Zahvaljujem.
Ispred Srpske koalicije NADA, Novi DSS I POKS.
Postavljam najpre pitanje za ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović. Dana 13. aprila. 2023. godine pre samo nedelju dana EPS je odlukom Vlade i Resorne ministarke Đedović od javnog preduzeća pretvoren u akcionarsko društvo. Odluka je doneta uprkos protivljenju sadašnjeg direktora i kompletnog naučnog Saveta Elektroprivrede Srbije. Jedini član Skupštine, a gde je upravo ministarka i ona je sama izabrala Nadzorni Odbor.
Zbog toga upućujem pitanje upravo ministarki Đedović. Da li ovo znači da će EPS u nekom budućem periodu biti privatizovan? Razloga za sumnju ima dosta, a prvi je procenjena vrednost preduzeća od 3,1 milijarde evra. Ako nacionalni stadion vredi 500 do 600 miliona evra, a pruga od Beograda do Niša preko dve i po milijarde evra, kako je moguće da jedan EPS vredi samo 3,1 milijardu?
Članovi naučnog saveta EPS-a, stručni ljudi na čelu sa profesorom Vukosavićem, svetski priznatim stručnjakom su procenili da realna vrednost iznosi oko 14 milijardi evra. Šta se desilo sa 11 milijardi evra? Da li je vrednost veštački oborena kako bi se preduzeće spremilo za privatizaciju, imajući u vidu neka prethodna iskustva i situacije poput slučaja PKB-a.
Drugi razlog za sumnju da će se preduzeće privatizovati je odsustvo radnika u Nadzornom odboru. Odlukom ministarke jedinog člana Skupštine u Nadzornom odboru nema predstavnika iz redova zaposlenih, ali zato članovi mogu biti lica osuđivana za privredni kriminal. Poređenja radi, u Norveškoj elektroprivredi koja je 98% u državnom vlasništvu u Nadzornom odboru od ukupnog broja članova najmanje jedna trećina je iz redova zaposlenih dok o licima koji imaju veze privrednim kriminalom, naravno nema ni reči, ni ti takva lica mogu prići blizu Nadzornog odbora.
Sve izneto ukazuje na to da je prelaskom Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo na delu početak, postepene, puzajuće privatizacije i takvom odlukom vlast nastavlja sa urušavanjem ovog preduzeća, ne obazirući se na potrebe građana Srbije i zaposlenih u samom preduzeću. Ova odluka mora da se preispita jer preti da ugrozi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost Srbije.
Drugo pitanje postavljam ministru obrazovanja Branku Ružiću, a ujedno i ministarki zaštite životne sredine, gospođi Ireni Vujović. Poljoprivredno-šumarska škola „Josif Pančić“ iz Surdulice ovih dana slavi svoj 66 rođendan. Sve škole u Srbiji zavređuju pažnju, međutim, ova škola po svojoj prirodi i karakteru obrazovanja koje pruža đacima zaslužuje posebnu pažnju. Kolektiv je na visokom nivou, kao i učenici te škole koji postižu dobre rezultate u toku svog školovanja. Da li ministar može da poseti ovu školu ovom prilikom i da se odazove pozivu koji mu je upućen? Da li možete, što je ujedno i pitanje za ministarku zaštite životne sredine gospođu Irenu Vujović, da poseti fabriku „Knauf“ ujedno, znači zajedno, koja stvara ozbiljne probleme po zagađenje životne sredine, te je broj obolelih od kancera, kao i smrtnosti na teritoriji opštine Surdulica i Vladičinog Hana u permanentnom porastu, a nalazi se odmah u blizini škole.
Znači, da li mogu zajedno da posete školu i fabriku? Da napomenem, u blizini se nalazi odmah ispod fabrike i pomoćni teren fudbalskog kluba Radnik na kome omladinski i kadetski sastav najviše provodi vremena, trenirajući i igrajući prvenstvene utakmice, a prvi tim na tom terenu vrši pripreme. Hvala.
