Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege poslanici, Narodna skupština današnjim dnevnim redom ostvaruje svoju izbornu funkciju. Bira se nekoliko veoma važnih nezavisnih organa i tela.

Kao što znate, danas biramo Savet DRI, biramo Zaštitnika građana i četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Na dnevnom redu je po prvi put izbor članova VSS i VST, koji se biraju iz reda istaknutih pravnika, a koje bira Narodna skupština u skladu sa izvršenim ustavnim promenama i pravosudnim zakonima koje smo skoro usvojili u ovom parlamentu.

O kadrovskim rešenjima iz seta pravosudnih zakona imali ste priliku da od moje uvažene koleginice, Dubravke Kralj, čujete, pa ja ne bih o tome više govorio. Ja bih se zadržao i osvrnuo na savet DRI i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koje takoše biramo na ovoj sednici.

O značaju nezavisnog organa kakva je DRI u parlamentu se govori često. Pre par meseci smo imali priliku da ovde govorimo kroz izveštaj o radu koje je DRI podnela ovom parlamentu. Danas govorim povodom izbora novog sastava Saveta DRI i to je prilika da se još jednom naglasi značaj revizije, odnosno kontrola trošenja javnih sredstava od strane budžetskih korisnika na svim nivoima organizovanja države.

Ovaj oblik kontrole treba da obezbedi odgovornost i transparentnost u trošenju budžeta, a to je suština odgovornosti države za raspolaganje sredstvima građana, odgovornost za budžetsku politiku koja se vodi, za utvrđene razvojne prioritete i njihovo sprovođenje.

S druge strane, DRI kao najviši organ revizije javnih sredstava u državi takođe ima veliku odgovornost za mere koje preduzima kako bi se poštovali budžet i prateći propisi kojima se uređuje i raspoređuje korišćenje sredstava budžeta.

Dakle, to su sredstva koja se ubiraju od građana i preduzeća kroz razne poreze i doprinose i time se puni budžet Republike Srbije i time se puni budžet lokalnih samouprava.

Kao nezavisni i samostalni organ DRI, ova institucija je, možemo reći, zaista opravdala svoje postojanje, a činjenica za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i kroz razne izveštaje koje podnosi ovde Narodnoj skupštini, imali smo priliku da o tome raspravljamo. Tako dobijamo izveštaje o trošenju javnih sredstava za opštine, lokalna javna preduzeća, ustanove i druge direktne i indirektne korisnike javnih sredstava.

Ono što mi se čini da treba posebno da pomenem ovde jeste činjenica da je zakonom dozvoljeno i omogućeno da budžetski korisnici mogu da biraju i druge privatne revizorske kuće koje će vršiti reviziju trošenja javnih sredstava. I ja bih se posebno založio da DRI uzme što veće učešće, da se osposobi ako treba i kadrovski i tehnički i da vrši što više revizije pogotovu kada su u pitanju lokalne samouprave.

Ovo govorim iz prostog jednog i navešću jedan primer malih lokalnih samouprava, kao što je Ivanjica, iz koje ja dolazim, jer imaju izuzetno male budžete i ako treba da izdvoje ozbiljna sredstva za revizije, da plate privatnim kućama, a mogu sigurno reći da to oni ne rade kvalitetno i po dubini i širini kao što radi Državna revizorska kuća, bolje da ta sredstva usmerimo za investicione projekte, jer su nam zaista budžeti onako mali, pa se nadam da će i DRI imati u vidu ove moje sugestije i da u budućnosti ne izdvajamo sredstva za te revizije da plaćamo privatnim, nego da oni obavljaju što veće mobi.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije će podržati izbor novog Saveta DRI sa petogodišnjim mandatom. Znači, glasaćemo za izbor predsednika, potpredsednika i tri člana Saveta, jer ispunjavaju zakonom propisane uslove, a iz biografije se vidi da se radi zaista o kvalitetnim stručnim ljudima i što se ja nadam da će svoj posao obavljati kvalitetno i zakonito.

Kada je u pitanju Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, takođe treba istaći da je u pitanju važan i nezavisan samostalni državni organ koji se bavi pitanjem zaštita prava učesnika u postupcima javnih nabavki ponuđača i naručioca.

Ova Komisija ima predsednika i osam članova koji na osnovu konkursa bira Narodna skupština na mandat od pet godina. Veoma je važno da i ovo nezavisno telo bude stručno, nepristrasno i radi po zakonu, jer je u pitanju osetljiva pravna i ekonomska materija, odnosno u pitanju su zakonom utvrđena prava, a odluke Komisije moraju biti u skladu sa zakonom, jer mogu izazvati različite posledice po učesnika o postupcima javnih nabavki.

Podrazumeva se da učesnici u javnim nabavkama moraju postupati u skladu sa zakonom. Uvek se može postaviti pitanje – šta je to dobro za ponuđača, a šta je za poručioca određene usluge ili dobara? U postupku javnih nabavki ne bi smelo biti favorizacije, a pogotovu ne bi smelo biti korupcije kojima određena strana sebi pribavlja određene kupoprodajne ugovore.

Ovde želim i još jedan problem da istaknem pogotovu kada su u pitanju male sredine. Imam priliku da u malim sredinama opštinama, kada raspišemo javni tender obično se javi samo jedan ponuđač, razlog je zato što u malim opštinama nemate mnogo osposobljenih firmi, odnosno preduzetnika ili koji mogu obavljati kvalitetno taj posao.

Šta je ovde problem? Mi raspišemo javni tender sa procenjenom cenom, predmerom i preračunom urađenim, a javi se jedan ponuđač i da dosta veću cenu od ponuđene. Ovde dolazi do problema da moramo postupak ponavljati da se oteže ceo postupak, to je jedna stvar i druga, da moramo raditi ili rebalans budžeta, kako bi obezbedili dodatna sredstva.

Ovo govorim iz razloga sve dolazeći iz sredine gde su često vremenske nepogode poput snežnih nanosa, poput velikih poplava i kada dođete u situaciju da vi morate da otežete postupak, građani tamo direktno trpe. Pa, ja bih ovde apelovao da zaista, da se nađe način kako uopšte da se ubrza ceo ovaj postupak kako građani ne bi trpeli tamo da se osposobe putevi ili kada su poplave ili drugo u pitanju. Ja toliko, hvala.

Reč ima Ksenija Marković.

Dobar dan.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti kratko na izbor Zaštitnika građana i obrazložiti zašto se DS ne može da glasa za predloženog kandidata.

Ono što nas kvalifikuje da budete izabrani na neku funkciju jeste naš rad. Rad prethodnog saziva Zaštitnika građana je vrlo ilustrativan primer kako se urušava jedna od najvažnijih institucija u Srbiji, institucija kojoj je osnovna nadležnost da građane štiti, brani i zauzima se za njihove interese i to ispred organa vlasti.

Šta je sporno u radu u prethodnom sazivu Zaštitnika građana? Sporno je što postoji čitav niz slučajeva kršenja građanskih i ljudskih prava u kojima Zaštitnik građana ili je propustio da reaguje ili je reagovao sa zakašnjenjem.

Navešću samo neke najupečatljivije primere. Slučaj dece iz Pećinaca koja su isključena iz vrtića kako bi se njihovi roditelji kaznili za to što su se drznuli i usudili da se javno pobune protiv odluka vlasti i protiv bahatosti lokalnog moćnika.

Zaštitnik građana nije uspeo da lokalne vlasti navede da rade po zakonu i odlukama nadležnih državnih organa i da bi delovao u skladu sa najboljim interesima dece, što i jeste jedna od njegovih osnovnih nadležnosti, a najbolji interes deteta bi bio, je li, da se vrati u vrtić iz kog je isključeno.

Drugi slučaj jesu protesti u Šapcu 2021. godine. Reakcija državnih organa na ove proteste je bila veoma zanimljiva. Policija se povukla pred nepoznatim licima, tačnije batinašima koji su izlazili iz crnih kola i brutalno prebijali građene i građanke.

Kako Zaštitnik građana reaguje na ovaj događaj? Zaštitnik građana se krio iza različitih saopštenja, dugo ćutao i nije sačinio izveštaj o brutalnom nasilju koje je izvršeno nad učesnicima i učesnicama protesta i ne samo to, već je stao i u odbranu organa izvršne vlasti gde je pokušao u više navrata da relativizuje nasilje nad demonstrantima, a isto to je radio, isti princip, isti model je bio primenjen i u slučaju julskih protesta 2020. godine.

Zašto je ovo sporno? Sporno je zato što je time ovakvim činjenjem gde vi sastavite izveštaj kao Zaštitnik građana o postupanju i upotrebi prekomerne sile policije i gde pozovete nekoga na odgovornost četiri dana pre isteka zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornih u policiji.

Šta je bila namera? Bila je namera da se izbegne da se bilo ko pozove na odgovornost i da bude kažnjen za svoje nečinjenje, odnosno činjenje. Time institucija Zaštitnika građana postaje saučesnik u zataškavanju brutalnog kršenja ljudskih prava građana i građanki ove zemlje koja se dešavaju svakog dana. Kao što sam rekla, ja sam samo neke najupečatljivije primere ovde iznela.

Iz svega navedenog je jasno da rad gospodina Pašalića u prethodnom sazivu Zaštitnika građana ne uliva poverenje da je reč o osobi kojoj možemo verovati da će štititi naša prava i interese kao građana i građanki Srbije.

Još jednom da se podsetimo, cilj rada Zaštitnika građana je da kontroliše izvršnu vlast, da brani građane i građanke od organa vlasti, a ne da brani organe izvršne vlasti od građana i građanki. Hvala.

Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, vidimo da danas imamo ovde napisane govore upućene isključio kritikama određenih predstavnika institucija, jer je očito shvaćeno sa strane neistomišljenika da je jako malo činjenica protiv ljudi koji treba da budu ovde izabrani s obzirom da njihove biografije govore same za sebe, a rezultati kroz izveštaje koje smo dobijali ovde u protekloj godini, za protekli njihov rad, ne samo za prošlu godinu, nego za ceo njihov mandat od pet godina, očito pokazuju jako visoke ocene i to ne samo naše nego od strane međunarodnih nezavisnih institucija, pošto oni insistiraju na toj nezavisnosti i upravo pre ocene su u stvari jedna od osnova i baza na osnovu kojih mi danas u stvari donosimo određene odluke i dajemo šansu i priliku ljudima koji će voditi i koji vode današnje institucije da nastave dobro sa svojim radom i da nastave da unapređuju ovaj sistem.

Pre svega, pre nego što se osvrnem na rad institucija koje su, kao što je DRI i Komisija republička za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, rekla bih da smo mi danas upravo na putu završetka jednog ustavnog procesa koji je trajao skoro više od dve godine. Nemojte da zaboravite kako je to počelo, kako je počelo pre svega donošenjem i razgovorima po pitanju amandmana koji treba da se upriliče, odnosno predlože Ustavu koji će izazvati određene promene, pa zatim određenim javnim raspravama u lokalnim samoupravama koje su imali Odbor za ustavna pitanja sa građanima i sa svim relevantnim institucijama, zatim razgovor sa Venecijanskom komisijom po pitanju tih amandmana, zatim donošenje tog akta koji treba u stvari da usvojimo ovde u Skupštini u prošlom sazivu, pa kad je on usvojen kao predlog onda je išao ponovo na ratifikaciju kod Venecijanske komisije, pa je onda raspisan referendum, pa posle referenduma se takođe išlo na ratifikaciju i Predlog zakonskih rešenja koja smo trebali da usvojimo ovde u parlamentu, pa kad smo usvojili zakon došli smo do toga da treba da biramo ljude prema novom predlogu zakona koji će činiti VSS, pa smo imali javnu raspravu tih ljudi u prisustvu međunarodnih faktora ovde koji se u Srbiji nalaze, pa su se neki obraćali u svojim izlaganjima ne poslanicima, nego upravo tim međunarodnim faktorima koji su sedeli kao gosti ovde u Skupštini i na kraju smo došli do ovog rešenja o kojem takođe sada u plenumu raspravljamo.

Prema tome, ta priča da je sad izvršena kompletna politizacija kada su u pitanju izbor VSS ne stoji. Upravo radimo suprotno vršimo depolitizaciju izbora kada je u pitanju pravosuđe i sada na određeni način zaista smo postigli jedan veliki demokratski iskorak koji sada samo pravosuđe među sobom treba da donose određene odluke sa kojim poslanici praktično neće imati direktne veze. To je ono što govorimo da smo završili, taj jedan zaista dug proces, jedan veliki posao u kome smo mi sebi na kraju krajeva oduzeli nadležnosti, ali smo uradili to zajedno sa i Evropom i pokazali da smo spremni za tako velike iskorake u kojima pravosuđe treba da bude efikasnije i mi se nadamo da će biti, jer ćemo apelovati zaista na savest svakog od ponaosob sudija koji će donositi odluke da svoje odluke donose u skladu sa zakonom. Sve ostalo koje vrši pritisak na donošenje odluka pravosuđa da li kroz određene medije koje se pokušava da se ovde prikaže kako oni u stvari brane nezavisno pravosuđe, naši neistomišljenici, pripadnici opozicionih stranaka, ne stoji.

Danas, inače biramo i predstavnike međunarodnih, odnosno institucije koje su međunarodne institucije izvršile kompletnu ocenu. Tako je jedna od tih institucija i Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki koja je imala prilike da bude ocenjena od strane Evropske komisije 2021. godine i koja je upravo pokazala po egzaktnim statističkim podacima da je vreme donošenja odluka u drugom stepenu kada se žalite u postupku javnih nabavki gotovo udvostručeno manje nego što je bilo do 2012. godine.

Nemojte da zaboravite da ova komisija čini devet članova saveta koje je podeljen njihov rad u tri nezavisna veća. Svako veće donosi nepristrasno objektivno svoje odluke, a na osnovu žalbe u određenom postupku i nemojte da zaboravite da smo mi i ova skupštinska većina doneli nov Zakon o javnim nabavkama 2012. godine i zatim krajem 2019. godine u skladu sa svim direktivama EU u skladu prvog ovog izveštaja o kome sada govorimo koje je pokazao koliko je u stvari napredovao rad ove komisije i nemojte da zaboravite da ova komisija je pokazala da može da se nosi zaista sa svim promena koje je proces digitalizacije u Srbiji doneo. Znači, oni su uspostavili novim zakonskim rešenjima nov portal na osnovu kojeg možete krajnje efikasno i na jedan potpuno transparentan način da pratite sve postupke javnih nabavki i da oni koji su akteri u samom postupku javnih nabavki mogu u svakom trenutku kroz taj sistem funkcionisanja portala da dobiju adekvatne informacije i da urade posao na svoj što efikasniji način.

Biografije ljudi koji su birani, četiri člana od devet kojima je istekao mandat je pokazalo da je zakon primorao od devet članova koji su se javili na konkurs da tri budu izabrana koja imaju državi ispit, pored pravnog fakulteta i pet godina iskustva i jedan koji ne mora da ima državni ispit, ali mora da ima sedam godina iskustva u ovoj oblasti.

Na kraju smo zaista izabrali najbolje, jer sva četiri kandidata koja su izabrana su iz redova rada ove komisije, ali ono što se pokazalo, to je da bez obzira na kojoj poziciji radite u toj komisiji, od vas se zahteva stručnost, od vas se zahteva objektivnost u donošenju odluka i tu ne postoji uopšte prostora za bilo kakvu politizaciju.

Ono što smo mi na Odboru za finansije imali prilike da čujemo to je da su kritike bile usmerene i DRI i Komisiji za zaštitu ponuđača upravo iz oblasti javnih nabavki. Tu smo videli da postoji veliko neznanje kada je ovaj proces u pitanju. Zato što ne možete da tražite od njih da budu i sudija i policija i neko ko bi uopšte radio na tome, ko je veštak, da kaže koliko košta određene javna nabavka i da na osnovu toga vršite određeno podizanje krivičnih prijava zato što se to vama ne sviđa ili sviđa, da utičete na tržište sa cenama i da vi sa strane kao narodni poslanik, pritiskate u stvari rad ovakvih institucija za koje kažemo da su pre svega nezavisne, jer treba da budu nezavisne od politike, odnosno od političkih odluka.

Prema tome, mislim da je pogrešno shvatanje uopšte rada ovih institucija i napad na ove institucije takođe predstavlja jedan od pritisaka, jer ljudi koji su od struke oni ne žele da se uopšte bave bilo kakvom politizacijom u svom poslu. Zato ste jedan veliki pucanj u prazno uputili uopšte na odboru i na te ljude koji su konkretno imali prilike da u razgovoru sa članovima odbora odgovaraju na sva pitanja koja nisu bila jasna. Mislim da nakon sat, dva razgovora sa njima ste videli da je vrlo malo prostora uopšte da bilo kakav politički uticaj bude kada su u pitanju ove institucije.

Ono što vas je negde nateralo da se tako ponašate je upravo želja da postignete određenu kampanju koja je bila emitovana na nekim vašim medijima ili vašim portalima ili društvenim mrežama kojima ste hteli u stvari da izazovete jednu pozornost javnosti, kojim želite svoju političku kampanju da ostavite na nekim pozicijama na kojima ste upravo zaradili ove mandate gde sedite sada u parlamentu.

Kada pričamo o DRI, 2. marta smo mi ovde imali raspravu na osnovu izveštaja koji je u prethodnom periodu imao državni revizor i videli ste na tom izveštaju da je u prethodnoj godini bilo 527 revizorskih proizvoda. Na osnovu tih 527 revizorskih izveštaja možete da vidite da je porast izveštavanja svake godine išao procentualno na više, a za prethodnu godinu u odnosu na ovu vidite da je taj rast bio 28,5%.

To govori o tome da je upravo dobra odluka bila tog novog saziva Državne revizorske institucije kada je biran pre pet godina da se razdvoje revizije, da se podele posebno finansijska revizija, posebno revizija poslovanja, posebno konsolidovana, posebno onaj deo koji se odnosi na reviziju svrsishodnosti. Govori da su sve one sednice Odbora za finansije koje su u skladu sa ekonomskim reformama Evropske komisije, koja je u saradnji sa Vladom Srbije dala, gde je Državna revizorska institucija jedna od delova te uopšte reforme javnih finansija, u saradnji sa Odborom za finansije, pokazala da sednice van sedišta, koje su godinama sve više rasle.

Došli smo do toga da smo sada prihvatili tu obavezu da imamo četiri sednice godišnje u različitim lokalnim samoupravama, na potpuno jedan transparentan način, gde je javnost uključena u razgovore i direktne razgovore kada su u pitanju i pitanja u odnosu na njihove izveštaje koje daju. Državni ovlašćeni revizori su pokazali da je ova institucija zaista otvorila vrata njihovog rada prema svim korisnicima javnih sredstava, gde mi kao narodni poslanici imamo prava da pitamo krajnje otvoreno, kada je bilo čiji rad u pitanju i kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Državni revizor je za ovih pet godina pokazao da ovakav rad u stvari čini velike uštede. Uštede iznose 9,61 milijardu dinara. Od toga je 6,8 milijardi dinara ušteđeno na osnovu revizija iz zdravstvene oblasti RFZO, a 1,9 kada su u pitanju fakulteti. To znači da poštovanjem standarda, koji se u finansijskom poslovanju ovih javnih institucija obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom, mogu da se postignu određene uštede i te uštede donose jako velike benefite kada je u pitanju sam budžet Srbije.

Na kraju ocene o njihovom radu donose međunarodne institucije koje su za to kvalifikovane. I ta ocena, čuli smo i od gospodina Arsića i od gospodina Pejovića na Odboru, iznosi 4,5, od pet, i to je najviše, kada su u pitanju zemlje u regionu zapadnog Balkana.

Gotov je strateški plan razvoja za narednih pet godina, kada je u pitanju uopšte razvoj Državne revizorske institucije i, ono što je najvažnije, uveli smo princip inicijative izmene i dopune zakona, a to znači da zajedno sa Državnom revizorskom institucijom možemo da utičemo, kada je u pitanju izvršna vlast, da se određeni zakonski predlozi menjaju, osavremenjavaju, da se postiže veća efikasnost funkcionisanja države i to je za nas veoma bitno.

Znači, ušteda, modernizacija, efikasnost uopšte rada i, na kraju krajeva, donošenje odluka koje će biti objektivno i nezavisno. I to je u stvari jedna od glavnih karakteristika za koju smo smatrali da, s obzirom da su dobro obavljali svoj posao, tim koji donosi dobre rezultate ne treba menjati, samo ga treba poboljšavati.

S obzirom da je u Državnoj revizorskoj instituciji zamenici predsednika istakao mandat i da je otišla u penziju, samim tim dolazimo do toga da smo morali da dopunimo taj tim, unapredimo, upravo da bi poboljšali rad i još za lestvicu više podigli efikasnost rada ove institucije.

Tako da, mislim da je dobro što smo imali prilike i na Odboru i ovde u plenumu da razgovaramo na jedan potpuno otvoren način, i pozicija i opozicija, i sa ljudima koji predstavljaju ovu organizaciju i sa, na kraju krajeva, kandidatima koje su predložili i koji su učestvovali na konkursu, kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Zato mislimo da su predlozi koji su danas ovde na sednici, gde vršimo svoju izbornu funkciju, pored zakonodavne i kontrolne koju parlament ima, od izuzetnog značaja i zato treba podržati ovaj predlog kandidata koji su ovde danas dati od strane pozicije.

Imaćete prilike kao opozicioni političari da se izjasnite pojedinačno o svakome. Pokažite demokratski kapacitet, glasajte za određene kandidate, jer to može samo dobro da donese Srbiji i budućnosti naše dece. Hvala.

Reč ima Borislav Novaković.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, pitanje efikasnosti sudstva i uopšte uspostavljanja zakonitosti ima svoje razne dimenzije, od ekonomske, preko pravne, do sociološke, ali nisam siguran da je ovo trenutak i nisam siguran da su ovo tačke dnevnog reda po kojima treba otvarati nekakvu teorijsku raspravu.

Ono što je potpuno izvesno, da bi pravosuđe funkcionisalo, mora da postoji i pravna i politička klima koja će ohrabriti i sudije i tužioce i policajce da rade svoj posao. Kod nas ta klima ne postoji jer najviši predstavnici vlasti druguju, šuruju i sarađuju sa kriminalcima. Daću vam četiri primera.

Pokazujem vam sliku na kojoj se vidi predsednik države Aleksandar Vučić koji sedi zajedno sa Milanom Radojičićem. Dakle, predsednik države Aleksandar Vučić sedi na sastanku sa Milanom Radojičićem koji je od strane relevantnih međunarodnih institucija oglašen jednim od najvećih kriminalaca u ovom delu Evrope. On i Zvonko Veselinović čine koruptivni dvojac koji međunarodna zajednica označava kao najveću kriminalnu grupu u ovom delu Evrope koja trguje robama, narkoticima i oružjem. Nije posao predsednika države da se druži s kriminalcima. Posao predsednika države je da ohrabri sudije, tužioce da rade svoj posao, da budu objektivni, nepristrasni i da ne postoji nijedna crta subjektivnosti u načinu na koji postupaju. Ako predsednik države sedi s kriminalcem, ako predsednik države hvali kriminalca, kao što je to radio Aleksandar Vučić, onda on ohrabruje kriminal i uspostavlja mogućnost stvaranja organizovanih kriminalnih grupa.

Druga, ovo je već poznata evergrin slika Andreja Vučića sa Zvonkom Veselinovićem. Dakle, Aleksandar Vučić svojim drugovanjem sa Milanom Radojičićem ohrabruje tog kriminalca, štiti tog kriminalca, šalje poruku pravosuđu, tužilaštvu, policiji da je Milan Radojičić zaštićen, a na ovoj drugoj slici vidimo Andreja Vučića koji druguje sa Zvonkom Veselinovićem i štiti Zvonka Veselinovića. Ne može biti uspešan pravni sistem u kom političari sarađuju sa kriminalcima, u kom nameštaju poslove kriminalcima i u kom stvaraju atmosferu u kojoj kriminalci žive bolje od čestitog sveta. Tako ne može.

Treći primer, pokazujem sliku Vladimira Đukanovića i Dijane Hrkalović. Dijana Hrkalović je, činjenicom da je preuzeo njenu odbranu Đukanović, praktično zaštićena. Podsećam, to je osoba koja je kao činovnica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ni manje ni više, nego dozvolila sebi da stane na stranu jedne kriminalne grupe, u tom trenutku to je bio „kavački klan“, išla je po CZ-u i obećavala svim kriminalcima koji su spremni da terete jednu grupaciju kriminalnu na račun druge da će dobiti umanjenje kazni ili da će izaći. Ovo je poruka da će SNS štititi Dijanu Hrkalović, jer ukoliko je ne bude štitila postoji mogućnost da progovori i postoji mogućnost da i Dijana Hrkalović kaže sve što zna o vašim nezakonitim poslovima.

I četvrti primer, pokazujem sliku Kuluvije sa aktuelnim direktorom Bezbednosno-informativne agencije, a u momentu kada je nastala ova slika Kuluvija je sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom. Pitam vas, kada prosečan sudija, policajac i tužilac vide da se bivši i prvi policajac Srbije, a sadašnji, aktuelni direktor Bezbednosno-informativne agencije druži sa Kuluvijom, da li time ohrabrujemo sudstvo? A da li ga ohrabrujemo još više kada vidi da Kuluviju brani opet jedan te isti advokat koji je neka vrsta čistača, koji je zadužen da briše kriminalne tragove istaknutih članova SNS-a Vladimir Đukanović?

Dakle, organizovani kriminal u ovoj državi je moguć i ove slike pokazuju da je utemeljen zato što u njemu učestvuju najistaknutiji predstavnici SNS-a Vladimir Đukanović, Andrej Vučić i Aleksandar Vučić. Dakle, Aleksandar Vučić nije predsednik države, nego šef mafije i sve dok Aleksandar Vučić ne bude predsednik države, nego šef mafije, borba protiv kriminala ne može biti uspešna.

Vama Novakoviću izričem opomenu.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Vrlo jedan žustar i energičan govor za nekoga ko je ležao u zatvoru zato što je priznao da je krao.

(Srđan Milivojević: Platićete vi, kao za Miškovića.)

Šta ću platiti?

Pa, ne možemo da platimo kada je čovek priznao. Nemoj molim te, seckaj slike, to ti ide, ovo ostalo nemoj, pravo je malo komplikovanije.

Dakle, za nekoga ko je ležao u zatvoru ovo je vrlo jedan gorljiv govor. Bilo bi dobro da je to sve što misli primenio u sopstvenom životu, pa kada su mu nudili da ukrade bulevar, da kaže – neću, to je pogrešno, neću da ukradem bulevar, hoću da Novi Sad dobije bulevar, a ne da ja pare delim sa Borovicom.

Takođe je zanimljivo da kaže, sada su ovakve okolnosti, onakve okolnosti. Pazite, okolnosti u kojima je on radio, on je bio šef poslaničke grupe, Demokratske stranke u Skupštini Vojvodine, čiji je potpredsednik Pokrajinske Vlade i njegov šef koji kada ga pogleda, on sedne mirno, ne sme da izađe da govori, Dragoslav Petrović, završio tako što su mu pronašli dva miliona švajcarskih franaka na tajnom računu u Švajcarskoj.

Ni tu nije pokazao ovo gorljivost, ni tu nije pokazao borbu protiv kriminala i korupcije, to je ćutao, klimao glavom Dragoslavu Petroviću i rekao – kako kažete profesore, sve je uredu, sve može. To tako izgleda.

Ovo, prozivanje Vladimira Đukanovića. Pa i vas je nažalost neki advokat morao da brani. Vi mislite da mu je bilo drago kada je video koga treba da brani i od čega treba da ga brani. To im je posao, nije to lako. Kao što neko mora da ide u komunalno preduzeće da pretače fekalije, tako neko mora i vas da brani na sudu. Hvala.

Povreda Poslovnika.