Hvala.
Reč ima, narodni poslanik, Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram reći da mi je bilo danas možda malo čudno slušajući da s obzirom da danas završavamo konačno proces ustavnih reformi iz oblasti pravosuđa, da se mali broj poslanika iz redova opozicije osvrnuo na to.

Mi danas, predsedavajući, dolazimo do jednog vrhunca koji smo započeli sa ustavnim reformama. Dolazimo do toga da završavamo depolitizaciju pravosuđa. Ne mogu da kažem da je ovo najbolji sistem mogući, da će ovo biti najbolji sistem mogući, niko to ne može da kaže, kako će se sve to dešavati u budućnosti, ali ono što mogu da kažem, da je sigurno bolje nego što je bilo.

Setite se samo, prethodna reforma pravosuđa koliko je sudija ostalo bez posla, gde je jedini uslov za sudijsku funkciju bio, članska knjižica stranke, gde su odbori stranke predlagali i davali mišljenje oko toga da li neko može ili ne može da bude sudija.

Onda smo danas slušali oko politizacije oko toga kako je danas najgore sve moguće, kako SNS radi ovako ili onako. Nemojte zaboraviti kako je bilo ranije i šta je ranije bilo, to je nešto s čime smo danas raskrstili, sutra, doduše posle glasanja. To je nešto što je ostavilo možda najveću ljagu na demokratskom životu Srbije što su pojedine parlamentarne stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, to je bilo još jedna od stvari oko koje smo mogli svi da se složimo da treba izvršiti tu depolitizaciju i svi zajedno da učestvujemo u tome. Naravno, razumem zašto su neki bili protiv toga, bili su protiv toga jer su oni tada postavljali sudije. Da li je dobro za njih? Jeste. Da li je dobro za Srbiju? Nikako. Da li je dobro za demokratski život u Srbiji? Apsolutno ne.

Ono što možda danas jeste bilo dobro, jeste što nisam čuo da je iko sporio stručnost predloženim kandidatima, nijednom. Ono što danas jeste bilo dobro bilo je to da ne verujem da iko i imao i ozbiljnu zamerku na proces koji je... Mi smo imali verovatno sad jednu od najširih mogućih javnih rasprava koje su ikad vođeni u ovom domu. Najveća zamerka na proces javne rasprave je došla u obliku jedne karikature koju je, uzgred budi rečeno, nacrtao kvazi karikaturista koji se nekad hvalio kako su ga ustaše lepo hranile, kako je lepo živeo sa njima. Ako je to jedna, jedina zamerka na ovaj proces mi smo kao država napredovali džinovski iskorak koji ja ne znam da li vi možete sada da pojmite. Više nije vreme biranja sudija u partijskim odborima.

Ostaje nam nada da će ovi ljudi koji će sutra biti birani, a ja se iskreno nadam da će biti birani, da možete napraviti makar toliki pomak, shvatite treba dvotrećinska većina. Ljudi, hajde ovo da izguramo, da možemo da kažemo da smo kao zakonodavna vlast raskrstili sa politizacijom pravosuđa. Da, politici je mesto ovde, politici nije mesto u pravosuđu, to ničemu dobrom nije vodilo.

Politika kada je vladala pravosuđem, to smo imali, odnosno završavalo se Golim Otokom, završavalo se progonima, završavalo se pljačkama. Doduše, priznajem imali smo to i posle 5. oktobra u dobroj meri kada su pravosudni organi mimo svega što su trebali da rade, štitili druge, ali hajde da raskrstimo jednom za svagda sa tim nasleđem.

Mi smo bili jedina država u Evropi gde su političke stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, izuzimajući možda Vatikan, oni su teokratija. Ako tome težite, možemo i o tome pričati, Skupština je mesto za to, možemo o tome da raspravljamo, ali ja mislim da je loše, ali ne bi me čudilo sa druge strane da čujem da je i dobro.

Moramo shvatiti da se promenilo i pravo koje se praktikuje, više nije posao sudova da štite građane od države, posao sudova je sve više se svodi na to, što je dobro, što jeste jedan demokratski iskorak, gde mora da meri i određuje zahteve drugih grupa, često suprotstavljenog mišljenja. Mi smo danas u Srbiji završili s time da postoji potreba za zaštitom građana od države, to više nije represivna država iz vašeg vremena. Zašto sada mislite da je ovo ovako neki prelaz.

Želim samo da kažem, pošto biramo i druge organe nezavisne o svom radu, jedan od kandidata za Ombudsmana, gospodin Janković, ne onaj prethodni, nego novi Janković koji je trebao da dođe, je bio na čelu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U periodu 2004. godine, igrom slučaja jedan od najrepresivnijih režima u Srbiji, tada, je uspeo da od Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacija kojoj ste vi bliski, dobije negativan izveštaj na 158 strana zamerki. Onda je neko mislio da takav čovek treba da bude Zaštitnik građana. Šta je njega kandidovalo? Kandidovalo ga je jedino to što je bio blizak sa bivšim mesijom opozicije kojeg ste pustili niz vodu, kao i svakog mesiju opozicije kojeg ste uzdizali, puštali ste niz vodu čim ne ispuni neka bolesna očekivanja koja su dovodila samo do rušenja institucija Republike Srbije.

Kancelariju Zaštitnika građana ste uzdizali u nebo u vreme kada je ta kancelarija imala veći budžet nego Narodna skupština. Kada je Zaštitnik građana zavijen u neku, kako ste vi percipirali, neki ogrtač te nezavisnosti u svom radu mogao da se bavi aktivnim političkim životom i da za to nikome ne odgovara. Mi ovde, svako od nas, odgovara za sve ovo što radimo. Nemojte misliti da ovi ljudi nemaju nikakvu odgovornost, trebalo bi da je imaju i imaju je, ali vi ste to koristili radi političkih kampanja.

Ono što sam slušao iz par retkih izlaganja koja su bila da je trebalo da se brojevima meri uspešnost rada u pravosuđu. Apsolutno, videćemo kako će to ići sada, ali niko nije pomenuo da bi trebalo brojevima da se meri uspešnost rada kancelarije Zaštitnika građana. U 2022. godini kancelarija Zaštitnika građana je rešila 92% predmeta koji su stizali u nju, 2017. godine u vreme vrhunca mesije, to je bilo blizu 60%. Vi sada tvrdite da gospodin Pašalić ne radi kako treba. Ljudi, ispratio sam odbor, kada su bila postavljena pitanja kandidatima za Zaštitnika građana, nisam čuo nijedno pitanje da li je neko iz vašeg pištolja ubijen. Imajući u vidu ko nam je u prethodnim vremenima bio Zaštitnik građana, možda bi trebalo da krenemo da postavljamo i ta pitanja, ali nikoga nije bilo briga tada.

Sada smeta zašto Zaštitnik građana ne prati Tviter naloge pojedinih klubova, pojedinih udruženja da bi mogao da reaguje čim oni nešto tvitnu. Ljudi, ne služi tome Zaštitnik građana i to je gospodin Pašalić pokušao da vam objasni, Zaštitnik građana je tu da bi identifikovao anomalije i da bi zajedno sa zakonodavnom vlašću, to smo mi ovde koji sedimo, da bi zajedno sa nama radio na ispravljanju tih anomalija u društvu.

Jedina kritika koja je bila na samom početku današnjeg zasedanja na karaktere ljudi koji se biraju danas jeste to što nisu protiv vlasti. To pokazuje suštinsko nerazumevanje dela opozicije za to ko ili šta treba da predstavlja ljude nezavisne u svom radu. Ta nezavisnost se ne ogleda u tome što su oni protiv vladajuće stranke, ne ogleda se u tome što su oni protiv vlasti, to nije svrha toga. Hajde da vidimo kako će to ići u buduće, a što se tiče DRI-a, ja se tu ne bih suviše uplitao, gospodin Arsić je pokušao svojski da objasni, nažalost bezuspešno.

Ako sad krenemo da objašnjavamo šta je DRI radio nekad i koliko nije bilo odbora, niti pododbora u ovom Domu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o izveštajima, mislim da je bespredmetno sada pokušavati da objasnimo šta je ono što oni sada rade.

Za ljude koji su navikli da dok su vršili vlast da im se sve svodi na javne nabavke, mislim da bi to bilo vrlo problematično da shvate da sada postoje institucije koje bi ih u tome sprečili ili koje su češljale te njihove papire. Ali, o tom potom.

Sutra ćemo verovatno glasati. Hajde da pokažemo da postoji mogućnost za postizanje dvotrećinske većine pri ovako nekim pitanjima, pa da vidimo da li možemo da kažemo da je i parlament Srbije napravio jedan iskorak u demokratičnosti i da parlament Srbije, vlast, kao i opozicija, zajedno smatraju da treba da dođe do depolitizacije pravosuđa.

Hvala vam.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)

Samo, po kom osnovu replika?
(Miodrag Gavrilović: Ja sam ovlašćeni. Pomenuta je bivša vlast.)
Bivša vlast? Znači, osam poslaničkih grupa bivše vlasti i hoćete svi da se izjasnite? Može, ali ne ovako kako ste vi zamislili, nego po prijavama za reč na koje prelazimo sad.
Prvi prijavljeni je Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ja sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, gde kao poslanik, kao čovek koji dolazi iz Svrljiga, iz jedne male sredine želim da ukažem na sve one stvari i probleme koje se tiču nas koji živimo tamo.

Najlakše je da se kritikuje, najlakše je da se iznose, da se traže samo negativne stvari od nečega što je dobro.

Jutros sam govorio o svim ovim predlozima. Mislim da je ovo veoma pozitivno, što konačno imamo mogućnost da imamo sudstvo, pravosuđe gde politika ne može da ima uticaj, gde ljudi koji rade i obavljaju te funkcije, da li su to sudije, da li su to tužioci, mogu po svojoj savesti, po zakonu da donose odluke u ime naroda.

Meni je stvarno čast i zadovoljstvo što sam bio jedan od učesnika koji je tražio i želeo, evo sada uspeli smo konačno da uradimo i to da pravosuđe bude samostalno, da niko nema uticaj ni na jednu odluku suda, osim tih koji donose te odluke, a to su sudije i tužioci.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge.

Malopre smo govorili smo za Zaštitnika građana, za DRI, za Savet DRI. Govorili smo i o Savetu tužilaštva, Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, gde sam određene stvari i nagovestio. Potrebno je, normalno, dati mogućnost da male sredine imaju svoje makar sudeće dane.

Onda, velika je stvar i govorio sam i o problemima koji se dešavaju kod nas tamo na terenu oko problema ovih naših tužbi od strane pojedinih advokata za oduzimanje dela puta nekog atarskog. To je nekih dva kvadrata puta, put koji je urađen možda pre 50 godina, gde od toga ima samo štetu budžet tih lokalnih samouprava i taj advokat ili ta kancelarija, a vrlo malu korist, odnosno skoro nikakvu korist ima taj građanin ili taj čovek koji je potpisao to ovlašćenje kojim je utužio svoju opštinu iz koje sutra se traži da se poprave, da se urede, da se urade ti putevi, da li je to kroz njive, da li je to do naših sela ili na bilo kom drugom mestu.

Siguran sam da ćemo mi naći rešenje da ovaj problem razrešimo za dobrobit svih, jer te naše lokalne samouprave i ti naši ljudi koji žive u našim seoskim područjima jesu nešto na čemu moramo stvarno staviti veliku pažnju ne samo ovako retoričku pažnju, nego normalno i direktna neka davanja, pomoći i sve ono što je bitno da svi mi koji dolazimo iz tih sredina, dolazimo iz naših sela ostanemo na tim našim ognjištima.

Još jednom, uvaženi predsedniče, ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge. Siguran sam da će ono što radimo imati rezultata i biće bolje, siguran sam, za generacije koje dolaze.

Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, kada pričamo o pravosuđu, imam obavezu da vas obavestim da smo 11. aprila podneli Predlog zakona kojim uvodimo novo krivično delo kojim će se kažnjavati za tzv. osvetničku pornografiju. Rano je da se nađe taj predlog na ovom dnevnog redu, ali nadamo se da će uskoro biti.

Suština ovog zakonskog predloga ili novog krivičnog dela je da se za osnovni vid osvetničke pornografije predvidi kazna do dve godine zatvora, a za kvalifikovani vid do tri godine zatvora.

Inače, tzv. osvetnička pornografija je jedna vrsta nasilja nad ženama, nova vrsta nasilja nad ženama, ali takođe jedna vrsta seksualnog nasilja nad ženama.

Naš cilj je ovde da se svi poslanici i pozicije i opozicije veoma brzo izjasne da li hoće da zaštite žene, da zaštite žrtve od ovog vida nasilja ili neće ili hoće da zaštite nasilnike koji vrše ta krivična dela masovno, recimo, u zadnje dve, tri godine, možda i četiri.

Dovoljno je da vam kažem da je tužilaštvo pre 10 ili 15 dana našlo i stvorilo samo jednu grupu, odnosno kanal na „Telegramu“ gde je bilo 50.000 članova. Ta grupa je služila samo i isključivo za razmenu snimaka, slika koje predstavljaju osvetničku pornografiju.

Mi od tog predloga da se ovo krivično delo uvede nećemo odustati. Zato bi bilo jako dobro da se ovaj parlament što pre oglasi o tome.

Kada pričamo o izboru sudija i tužilaca moram da ponovim ono što sam rekao kada smo raspravljali o ovim zakonima. Ovo je sada samo jedna simulacija rasprave i samo jedna simulacija da ova Skupština bira istaknute pravnike.

Suštinski, mi imamo predlog od osam kandidata SNS od koga biramo četiri kandidata SNS za članstvo u Visokom savetu sudstva. Isto tako, imamo osam kandidata SNS od kojih mi kao ovde biramo koja su četiri kandidata SNS najbolja za Visoki savet tužilaštva.

Za Ombudsmana, Zaštitnika građana je situacija još gora, jer tu imamo jednog kandidata SNS od koga mi možemo da ga odaberemo ili da ga ne izaberemo, ali nemamo mogućnost izbora, pa čak ni neke kvalitetne rasprave.

O ovome sam upozoravao kada smo usvajali ove zakone, jer ovih osam, plus osam, plus sedam kandidata SNS biraju odbori – Odbor za pravosuđe i Odbor za ustavna pitanja. Tu većinu čini SNS koja sa osam, devet ili deset poslanika bira buduće pravnike koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, tako da ako uporedimo sada ovo što vi nazivate velikom i uspešnom reformom sa onom katastrofalnom i po zlu čuvenom reformom iz 2010. godine, ima samo jedna razlika, onda su odbori stranka direktno uticali na izbore sudija i tužilalca, ali je to onda bilo protivzakonito. Sada, ovim izmenama koje ste vi predložili i usvojili, je to zakonito, jer prosto svaki šef partije, u ovom slučaju SNS, koja ima većinu u Odboru za ustavna pitanja ili u Odboru za zakonodavstvo bira direktno istaknute pravnike koji će kasnije da biraju sudije i tužioce, tako da ste uspešno, to moram priznati, zamenili jedan politički uticaj, a to je Skupština, ali ste tako otvorili drugi, a to je direktno partijsko biranje istaknutih pravnika i to preko proste većine u odborima koji predlažu osmoro kandidata.

Znači, da ponovim, ovo ovde sada, danas što pričamo je prosta simulacija rasprave i prosta simulacija izbora. Ova Skupština ne bira istaknute pravnike, već ih bira onaj koji ima većinu u ova dva odbora, a to je SNS. Tako da, buduće sudije, tužioce koji će biti birani po ovom zakonu, biraće direktno SNS i to je direktan uticaj na sve buduće sudije i tužioce i to je ono što mi danas ovde radimo. Posledice toga će biti katastrofalne. Hvala vam

Reč ima ovlašćeni predstavnik Milan Radin.

Hvala, predsedavajući.

Par stvari samo. Zamerate ljudima za koje treba sutra da glasamo sada, a na odboru im niste zamerali stručnost, što je meni inače drago, čak ni sada ne zamerate stručnost.

Druga stvar, nadam se da ste pročitali Zakon o Visokom savetu sudstva. Njega ne čine samo četvoro ljudi koje mi biramo, njega čini 11 članova, od kojih šest biraju sudije i predsednik Visokog suda.

Znači, sada nisam stvarno siguran kako insinuirate ovde da se izborom ova četiri istaknuta pravnika, kojima, opet ponavljam, ne sporite stručnost, bilo koja politička stranka stiče bilo kakvu tapiju, kao što je bilo u vaše vreme, dok je vaš partijski šef, zajedno sa prethodnom vlašću, u odborima odlučivao ko će biti sudije. Pobrkali ste nešto, bojim se.

Sledeća po listi prijavljenih Rozalija Ekres.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što sam u prilici da na današnjoj sednici Narodne skupštine vezano za izbor članova Saveta DRI iskažem svoje poštovanje prema gospodinu Dušku Pejoviću, generalnom državnom revizoru i njegovim saradnicima.

Po Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine, DRI je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11 hiljada korisnika. Aktuelno rukovodstvo je značajno doprinelo unapređenju revizorskog rada i proizvoda revizije, što je rezultiralo da je institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge, da pomaže Republici Srbiji u upravljanju javnim sredstvima i korišćenju resursa, tako da pouzdanim informacijama doprinosi upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U vezi sa tim, od velike je važnosti da su stvoreni kadrovski kapaciteti koji omogućavaju izvođenje većeg broja revizija svrsishodnosti poslovanja koje su posebno značajne zbog činjenice da obrađuju važne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupcima donošenja relevantnih odluka.

Aktuelno rukovodstvo je aktivno unapređivalo i jačalo dobru saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava tako što je predstavljalo sektorske izveštaje, davalo predloge, odnosno inicijative za izmene i dopune propisa, za koje se tokom vršenja revizija uoči da nisu dovoljno precizno i nedvosmisleno regulisali određene oblasti.

Veoma su značajni učinci koji su ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima i kod velikog broja entiteta, kao što su revizorski nalazi, date i realizovane preporuke, a koje kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarivanja ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i veće transparentnosti finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.

Od izuzetnog je značaja i rast broja izveštaja. Kada uporedimo broj izveštaja npr. za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za blizu 6%, a broj izveštaja za bezmalo 30%. To je rezultat niza poboljšanja koja su uvedena u instituciji uz rast efikasnosti sa ciljem skraćenja vršenja revizije i povećanja broja subjekata koji su obuhvaćeni revizijom.

Uvedeno je i procenjivanje efekata revizija kvantitativno i kvalitativno. U slučaju fakulteta za prethodne tri godine, na primer, je izvršen povraćaj u budžet dve milijarde dinara nakon što je revizija utvrdila nepravilnosti u korišćenju sredstava.

Bitan efekat je i što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou za 10 godina povećane devet i po puta za blizu dve hiljade milijardi dinara usled poboljšanog evidentiranja u bilansu stanja, čime je u velikoj meri uređena sama evidencija u bilansima.

Takođe je važno naglasiti međunarodnu saradnju koju institucija ostvaruje naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama INTOSAI i EUROSAI, Evropskim revizorskim sudom, Programom UN za razvoj, Svetskom bankom, OEBS-om, a za pomenuti je i njena značajna saradnja u oblasti evropskih integracija.

Uverena sam da će ovi nesumnjivo pozitivni trendovi sa novim a pretežno aktuelnim rukovodstvom biti nastavljeni i da će institucija i u narednom periodu ostvariti planirane strateške ciljeve i ispuniti očekivanja.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru Saveta DRI, jer smatramo da kandidati dr Duško Pejović, Marija Obrenović, Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević u potpunosti ispunjavaju uslove iz zakona i da su u svom dosadašnjem radu iskazali visok nivo profesionalnosti i odgovornosti. Zahvaljujem.