Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Podsećam da je, članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike, ako to već nisu učinili, da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 166 narodnih poslanika, odnosno prisutna je većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Đurđević Stamenkovski, Vladimir Gajić, Vladimir Obradović, Radovan Arežina, Jahja Fehratović, Usame Zukorlić i Zaim Redžepović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, izuzetno za petak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanici Strahinja Erac, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević, i Bojana Bukumirović predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja svih pojedinosti pretvaranja „Elektroprivrede Srbije“ u akcionarsko društvo, utvrđivanja činjenica o postojanju namere da EPS bude privatizovan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 36, nije glasalo – 146, od ukupno - 182.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Nikola Dragićević, Milica Đurđević Stamenkovski, Dragan Nikolić, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Strahinja Erac, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović, na osnovu člana 92, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija kao instrumenta spoljne politike.
Da li narodni poslanik Nikola Dragićević želi reč? (Da.)
Reč ima Nikola Dragićević.
Imate tri minuta. Izvolite.

Predsedavajući, velika mi je čast i zadovoljstvo što posle devet meseci imam priliku da prvi put obrazložim jednu dopunsku tačku. Nadam se da u budućnosti ovo neće biti stvar dobre volje vas, predsedniče, nego poštovanja Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Danas se navršava tačno šest meseci od kada je 27 narodnih poslanika državotvorne opozicije, a na inicijativu Srpske stranke Zavetnici, podnelo Narodnoj skupštini Predlog rezolucije o zabrani korišćenja sankcija.

Smatramo da bi prihvatanjem ove rezolucije Republika Srbija zaštitila svoje državne i nacionalne interese, kao i učvrstila svoju vojnu neutralnost.

Svedoci smo da se od naše države svakodnevno traži da se odrekne svoje proklamovane vojne neutralnosti i svrsta na stranu Evroatlanskog bloka.

Simbolično, baš u danima kada je potpisan Kumanovski sporazum Republika Srbija planira vojne vežbe zajedno sa pripadnicima NATO pakta i to baš na jugu naše Republike, koji je najviše propatio za vreme NATO bombardovanja koje je trajalo 78 noći i dana.

Upozoravam da se ovim krši Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim je uspostavljen moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim vojnim savezima.

Da situacija još bude tragičnija, tu vest je građanima Republike Srbije saopštio američki izaslanik Derek Šole, što i ne treba da nas čudi ako uzmemo u obzir servilan stav koje državno rukovodstvo ima prema stranim ambasadorima.

I to nije sve. Aktuelno političko rukovodstvo u zemlji sve više pomera klatno svoje spoljne politike prema NATO paktu. Prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, kojim se legalizuje secesija naše južne srpske pokrajine, šalju se naši vojnici u borbene trupe EU pod komandom upravo onih država koje su nas bombardovale 1999. godine. Takođe se uvode i sankcije državama koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Građani Srbije treba da znaju da je državno rukovodstvo Republike Srbije uvelo sankcije Siriji, Maliju, Kongu, Gvineije, Venecueli i, umesto da poništi odluku prethodnih vlasti o uvođenju sankciji Belorusiji, ono je podržalo novi paket mera i sankcija protiv ove naše savezničke države.

Mi smatramo da je ova politika duboko pogrešna, pogotovo kada se uzme u obzir da nas dovodi u konfrontaciju sa našim oprobanim saveznicima.

Naročito treba da podsetimo da upravo mi, naša država i narod koji su bili izloženi sankcijama, ekonomskoj i političkoj izolaciji, stav Srpske stranke Zavetnici je da sankcije ne mogu i ne smeju da budu politička i ekonomska praksa u 21. veku.

Ovim završavam, predsedavajući.

Pozivamo vas da uvrstite razmatranje ove rezolucije na dnevni red ove sednice, pošto bi ono pomoglo Srbiji da se odupre svim aktuelnim i budućim pritiscima kojima pokušavaju da od nas iznude uvođenje sankcija drugim međunarodno priznatim državama.

Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 28, nije glasalo – 152 od ukupno – 180.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Radmila Vasić, Milovan Jakovljević i Borko Puškić, na osnovu člana 92. Poslovnika predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o udžbenicima.
Da li narodni poslanik prof. dr Tamara Milenković Kerković želi reč? (Da.)
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Nakon više od osam meseci inicijativa Sprskog pokreta Dveri - Patriotski blok poslaničke grupe o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima je pred ovom Narodnom skupštinom i ja molim sve narodne poslanike da dobro razmisle o motivima da se ova tačka uvrsti u dnevni red.

Najpre, ovom inicijativom tražimo besplatne udžbenike za svu decu i za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mnogo je razloga za to i mnogo će nepravdi biti ispravljeno ukoliko donesemo pozitivnu odluku o ovoj inicijativi.

Najpre, u Srbiji ne sme biti dece prvog i drugog reda i ne mogu besplatne udžbenike imati deca iz Beograda i onih opština koje imaju sredstava da kupuju skupe udžbenike inostranih izdavača, već to pravo moraju da imaju sva deca i svi roditelji u Srbiji, a pogotovu deca i roditelji koji žive na demografski ispražnjenom jugu Srbije i ostalim siromašnim krajevima Srbije.

Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o udžbenicima mi tražimo da se oblast udžbenika izuzme iz profitne sfere tržišta udžbenika, koje danas vredi od 70 do 100 miliona evra, a koje je ova vlast, ali i prethodna, predala stranim firmama i kompanijama iz Nemačke, Slovenije, Hrvatske.

Verovali ili ne, Zavod za udžbenike, domaća institucija, danas drži 3% tržišta udžbenika. Da li bi u Hrvatskoj i Sloveniji bilo moguće da srpske firme kontrolišu 50% tržišta udžbenika? Da li bi u bilo kojoj zemlji na svetu, koja nije strana kolonija, udžbenike kojima se gradi nacionalni identitet, odnosno predmete kojima se gradi nacionalni identitet, poput srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije, mogli da kreiraju strani izdavači?

Čemu služi „Službeni glasnik“, Zavod za udžbenike u Srbiji, ako ne da bude izdavač udžbenika kojima se kreira svest i identitet ove nacije?

Čemu služi vlast koja milijarde evra subvencija i državne pomoći daje stranim privrednim društvima, a roditeljima osiromašene Srbije omogućava da 50 hiljada dinara izdvoje, u proseku, za dvoje dece za njihove udžbenike?

Zbog toga tražimo da udžbenike finansira država iz budžeta i da pravo na besplatne udžbenike imaju sva deca u Srbiji. U Srbiji ne smeju postojati deca prvog i drugog reda. Hvala najlepše.

Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 36, nije glasalo 144, od ukupno 180.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Marinika Tepić, Janko Veselninović, Borko Stefanović, Vladimir Obradović, Anna Oreg, Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o radu.

Reč želi predstavnik predlagača Željko Veselinović.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predsedniče, Zakon o radu je jedan od možda najvažnijih zakona koji postoje u jednoj državi. To je jedan sistemski zakon koji se odnosi na nekih preko dva miliona radnika, na svu decu koji će sutra biti radnici, ali delimično i na penzionere.

Prosto je nemoguće u tri minuta obrazložiti benefite Predloga Zakona o radu, koji smo mi predložili, ali probaću u nekoliko minuta da kažem neke najvažnije stvari.

Predlog koji je poslanička grupa Ujedinjeni i udruženih sindikata Srbije Sloga, uz pomoć Centra za dostojanstven rad uradili izgleda upravo ovako. Ima 374 člana, ima 262 strane. Njime je definisano više zakonskih rešenja. Znači, pored Zakona o radu, tu se nalazi i Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Zakon o agencijskom zapošljavanju, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o socijalno-ekonomskom savetu, Zakon o štrajku, Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i Zakon o evidencijama u oblasti rada.

Znači, ovaj Zakon o radu, naš predlog, sadrži još osam zakonskih rešenja. Na njemu je radilo 11 stručnjaka iz oblasti radnog prava. Radili su godinu i po dana. Ovaj zakon je usaglašen sa svim evropskim normama, sa evropskim radnim zakonodavstvom i sa međunarodnim konvencijama rada. Tako da, svako može da vidi da ovakav Zakon o radu postoji svuda u EU, da sve zemlje u EU koriste jedan moderan i evropski Zakon o radu i sa da se poslodavci tamo pridržavaju svih pravila.

Mi znamo da živimo u državi u kojoj je Zakon o radu donesen još 2005. godine, a njegovim izmenama iz 2014. godine radnici su još više obespravljeni. On je imao polovičan učinak. Govorilo se da će lakše otpuštanje dovesti do lakšeg zapošljavanja. Nažalost, on je imao takav uspeh da je došlo do mogućnosti lakšeg otpuštanja, ali nikako do mogućnosti lakšeg zapošljavanja.

Ovim putem bih želeo da apelujem na vas, na sve poslanike i opoziciju i vladajuće koalicije da prihvatimo ovaj predlog zakona, jer sa jednim modernim evropskim zakonom o radu koji će odgovarati i radnicima i poslodavcima, naša država može da krene napred. Naši radnici moraju biti zaštićeni, naši radnici moraju imati prava, kao što imaju njihove kolege na zapadu.

Isto tako, ne smemo dozvoliti da se dešavaju tragedije, kao što su se dešavale porodici Milivojević u Lučanima i nekim drugim ljudima, i to moramo zaustaviti, a možemo ga zaustaviti samo usvajanjem Zakona o radu. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 23, nije glasalo 156, od ukupno 179.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila predlog.
Narodni poslanici Miroslav Aleksić, Stefan Jovanović, Vladimir Gajić i Slavica Radovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa aferom „Jovanjica“.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, 15. novembra 2019. godine u Srbiji otkrivena je najveća plantaža marihuane u Evropi. Do dana današnjeg taj slučaj nije razrešen, nije utvrđena politička pozadina ko je i zašto štitio Predraga Koluviju i njegovu organizovanu kriminalnu grupu. Sve vreme delovi vlasti, pravosuđa i tajnih službi pokušavaju da uguše sve one koji razotkrivaju „Jovanjicu“, pa su tako i na udaru bili policajci Četvrtog odeljenja Milenković, Mitić i njegove druge kolege koji su razotkrili to imanje, umesto da oni budu nagrađeni, štitio se Predrag Koluvija i njegova organizovana kriminalna grupa i svi drugi koji su bili umešani u proizvodnju marihuane.

Moram da podsetim da je na tom imanju pronađeno 65.000 biljaka, 1,6 tone marihuane. Zato predlažemo da se donese odluka o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa aferom „Jovanjica“.

Dakle, taj anketni odbor treba da utvrdi da li je uzgoj marihuane bio državni projekat predviđen za prikupljanje novca u cilju finansiranja nelegalnih aktivnosti koje je sprovodila neka od bezbednosnih službi ili neko drugi u ime države i koje su to aktivnosti, da se utvrde kontakti Gašića, tadašnjeg šefa BIA i Predraga Koluvije, da se utvrdi uloga Milka Škera u aferi „Jovanjica“, koji je u trenutku hapšenja bio načelnik Centra BIA za grad Beograd, da se utvrdi sa kim je Predrag Koluvija u trenutku hapšenja komunicirao, da se utvrdi koji su razlozi što se u odbranu Predraga Koluvije 2. oktobra 2021. godine, tokom obraćanja građanima direktno iz Dubaija uključio Aleksandar Vučić, tvrdeći da Koluvija na poljoprivrednom gazdinstvu „Jovanjica“ imao manje od 1.000 kilograma marihuane.

Iz kojih razloga je BIA radila bezbednosnu proveru zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu „Jovanjica“ kada je u pitanju samo privatno gazdinstvo i ko

je ispred BIA dao taj nalog? Zašto optužnicom nije obuhvaćen i period od 14. maja 2016. godine, koji je evidentiran u zelenom rokovniku kada je počela proizvodnja ilegalnih supstanci? Koji je sadržaj pisma koje je jedan od optuženih u slučaju „Jovanjica“, Milan Kendija, policajac iz Uprave MUP-a napisao lično predsedniku Aleksandru Vučiću tri dana pre nego što je otkrivena „Jovanjica“?

Koje su informacije o aktivnostima kriminalne grupe Predraga Koluvije u Republici Severnoj Makedoniji, kojima raspolaže Tužilaštvo za organizovani kriminal i utvrđivanje identiteta korisnika Rosoman proizvodnje u okviru aplikacije i razgovor koji su koristili pripadnici ove kriminalne grupe angažovani na uzgajanju marihuane na tri lokacije u Severnoj Makedoniji?

Ako ne štitite Predraga Koluviju, ako vlast nema nikakvih dodirnih tačaka sa ovim projektom, pozivam vas da glasate za ovaj anketni odbor. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 39, protiv – jedan, nije glasalo 139, od ukupno 179.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Imamo još jedan predlog.
Narodni poslanik Radomir Lazović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa nezakonitim rušenjem objekata u Savamali 25. aprila 2016. godine.
Samo jedno pitanje. Ovaj predlog za dopunu je potpisao samo Radomir Lazović ili više vas? Meni piše ovako.
Obrazloženje u trajanju od tri minuta.
(Narodni poslanik Siniša Kovačević dobacuje.)
Ako može bez vikanja, gospodine Kovačeviću, pokušavam sa predlagačima ove dopune da se razumem. Nemojte da razgovarate sa mnom iz klupe, jer se ne tiče neposredno vas.
Ko potpiše predlog za dopunu dnevnog reda, može da obrazloži taj predlog u trajanju od tri minuta. Zato vas pitam da li je ovo dobro kako sam pročitao sada? Da li je samo Radomir Lazović potpisao predlog za dopunu dnevnog reda ili još neko od vas? U tom slučaju može bilo ko ko je potpisao dopunu da govori sada. Jel imate vi informaciju? Ako je samo Radomir Lazović, samo bi on sada mogao da iskoristi ova tri minuta.
(Narodni poslanik Biljana Đorđević dobacuje.)
Onda mogu samo da stavim na glasanje.
Stavlj am na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 38, protiv – dva, nije glasalo – 138 od ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije usvojila predlog.
Ako možemo da se čujemo, treba da nastavimo dalje da se izjašnjavamo po dnevnom redu.
Narodni poslanik Vladimir Orlić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1, čl. 170. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat "Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Bajina Bašta (RS) - Pljevlja (ME) - Višegrad (BiH)"), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte u kontekstu Centralno-evropskog Sporazuma o slobodnoj trgovini, sa Aneksom I, Aneksom II i Aneksom III, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave, Predlogu odluke o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu, i o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – 13, uzdržan – jedan, nije glasalo – 26, od ukupno 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim Narodnu skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – 15, nije glasalo – 25, od ukupno 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat "Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Bajina Bašta (RS) - Pljevlja (ME) - Višegrad (BiH)"), koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte u kontekstu Centralno-evropskog Sporazuma o slobodnoj trgovini, sa Aneksom I, Aneksom II i Aneksom III, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave, koji je podnela Vlada,
Predlog odluke o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu,
Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava,
Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu, koji je podnelo 11 narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija, Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, dr Mihajlo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Irena Vujović, ministar za zaštitu životne sredine, Jelena Tanasković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dubravka Đedović, ministar rudarstva i energetike, Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Branko Ružić, ministar prosvete, Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, Rade Basta, ministar privrede, prof. dr Tanja Miščević, ministar za evropske integracije, sa svojim saradnicima.
Budući da ovu sednicu počinjemo baš danas, iskoristiću i ovu priliku da čestitam Ramazanski Bajram svim građanima Republike Srbije koji ga obeležavaju i slave, a uz želje da praznične dane provedu u dobrom zdravlju, miru i slozi sa svojim porodicama, komšijama, prijateljima, svim ljudima koji ih okružuju.
U skladu sa tim, ukoliko poslaničke grupe budu saglasne, pozvao bih i da danas mi radimo efikasno, kako bi narodni poslanici koji žele da se pridruže praznicima, odnosno obeležavanju praznika, mogli to da učine večeras.
Hvala svima.
Molim poslaničke grupe koje to već nisu učinile da podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 157. stav 1, članu 170. stav 1, članu 192. stav 3. i shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama od 1. do 28. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Dakle, danas su nam predlagači svi prisutni članovi Vlade Srbije, kao i predstavnici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i narodni poslanik, potpredsednica Skupštine, Elvira Kovač.
Da li neko želi da se obrati sada?
Da li žele reč nadležni Odbori?
Dobro, dakle, prvo ovako. Ispred Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gosti, dame i gospodo, narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na sednici održanoj danas razmatrao brojne sporazume koji su na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Između ostalog, tu je Sporazum iz oblasti Ministarstva odbrane, ali i nekoliko sporazuma iz delokruga rada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dakle, imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji. Politika koju vodi Vlada Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti i to je nešto što treba naglasiti na svakom koraku, između ostalog bilo je reči o tome i na sednici Odbora, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama, iako je predmet zaključivanja sporazuma saradnje u oblasti odbrane, koja će prvenstveno uticati na saradnju u oblastima kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno obrazovanje, uveren sam da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja, uticati na razvoj celokupnih bilateralnih odnosa dveju država potpisnica.

Ono što želim da naglasim još jednom, to je da Republika Austrija kao i Srbija je vojno neutralna zemlja i nije članica NATO pakta.

Imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničenoj kontroli u drumskom, železničkom i vodenom saobraćaju. Imajući u vidu da u ovom slučaju nije u pitanju ceo Sporazum već izmene i dopune već postojećeg Sporazuma, opseg u kome se navedeni Sporazum menja odnosi se prevashodno na želju zemalja potpisnica da se omogući brz prelazak teretnog saobraćaja na graničnom prelazu Horgoš – Reske.

Imamo Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu i ono što je važno to je da neprestano radimo na jačanju uloge i značaja Republike Srbije u svetu, ali ono što je još značajnije da težimo unapređenju u saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju, naročito ako imamo u vidu politiku koju vodi Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, videćemo da je to politika koja nastoji da na jednom racionalnom, da kažem, i partnerski zasnovanom odnosu izgradi viziju otvorenog Balkana, što je nadam se želja svih nas, dakle kako nas iz vladajuće većine, tako i opozicije.

Ovaj Sporazum predstavlja na neki način osnovu za unapređenje regionalne, ekonomske saradnje, olakšavanjem putovanja kroz pojednostavljivanje administrativnih procedura za ulazak, tranzit, izlazak i kratkotrajni boravak lica koja poseduju lične karte zemalja zapadnog Balkana.

Ne treba takođe, zaboraviti da će doprineti i povećanoj, da kažem, investicionoj privlačnosti i konkurentnosti tržišta regiona, od čega će Republika Srbija imati značajnu korist.

Još je jedan Sporazum u pitanju, a to je Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave. Zaključivanjem ovog Sporazuma omogućavaju se brze i delotvorne procedure i identifikacije lica, bezbedan i uredan povratak lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove boravka ili nastanjena na teritoriji strana potpisnica, kao i olakšan tranzit svih lica.

Na taj način Republika Srbija pokazuje spremnost da stvori preduslove da svim licima koja nezakonito borave na teritoriji zemalja potpisnica pruži i u svoje zakonodavstvo inkorporiše standarde zaštite ljudskih prava i sloboda, pružajući preduslove da se navedenim licima po povratku u matičnu državu omogući reintegracija u društvo.

Ono što bih da kažem, dobra je prilika s obzirom da je sutra, biću malo ličan pa ću reći, veliki događaj, a to je prikaz vojne osposobljenosti, da kažem, na vojnom aerodromu Batajnica, želeo bih da iskoristim priliku da pozovem građane da se odazovu pozivu i da posete ovaj veličanstveni događaj, da na licu mesta se uvere u sposobnost Vojske Srbije uz sav sjaj, uz svu silu koja nam je na raspolaganju, da vide naše naoružanje, da vide našu opremu i da svi zajedno, dakle, na najbolji mogući način održimo jedan takav veličanstveni događaj.

Svakako, kada govorimo o odbrani, o Vojsci Srbije koja je svakim danom sve snažnija i snažnija, sve jača i jača, isključivo kao faktor odvraćanja, isključivo kao faktor mira i stabilnosti, sutrašnji dan na vojnom aerodromu Batajnica biće prilike da se uverimo u sve to. Zahvaljujem.