Hvala.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala, predsedniče.

Ja ću se osvrnuti malo na izbor Zaštitnika građana. Kandidovanjem gospodina Pašalića za novi osmogodišnji mandat Zaštitnika građana, vladajuća većina pokazuje da im je do zaštite građana stalo kao do lanjskog snega, znači nimalo. Bukvalno se smejete u lice građanima, jer ga nominujete za novi mandat.

Još jednom pokazujete da su vama isključivo potrebni ćutolozi i zaštitnici stranačke policije, ćutolozi kao Zagorka Dolovac, koja je slepa na kriminal i korupciju u Srbiji, koji cvetaju kao korov i Zoran Pašalić, koji je najžustriji u traženju izgovora i opravdanja za policiju kada prebija sopstvene građane. On je srozao rad institucije Zaštitnika građana i nikako ne zaslužuje da bude nagrađen još jednim mandatom.

Na mestu Ombudsmana prvo je ćutao kada je policija prebijala građane za vreme julskih protesta 2020. godine i to ih je prebijala ovde ispred Narodne skupštine. Podsetiću, građani su u julu 2020. godine protestvovali tražeći adekvatnu zdravstvenu negu i zdravstvenu zaštitu i reagovali su na to što ih je država lagala. Država ih je lagala umanjujući broj ljudi koji su preminuli od korone.

Na sve to, kad su građani protestvovali i tražili adekvatno zdravstvo, država je na njih poslala policiju da ih prebija, poslali su konjicu, bacali su suzavac, a takođe su organizovali i batinaše koji zapravo nisu policija nego su sa one strane zakona, da i oni prebijaju građane nakon što se na njih baci suzavac.

Na sve to Pašalić je ustanovio da nije bilo policijske torture, a zatim je ipak, nevoljno i nerado, rekao da je bilo propusta. Za to mu je trebalo čak godinu i po dana da zvanično okonča postupak kontrole. Onda je rekao da je bilo propusta. Znači, za njega su prebijene glave i suzavac u očima isključivo birokratski propusti.

Na sve to, on nije zahtevao da se utvrdi individualna odgovornost onih koji su na građane poslali policiju da ih prebija, koji su na građane bacali suzavac, koji su na građane poslali batinaše. Ne, on je dao generalne preporuke, nikako da se utvrdi individualna odgovornost.

Isto tako je i ćutao kada je prošle godine MUP pokušalo da progura skandalozni nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, odnosno Nacrt zakona o policiji, kojim bi u potpunosti legalizovali partijsku policiju, olakšali upad policije u stanove građana, omogućili policiji da koriste nove metode obračuna sa građanima na protestima, dakako, nasilne metode. Imao je prilike da učestvuje u javnoj raspravi, ali je odlučio da ćuti. Njemu je legalizacija partijske policije i prekomerne sile koja se može primenjivati nad građanima zapravo sjajan zakon, njemu je to sjajna vest. Jedino mu je smetala struka, građani i opozicija, koji su se udružili da zaustave ovaj nacrt zakona, da taj nacrt zakona nikako ne ugleda svetlost dana i ne postane predlog zakona koji bi se našao u ovoj Skupštini.

To je Pašalić, on je ćutolog i kao takav je potreban vlasti za još jedan osmogodišnji mandat.

Hajde malo da se osvrnemo i na izbor Saveta DRI. Državna revizorska institucija je ta koja bi trebala da štiti novac građana. Oni su ti koji bi trebali da kontrolišu kako se troši naš novac. S obzirom da često rade sa smanjenim resursima i da nekako kaskaju za svim korupcionaškim aferama ove vlasti, ja ću dati sebi pravo i slobodu da im ukažem na neke stvari koje mislim da bi trebali da istraže.

Na primer, mogli bi da pročitaju istraživanje Balkansko-istraživačke mreže i da istraže rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. To ministarstvo je dodelilo 2,6 miliona evra nepostojećim, fantomskim organizacijama – 35 organizacija koje ništa ne rade, nemaju nikakve kvalifikacije, od ovog ministarstva dobili su 2,6 miliona evra.

Zarad građana, da pojasnim. Tih 2,6 miliona evra moglo je da bude upotrebljeno za podršku mladima, mladim bračnim parovima, za dečiju zaštitu, za zaštitu dece i omladine, za podršku porodicama sa više dece, za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena. Ali ne, ovo ministarstvo je odlučilo da 2,6 miliona dodeli ovim fantomskim organizacijama. Oni su svesno učestvovali u krađi novca građana. Prebacili su 2,6 miliona evra našeg novca iz budžeta u privatne džepove, a upitno je gde je dalje iz tih privatnih džepova otišao taj novac i za čije finansiranje se on zapravo koristi.

Predlažem da DRI istraži malo ovo, kada već vrhovna ćutateljka Zagorka Dolovac ćuti o kriminalu i korupciji koji se rascvetao kao korov u Srbiji. Hvala vam.

Ima reč dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, ja ću odmah početi od Zaštitnika građana.

Kada smo prošle godine raspravljali o novom Zakonu o Zaštitniku građana, ja sam podvukao da je to jedna od institucija koja je jako mlada, rekli su već neki ovde pre mene, ona datira iz 2005. godine u našoj državi, a istovremeno su i podsetili da u nekim zapadnim demokratijama kao što je Švedska postoji više od dva veka, je paradigma značaja i kvaliteta koji dobijaju građani sa uvođenjem nezavisnih institucija. To je pokazalo vreme.

Zbog čega je tako? Ja se ne bih složio sa prethodnim govornikom. Mislim da je ombudsman, odnosno zaštitnik građana bio jako vidljiv, na jedan dostojanstven način, jer on može upasti u zamku politike, i da je pre svega služio građanima. Na jedan dostojanstven i otmen način bio je jako vidljiv i čini mi se da je dobro vodio ovu instituciju.

Zbog čega je značajna ova institucija i zbog čega su je i građani procenili kao jako aktivnu i jako bitnu? Zbog toga što je ona u očima građana sredstvo kojima mogu da isprave neku nepravdu koja je njima načinjena. Uglavnom govorim o grupama, odnosno o građanima koji su marginalizovani i koji su u težoj poziciji da ostvare neko svoje pravo koje im država garantuje. To je bila zadnja karika da oni dođu do nekog zagarantovanog svojeg, pa i ljudskog prava.

Meni je drago što Zastupnik građana danas u našem pravnom sistemu ima značajno mesto i ona jeste zaista civilizacijsko dostignuće. Zbog toga i mislim da je na svima nama zadatak da pomažemo ovoj instituciji. I ovom današnjom raspravom mi opet dokazujemo koliko je ona bitna, jer su greške jako česte i moguće i mora da postoji neko ko će ukazivati na njih. Govorim o javnom sektoru, državnom sektoru, različitim upravama, različitim telima, koja svakodnevno puno rade i zato, verujem, puno i greše. Ali, nikako se ne smeju ogrešiti o osnovna ljudska prava naših građana i tu je centralno mesto zaštitnika građana. Opet kažem, on je bio jako vidljiv i ja mislim i stava sam da je dobro radio.

Podsetio sam se da smo prošle godine doneli jedan novi zakon o Zaštitniku građana, gde smo ojačali ovu instituciju i brojčano, ali smo omogućili da ima i stabilnije finansiranje i taj način kao zakonodavno telo učinili sve da ova institucija bude stabilna i da radi optimalno.

Nije samo zadatak Zaštitnika građana da prati, odnosno ukazuje na određene greške. Neko je pomenuo da on zaista danas u zapadnim demokratijama, pa i kod nas ima vrlo proaktivnu ulogu i može da inicira izmene zakona, da prati zakone i, kao što čusmo, da ukazuje na određene probleme u našem društvu i da ukazuje na njihovo rešavanje, na loše stvari koje se dešavaju i koje treba kritikovati.

Vi znate da je u Skupštini mnogo puta Pašalić iznosio svoje zamerke, svoje stavove i to je jedan od načina da se određeni problemi koji postoje u našem društvu ukažu, da se na njih ukaže i da postanu vidljivi.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova redovno razmatra godišnji izveštaj Zaštitnika građana i iz tih izveštaja jasno proizilazi koliko su raznovrsni i obimni poslovi koje Zaštitnik građana obavlja. Tako kroz razmatranje izveštaja možemo pratiti koliko je ova institucija na čelu sa gospodinom Pašalićem, koji obavlja funkciju od 2017. godine, bila uspešna u dosadašnjem radu.

Iz izveštaja Zaštitnika građana koji je dostavljen Narodnoj skupštini u martu ove godine možemo videti da su intenzivirane aktivnosti Zaštitnika građana i da su oni imali kao rezultat povećanje efikasnosti ove institucije. Okončano je ukupno 92% predmeta primljenih tokom 2022. godine, što svakako govori o efikasnosti rada ovog organa. Znači, za nekih pet godina sa 67% podigli smo efikasnost na 92% po predmetu, što je zaista dobro i što treba pohvaliti.

Ono što je posebno važno na međunarodnom nivou jeste što je Zaštitniku građana krajem 2021. godine ponovo dodeljen „A“ status kojim on, koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalna institucija za ljudska prava, kojim on može da zastupa i učestvuje u radu regionalnim i međunarodnim institucijama u oblasti ljudskih prava i posebno ima pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava u UN.

Još jednom ponavljam da smo mi Zaštitniku građana jako prošle godine proširili polje delovanja i da je on bio zaista prepoznatljiv, bio dostupan građanima ali i medijima. Meni se čini da je jedna od njegovih posebnih aktivnosti koju treba pohvaliti, ona aktivnost koju oni tamo nazivaju u ovoj instituciji „Otvorena vrata Zaštitnika građana“, kojom su u toku godine kroz inicijativu građana, građani mogli da ostvare lični kontakt sa Zaštitnikom i sa njegovim upošljenicima i reše neke svoje probleme. Ostvarilo je ovu mogućnost više hiljada građana Srbije.

Ja zaista mislim da kada se radi o najugroženijim, najlošijeg imovinskog statusa, građanima naše države, da je ovo jedini i najefikasniji način da se reši neki njihov pojedinačni ili problem koji imaju - direktnim kontaktom sa ovom institucijom i onda informisanjem šta i na koji način treba da učine, ili šta na koji način treba da reaguje Zaštitnik, da bi oni došli do nekog svojeg osnovnog prava.

Obavljanje funkcije Zaštitnika građana je veoma odgovorna i zahteva visoku stručnost i radno iskustvo. Dugogodišnje iskustvo gospodina Pašalića svakako je doprinelo tome da se adekvatno odgovori na brojne izazove i da postupci kontrole rada organa uprave dobiju pozitivne ishode i da se time unapredi rad organa te uprave, a sa druge strane da građani dobiju kvalitetnu upravu, što je imperativ koji pred svima nama.

U svakom slučaju, moja poslanička grupa će podržati njegov ponovni izbor kao i izbor svih predloženih kandidata za visoke funkcije i sve predloge koje imamo na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani narodni poslanici, tema današnjeg zasedanja je zapravo u svim normalnim državama i uređenim državama jedna od najbitnijih tema, naime funkcionisanje tužilaštva i sudstva u svakoj uređenoj i normalnoj državi je jako bitno za sigurnost i samim tim i poverenje građana u institucije koje ih vode.

Nažalost, mi ne živimo u takvoj državi i nažalost ove najavljivanje tektonske promene zapravo nisu nikakve tektonske promene. Ove promene su kozmetičke promene, promene koje zapravo su izvedene pod parolom „Ostajemo na istom“.

Da je to tako potvrđuje zapravo i sam izbor i način izbora „istaknutih pravnika“ i u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva, o čemu sam već ranije govorila.

Ono što je zapravo po meni ovde jedan od najjačih utisaka je da i sam način izbora ovih „istaknutih pravnika“, a i događaji koji su usledili nakon ovih predloga, govore o tome da zapravo ovaj režim na neki određeni način počinje da stvara određene linije odbrane.

Danas smo dobili informaciju da je zapravo šef, odnosno komandant odreda policije za posebne namene „Kobre“, potpukovnik Colić, zamenjen šefom privatnog obezbeđenja Aleksandra Vučića, gospodinom Darkom Đošićem, čovekom koji apsolutno nije adekvatan da bude na čelu tako velikih i značajnih institucija.

Naime, da li se to ovde radi o tome da gospodin Vučić stvara za sebe „Pretorijansku gardu“? Svi znate vrlo dobro šta su bili „Pretorijanci“, koga su štitili, na koji način su štitili. Štitili su careve od nemoćnog naroda u građanskim ratovima. Ti isti „Pretorijanci“ su funkcionisali po sistemu provera svega i svakoga, infiltriranjem među narod i ujedno radili i egzekucije. Da li vas podseća na nešto?

Ono što se dešava po Srbiji zadnjih par dana zapravo govori o tome da se takvim lokalnim šerifima, kao što je danas spomenuti Safet Pavlović, takođe daju određena ovlašćenja samo zarad toga da bi se dole zavodila strahovlada i da bi ti ljudi vladali decenijama. To se upravo radi i u svim ostalim manjim gradovima u Srbiji.

Onda se postavlja dalje pitanje. Imamo prvu liniju odbrane „Pretorijansku gardu“. Nakon toga imamo, ukoliko Skupština ne izabere dvotrećinskom većinom istaknute pravnike, zapravo političke poluge koje će birati te istaknute pravnike, a to su predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda i vrhovni javni tužilac, žena koja ne postoji. To je ono što dovodi u direktni kontakt i u direktnu vezu zapravo ove istaknute pravnike sa političkim uticajem. Priča o tome je suvišna. Svako ko bude želeo, moći će da se uveri u to. Mi nikakve reforme zapravo nećemo imati.

Ono što je meni takođe jedan od ključnih utisaka je i taj da želela bih da pojedini poslanici, evo imali smo danas priliku da čujemo da se predsednik Odbora za pravosuđe izjasnio tako što je jednom od opozicionih poslanika poručio – da, evo vidite, oni pišu krivične prijave, oni sude, oni svedoče, oni pišu optužnice. Bukvalno nam je citirao kako danas pravosuđe u Srbiji funkcioniše.

Aktuelni režim i pripadnici, odnosno njihove poluge u pravosudnom sistemu upravo rade ovo kako je opisao predsednik Odbora za pravosuđe. Nikakvih promena ovde neće biti. Promena će biti onog trenutka kada se „Pretorijanci“ okrenu protiv careva. Istorija se ponavlja. To se desilo, desiće se ponovo. Hvala.

Pravo na repliku, Milan radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tako je lepo krenulo, nadao sam se da je neko sa one strane shvatio koliko je ovo bitno za Srbiju, da bi smo onda skroz zalutali u kvazi-razumevanje Starog Rima, da bi smo zalutali opet u priče koje je doneo vinjak, ko je popio vinjak, ko je švercovao vinjak. Dobro, sada makar znamo da je vinjak bio podeljen, s obzirom na šta je ličilo prethodno izlaganje.

Opet ponavljam, ovo je jedna vrlo bitna stvar za pravosuđe u Srbiji. Ovo je jedna bitna stvar za depolitizaciju pravosuđa u Srbiji, a vi ovo svodite na to na pitanje gde je vinjak, čiji je vinjak i ko ga je na kraju popio.

Molim vas, nemojte to raditi od ove sednice danas. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dragovan Milinković.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege poslanici, Narodna skupština današnjim dnevnim redom ostvaruje svoju izbornu funkciju. Bira se nekoliko veoma važnih nezavisnih organa i tela.

Kao što znate, danas biramo Savet DRI, biramo Zaštitnika građana i četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Na dnevnom redu je po prvi put izbor članova VSS i VST, koji se biraju iz reda istaknutih pravnika, a koje bira Narodna skupština u skladu sa izvršenim ustavnim promenama i pravosudnim zakonima koje smo skoro usvojili u ovom parlamentu.

O kadrovskim rešenjima iz seta pravosudnih zakona imali ste priliku da od moje uvažene koleginice, Dubravke Kralj, čujete, pa ja ne bih o tome više govorio. Ja bih se zadržao i osvrnuo na savet DRI i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koje takoše biramo na ovoj sednici.

O značaju nezavisnog organa kakva je DRI u parlamentu se govori često. Pre par meseci smo imali priliku da ovde govorimo kroz izveštaj o radu koje je DRI podnela ovom parlamentu. Danas govorim povodom izbora novog sastava Saveta DRI i to je prilika da se još jednom naglasi značaj revizije, odnosno kontrola trošenja javnih sredstava od strane budžetskih korisnika na svim nivoima organizovanja države.

Ovaj oblik kontrole treba da obezbedi odgovornost i transparentnost u trošenju budžeta, a to je suština odgovornosti države za raspolaganje sredstvima građana, odgovornost za budžetsku politiku koja se vodi, za utvrđene razvojne prioritete i njihovo sprovođenje.

S druge strane, DRI kao najviši organ revizije javnih sredstava u državi takođe ima veliku odgovornost za mere koje preduzima kako bi se poštovali budžet i prateći propisi kojima se uređuje i raspoređuje korišćenje sredstava budžeta.

Dakle, to su sredstva koja se ubiraju od građana i preduzeća kroz razne poreze i doprinose i time se puni budžet Republike Srbije i time se puni budžet lokalnih samouprava.

Kao nezavisni i samostalni organ DRI, ova institucija je, možemo reći, zaista opravdala svoje postojanje, a činjenica za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i kroz razne izveštaje koje podnosi ovde Narodnoj skupštini, imali smo priliku da o tome raspravljamo. Tako dobijamo izveštaje o trošenju javnih sredstava za opštine, lokalna javna preduzeća, ustanove i druge direktne i indirektne korisnike javnih sredstava.

Ono što mi se čini da treba posebno da pomenem ovde jeste činjenica da je zakonom dozvoljeno i omogućeno da budžetski korisnici mogu da biraju i druge privatne revizorske kuće koje će vršiti reviziju trošenja javnih sredstava. I ja bih se posebno založio da DRI uzme što veće učešće, da se osposobi ako treba i kadrovski i tehnički i da vrši što više revizije pogotovu kada su u pitanju lokalne samouprave.

Ovo govorim iz prostog jednog i navešću jedan primer malih lokalnih samouprava, kao što je Ivanjica, iz koje ja dolazim, jer imaju izuzetno male budžete i ako treba da izdvoje ozbiljna sredstva za revizije, da plate privatnim kućama, a mogu sigurno reći da to oni ne rade kvalitetno i po dubini i širini kao što radi Državna revizorska kuća, bolje da ta sredstva usmerimo za investicione projekte, jer su nam zaista budžeti onako mali, pa se nadam da će i DRI imati u vidu ove moje sugestije i da u budućnosti ne izdvajamo sredstva za te revizije da plaćamo privatnim, nego da oni obavljaju što veće mobi.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će podržati izbor novog Saveta DRI sa petogodišnjim mandatom. Znači, glasaćemo za izbor predsednika, potpredsednika i tri člana Saveta, jer ispunjavaju zakonom propisane uslove, a iz biografije se vidi da se radi zaista o kvalitetnim stručnim ljudima i što se ja nadam da će svoj posao obavljati kvalitetno i zakonito.

Kada je u pitanju Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, takođe treba istaći da je u pitanju važan i nezavisan samostalni državni organ koji se bavi pitanjem zaštita prava učesnika u postupcima javnih nabavki ponuđača i naručioca.

Ova Komisija ima predsednika i osam članova koji na osnovu konkursa bira Narodna skupština na mandat od pet godina. Veoma je važno da i ovo nezavisno telo bude stručno, nepristrasno i radi po zakonu, jer je u pitanju osetljiva pravna i ekonomska materija, odnosno u pitanju su zakonom utvrđena prava, a odluke Komisije moraju biti u skladu sa zakonom, jer mogu izazvati različite posledice po učesnika o postupcima javnih nabavki.

Podrazumeva se da učesnici u javnim nabavkama moraju postupati u skladu sa zakonom. Uvek se može postaviti pitanje – šta je to dobro za ponuđača, a šta je za poručioca određene usluge ili dobara? U postupku javnih nabavki ne bi smelo biti favorizacije, a pogotovu ne bi smelo biti korupcije kojima određena strana sebi pribavlja određene kupoprodajne ugovore.

Ovde želim i još jedan problem da istaknem pogotovu kada su u pitanju male sredine. Imam priliku da u malim sredinama opštinama, kada raspišemo javni tender obično se javi samo jedan ponuđač, razlog je zato što u malim opštinama nemate mnogo osposobljenih firmi, odnosno preduzetnika ili koji mogu obavljati kvalitetno taj posao.

Šta je ovde problem? Mi raspišemo javni tender sa procenjenom cenom, predmerom i preračunom urađenim, a javi se jedan ponuđač i da dosta veću cenu od ponuđene. Ovde dolazi do problema da moramo postupak ponavljati da se oteže ceo postupak, to je jedna stvar i druga, da moramo raditi ili rebalans budžeta, kako bi obezbedili dodatna sredstva.

Ovo govorim iz razloga sve dolazeći iz sredine gde su često vremenske nepogode poput snežnih nanosa, poput velikih poplava i kada dođete u situaciju da vi morate da otežete postupak, građani tamo direktno trpe. Pa, ja bih ovde apelovao da zaista, da se nađe način kako uopšte da se ubrza ceo ovaj postupak kako građani ne bi trpeli tamo da se osposobe putevi ili kada su poplave ili drugo u pitanju. Ja toliko, hvala.