Izveštaju Vlade o Kosovu i Metohiji pre samo par meseci, možda i manje. Toliko o njihovoj iskrenosti oko očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Ali, o tome nekom drugom prilikom.
Danas imamo sednicu na kojoj Narodna skupština vrši jednu od svojih ustavnih nadležnosti, a to je izborna nadležnost. Biramo republičke funkcionere koji imaju određen stepen samostalnosti ili određen stepen samostalnosti i nezavisnosti u svom radu. Između ostalih, to je i Savet Državne revizorske institucije, koji se bira po četvrti put od kada je osnovana DRI.
Zarad kolega poslanika i naše javnosti, hteo bih da pročitam samo kakav položaj ima naša DRI po Ustavu, a to je da je DRI najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj odgovara. O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.
Međutim, nažalost, mogu da kažem da naša DRI nije ostvarivala svoju nadležnost do 2012. godine, pa samim tim ni Narodna skupština do 2012. godine nije ostvarivala svoju ustavnu nadležnost, a to je nadzor nad radom izvršne vlasti.
Kao narodni poslanici mi nijednom do 2012. godine nismo raspravljali o izveštajima DRI, nismo bili upoznati sa rezultatima revizije, nismo bili upoznati sa tim kako su trošena javna sredstva iz budžeta Republike Srbije, pa samim tim Narodna skupština nije bila u mogućnosti da ostvari svoju ustavnu obavezu, a to je nadzor nad radom Vlade i drugih budžetskih korisnika. Toliko o tome kakav je stepen demokratije bio do 2012. godine, kako se raspolagalo javnim sredstvima i kakve su nam bile revizije koje je radila DRI.
Sam njen položaj kaže da je DRI sredstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svih narodnih poslanika radi ostvarivanja prava i mogućnosti da vrši nadzor nad trošenjem javnih sredstava, pošto nijedan od nas ovde nema kapacitet da to samostalno radi.
Sad se postavlja pitanje – zašto to nismo radili od kad je osnovana, nego od 2012. godine? O tome ćemo malo kasnije, kad budemo raspravljali i o onoj drugoj komisiji koja se bira.
Moram da skrenem pažnju da kada je u pitanju samostalnost DRI, to je dužnost svakog poslanika, podržavao on Vladu Republike Srbije ili ne. Nažalost, ovde ja to ne vidim. Ovde se na svaki način pokušava diskreditacija DRI, narušavanje njene samostalnosti i da se dovedu u pitanje njeni rezultati koji su nesporni, pod izgovorom da u Srbiji ništa ne valja, što nije tačno.
Neko drugi se bavi ocenama rada naše DRI. Postoje međunarodne organizacije – SIGMA na evropskom nivou i Svetska banka na globalnom nivou. Zašto ne pogledamo te rezultate i te ocene koje te dve organizacije daju našoj DRI? Zašto ne kažemo da su revizorske institucije u regionu prosečno ocenjene od tih međunarodnih organizacija sa ocenom 3,3? Zašto ne kažemo da naša DRI od tih istih međunarodnih organizacija ima ocenu 4,5, od jedan do pet? Pa, ne uklapa se u vaš šablon.
Na svaki mogući način deo opozicije i bivši režim pokušavaju sve ove rezultate da ospore, da bi predstavili da je u Srbiji neka vrsta anarhije, naročito kad su javna sredstva u pitanju, za koja će uvek da kažu da su to narodne pare i da su trošene nenamenski.
Od 2012. godine neposredan nadzor nad radom DRI obavlja Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Naša DRI kontroliše sva tri nivoa vlasti – republički, pokrajinski, lokalni. Naša DRI o svakoj izvršenoj reviziji podnosi izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Da bi u masi tih izveštaja Narodna skupština obavljala svoju nadzornu ulogu, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kontrolu stalno ponavljam, ima svoj pododbor koji razmatra izveštaje DRI. Niko se to nije setio do 2012. godine, ne zato što je bio glup, nego nije hteo. Nisu hteli da se vodi računa kako se troši narodni novac, kako ga oni to nazivaju.
Niko neće ni da kaže, ja moram da pohvalim DRI, da je na petogodišnjem nivou ostvarila najveći napredak u Evropi. Već vidim kako će mnoge moje kolege na svaki mogući način pokušavati da ospore rezultate DRI, zato što u DRI napadima na nju vide sredstvo ne da ostvare kontrolu nad trošenjem javnih sredstava nego političko sredstvo za napad na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SNS. Evo, videćete, za samo nekoliko minuta to će da počne.
Zbog toga i zbog rezultata koji je imala naša Državna revizorska institucija, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini, da na izbor od pet godina za predsednika Saveta državne institucije izabere Duška Pejovića, za potpredsednika Saveta državne revizorske institucije, Mariju Obrenović, za članove Saveta Državne revizorske institucije, Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević, sve na pet godina.
Drugi deo posla koji je radio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava jeste, sprovođenje konkursa za izbor članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za vreme bivšeg režima to je bila naučna fantastika, da jedno skupštinsko radno telo sprovodi konkurs i predlaže Narodnoj skupštini kandidate koji će da vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem postupka javne nabavke.
Da, podsetim kako su izgledale javne nabavke pre petnaestak godina. Postoje dva postupka javne nabavke, jedan je gde se sprovodi Zakon o javnim nabavkama i drugi je takozvani pregovarački postupak koji zbog navodne neke hitnosti predmeta javne nabavke ne može da bude sproveden. Često sam to zvao „burazerski“, burazerska javna nabavka. Zamislite, naručioca javnih radova koji pozove svog burazera i njih dvojica sednu i dogovaraju se koliko će iz budžeta da potroše novca za neku javnu uslugu, ili javne radove koji najčešće nikada ne budu završeni, a pare potrošene. Znate li o kom procentu je to bilo recimo 2007, 2008, 2009. godine? Pregovarački postupak 37%. Znači, od pet javnih nabavki, tri su bile u pregovaračkom postupku, od pet za tri ste se dogovarali.
Onda ne treba niko da se čudi što je 17,5 milijardi javnog duga nasleđeno od vas, što ste potrošili na ime deficita još sedam i po milijardi evra prihoda iz privatizacije, a nismo dobili nijedan put, nijednu bolnicu, nijednu školu, zato što ste sve radili „burazerski“ kroz javne nabavke. Kako vam je radili komisija? Pa, po dve, tri godine nije donosila odluku, nisu postojali zapisnici, nisu postojale stenobeleške, nije postojao ujednačen kriterijum, sama Komisija nije imala pravo da održi opštu sednicu na kojoj bi utvrdili stav Komisije, po nekom pravnom pitanju, o kojima je već Komisija donosila različite odluke i stvarala na taj način pravnu nesigurnost i nejednakost u Republici Srbiji.
Objedinjene javne nabavke nisu postojale. Koliko je to štetu pravilo državi do 2012. godine izneću vam samo jedan podatak. Novi Zakon o javnim nabavkama ušao je u primenu 2014. godine, u punu primenu, a inače je 1. aprila. 2013. godine ušao u prvi stepen primene, samo Fond zdravstvene zaštite za istu količinu lekova i medicinske opreme, uštedeo preko 400 miliona evra. Ponoviću, za istu količinu lekova i medicinske opreme 400 miliona evra puta deset godina štetočinske vlasti bivšeg dosovog režima, to je četiri milijarde evra je neko pokrao samo u oblasti zdravstva.
Ono što je meni najčudnije, a to je da postoji ta autoprojekcija, da se danas javne nabavke nameštaju. Pa, smo bih da podsetim kolege da se još pre oglasa, taj plan javnih nabavki nalazi dostupan svima. Pa, možete od prvog trenutka da pratite kompletan postupak, ne samo vi, bilo koji građanin na teritoriji Republike Srbije, kompletan postupak sprovođenja javne nabavke, od oglasa, prikupljanja ponuda, odluke i ugovora koje dobio posao. Lakše je da kaže, vojvoda od Trstenika, sve je namešteno, da se sve dogovara.
O radu te komisije koju sada mi biramo, koja takođe podnosi izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini, o tom izveštaju takođe svi mi raspravljamo. Postoji jako mali procenat njihovih odluka koje su osporene pred Upravnim sudom. U preko 90% postupci koji su pokretani pred Upravnim sudom bili su odbijeni u korist Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. To samo govori o tome kakav je rad te komisije, a o rokovima, to nećemo ni da govorimo. Rokovi su bili negde oko 28 dana, od kompletiranja predmeta, a ranije je bilo godinama se čekala odluka. Pogledajte sastav Komisije, što to nije bilo za vreme bivšeg režima. Da bi neko bio član Komisije pre svega mora, jer komisija radi u većima, bar dva člana u jednom veću moraju da budu diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. Kako je bilo ranije? Ko je stigao bio je član Komisije. Ko je kome mio i takve smo javne nabavke imali.
Baš zbog te prakse koju je započela SNS sa zakonom koji jeste bio poslanički zakon koji vi niste smeli da napišete kao poslanici dok ste bili na vlasti, 2012. godine izglasan, ne samo da se postupak u sprovođenju javnih nabavki nemerljivo popravio, nego mogu da kažem, da baš zato što su javne nabavke dostupne čitavoj našoj javnosti kako i ponuđačima, tako i ljudima koji žele da se bave javnim nabavkama. Odbor za finansije nije imao lak zadatak, jer je zaista bilo kvalitetnih kandidata od kojih skoro svaki od njih je mogao da bude član te Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Što znači, da postoji određeno interesovanje, određena stručnost ljudi koji hoće da se bave tim profesionalno, kao upravnim postupkom. Zaista su izvanredni stručnjaci. Međutim, Odbor je morao da donese nekakvu odluku, pa je doneta odluka da predloži Narodnoj skupštini da se za članove republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabere: Ana Antić, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Gojković Milin, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine; Vesna Stanković, na period od pet godina, od 9. juna 2023. godine i Slaviša Milošević, na period od pet godina, počev od 9. juna 2023. godine. Smatramo da se kandidati dobri i da će Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da nastavi u jako kvalitetnom postupku vođenja javne nabavke u žalbenom postupku i da podiže standarde svih javnih nabavki koje se sprovode na teritoriji Republike Srbije.