Što se tiče uvreda.
(Borislav Novaković: Replika.)
Što vičete sada?
(Borislav Novaković: Zato jer ne čujete dobro.)
Novakoviću, ukazao je na povredu Poslovnika šef vaše poslaničke grupe, dobija odgovor sada. Nemojte da vičete. Izvikali ste se malopre dovoljno. Ne treba vam dalje, verujte.
Što se tiče uvreda. Naravno, idealno bi bilo da ih ne bude uopšte i da niko ne poseže za tim. Kao što vidite mnogo toga tolerišem, ali kada se pretera onda se primeni mera. Vi ste Novakoviću preterali.
(Borislav Novaković: Kako sam preterao?)
Uvredama i u narušavanju reda na sednici. Pošto sada istrajno ostajete na liniji toga što ste radili, sada bi trebalo da nastavimo dalje, a opet da se vaša poslanička grupa čudi. Šta se to dešava, a kako, a zašto.
Dakle, vi svoje ponašanje upodobite mestu na kome se nalazite. Kao što vidite nikakav problem nije da se po nešto istoleriše ako treba, ali ovo što vi radite nikakvog smisla nema, niti ćemo to da dozvolimo. Da postane pravilo za sve. Rekao sam vam šta je vezano za član 109. Treba li još dodatno nešto da se izjasnimo, da glasamo? Niste razumeli. Dobro.
Narodni poslanik, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedniče i drago mi je što ste počeli da primenjujete Poslovnik prema nekima.

Jednom sam rekao već da će ovaj saziv Narodne skupštine ostati upamćen po tome što u redovima narodnih poslanika ima jedan dokazani, sudski dokazani lopov, to je ovaj što je malo pre galamio ovde i pokazivao nekakve postere i plakate. Onda imamo jednog sudski dokazanog lažova, a ono što je kuriozitet to je da obojica dolaze iz iste stranke, stranke čiji je predsednik uzimao ogromne količine novca od sudski dokazanog kriminalca, međunarodnog Patrika Hoa i toliko o njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što su mnogi danas naglasili na ovoj sednici dovršavamo proces reforme pravosuđa, a koja prati ustavne promene iz 2022. godine, na taj način što ćemo izabrati članove Visokog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva. I ako je to već više puta rečeno, dobra je prilika da se naglasi da je ova vlast, aktuelna vlast, dakle aktuelna vladajuća većina u Narodnoj skupštini prva vlast u istoriji koja se dobrovoljno odrekla jedne važne ingerencije koju je imala u pogledu izbora sudija.

To je nešto što treba istaći zato što se mi iz SNS ne samo deklarativno već i na delu pokazujemo da se zalažemo za nezavisno i samostalno sudstvo, ali time, predsedavajući jasno i nedvosmisleno podvlačimo razliku između nas sa jedne strane, i nekih drugih dok su vršili vlast u Srbiji i njihovog pogleda na pitanje samostalnosti sudstva, ali i njihovog ophođenja prema izboru sudija.

Dovoljno je setiti se samo primera iz Vlasotinca, a mislim da je i naš uvaženi, ovlašćeni predstavnik, gospodin Radin pominjao taj primer iz Vlasotinca, kada su predsednik opštinskog odbora jedne stranke koja je tada imala apsolutnu vlast u Srbiji i predsednik opštine, te iste opštine, opštine Vlasotince koji je dolazio iz iste stranke kao i predsednik opštinskog odbora, kada su ocenjivali kandidate za sudije, a pri čemu im je jedini i osnovni kriterijum bio stranačka pripadnost kandidata za sudije ili naklonjenost tog kandidata toj političkoj opciji ili toj političkoj stranci, ako hoćete.

Sećate se tog dokumenta? Nekoliko poslanika SNS je u raznim raspravama u ovom, ali i u prošlim sazivima čitalo taj dokument iz koga se jasno vidi da su isključivo birane sudije po političkoj pripadnosti na stranačkim organima i na partijskim sastancima. To je bila slika sudstva u Srbiji dok su oni vršili vlast. Zatim, protivpravno su u svega dva, tri dana razrešili stotine i stotine sudija. Oštetili time budžet Republike Srbije za više desetina miliona evra, ako se ne varam mislim da je 44 miliona evra bila samo šteta, odšteta od te nezakonite odluke. Mislim da je 44 miliona evra, sve to pravdajući nekakvom tobožnjom reformom pravosuđa za koju je i sama Venecijanska komisija tom prilikom rekla da je katastrofalna, da je pogrešna i da je loša. To su bili dometi njihove vlasti.

Ono što je najzanimljivije, predsedniče, to je da su upravo predstavnici tog bivšeg režima, dakle, oličene u tim štetočinama i u toj šteti koju su napravili danas glavni kritizeri, odnosno danas najglasnije napadaju reformu pravosuđa u Srbiji.

Ono što je takođe jako bitno, a danas je na dnevnom redu, jeste izbor Zaštitnika građana. Moram odmah, predsedniče da vam kažem, da nisam neko ko je najvatreniji fan kandidata za Zaštitnika građana, Zorana Pašalića, ali kada sam video u poslednjih nekoliko dana kakvu kampanju protiv njega vode neki mediji, N1 prvenstveno, Nova, Danas i još nekoliko i elektronskih i štampanih medija, ali i neke političke partije istog sekunda sam shvatio da je u pitanju najbolje mogući kandidat.

Ako su protiv njega oni kojima je ideal Saša Janković i onaj nesrećni Rodoljub Šabić koji su obavljali funkcije Zaštitnika građana ili Poverenika ili, bolje rečeno, zloupotrebljavali funkcije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, e onda mi je jasno da je Zoran Pašalić na pravoj strani.

A šta je to loše uradio Zoran Pašalić? Da li je zakon? Kada? Gde? Nije. Da li je zloupotrebljavao funkciju Zaštitnika građana? Nije. Da li se bavio dnevnom politikom? Nije. Dakle, radio je sve suprotno od onoga što su radili Saša Janković i Rodoljub Šabić, odnosno nije radio sve ono što su njih dvojica radili, a njih dvojica su isključivo, jedino i samo zloupotrebljavali te dve funkcije, obesmišljavali ih i, da kažem, iz dana u dan, kako im se mandat primicao kraju, pretvarali ih u oružje za političkim obračunom sa Aleksandrom Vučićem.

Zoran Pašalić očigledno nije po njihovoj meri. Da bi bio po njihovoj meri, odnosno samo onaj ko je po njihovoj meri je onaj koji je u stanju svakog dana i na svakom mestu napada Aleksandra Vučića. Dakle, tu je stvar krajnje jednostavna. Vrlo jednostavan kriterijum - napadaš Aleksandra Vučića, dobar si, ne napadaš Aleksandra Vučića, e pa nisam dobar, nisi podoban.

Da ne spominjem da su od institucija Zaštitnika građana i Poverenika za informacije doslovce i bukvalno napravili servis, napravili službu raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, nekakvih BIRODI-ja i ostalih nevladinih organizacija Nataše Kandić i tako dalje, bukvalno i doslovce, ne vodeći računa pritom da li time prave i koliku štetu za Republiku Srbiju na političkom, ali i bezbedonosnom smislu. Dakle, to njih ni najmanje nije zanimalo.

Ja ću samo u najkraćem dati jedan prikaz samo za jednu godinu. Mislim da je 2018. godina. Dakle, ovo su tražioci informacija u ime koga su oni posle postupali i u velikom broju slučajeva bezbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju, pa sad imamo: novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, Nezavisni policijski sindikat Srbija, Sindikat policije "Sloga", novinar CINS-a, novinar KRIK-a, 88 rešenja po zahtevima jedne advokatske kancelarije, dakle, jedne te iste advokatske kancelarije, onda Fond za humanitarno pravo, to vam je Nataša Kandić ako neko ne zna, fond, fond, fond i to sve za delovanje pojedinih pripadnika Vojske Srbije na KiM 1999. godine.

Evo, možda će ove lažne patriote tamo zanimati ovo što govorim.

Onda imamo novinare N1, Radio "Slobodna Evropa", novinar "Insajdera", KRIK, CINS, KRIK, BIRN, N1, "Istinomer", Nedeljnik "Vreme", novinar CINS-a, novinar KRIK-a, "Insajder", BIRN itd. Dakle, ovde sada kada bismo hteli da se bavimo pukim prebrojavanjem, najmanje je građana kao tražilaca infomracija. Dakle, uglavnom nevladine organizacije i uglavnom jedne te iste nevladine organizacije. Sve je to CINS, BIRN, Nataša Kandić, BIRODI nekakav itd. Bukvalno su se pretvorili u servis, ekspozituru, ispostavu ako želite, ovih nevladinih organizacija. E to su bili simboli i svetionici demokratije tadašnjeg režima i danas su tu isti najglasniji kritičari vlasti u Srbiji.

Prema tome, predlažem da u danu za glasanje podržimo sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Jelena Milošević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovde se biraju tela koja bi trebala da budu stubovi čitavog sistema i koja bi trebalo da kontrolišu najvažnije delove sistema – VSS, VST, DRI i Zaštitnik građana su institucije koje su jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnije iz reda onih od kojih građani najpre traže i očekuju pomoć, zaštitu pravdu.

Nažalost, svedoci smo da se sve češće dešava da ove institucije ne reaguju i to na sve veću štetu građana. Navešću dva primera s juga Srbije.

Prvi primer desio se 11. marta 2023. godine, kada su u Bosilegradu privedene dve žene, Danijela Mihajlović i Milijana Stojiljković. Te dve žene krenule su da predaju protestno pismo predsedniku ove države, da ga upoznaju pod kakvim terorom žive građani Bosilegrada, kojim suvereno već 22 godine vlada Vladimir Zaharijev i odlučuje o životu i smrti.

Pored pisma, nosile su i transparent „Predsedniče, mi smo gladni“, jer je, znate, u Bosilegradu ugašeno i uništeno sve što se ugasiti i uništiti moglo. Privedene su u prostorijama PS Bosilegrad, saslušavane i jedva dobile zapisnik koji su, gle čuda, potpisali policijski službenici koji nisu ni prisustvovali saslušanju. Privela su ih lica u civilu koja se nisu legitimisala i koja su im tada rekla da su iz BIA-e. Do danas komandir policije ne zna ili ne sme da kaže ko je tačno u prostorijama policijske stanice, čiji je on komandir, saslušavao Danijelu i Milijanu. To znam jer sam zajedno sa advokatom Goranom Petrovićem razgovarala sa komandirom policije Bosilegrad.

Zaštitnik građana uradio je ništa. Valjda je Vladimir Zaharijev više građanin od Danijele i Milijane ili bar podobniji, kao da je Bosilegrad neka opština u kojoj ne važe zakoni naše države.

Zakazalo je i tužilaštvo, jer su Danijeli neposredni pre toga stizale užasne preteće poruke da će joj kopile izvaditi kroz usta, budući da je tada bila u drugom stanju i do danas mi ne znamo ko tačno stoji iza tog „Fejsbuk“ profila koji je nosio ime predsednika opštine Vladimira Zaharijeva.

Jedno nereagovanje povlači drugo nereagovanje i tako sve veće posledice. Građani upadaju u vrzino kolo, bez ikoga iza sebe, sami u birokratiji i licem u lice sa institucijama koje glasno ćute.

Drugi primer je privatizacija kompleksa „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji i zemljšišta i objekta Specijalističke bolnice u Vranjskoj banji. Zamislite, ovde je državni organ odradio svoj posao i Savet za borbu protiv korupcije podneo je detaljnu analizu na preko 50 strana sa tačnim podacima na koji način je došlo do te privatizacije.

Primera radi, „Žubor“ je kupilo a.d. Planinka, koja gazduje i Prolom i Lukovskom banjom za nešto više od 1,4 miliona evra, iako je 2009. godine procenjena vrednost kompleksa „Žubor“ bila 6,2 miliona evra.

U Vranjskoj banji je napravljeno još gore. Da ne bih prepričavala, to je zaista zvaničan izveštaj na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, koji može da se pogleda.

Ono što je interesantno jeste da je Savet za borbu protiv korupcije ovaj izveštaj dostavio i Vladi Republike Srbije i nadležnom tužilaštvu. Opet, do danas desilo se ništa.

Dakle, i kada neki od republičkih organa odradi svoj posao, naiđe se na zid i ćutanje drugih organa i ne desi se ama baš ništa, što dalje vodi u beznađe i nepoverenje građana u najvažnije republičke institucije.

Ova tela, i VSS i VST i DRI i Zaštitnik građana, moraju da budu nezavisna, bez obzira na to ko je na vlasti. Građani moraju imati kome da se obrate, bez obzira da li imaju i koju partijsku knjižicu. Znate, nikad se ne zna kome ova tela mogu da zatrebaju.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, nastavljajući proces reforme pravosuđa nakon izvršenih promena i donošenjem seta pravosudnih zakona danas smo u prilici prvi put da biramo članove Visokog saveta sudstva i članove Visokog saveta tužilaštva iz reda istaknutih pravnika.

Narodnoj skupštini kao najvišem zakonodavnom organu ostavljen je ovaj izborni mehanizam u oblasti pravosuđa, koji podrazumeva izbor četiri člana Visokog saveta sudstva od ukupno 11, kao i četiri člana Visokog saveta tužilaštva od takođe ukupno 11 članova. To je ujedno jedina izborna uloga parlamenta kada je u pitanju sudska grana vlasti.

Pred nama je prilika da glasamo za one kandidate od istaknutih pravnika za koje smatramo da njihova biografija, kao i njihove kvalifikacije najbolje pokazuju da će biti najbolji zaštitnici pravne države, ali i za one kandidate koje smatramo da će na najbolji način čuvati i dostojanstvo, ali i ugled pravosuđa.

Na ovaj način ne samo da uspešno završavamo proces reformi koji smo započeli u prethodnom mandatu, već i dajemo punu odgovornost ovoj novoj nadležnosti koju imamo, a koja se odnosi na pitanje izbora članova VSS i članova VST, a oni će se zajedno sa ostalim članovima ovih pravosudnih saveta ubuduće samostalno birati sve nosioce pravosudnih funkcija.

Kada smo pokrenuli izmene Ustava, naš motiv je bio, pre svega, da unapredimo naš pravosudni sistem, da uvećamo njegovu efikasnost, odgovornost, stručnost, ali ono što kao krajnji cilj imamo jeste da uvećamo pravnu sigurnost svih građana Republike Srbije.

Sada smo ispunili jedan od primarnih ciljeva, a to je depolitizacija pravosuđa i ojačali smo nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, ali smo takođe povećali i njihovu odgovornost kada je u pitanju njihov delokrug rada, odnosno njihov delokrug nadležnosti.

Ovaj novi zakonski okvir doneo je još jedan kvalitet, a to je u pitanju veća transparentnost kada su u pitanju istaknuti pravnici, odnosno Narodna skupština prilikom biranja zaista ima priliku da na osnovu objektivnih kriterijuma, pravičnih procedura i otvorenosti za sve kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Članovi odbora, nadležnog skupštinskog odbora, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i drugi narodni poslanici imali su priliku kroz javno slušanje ili kroz sednice odbora da se upoznaju sa ovim kandidatima, da sa njima razgovaraju, da se upoznamo sa njihovim biografijama, ali i sa njihovim profesionalnim iskustvom i referencama. Takođe, na taj način imamo i najbolju priliku da ocenimo za koje od njih ćemo glasati, a nadam se da ćemo neke od njih i izabrati.

Ove dosadašnje izmene imaju za cilj veću pravnu sigurnost građana Republike Srbije i polazili smo od stava, naravno, da samo nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo garantuje građanima adekvatno ostvarivanje pravne zaštite u sudskim postupcima.

Mi nismo u ovaj postupak ušli samo da bismo promenili Ustav. U ovaj postupak smo ušli da bismo došli do kvalitetnih pravnih rešenja, vodeći računa da dođemo do onog krajnjeg cilja, a to je da vratimo i uvećamo poverenje građana u naše pravosuđe.

Nezavisno sudstvo ne podrazumeva samoproklamovanu nezavisnost i uvođenje stalnosti sudijske funkcije, već podrazumeva isključivo stvarne promene u društvenim odnosima i obezbeđivanje garancije za potpunu nezavisnost sudstva, što jeste od suštinske važnosti kako za pravnu državu, tako za ceo naš pravni poredak.

Ono što želim da kažem, a važno je za sve naše građane, jeste da je suštinski cilj svih ovih reformi da dobiju efikasne pravosudne organe, pre svega, kako bi svoja prava mogli da ostvare i zaštite u razumnom roku.

Još jedna važna stvar jeste da je ujednačena sudska praksa, koja će, nadam se, biti rezultat ovih reformi, biti i garancija jednakosti kako građana, tako i privrednih subjekata pred zakonom. Takvo pravosuđe jeste pravosuđe u koje građani mogu imati puno poverenje i u koje će građani poverovati i verovati da je ići pred sud znači ići po pravdu.

Narodna skupština je svim ovim izmenama koje smo u prethodnom periodu imali uspostavila nove normativne temelje na kojima sada i ubuduće treba da funkcioniše naše pravosuđe, ali sa druge strane, mi očekujemo i povratnu informaciju, odnosno povratne rezultate da ovako nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo pokaže da će biti više efikasno, da pokaže da će biti više nepristrasno, ali da pokaže i da će biti i više stručno i više odgovorno.

Verujem da ćemo već sutra biti za jedan korak bliži onom cilju za koji duboko verujem da svi težimo, a to je nezavisnost, cilj nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti sudstva i tužilaštva, ali pre svega, sigurna sam da ćemo, vođeni ovom težnjom i ovim principima, dovesti do toga da u našoj državi vladavina prava bude i pre svega, ali i iznad svega.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dejan Bulatović.

Poštovani predsedniče, poštovane poslanice i narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću da vas podsetim da je pre dve godine, zapravo, ovaj slučaj ću usredsrediti na pravosuđe, na Zaštitnika građana. Reći ću vam tačno kroz ovu priču i biće vam apsolutno jasno šta želim da kažem.

Pre dve godine je moja kuća išarana fašističkim parolama, najgorim mogućim fašističkim parolama i uhapšen je Zoran Radmilović. On je uhapšen, jer je moj prijatelj, a Nebojša Stefanović, tada ministar unutrašnjih poslova, izašao je u jednom od elektronskih medija i rekao je da je Zoran Radmilović taj koji je išarao moju kuću, da je on to uradio četkicom, farbom, da imaju oni apsolutne dokaze, da je policija zaplenila te dokaze. Rekli su da je Zoran Radmilović to uradio tako što sam ga ja instruisao da to uradi i da je to bila afera koju sam ja proizveo da bih želeo da se to vidi u javnosti.

Moram da vam kažem da su to tada objavili nezavisni mediji da se to desilo, a elektronski mediji koji su državni su objavili šta je rekao Nebojša Stefanović. I prošlo je dve nedelje, tada je bilo dve nedelje kada je taj čovek ležao u pritvoru, u zatvoru i mi nismo mogli da dođemo do informacije šta je sa tim čovekom. Tražili smo na sve moguće načine, nismo uspeli. Zaštitnik građana se oglušio o taj deo, nije hteo, iako smo dva puta pisali, da se na tu temu javi, da vidimo šta se dešava.

Ja sam tada tražio i poligraf policijski, uradio sam taj poligraf dva puta. Naravno da je poligraf pokazao da sve što sam izgovorio je tačno i istina, da nikakve veze nemam sa tim i da apsolutno ne verujem da je to uradio Zoran Radmilović.

Reći ću vam kasnije šta se dešavalo. Prošlo je mesec dana, taj čovek je pušten iz pritvora, a policija je u svojim veštačenjima, pokazalo se njihovim ličnim veštačenjima da to nije uradio Zoran Radmilović, da se farba nije poklopila sa tim svim što su oni rekli, da četkica nema nikakve veze sa ispisanim slovima na mojoj kući. Poligrafsko veštačenje je pokazalo da on nikakve veze nema sa tim.

Šta se na kraju desilo? Četrnaestog ovoga meseca stigla je prvostepena presuda od suda za Radmilovića, gde je obeštećeno 300.000 dinara zato što je bespravno ležao u zatvoru i taj čovek je sudski, sada se dokazalo, i isplaćen. Država mu je nadoknadila tih 300.000 dinara. I dalje je taj muk i težak teret koji sam tada poneo, gorak ukus u ustima, građani Republike Srbije, jer ministar Stefanović se nije izvinio, nije rekao – izvinite, pogrešili smo, nismo to uradili na način kakav treba. A država je, zamislite, na kraju dala tih 300.000 dinara, obeštetila čoveka koji je ležao u pritvoru, ali nije ta tužba za to i ne treba nikakav novac, treba ta moralna satisfakcija, koje nije bilo.

Pozvao sam tri puta preko sredstava javnog informisanja Nebojšu Stefanovića da se izvini za ono sve što je rekao tada u medijima, jer je sve palo u vodu i policijskim veštačenjem, sudskom odlukom, sudskom presudom, sudskim ovim, da kažem, obeštećenjem. I to je suština, jer je taj čovek koji se zove Zaštitnik građana ćutao, a to je inače četvrti Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana. I mislim da građani Srbije znate zašto neću glasati za 4. tačku ovog dnevnog reda.

Neću glasati za Zaštitnika građana, jer nije pomogao u ovom slučaju, a ima na hiljade slučajeva u Srbiji koji su slični. Nema izvinjenja, nema njegove reakcije i to želim da Srbija zna. Ovo je tužan dan kada ja moram o ovome u parlamentu da govorim. Neću zaboraviti dokle god se ne izvini. Neću zaboraviti i neću oprostiti. Hvala vam.

Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, dolaskom na vlast SNS jedan od stubova na kojima je potpuno uništena država, kao i njeni resursi, trebalo da se podigne, je bila borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i da je ta borba po etapama uspešno sprovođena i da će se nastaviti do poslednje zloupotrebe za koju se dokazima i kroz procesuiranje određenih lica utvrdi. To je naš moto i naš cilj, jer želimo, na kraju i naša moralna obaveza, da budućim generacijama ostavimo državu u kojoj će biti stabilne javne finansije, u kojoj će da se zna red, u kojoj će da se poštuju pravni, ustavni okviri i pozitivne zakonske norme i da se sprečava svaki vid zloupotrebe.

Ono što i dan danas uče mnogi studenti na studijama kriminologije na pravnom fakultetu je tzv. fenomen belog okovratnika. Moram da iskoristim taj termin i da objasnim pre svega građanima Srbije, kojima možda nije to toliko poznato, da ne misle da su to ovi ljudi preko puta koji imaju ove bele košulje i ove lepe bele kragne i da se to na njih odnosi zbog toga, nego se to na njih odnosi zbog činjenice da je taj metod u otkrivanju kriminala najvišeg mogućeg ranga među politički uticajnim ljudima, ljudima, da kažemo žargonski, koji su na položaju, nešto što je prioritet ovog društva.

Da je to tako i da je Vlada, najpre na čelu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem, a kasnije i njim kao predsednikom države, učinila mnogo da se suzbije kriminal i korupcija pokazala je prva, jedna od većih akcija hapšenja 2015. godine pod nazivom „Rezač“, a kada su uhapšeni bivši ministri DS zbog ogromnih zloupotreba, ministar trgovine koji je u više mandata obavljao tu funkciju, pomoćnici ministara, čak i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, zamislite to, i mnogi drugi uticajni ljudi koji mogu da se podvedu pod ovaj termin.

Međutim, ono što je frapantno je to da su predstavnici tog režima, koji je opljačkao Srbiju, ostavio na stotine ljudi bez radnih mesta, uništio fabrike, izvršio takvu pljačkašku privatizaciju, oni su do te mere usavršili taj sistem i model zloupotrebe službenog položaja da su mnogi, nažalost, ostali nekažnjeni. Ono što raduje je činjenica da osnivanjem i, pre svega, donošenjem ustavne odredbe da je DRI nezavisna ustanova koja se bavi pitanjem tih zloupotreba nije samo ostala tek tako na rečima pokazuje i rad gospodina Pejovića, koji je i sada kandidat za predsednika Saveta DRI. Njegovi izveštaji su otkrili brojne malverzacije prethodnih čelnika vlasti. Najviše se bavio zloupotrebama u lokalnim samoupravama, što je pokazao i njegov izveštaj za prošlu godinu, ali i ranijih godina kada se došlo do frapantnih podataka da je u jednoj lepoj manjoj opštini u dolini Zapadne Morave, u Trsteniku, došlo do frapantnih zloupotreba službenog položaja, i to zamislite od koga, od jednog od belih okovratnika, ni manje ni više nego predsednika opštine.

Kako je došlo do toga? Moram malo da napravim jednu digresiju. Naime, celokupan sistem režima od 2000. do 2012. godine je bio postavljen tako da su upravo ti normativni akti i zakoni donošeni da bi ti ljudi, koji su opljačkali budžet Republike Srbije, budžete lokalnih samouprava, to sve mogli lakše da rade. Taj bivši predsednik opštine Trstenik je koristio razne načine, pa čak je išao u svojoj bezočnosti dotle da je zloupotrebio samodoprinos.

Znate, kada kažete svim ljudima u Srbiji, pogotovo starijim ljudima i onima koji su to godinama izdvajali i pomagali svoju zajednicu itd, samodoprinos je nešto od čega će da se uradi to i to. On se dosetio da ako ima viška u samodoprinosu, što se desilo u opštini jedne godine, prikupljen je samodoprinos za izgradnju određenih stvari do 120 miliona dinara. Taj višak od 70 i nešto miliona, kaže - aha, ima viška ovde, ja ću to da preusmerim na drugu stranu.

Da ne govorim o činjenici da su lažne nevladine organizacije osnivane, gde su dodeljivana ogromna sredstva, ne samo tu, nego to je paleta zloupotreba širom Srbije, od Despotovca, od danas spominjanog Bečeja, od raznih drugih funkcionera žute lopovske vlasti i oni koji su sa njima bili u koaliciji koji su pljačkali budžet i samim tim građane Republike Srbije.

Šta je nama pokazao rad DRI i predsednika koga mi opet predlažemo danas? Da je to jedna institucija koja se, kako vi to ne razumete prekoputa, ne bavi istražnim radnjama, već svojim radom i otkrivanjem takvih zloupotreba, kao što je slučaj Trstenik, daje mogućnost da se ti ljudi procesuiraju, da tužilaštvo koje treba da bude nezavisno i kome je sada novim ustavnim promenama data mogućnost da se time i na takav način bavi otkriju te zloupotrebe, zašto do sada nisu ili u tom vremenu svi otkriveni. Novaković je otkriven, otkriveni su mnogi drugi i naravno stigla ih je zaslužena kazna, ali i čak ne do kraja, već ljude koje su oni podmetali da umesto njih, kao u Trsteniku kada je saradnica od tog nesrećnog predsednika opštine koristila oportunitet i priznala sve ono što joj se stavljalo na teret…

Kako država i društvo mogu tome da stanu na put? Tako što će ovi ljudi koji rade odgovorno svoj posao nastaviti odgovorno da ga rade. Samo u toku prošle godine DRI je imala preko 500 obrađenih slučajeva. Da građani Srbije znaju, u pitanju je budžetsko trošenje sredstava ne samo u jedinicama lokalne samouprave, već u svim drugim povezanim organima uprave koji dobijaju novac, a koji su indirektni korisnici budžetskih sredstava. To je bilo apsolutno precizno i odlično urađeno.

Od 233 izveštaja koji su napravljeni, samo tokom 2021. godine otkrivene su određene zloupotrebe i data su rešenja za mogućnost da se oni isprave, ali šta se dešavalo u vreme kada su prethodnici vršili vlast? Nije bilo nikakvih ispravki. Pojeo vuk magarca, odnosno maca pojela pare, jednostavno milijarde su nestajale i iz džepova građana Srbije koji pune budžetske kase, kako lokalne samouprave, tako i budžeta Republike Srbije.

Jedan savršen metod su uspeli da proizvedu. Naime, nisu imali nikakav Zakon, kao što to postoji danas, o javnim nabavkama, niti poziv za podnošenje ponuda za izvršavanje određenih poslova, kao što je to danas slučaj, već po burazerskoj, dogovornoj i kampanjskoj pljački. Pljačkali su gde god su mogli i kako su mogli, a pokrivali se, ni manje, ni više, nego uredbama Vlade Republike Srbije.

Godine 2005, gospodine Orliću, vi pamtite, verujem to vreme, doneta je Uredba Vlade Republike Srbije zbog jednog ministarstva koje je tada formirano – Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, kako bi desetak ponuđača u Srbiji moglo da radi sve moguće poslove, sve što im je potrebno

Danas je kolega Arsić pominjao deonicu Vranje-Preševo, a evo imamo i slučaj deonice, odnosno izgradnje auto-puta od dela auto-puta ili puta prvog reda od Kragujevca do Batočine. Ta uredba je podrazumevala da niko od njih ne mora da putem javnih nabavki dobije taj posao, već direktno kroz proces ugovaranja, koji je trajao, ni manje-ni više ili kraće nego sazivanje sednice Narodne skupštine. Za dva dana se oglasi poziv, pet dana je rok za dostavljanje ponude, evo te odluke ovde iz 2005. godine i za tri dana se zaključuje ugovor.

Kažu – ugovor male vrednosti, do 20 miliona dinara. Pa tako ovde za taj deo puta, to je bio most na reci Ždraljici tričavih tri miliona i 310 hiljada dinara i svakoga dana odnosno mesečno ko zna koliko takvih ugovora na mesečnom nivou, što je neverovatna razmera pljačke građana Srbije.

Da bismo tome stali na put, naravno, mi želimo i da predstavnici državnih organa ali i visokih funkcija među tužiocima i među sudijama, a verujemo da će ta nova smena generacija iznedriti one mlade ljude koje smo birali na te važne funkcije uspeti da se izbori do kraja sa time, mi moramo ovde javno da žigošemo svaki put kada imamo tu priliku i ove primerke koji su ovde i njihove kompanjone i one koje je možda javnost zaboravila, jer upravo ti, gospodine Orliću, koriste medije koji se finansiraju od njihovih sponzora na način na koji oni misle da će da uruše integritet države Srbije a neće, u to budite sigurni, da optužuju aktuelnu vlast i predsednika Republike za brojne zloupotrebe. Znate, to vređa inteligenciju najnormalnijeg i običnog građanina Srbije, a kamoli nas koji smo svedoci svih vaših pljački.

Mi ćemo odlučno i odgovorno da se borimo protiv toga. Smatramo da je takva borba protiv korupcije stvorila uslove da država Srbija privuče veliki broj stranih investicija, da se otvore nova radna mesta. To je ono što mi treba da ostavimo budućim generacijama. Hvala vam.