Zahvaljujem, predsedavajući.
Moram reći da mi je bilo danas možda malo čudno slušajući da s obzirom da danas završavamo konačno proces ustavnih reformi iz oblasti pravosuđa, da se mali broj poslanika iz redova opozicije osvrnuo na to.
Mi danas, predsedavajući, dolazimo do jednog vrhunca koji smo započeli sa ustavnim reformama. Dolazimo do toga da završavamo depolitizaciju pravosuđa. Ne mogu da kažem da je ovo najbolji sistem mogući, da će ovo biti najbolji sistem mogući, niko to ne može da kaže, kako će se sve to dešavati u budućnosti, ali ono što mogu da kažem, da je sigurno bolje nego što je bilo.
Setite se samo, prethodna reforma pravosuđa koliko je sudija ostalo bez posla, gde je jedini uslov za sudijsku funkciju bio, članska knjižica stranke, gde su odbori stranke predlagali i davali mišljenje oko toga da li neko može ili ne može da bude sudija.
Onda smo danas slušali oko politizacije oko toga kako je danas najgore sve moguće, kako SNS radi ovako ili onako. Nemojte zaboraviti kako je bilo ranije i šta je ranije bilo, to je nešto s čime smo danas raskrstili, sutra, doduše posle glasanja. To je nešto što je ostavilo možda najveću ljagu na demokratskom životu Srbije što su pojedine parlamentarne stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, to je bilo još jedna od stvari oko koje smo mogli svi da se složimo da treba izvršiti tu depolitizaciju i svi zajedno da učestvujemo u tome. Naravno, razumem zašto su neki bili protiv toga, bili su protiv toga jer su oni tada postavljali sudije. Da li je dobro za njih? Jeste. Da li je dobro za Srbiju? Nikako. Da li je dobro za demokratski život u Srbiji? Apsolutno ne.
Ono što možda danas jeste bilo dobro, jeste što nisam čuo da je iko sporio stručnost predloženim kandidatima, nijednom. Ono što danas jeste bilo dobro bilo je to da ne verujem da iko i imao i ozbiljnu zamerku na proces koji je... Mi smo imali verovatno sad jednu od najširih mogućih javnih rasprava koje su ikad vođeni u ovom domu. Najveća zamerka na proces javne rasprave je došla u obliku jedne karikature koju je, uzgred budi rečeno, nacrtao kvazi karikaturista koji se nekad hvalio kako su ga ustaše lepo hranile, kako je lepo živeo sa njima. Ako je to jedna, jedina zamerka na ovaj proces mi smo kao država napredovali džinovski iskorak koji ja ne znam da li vi možete sada da pojmite. Više nije vreme biranja sudija u partijskim odborima.
Ostaje nam nada da će ovi ljudi koji će sutra biti birani, a ja se iskreno nadam da će biti birani, da možete napraviti makar toliki pomak, shvatite treba dvotrećinska većina. Ljudi, hajde ovo da izguramo, da možemo da kažemo da smo kao zakonodavna vlast raskrstili sa politizacijom pravosuđa. Da, politici je mesto ovde, politici nije mesto u pravosuđu, to ničemu dobrom nije vodilo.
Politika kada je vladala pravosuđem, to smo imali, odnosno završavalo se Golim Otokom, završavalo se progonima, završavalo se pljačkama. Doduše, priznajem imali smo to i posle 5. oktobra u dobroj meri kada su pravosudni organi mimo svega što su trebali da rade, štitili druge, ali hajde da raskrstimo jednom za svagda sa tim nasleđem.
Mi smo bili jedina država u Evropi gde su političke stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, izuzimajući možda Vatikan, oni su teokratija. Ako tome težite, možemo i o tome pričati, Skupština je mesto za to, možemo o tome da raspravljamo, ali ja mislim da je loše, ali ne bi me čudilo sa druge strane da čujem da je i dobro.
Moramo shvatiti da se promenilo i pravo koje se praktikuje, više nije posao sudova da štite građane od države, posao sudova je sve više se svodi na to, što je dobro, što jeste jedan demokratski iskorak, gde mora da meri i određuje zahteve drugih grupa, često suprotstavljenog mišljenja. Mi smo danas u Srbiji završili s time da postoji potreba za zaštitom građana od države, to više nije represivna država iz vašeg vremena. Zašto sada mislite da je ovo ovako neki prelaz.
Želim samo da kažem, pošto biramo i druge organe nezavisne o svom radu, jedan od kandidata za Ombudsmana, gospodin Janković, ne onaj prethodni, nego novi Janković koji je trebao da dođe, je bio na čelu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U periodu 2004. godine, igrom slučaja jedan od najrepresivnijih režima u Srbiji, tada, je uspeo da od Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacija kojoj ste vi bliski, dobije negativan izveštaj na 158 strana zamerki. Onda je neko mislio da takav čovek treba da bude Zaštitnik građana. Šta je njega kandidovalo? Kandidovalo ga je jedino to što je bio blizak sa bivšim mesijom opozicije kojeg ste pustili niz vodu, kao i svakog mesiju opozicije kojeg ste uzdizali, puštali ste niz vodu čim ne ispuni neka bolesna očekivanja koja su dovodila samo do rušenja institucija Republike Srbije.
Kancelariju Zaštitnika građana ste uzdizali u nebo u vreme kada je ta kancelarija imala veći budžet nego Narodna skupština. Kada je Zaštitnik građana zavijen u neku, kako ste vi percipirali, neki ogrtač te nezavisnosti u svom radu mogao da se bavi aktivnim političkim životom i da za to nikome ne odgovara. Mi ovde, svako od nas, odgovara za sve ovo što radimo. Nemojte misliti da ovi ljudi nemaju nikakvu odgovornost, trebalo bi da je imaju i imaju je, ali vi ste to koristili radi političkih kampanja.
Ono što sam slušao iz par retkih izlaganja koja su bila da je trebalo da se brojevima meri uspešnost rada u pravosuđu. Apsolutno, videćemo kako će to ići sada, ali niko nije pomenuo da bi trebalo brojevima da se meri uspešnost rada kancelarije Zaštitnika građana. U 2022. godini kancelarija Zaštitnika građana je rešila 92% predmeta koji su stizali u nju, 2017. godine u vreme vrhunca mesije, to je bilo blizu 60%. Vi sada tvrdite da gospodin Pašalić ne radi kako treba. Ljudi, ispratio sam odbor, kada su bila postavljena pitanja kandidatima za Zaštitnika građana, nisam čuo nijedno pitanje da li je neko iz vašeg pištolja ubijen. Imajući u vidu ko nam je u prethodnim vremenima bio Zaštitnik građana, možda bi trebalo da krenemo da postavljamo i ta pitanja, ali nikoga nije bilo briga tada.
Sada smeta zašto Zaštitnik građana ne prati Tviter naloge pojedinih klubova, pojedinih udruženja da bi mogao da reaguje čim oni nešto tvitnu. Ljudi, ne služi tome Zaštitnik građana i to je gospodin Pašalić pokušao da vam objasni, Zaštitnik građana je tu da bi identifikovao anomalije i da bi zajedno sa zakonodavnom vlašću, to smo mi ovde koji sedimo, da bi zajedno sa nama radio na ispravljanju tih anomalija u društvu.
Jedina kritika koja je bila na samom početku današnjeg zasedanja na karaktere ljudi koji se biraju danas jeste to što nisu protiv vlasti. To pokazuje suštinsko nerazumevanje dela opozicije za to ko ili šta treba da predstavlja ljude nezavisne u svom radu. Ta nezavisnost se ne ogleda u tome što su oni protiv vladajuće stranke, ne ogleda se u tome što su oni protiv vlasti, to nije svrha toga. Hajde da vidimo kako će to ići u buduće, a što se tiče DRI-a, ja se tu ne bih suviše uplitao, gospodin Arsić je pokušao svojski da objasni, nažalost bezuspešno.
Ako sad krenemo da objašnjavamo šta je DRI radio nekad i koliko nije bilo odbora, niti pododbora u ovom Domu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o izveštajima, mislim da je bespredmetno sada pokušavati da objasnimo šta je ono što oni sada rade.
Za ljude koji su navikli da dok su vršili vlast da im se sve svodi na javne nabavke, mislim da bi to bilo vrlo problematično da shvate da sada postoje institucije koje bi ih u tome sprečili ili koje su češljale te njihove papire. Ali, o tom potom.
Sutra ćemo verovatno glasati. Hajde da pokažemo da postoji mogućnost za postizanje dvotrećinske većine pri ovako nekim pitanjima, pa da vidimo da li možemo da kažemo da je i parlament Srbije napravio jedan iskorak u demokratičnosti i da parlament Srbije, vlast, kao i opozicija, zajedno smatraju da treba da dođe do depolitizacije pravosuđa.
Hvala vam.
(Miodrag Gavrilović: Replika.)