Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što sam u prilici da na današnjoj sednici Narodne skupštine vezano za izbor članova Saveta DRI iskažem svoje poštovanje prema gospodinu Dušku Pejoviću, generalnom državnom revizoru i njegovim saradnicima.

Po Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine, DRI je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11 hiljada korisnika. Aktuelno rukovodstvo je značajno doprinelo unapređenju revizorskog rada i proizvoda revizije, što je rezultiralo da je institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge, da pomaže Republici Srbiji u upravljanju javnim sredstvima i korišćenju resursa, tako da pouzdanim informacijama doprinosi upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U vezi sa tim, od velike je važnosti da su stvoreni kadrovski kapaciteti koji omogućavaju izvođenje većeg broja revizija svrsishodnosti poslovanja koje su posebno značajne zbog činjenice da obrađuju važne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupcima donošenja relevantnih odluka.

Aktuelno rukovodstvo je aktivno unapređivalo i jačalo dobru saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava tako što je predstavljalo sektorske izveštaje, davalo predloge, odnosno inicijative za izmene i dopune propisa, za koje se tokom vršenja revizija uoči da nisu dovoljno precizno i nedvosmisleno regulisali određene oblasti.

Veoma su značajni učinci koji su ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima i kod velikog broja entiteta, kao što su revizorski nalazi, date i realizovane preporuke, a koje kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarivanja ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i veće transparentnosti finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.

Od izuzetnog je značaja i rast broja izveštaja. Kada uporedimo broj izveštaja npr. za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za blizu 6%, a broj izveštaja za bezmalo 30%. To je rezultat niza poboljšanja koja su uvedena u instituciji uz rast efikasnosti sa ciljem skraćenja vršenja revizije i povećanja broja subjekata koji su obuhvaćeni revizijom.

Uvedeno je i procenjivanje efekata revizija kvantitativno i kvalitativno. U slučaju fakulteta za prethodne tri godine, na primer, je izvršen povraćaj u budžet dve milijarde dinara nakon što je revizija utvrdila nepravilnosti u korišćenju sredstava.

Bitan efekat je i što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou za 10 godina povećane devet i po puta za blizu dve hiljade milijardi dinara usled poboljšanog evidentiranja u bilansu stanja, čime je u velikoj meri uređena sama evidencija u bilansima.

Takođe je važno naglasiti međunarodnu saradnju koju institucija ostvaruje naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama INTOSAI i EUROSAI, Evropskim revizorskim sudom, Programom UN za razvoj, Svetskom bankom, OEBS-om, a za pomenuti je i njena značajna saradnja u oblasti evropskih integracija.

Uverena sam da će ovi nesumnjivo pozitivni trendovi sa novim a pretežno aktuelnim rukovodstvom biti nastavljeni i da će institucija i u narednom periodu ostvariti planirane strateške ciljeve i ispuniti očekivanja.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru Saveta DRI, jer smatramo da kandidati dr Duško Pejović, Marija Obrenović, Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević u potpunosti ispunjavaju uslove iz zakona i da su u svom dosadašnjem radu iskazali visok nivo profesionalnosti i odgovornosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala, predsedniče.

Ja ću se osvrnuti malo na izbor Zaštitnika građana. Kandidovanjem gospodina Pašalića za novi osmogodišnji mandat Zaštitnika građana, vladajuća većina pokazuje da im je do zaštite građana stalo kao do lanjskog snega, znači nimalo. Bukvalno se smejete u lice građanima, jer ga nominujete za novi mandat.

Još jednom pokazujete da su vama isključivo potrebni ćutolozi i zaštitnici stranačke policije, ćutolozi kao Zagorka Dolovac, koja je slepa na kriminal i korupciju u Srbiji, koji cvetaju kao korov i Zoran Pašalić, koji je najžustriji u traženju izgovora i opravdanja za policiju kada prebija sopstvene građane. On je srozao rad institucije Zaštitnika građana i nikako ne zaslužuje da bude nagrađen još jednim mandatom.

Na mestu Ombudsmana prvo je ćutao kada je policija prebijala građane za vreme julskih protesta 2020. godine i to ih je prebijala ovde ispred Narodne skupštine. Podsetiću, građani su u julu 2020. godine protestvovali tražeći adekvatnu zdravstvenu negu i zdravstvenu zaštitu i reagovali su na to što ih je država lagala. Država ih je lagala umanjujući broj ljudi koji su preminuli od korone.

Na sve to, kad su građani protestvovali i tražili adekvatno zdravstvo, država je na njih poslala policiju da ih prebija, poslali su konjicu, bacali su suzavac, a takođe su organizovali i batinaše koji zapravo nisu policija nego su sa one strane zakona, da i oni prebijaju građane nakon što se na njih baci suzavac.

Na sve to Pašalić je ustanovio da nije bilo policijske torture, a zatim je ipak, nevoljno i nerado, rekao da je bilo propusta. Za to mu je trebalo čak godinu i po dana da zvanično okonča postupak kontrole. Onda je rekao da je bilo propusta. Znači, za njega su prebijene glave i suzavac u očima isključivo birokratski propusti.

Na sve to, on nije zahtevao da se utvrdi individualna odgovornost onih koji su na građane poslali policiju da ih prebija, koji su na građane bacali suzavac, koji su na građane poslali batinaše. Ne, on je dao generalne preporuke, nikako da se utvrdi individualna odgovornost.

Isto tako je i ćutao kada je prošle godine MUP pokušalo da progura skandalozni nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, odnosno Nacrt zakona o policiji, kojim bi u potpunosti legalizovali partijsku policiju, olakšali upad policije u stanove građana, omogućili policiji da koriste nove metode obračuna sa građanima na protestima, dakako, nasilne metode. Imao je prilike da učestvuje u javnoj raspravi, ali je odlučio da ćuti. Njemu je legalizacija partijske policije i prekomerne sile koja se može primenjivati nad građanima zapravo sjajan zakon, njemu je to sjajna vest. Jedino mu je smetala struka, građani i opozicija, koji su se udružili da zaustave ovaj nacrt zakona, da taj nacrt zakona nikako ne ugleda svetlost dana i ne postane predlog zakona koji bi se našao u ovoj Skupštini.

To je Pašalić, on je ćutolog i kao takav je potreban vlasti za još jedan osmogodišnji mandat.

Hajde malo da se osvrnemo i na izbor Saveta DRI. Državna revizorska institucija je ta koja bi trebala da štiti novac građana. Oni su ti koji bi trebali da kontrolišu kako se troši naš novac. S obzirom da često rade sa smanjenim resursima i da nekako kaskaju za svim korupcionaškim aferama ove vlasti, ja ću dati sebi pravo i slobodu da im ukažem na neke stvari koje mislim da bi trebali da istraže.

Na primer, mogli bi da pročitaju istraživanje Balkansko-istraživačke mreže i da istraže rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. To ministarstvo je dodelilo 2,6 miliona evra nepostojećim, fantomskim organizacijama – 35 organizacija koje ništa ne rade, nemaju nikakve kvalifikacije, od ovog ministarstva dobili su 2,6 miliona evra.

Zarad građana, da pojasnim. Tih 2,6 miliona evra moglo je da bude upotrebljeno za podršku mladima, mladim bračnim parovima, za dečiju zaštitu, za zaštitu dece i omladine, za podršku porodicama sa više dece, za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena. Ali ne, ovo ministarstvo je odlučilo da 2,6 miliona dodeli ovim fantomskim organizacijama. Oni su svesno učestvovali u krađi novca građana. Prebacili su 2,6 miliona evra našeg novca iz budžeta u privatne džepove, a upitno je gde je dalje iz tih privatnih džepova otišao taj novac i za čije finansiranje se on zapravo koristi.

Predlažem da DRI istraži malo ovo, kada već vrhovna ćutateljka Zagorka Dolovac ćuti o kriminalu i korupciji koji se rascvetao kao korov u Srbiji. Hvala vam.

Ima reč dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, ja ću odmah početi od Zaštitnika građana.

Kada smo prošle godine raspravljali o novom Zakonu o Zaštitniku građana, ja sam podvukao da je to jedna od institucija koja je jako mlada, rekli su već neki ovde pre mene, ona datira iz 2005. godine u našoj državi, a istovremeno su i podsetili da u nekim zapadnim demokratijama kao što je Švedska postoji više od dva veka, je paradigma značaja i kvaliteta koji dobijaju građani sa uvođenjem nezavisnih institucija. To je pokazalo vreme.

Zbog čega je tako? Ja se ne bih složio sa prethodnim govornikom. Mislim da je ombudsman, odnosno zaštitnik građana bio jako vidljiv, na jedan dostojanstven način, jer on može upasti u zamku politike, i da je pre svega služio građanima. Na jedan dostojanstven i otmen način bio je jako vidljiv i čini mi se da je dobro vodio ovu instituciju.

Zbog čega je značajna ova institucija i zbog čega su je i građani procenili kao jako aktivnu i jako bitnu? Zbog toga što je ona u očima građana sredstvo kojima mogu da isprave neku nepravdu koja je njima načinjena. Uglavnom govorim o grupama, odnosno o građanima koji su marginalizovani i koji su u težoj poziciji da ostvare neko svoje pravo koje im država garantuje. To je bila zadnja karika da oni dođu do nekog zagarantovanog svojeg, pa i ljudskog prava.

Meni je drago što Zastupnik građana danas u našem pravnom sistemu ima značajno mesto i ona jeste zaista civilizacijsko dostignuće. Zbog toga i mislim da je na svima nama zadatak da pomažemo ovoj instituciji. I ovom današnjom raspravom mi opet dokazujemo koliko je ona bitna, jer su greške jako česte i moguće i mora da postoji neko ko će ukazivati na njih. Govorim o javnom sektoru, državnom sektoru, različitim upravama, različitim telima, koja svakodnevno puno rade i zato, verujem, puno i greše. Ali, nikako se ne smeju ogrešiti o osnovna ljudska prava naših građana i tu je centralno mesto zaštitnika građana. Opet kažem, on je bio jako vidljiv i ja mislim i stava sam da je dobro radio.

Podsetio sam se da smo prošle godine doneli jedan novi zakon o Zaštitniku građana, gde smo ojačali ovu instituciju i brojčano, ali smo omogućili da ima i stabilnije finansiranje i taj način kao zakonodavno telo učinili sve da ova institucija bude stabilna i da radi optimalno.

Nije samo zadatak Zaštitnika građana da prati, odnosno ukazuje na određene greške. Neko je pomenuo da on zaista danas u zapadnim demokratijama, pa i kod nas ima vrlo proaktivnu ulogu i može da inicira izmene zakona, da prati zakone i, kao što čusmo, da ukazuje na određene probleme u našem društvu i da ukazuje na njihovo rešavanje, na loše stvari koje se dešavaju i koje treba kritikovati.

Vi znate da je u Skupštini mnogo puta Pašalić iznosio svoje zamerke, svoje stavove i to je jedan od načina da se određeni problemi koji postoje u našem društvu ukažu, da se na njih ukaže i da postanu vidljivi.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova redovno razmatra godišnji izveštaj Zaštitnika građana i iz tih izveštaja jasno proizilazi koliko su raznovrsni i obimni poslovi koje Zaštitnik građana obavlja. Tako kroz razmatranje izveštaja možemo pratiti koliko je ova institucija na čelu sa gospodinom Pašalićem, koji obavlja funkciju od 2017. godine, bila uspešna u dosadašnjem radu.

Iz izveštaja Zaštitnika građana koji je dostavljen Narodnoj skupštini u martu ove godine možemo videti da su intenzivirane aktivnosti Zaštitnika građana i da su oni imali kao rezultat povećanje efikasnosti ove institucije. Okončano je ukupno 92% predmeta primljenih tokom 2022. godine, što svakako govori o efikasnosti rada ovog organa. Znači, za nekih pet godina sa 67% podigli smo efikasnost na 92% po predmetu, što je zaista dobro i što treba pohvaliti.

Ono što je posebno važno na međunarodnom nivou jeste što je Zaštitniku građana krajem 2021. godine ponovo dodeljen „A“ status kojim on, koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalna institucija za ljudska prava, kojim on može da zastupa i učestvuje u radu regionalnim i međunarodnim institucijama u oblasti ljudskih prava i posebno ima pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava u UN.

Još jednom ponavljam da smo mi Zaštitniku građana jako prošle godine proširili polje delovanja i da je on bio zaista prepoznatljiv, bio dostupan građanima ali i medijima. Meni se čini da je jedna od njegovih posebnih aktivnosti koju treba pohvaliti, ona aktivnost koju oni tamo nazivaju u ovoj instituciji „Otvorena vrata Zaštitnika građana“, kojom su u toku godine kroz inicijativu građana, građani mogli da ostvare lični kontakt sa Zaštitnikom i sa njegovim upošljenicima i reše neke svoje probleme. Ostvarilo je ovu mogućnost više hiljada građana Srbije.

Ja zaista mislim da kada se radi o najugroženijim, najlošijeg imovinskog statusa, građanima naše države, da je ovo jedini i najefikasniji način da se reši neki njihov pojedinačni ili problem koji imaju - direktnim kontaktom sa ovom institucijom i onda informisanjem šta i na koji način treba da učine, ili šta na koji način treba da reaguje Zaštitnik, da bi oni došli do nekog svojeg osnovnog prava.

Obavljanje funkcije Zaštitnika građana je veoma odgovorna i zahteva visoku stručnost i radno iskustvo. Dugogodišnje iskustvo gospodina Pašalića svakako je doprinelo tome da se adekvatno odgovori na brojne izazove i da postupci kontrole rada organa uprave dobiju pozitivne ishode i da se time unapredi rad organa te uprave, a sa druge strane da građani dobiju kvalitetnu upravu, što je imperativ koji pred svima nama.

U svakom slučaju, moja poslanička grupa će podržati njegov ponovni izbor kao i izbor svih predloženih kandidata za visoke funkcije i sve predloge koje imamo na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani narodni poslanici, tema današnjeg zasedanja je zapravo u svim normalnim državama i uređenim državama jedna od najbitnijih tema, naime funkcionisanje tužilaštva i sudstva u svakoj uređenoj i normalnoj državi je jako bitno za sigurnost i samim tim i poverenje građana u institucije koje ih vode.

Nažalost, mi ne živimo u takvoj državi i nažalost ove najavljivanje tektonske promene zapravo nisu nikakve tektonske promene. Ove promene su kozmetičke promene, promene koje zapravo su izvedene pod parolom „Ostajemo na istom“.

Da je to tako potvrđuje zapravo i sam izbor i način izbora „istaknutih pravnika“ i u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva, o čemu sam već ranije govorila.

Ono što je zapravo po meni ovde jedan od najjačih utisaka je da i sam način izbora ovih „istaknutih pravnika“, a i događaji koji su usledili nakon ovih predloga, govore o tome da zapravo ovaj režim na neki određeni način počinje da stvara određene linije odbrane.

Danas smo dobili informaciju da je zapravo šef, odnosno komandant odreda policije za posebne namene „Kobre“, potpukovnik Colić, zamenjen šefom privatnog obezbeđenja Aleksandra Vučića, gospodinom Darkom Đošićem, čovekom koji apsolutno nije adekvatan da bude na čelu tako velikih i značajnih institucija.

Naime, da li se to ovde radi o tome da gospodin Vučić stvara za sebe „Pretorijansku gardu“? Svi znate vrlo dobro šta su bili „Pretorijanci“, koga su štitili, na koji način su štitili. Štitili su careve od nemoćnog naroda u građanskim ratovima. Ti isti „Pretorijanci“ su funkcionisali po sistemu provera svega i svakoga, infiltriranjem među narod i ujedno radili i egzekucije. Da li vas podseća na nešto?

Ono što se dešava po Srbiji zadnjih par dana zapravo govori o tome da se takvim lokalnim šerifima, kao što je danas spomenuti Safet Pavlović, takođe daju određena ovlašćenja samo zarad toga da bi se dole zavodila strahovlada i da bi ti ljudi vladali decenijama. To se upravo radi i u svim ostalim manjim gradovima u Srbiji.

Onda se postavlja dalje pitanje. Imamo prvu liniju odbrane „Pretorijansku gardu“. Nakon toga imamo, ukoliko Skupština ne izabere dvotrećinskom većinom istaknute pravnike, zapravo političke poluge koje će birati te istaknute pravnike, a to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda i vrhovni javni tužilac, žena koja ne postoji. To je ono što dovodi u direktni kontakt i u direktnu vezu zapravo ove istaknute pravnike sa političkim uticajem. Priča o tome je suvišna. Svako ko bude želeo, moći će da se uveri u to. Mi nikakve reforme zapravo nećemo imati.

Ono što je meni takođe jedan od ključnih utisaka je i taj da želela bih da pojedini poslanici, evo imali smo danas priliku da čujemo da se predsednik Odbora za pravosuđe izjasnio tako što je jednom od opozicionih poslanika poručio – da, evo vidite, oni pišu krivične prijave, oni sude, oni svedoče, oni pišu optužnice. Bukvalno nam je citirao kako danas pravosuđe u Srbiji funkcioniše.

Aktuelni režim i pripadnici, odnosno njihove poluge u pravosudnom sistemu upravo rade ovo kako je opisao predsednik Odbora za pravosuđe. Nikakvih promena ovde neće biti. Promena će biti onog trenutka kada se „Pretorijanci“ okrenu protiv careva. Istorija se ponavlja. To se desilo, desiće se ponovo. Hvala.

Pravo na repliku, Milan radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tako je lepo krenulo, nadao sam se da je neko sa one strane shvatio koliko je ovo bitno za Srbiju, da bi smo onda skroz zalutali u kvazi-razumevanje Starog Rima, da bi smo zalutali opet u priče koje je doneo vinjak, ko je popio vinjak, ko je švercovao vinjak. Dobro, sada makar znamo da je vinjak bio podeljen, s obzirom na šta je ličilo prethodno izlaganje.

Opet ponavljam, ovo je jedna vrlo bitna stvar za pravosuđe u Srbiji. Ovo je jedna bitna stvar za depolitizaciju pravosuđa u Srbiji, a vi ovo svodite na to na pitanje gde je vinjak, čiji je vinjak i ko ga je na kraju popio.

Molim vas, nemojte to raditi od ove sednice danas. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dragovan Milinković.