Poštovani građani Republike Srbije, evo ja ću da se nadovežem na izlaganje poslanika. Ja jesam ovde šest meseci, to je činjenica, ali brojke postoje i one se vide.
Ako sada pričamo o tome da se poljoprivreda uništavala poslednjih 10 godina, volela bih malo da pričamo o brojevima kako to izgleda. Za početak, 2012. godine u registru je bilo aktivnih 456.338 gazdinstava, sve može da se proveri, 2022. godine 466.885.
Ako pričamo o budžetima i kako su se oni kretali, mislim da je dobro da ne izvlačimo stvari iz konteksta, ako pričamo da se po hektaru tada davalo po 12.000 dinara tada, 2012. godine je budžet Ministarstva poljoprivrede bio na nivou 40,8 milijardi dinara, a onda od 2013. godine kreće da raste 44,6 i 56,20, pa 60,2 2021. godine, 2022. godine 78,5 milijardi da bi ove godine bio bezmalo 80 milijardi.
Ako pričamo realno i pričamo o brojkama, kako možemo da kažemo da je tada isplaćivano više nego što se isplaćuje danas? Ajmo onda da ispričamo celu priču. Godine 2012. smo imali tri mere u poljoprivredi, subvencije koje su date poljoprivrednicima, 2022. godine imamo isplaćeno 34 mere plus dve interventne mere tržišta. Tako da, ukupno je isplaćeno 36 mera i to jeste razlog zašto smo isplatili 2022. godine 78,5 milijardi dinara.
Kažete broj krava je nešto manji od 200.000 i to je sramotno. Ajmo sada da vidimo kako stojimo sa brojem grla. Godine 2022. je subvencionisano po tri mere 229.000 grla, 4.000 grla i 55,5 grla.
Od toga, morate da znate da sva grla, odnosno sva gazdinstva koja imaju 300 i više grla, ne mogu da se prijave na mere subvencije u nacionalnom budžetu, pošto je postojalo ograničenje, kao što je postojalo ograničenje da ne mogu da se prijave gazdinstva koja su u 2022. godini imala manje od tri grla. Tako da, ukupno u bazi imamo danas 450.000 grla.
Gospodo, ne vidim gde se taj toliki pad dogodio. Vidim da su se promene dešavale, vidim da je budžet konstantno rastao, ali ne vidim baš takav sunovrat poljoprivrede o kakvom vi pričate. Vidim da poljoprivredni proizvodi iz godine u godinu izvoz raste i vidim isto tako da ako sagledamo sve ono što je država u međuvremenu uradila u vrlo teškim godinama kakve su 2019, 2020, 2022. godina, koja je definitivno i ova 2023. ratna godina, znači da je interventnim merama država sprečila mnoge stvari u zaštiti poljoprivrednih proizvođača. Od uvođenja prelevmana, od borbe za malinare, koji su prošlogodišnju berbu završili sa dosta viška, nisu uspeli da prodaju svoju malinu, i te kako se država bori danas da im pomogne, da smo interventnom merom proizvođače suncokreta stimulisali, da smo interventnom merom brašno stimulisali, da su robne rezerve, u trenutku sada kada je pala cena pšenice, doneli odluku na Vladi da hiljadu gazdinstava, malih proizvođača u robne rezerve proda svoju pšenicu do 1.000 tona po 28 dinara.
Tako da, ako uzmemo sve to u obzir, ajmo da pričamo realno, ajmo da pričamo o tome šta je neko pre nas uradio i šta smo mi danas uradili. Slažem se sa vama potpuno. Šest meseci ja sam tu, ali, kako da vam kažem, statistika je vrlo jasna, ajmo egzaktnijim podacima da pričamo, da se ne frljamo nekim ciframa koje ne držite prosto celu ovu stvar.
Da li to treba bolje? Da, mi mislimo da treba. Ne kažem ja da će e-agrar da izleči poljoprivredu Srbije, niti mislim da uopšte bilo ko u Vladi na taj način razmišlja, ali e-agrar jeste sistem koji treba da nam pokaže šta je to gde mi možda štucamo, koji je to region kome nismo možda posvetili dovoljno pažnje, pa možete i u ovom zakonu da vidite da smo otvorili mogućnost da možemo različito da finansiramo neke ugrožene regione. Tako da, sve što možemo da uradimo u ovom trenutku da zaštitimo poljoprivrednika, mi to upravo i radimo, pa vas molim samo da sledeći put onako konkretno pričamo o podacima koji jesu. Hvala vam puno.