Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/99-23

1. dan rada

21.04.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:00

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta
  • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
  • Zakon o elektronskim komunikacijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu
  • Odluka o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Ba
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Dobro, ali ja to nisam mogao da znam, to što sada vi raspravljate, tu dok sedite jedni pored drugih, odnosno od kada je Aleksandar Jovanović prešao tamo, a ja to ne mogu da čujem naravno. Tako da smatram da sigurno nisam prekršio Poslovnik.

    Ne treba da se glasa za 109. Dobro.

    Parlić, da li treba da se glasa za 107.?

    (Ivana Palrić: Treba.)

    Reč ima Jelena Kalajdžić. Izvolite.

    Jelena Kalajdžić

    MORAMO - ZAJEDNO
    Zahvaljujem, predsedavajući.

    Poštovanje svima. Meni je žao sad što je ministarka izašla, jer moje obraćanje trenutno biće vezano za Predlog o izmeni i dopuni Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

    Kako smo malopre čuli, ono što je sada pričano u vezi poljoprivrede, imam utisak da nama, kada je poljoprivreda u pitanju, teče med i mleko i, kako je sada ovde objašnjeno, sad svi treba da se pokupimo, ja mislim, i da odemo na selo i da se bavimo poljoprivredom. Iskreno da vam kažem, situacija je mnogo drugačija od toga kako predstavljaju predstavnici ministarstva.

    Na samom početku treba da se postavi pitanje da li država uopšte želi da se ozbiljno bavi razvojem poljoprivrede i ruralnim razvojem u Srbiji? Ovo što se trenutno radi i ovaj zakon koji je danas u Skupštini o kom se priča, apsolutno predstavlja jednu kozmetiku i ja ne mogu da verujem da je nama u poljoprivredi najveći problem eAgrar i da je nama najveći problem krava dojilja.

    Ja smatram da u poljoprivredi ima mnogo, mnogo, mnogo problema o kojima treba da se diskutuje, a sada ću vam navesti neke od tih problema.

    Kada govorimo o ruralnom razvoju, prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima negde oko 4.700 sela, od toga u 200 sela apsolutno nema ljudi. Znači, to je naš ruralni razvoj, to su naša sela po Srbiji. Jedna četvrtina od ukupnog broja sela ima manje od 100 ljudi. Pedeset hiljada kuća u Srbiji je napušteno. U 86% sela opada natalitet, a čak u 173 škole ide samo jedan učenik. To je, dragi moji ljudi, poslanici, kolege, naš ruralni razvoj, to su naša sela.

    Danas sam čula od neke poslaničke grupe kako se dele kuće. Pa, ne treba da se dele kuće, treba da se obezbede uslovi na selima da ljudi dođu, da ljudi žele da žive u tim kućama. Zaista bih volela da vidim, da posetimo te neke ljude kojima su te kuće dodeljene, da vidimo da li ljudi i dalje tamo žive. Zaista želim da verujem da oni žive tamo, ali da li je situacija takva kakva jeste?

    Znači, trebamo obezbediti uslove ljudima da žele da se vrate na selo. Gde smo sada? Mi u većini sela nemamo domove zdravlja, nemamo pošte, nemamo apoteke. Znate, postoje neka mesta koja su čak između Beograd i Novog Sada. Postoji selo Čortanovci. Verovatno je neko čuo za to mesto. Tamo su komarci kao rode do Šekspirovog festivala, odnosno do polovine jula meseca, kada se održavaju Šekspirovi dani. Tada se vrši tretiranje zato što dolaze glumci i političari.

    Takođe, u istoj toj opštini Inđija postoji selo Krčedin, koje je prošle godine u julu mesecu, kada su bile temperature 40 stepeni, sedam dana ljudi nisu imali vodu. Nikakvu vodu. Nisu mogli da se okupaju. Ndisu mogli da okupaju decu, da ne pričam da nisu mogli da operu stvari, da nisu mogli da napoje stoku. E tako se vi borite za ruralni razvoj. Tako se borite za sela.

    Dalje, kada je poljoprivreda u pitanju, sada ću vam objasniti da tu situacija nije ništa bolja nego kada su u pitanju naša sela.

    Kada govorimo o javnom slušanju, moram da pohvalim javno slušanje. Odlično, ali trebalo je da bude javno slušanje mnogo ranije. Mi smo insistirali na javnom slušanju još prošle godine, kada su usledili problemi, kada su mlekari počeli da prosipaju mleko. Niko ništa. U avgustu, u septembru tražili smo da dođu ljudi da kažu šta imaju.

    Javno slušanje šest sati je trajalo. U tih šest sati jedan jedini pozitivan komentar nije bio kada je u pitanju poljoprivreda. Da li vam to nešto govori o situaciji u poljoprivredi ako za šest sati ne nađemo jednu pozitivnu stvar koja se odnosi n a poljoprivredu?

    Ja vama apsolutno ništa ne zameram, jer ste vi apsolutno novi. Da ste hteli da pokvarite situaciju u poljoprivredi, niste imali vremena. Ovo je situacija ovakva u prethodnih deset godina i to mora da se menja.

    Gde se nalazi naša poljoprivreda? Naša poljoprivreda je takva da nosioci poljoprivrednog gazdinstva prosečno imaju godina 63. Znači, to su jako stari ljudi. Iz tih podataka, nama se, gospodo, poljoprivreda gasi. Možete vi pričati šta hoćete, ali ovo su podaci i oni su takvi.

    Možemo sada pričati da li su tačni ili nisu tačni, ja sam to našla na zvaničnom sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

    Dalje, kada govorimo o tome koliko hektara ima, nama su usitnjeni posedi. Imamo do tri hektara, a pre nekoliko dana čujem neke predstavnike ministarstva koji govore da ko ima do tri hektara to neće biti rentabilno. Pa, ako neće biti rentabilno, znači 80% naših gazdinstava neće biti rentabilno.

    Kada govorimo o ulaganjima o poljoprivredu, u redu, imamo kao neko ulaganje. U prethodnih deset godina mi smo kao imali nešto, jer smo mi poboljšali. Nama je ekstenzivna poljoprivreda, nama su niski prinosi.

    Kada govorimo o stočarstvu, možete pričati šta hoćete, nama se stočarstvo gasi. Ljudima koji su se nekad bavili stočarstvo su prazne štale. Kaže, stočarstvo je dobrovoljna robija. Kaže – nisam više lud da imam krave, kada nemam ništa od njih.

    Ja ne znam o kakvoj snažnoj poljoprivredi se ovde često polemiše, ali ako mislite da je snažna, ja vas pozivam, ajte sa mnom da posetite mesta u koja ja idem. Ajte sa mnom u Ribare, ajte sa mnom u druge delove Mačve, u Mrđanovce, u zapadnu, u južnu, u centralnu Srbiju, da vidimo probleme tih ljudi. Ovo nije politika, ovo su činjenice, ljudi.

    Dalje, kada govorimo o mleku, nije problem mleka nastao od juče. Mi o problemu mleka govorimo od maja meseca. Prošle godine u maju mesecu poljoprivredni proizvođači su na novosadskom sajmu za poljoprivredu prosipali mleko. U istom tom momentu na istom tom sajmu najveća mlekara je dobijala nagradu za najbolje poslovanje.

    Dalje, što se tiče mleka, ovde imamo grafikon, zvanični podaci koliko se uvezlo mleko. To vam ništa nije govorilo. Znači, naši domaći proizvođači, naši proizvođači mleka prosipaju mleko, septembar. Mi smo uvezli duplo više mleka, nego u avgustu i julu. To vam ništa ne govori? U oktobru duplo više nego u septembru. Novembar isto tako, decembar. Prevlemani tek u februaru.

    Šest meseci je bilo potrebno da ustanovimo da imamo problem u mleku. Pozdravljam prelevmane, ali su trebali biti ranije. Šest meseci, od jula meseca, problemi sa mlekom. Prelevmani, sredinom februara. Pa, dajte, ljudi, malo… Ako imamo probleme poljoprivrednika, hajde da ih slušamo. Hajde da vidimo šta ćemo sa tim.

    Dalje, kada govorimo o snažnoj poljoprivredi, o izvozu, evo, ja ću da kažem o uvozu. Uvozimo crni luk. Sto devedeset dinara je crni luk na pijacama. Ja ne znam da li neko od vas ide na pijacu? Ja idem na pijacu i 190 je crni luk. Uvozimo beli luk, uvozimo pasulj, uvozimo krompir, uvozimo ćurke iz Danske, uvozimo mleko iz Poljske. Pa, da li je Srbija spala na to da uvozimo hranu? Srbija, koja je izvoznik hrane, koja ima ogroman potencijal, mi uvozimo. Ljudi, dajte malo da se uozbiljimo svi zajedno ovde i ako hoćemo da pokušamo da pomognemo tim ljudima.

    Dalje, puni silosi žitarica, pune hladnjače malina. Kada god nešto kažemo, e pa to je tržište. Hajde da vidimo da li možemo da otvorimo neko novo tržište. Ne znam da li vi znati koliko je teško ubrati jedan kilogram malina na temperaturi od 40 stepeni? Ja znam, ja ih imam.

    Kada je u pitanju cena, ko je rekao da treba malina da bude 600 dinara prošle godine? Jel bivši ministar pominjao i govorio kolika će biti cena maline? A sad kad je problem, njega nigde nema. Mi ćemo uništiti malinu. Ljudi, to je naše crveno zlato, kako smo ga zvali. Mi nećemo imati maline. Evo, krče se malinjaci po zapadnoj Srbiji.

    Niste vi krivi, ja vas uopšte ne krivim, kriva je čitava situacija u prethodnim godinama. Kad je malina u pitanju, u prethodnoj godini.

    Podsticaji po hektaru. Mi smatramo da treba da budu veći podsticaji po hektaru. Mi imamo najmanje podsticaje po hektaru u Evropi. Bosna ima veće podsticaje nego mi!

    Moramo prepakovati taj budžet da bude bolji po ljude.

    Gorivo. Ja sam pisala za subvencionisano gorivo, pisala sam, mislim, ministarka, i vama, pisala sam Vladi, pisala sam ministru Momiroviću, da pitam kako može da bude subvencionisano gorivo 179 dinara nezavisno od cene koja je u stvari na pumpama? Znači, 179 dinara je, bez obzira da li je na pumpi 182 ili je 220. Ljudi, dajte malo razuma, to se tako ne radi. Hajde da kažemo – manje za 30%. Ili, kako je naša stranka predložila – bez akciza i bez PDV ove godine. Šta je problem da ljudima obezbedimo gorivo da mogu da poseju svoje njive? Nije rentabilno? Hoćemo da pričamo o tome šta je rentabilno? Možemo i o tome da pričamo, šta je rentabilno a šta nije rentabilno.

    Dajte da malo pomognemo. Bila je sušna godina, navodnjavanje 3%. U Srbiji navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta 3%! To je najmanje u Evropi. I mi govorimo o intenzivnoj poljoprivredi! Dajte da pomognemo malo tim ljudima, dajte neke širine.

    Kad se govori o merama, da imamo 30 i nešto mera, imamo podsticaje za šećernu repu. Pazite ovo sad, podsticaji po hektaru su inače 6.000 dinara plus 3.000 za gorivo. Za šećernu repu 35 hiljada. Ovamo podsticaji za biljnu proizvodnju, znači, ako nije šećerna repa, onda je maksimum do 20 hektara, a ako je šećerna repa, do 500. Pa, ko je proizvodi tu šećernu repu na 500 hektara? Molim vas, ko proizvodi šećernu repu za maksimalno do 500 hektara? Meni je to malo sumnjivo. Molim vas, ako možete da mi objasnite zašto za šećernu repu do 500 hektara, a za ostalu biljnu proizvodnju 6.000 plus 3.000 do 20 hektara? O čemu se tu radi?

    Pomoć poljoprivrednicima. Imamo sad novu meru – ko uloži od 100 hiljada evra do milion, vraća mu se 50%. Sećate se da sam na početku rekla da su naši poljoprivrednici 63-64 godine, do tri hektara, pa ko ima para, evo, bilo ko od vas ili od tih poljoprivrednika, koji su to poljoprivrednici koji imaju da ulože milion? Ko ima da uloži milion, jel treba da mu se vrati 500 hiljada evra? Jel takve mi treba da subvencionišemo? Dajte malo razuma.

    Isto je bila mera za mlade. Pozdravljam, odlična mera, da vratimo mlade. U pokrajini se vraća 90%, u Republici se vraća 75%. Međutim, pogledajte Pravilnik, ja sam pisala, ja mislim i Pokrajini, kaže – uslov da konkuriše je neko ko nema poljoprivredno gazdinstvo ili ima od 1. aprila 2023. godine. Zašto diskriminišete ljude koji imaju, na primer, poljoprivredno gazdinstvo od prošle godine a koji nemaju, znači, taj uslov treba da bude da imaju pravo svi mladi ljudi do 40 godina koji do sada nisu ostvarili nikakva prava na podsticaje.

    Da vam objasnim na plastičnom primeru, kako bi vama bilo jasnije. To je kao da kažete da ima prava da se zaposli neko ko je na birou od aprila, a onaj ko je od marta, on ne može, ne ispunjava uslove. Onaj od aprila može, on može da dobije podsticaje, ovaj ne može. E, to je naša poljoprivreda.

    Na kraju, da se osvrnem na taj famozni E-agrar. Kada su bile e-konsultacije, ja sam pričala o E-agraru i mislim da sam tamo imala nekih sugestija, neke primedbe, ali ništa to nije usvojeno.

    Međutim, ono što ste usvojili i za šta želim da vam kažem – svaka čast, jeste ograničenje, odnosno premija za mleko, gde sam rekla da treba da se ukine, ja mislim da je stav 3, gde je 3.000 litara, i to ste ispunili. Isto tako sam predložila da treba da bude prelazni period od godinu dana. Zašto? Zato što E-agrar, jednostavno, nekim ljudima je potrebno više, imamo ogromne redove. Evo, na primer, za podsticaje po hektaru, ja sam čula tamo u mom mestu da je čovek tri dana išao zbog iste stvari. Znači, tri dana su mu propala u redovima da bi prijavio podsticaje. U redu, sve su to noviteti, to je potrebno, ali treba da postoji prelazni period.

    Na kraju, nama su potrebne hitne mere i sistemske mere. Sistemske mere su nam u ovom momentu čak i potrebnije. Mi nudimo sistemske mere. Mi smatramo da podsticaji mogu biti 200 evra i 300 evra po hektaru, kako bismo omogućili ljudima da mogu da rade svoj posao. Treba preispitati te mere, te 32 mere, koje su te mere, koje treba ukinuti i da pare idu na pravu stranu. Hvala.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe.
    Pre nego što dam mogućnost ministarki da odgovori, ispravićemo jednu nepravdu. Zaboravljeno je da je zaista spomenuta poslanička grupa SPS-a, stoga pravo na repliku ima predsednica poslaničke grupe, potpredsednica Skupštine, Snežana Paunović. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Snežana Paunović

    IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
    Hvala, potpredsednice.

    Nije spomenuta, optužena je.

    Sad ja repliciram, izvinjavam se najpre ministarki Tanasković, jer sad upadam sa temom koja je davno prošla i za one koji su je delegirali, optužujući SPS da daje dozvole.

    Ja ne poznajem gospodina Nikolu Petrovića, ali znam jedno. I u vreme kada smo koalicioni partner SNS i u vreme kada smo bili koalicioni partner nekim drugim strankama i političkim partijama, sve dozvole koje su izdavali ministri iz SPS dodeljene su isključivo po zakonu i po propisanim pravilima.

    To da li ćemo danas, poput mog dragog kolege Aleksića, koji sad više nije ni u sali, pa moja replika gubi smisao, da izađemo i da kažemo da ministarka tačno treba da se obrati socijalistima ili ćemo da tumačimo ko je kada, kako, zašto dobijao dozvole. Ja ponovo kažem i odgovorno tvrdim u ime svih ministara na koje je neko aludirao, bez razlike u kom vremenu su vršili funkciju ministra, i u kom sastavu Vlade, koja zavisi od volje građana, i aktuelni saziv i sastav Vlada posledica je volje građana Srbije. To što nekome to teško pada, ja to mogu da razumem. Ja mogu da razumem i političku borbu, ali ne mogu da razumem besmislice i konačno, ne mogu da razumem da dva puta pre nego ja dobijem pravo na repliku, imam slušanje povrede Poslovnika, koji je, pri tom, zloupotrebljen.

    Dakle, ja razumem i ni sama nisam do kraja čula za šta smo optuženi, jer sam sedela na mestu potpredsednice, od te silne galame koja se dešava u sali. Čak tvrdim da nije bilo zle namere predsednika Orlića. Ali, pokušavam da objasnim koliko u ovoj sali napravimo sami sebi cirkus, pa razmišljam da li sa pozicije šefice poslaničkog kluba SPS da izađem iz sale i da pustim da kad god shvatimo da postoji neki problem, glat kažemo da je to zbog socijalista i da ne pustimo socijaliste da nam tu temu odgovore. Hvala.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Sada će na prethodnu diskusiju odgovoriti ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
    Izvolite.

    Jelena Tanasković

    | Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Hvala najlepše.
    Propustila sam verovatno par prvih rečenica, koliko mi kolege kažu da je poslanica rekla. Da li država želi da se bavi poljoprivredom i ruralnim razvojem? Godine 2022. devet milijardi kroz subvencije nacionalnog budžeta samo uplaćeno je za mere ruralnog razvoja. Da li se država bavi? Ja bih rekla - da, 18 mera podsticaja ispaćeno u 2022. godini samo za mere ruralnog razvoja.
    Kažete - najmanje dajemo u regionu i u celoj Evropi po hektaru, a zašto gledamo samo po hektaru. Kažete - uvozimo krompir, uvozimo crni luk, uvozimo, šta ste sve nabrojali da uvozimo, pa da, uvozimo, ali država daje za primarnu biljnu proizvodnju svakom gazdinstvu koje želi da se bavi kompletna sredstva za investiciju, ulaganje u plastenike, u mehanizaciju, u setveni materijal, u sve što neko treba da uzme da bi mogao da otpočne tu proizvodnju. Da li ljudi žele, pa očigledno ne žele. Znači, da li ih stimulišemo? Stimulišemo ih. Sami ste rekli - bila je mera za mlade poljoprivrednike, nju ste podržali. To je bio takođe impuls države ne bi li povukla mlade nazad u selo.
    Ja ne znam gde vi idete, ali ja moram nešto da vam kažem. Ja sam šest meseci na ovoj poziciji i minimum tri dana u nedelji sam po Srbiji i na poljoprivrednim gazdinstvima. Ima onih koji su zadovoljni mnogo, ima onih koji kažu može da se živi, ima onih koji kažu bilo je mnogo gore sada je bolje. Sada, kako da vam kažem, to su različita gazdinstva, različite su i poljoprivredne kulture, različit je i način vođenja gazdinstva, kao što, mislim, na kraju krajeva, i svi mi vodimo različito i svoje kuće, a i na kraju i preduzeća.
    Da li je ovo trenutak da svi treba da idemo u poljoprivredu? Ja bih rekla da. Što se mene tiče, ako mene pitate za konsultaciju, kao nekog ko je sada trenutno u poljoprivredi, ali se bavi finansijama, ja bih vam rekla da, sada je pravi trenutak da uložite sredstva u poljoprivredu. Zašto? Znači, država vam daje 170.000 dinara, ukoliko hoćete npr. da se bavite mlečnim govedarstvom, daje vam 170.000 dinara, da kupite steonu junicu, njena cena se trenutno kreće između 2.500 i 3.000 evra. Znači, više od polovine vam daje, što će reći za plaćenih pet junica vi možete da dobijete deset, jel tako? Ako već imate neki broj krava, a možete da ostavite žensko tele dve godine vam plaća po 25.000 dinara, tako reći država vam finansira odgoj tog teleta do trenutka dok ono ne počne da vam daje neki prihod, jel tako?
    Znači, država vam daje po hektaru, država vam daje ukoliko hoćete da investirate, država vam je otvorila fondove poput IPARD-a, poput Svetske banke, konkurentne poljoprivrede. Da li znate, neko je rekao danas od poslanika da su traktori stari trideset godina, ali moram nešto da vam kažem, svaki treći traktor u Srbiji je kupljen preko mere Svetske banke koju finansira ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije? Jel znate da je preko 2.000 tih ugovora potpisano? Jel znate koliko se mehanizacije u Srbiji obnovilo kroz te projekte.
    Slažem se samo u jednom sa vama, što čak mislim da danas niste ni pomenuli, a to je da možda nije bila dovoljna edukacija naših poljoprivrednika, možda ima nismo približavali dovoljno kakve sve mogućnosti finansiranja imaju.
    Vidite taj famozni, kako vi kažete, e-Agrar, pa baš tome služi. Neko je tri dana izgubio da se registruje. Ok, prvi put se registruje, pa je normalno da će da izgubi neko vreme, ali ne možete da mi kažete da mu je teže da se registruje od kuće, nego što je bilo kada je trčao, vadio papire i išao, svejedno ponovo gubio vreme, ako se to zove gubitak vremena, da bi ostvario neku subvenciju.
    Ja zaista ne mogu ni da se složim sa tim da je ovaj zakon kozmetički. Hajmo da vidimo šta smo sve u ovom zakonu uradili. Prvo smo definisali da regioni koji su ugroženiji po bilo kom osnovu poljoprivrednom mogu biti više finansirani po svakoj meri subvencija iz budžeta nacionalnog, nego regioni koji su regularni. Znači, otvorili smo mogućnost da tamo gde vidimo da treba dodatno da se investira možemo to zakonski da uradimo.
    Šta smo dalje uradili? Svaku meru direktnih plaćanja koja je bila zamrznuta na određenu cenu mi smo preveli na minimum i otvorili mogućnost da, ukoliko nam sredstva u budžetu dozvoljavaju, uvek možemo, sa idejom da ćemo, i dati više. bilo bi jako neozbiljno da mi sada kažemo - dajte maksimalne iznose. Prvo, ono što su maksimalni iznosi u ovoj godini, ne znači da će biti za budžet Republike Srbije maksimalni iznos u sledećoj. Zašto mislite da sledeće godine ta subvencija, ukoliko bude bilo potrebe za njom, primera radi za mleko, ne može da ode i na 20 dinara? Zašto bi sada rekli da je 15 dinara subvencija za mleko? Mi smo rekli sa sedam na 10, i to 10 minimalno. Već ove godine dajemo 15.
    Dalje, kažete ništa nismo uradili, ok, ispravili ste se posle, da smo ukinuli donju i gornju granicu što se tiče predaje mleka. Zaboravili ste samo da kažete da smo ukinuli donju granicu kada su u pitanju grla i finansiranje grla. Do sada je moglo da bude minimum tri krave koje su se finansirale, a sada više nemate minimum. Znači, ko god ima kravu može da je finansira.
    Inače, i vi znate da se uglavnom finansiraju kvalitetna priplodna grla. Mi finansiramo i jedna i druga. Krave dojilje, takođe, povela se polemika da li smo ih sklonili itd. Ne, nismo ništa sklonili samo smo pripojili žensko tele.
    Sa druge strane, podsticaji za biljnu proizvodnju. Sada su 9.000 dinara. Gorivo je po povlašćenoj ceni 179 dinara po litru. Moram da vam iznesem jedan podatak koji treba svi da znamo i treba da znaju građani Srbije. U januaru mesecu 2022. godine na poljoprivrednu karticu kupljeno je dva miliona 412 hiljada litara goriva, dok je u 2023. godini po toj subvencionisanoj ceni kupljeno sedam miliona 130 hiljada litara goriva. Sada vam pitam - da li proizvodnja poljoprivredna pada, da li smo mi to zloupotrebljavali, šta smo mi uradili, otkud sa dva na sedam miliona? U februaru 2022. godine četiri miliona 389 hiljada litara goriva kupljeno na karticu, a u februaru 2023. godine sedam miliona i 600.
    Zamislite kada bi mi sada rekli - nema akcize i poreza, pošto vi to, vidim, jako olako predlažete bez prihodne strane budžeta, pa se tačno pitam - kako biste sa jedne strane ukinuli prihod, a sa druge strane biste povećali davanja? Ja ne vidim od čega se to radi, ali možda vi kao poljoprivrednik to bolje vidite, ne znam.
    Imamo sledeću situaciju u, kako kažete, kozmetičkom zakonu. Do sada je bio jako veliki problem, neretko se dešavalo da se desi smrtni slučaj nosioca poljoprivrednog gazdinstva. Otvorili smo mogućnost da svi članovi poljoprivrednog gazdinstva u roku od 30 dana mogu da se obrate upravi i da preuzmu to gazdinstvo. Mi smo svim našim poljoprivrednicima otvorili vrata poljoprivrednih stručnih službi kada je u pitanju e-Agrar. Takođe smo otvorili vrata i jedinica lokalne samouprave. Šaljemo na teren omladinu, decu iz poljoprivrednih srednjih škola koje pomažu, idu na gazdinstva i pomažu našim starijim poljoprivrednicima da bi ovaj prvi nalet, što se tiče e-Agrara i registracije što lakše podneli.
    Ja zaista ne razumem zašto i kakva je tačno razlika dati godinu dana da se poljoprivrednik prijavi na nešto što se radi elektronski kada je posao i ceo teret tog kratkog roka upravo na upravi i administraciji koja sve to treba da sprovede, a sa druge strane kažemo - sistemski treba hitno nešto da se uradi. Slažem se, ali mi kad sistemski radimo, vi kažete - dajte prostora. Šta smo dobili time ako imamo ponovo neke gomile papira i nemamo na jednom mestu šta je to što su davanja u poljoprivredi, kome smo dali, pod kojim uslovima smo dali, ko obrađuje te parcele, ko je uzeo subvenciju - vlasnik parcele ili onaj ko je obrađuje, da li se plaća zakup i porez na zakup itd?
    Znači, mi nemamo danas te podatke. Mi nemamo ni tačne podatke o broju životinja. Vi vrlo dobro znate kako ti registri izgledaju. Ja vas sada pitam - zar nije interes svih poljoprivrednika, da bi sredstva iz budžeta završila kod njih upravo, da bi oni dobili više… Ja nemam ništa protiv i iskreno se nadam da već na kraju ove godine mi možemo ponovo dobiti javni poziv po hektaru, ukoliko ostane sredstava u budžetu i još jedan krug napravimo sa davanjima, kao što smo u 2022. godini dali, ako se ne varam, u novembru mesecu još hiljadu dinara regres za gorivo.
    Znači, budžet je namenjen poljoprivrednicima koji je u Ministarstvu poljoprivrede i nikom drugom. Tako da, hajte samo da pričamo, kažete – ovo su činjenične stvari, ljudi, ovo nije politika. Pa, ne, to je politika, pošto potpuno imate samo jedan ugao posmatranja i uopšte ne pričate realno. Ja vas slušam iz odbora u odbor. Sa javnog slušanja, kažete – šest sati je bilo negacije. A znate zbog čega? Zato što je takav izbor napravljen. To je napravljeno zbog takvog cirkusa, ali nema veze. Svi ti poljoprivrednici koji su došli na javno slušanje su poljoprivrednici s kojima sam se ja u proseku za ovih šest meseci videla minimum tri do pet puta. Postoje dva čoveka sa Zlatibora koja su rekla da nisu uspeli da dođu do mene i izvinula sam im se i koliko znam oni su već danas primljeni.
    Ali, uopšte, mislim, neću ni da kažem ništa loše. Hoću da kažem da oni imaju probleme, da su se oni žalili na pad cene mleka, da tu je činjenično stanje, ali ajmo da pogledamo koja je cena mleka bila prošle godine u ovo vreme - 35 dinara po litri i bilo je 10 dinara subvencija. Pa, sada vi meni recite, ako je to bilo tako, a to je lako proverljiva stvar, da li oni danas imaju lošije stanje ili imaju bolje sve i sa ovim prosečnim padom?
    Kažete da je prosečna godina starosti poljoprivrednika 63, neko je rekao sa ove strane 51 malopre. Dogovorite se koju statistiku koristite. Pri tome se slažem da nam je starosna struktura na gornjoj granici, na gornjoj strani. Nismo mladi kao poljoprivrednici i slažemo se sa tim i sama činjenica da smo objavili konkurs za mlade poljoprivrednike, govori u prilog tome da je država svesna toga da joj je poljoprivreda stara i da moramo da je obnavljamo i da moramo mlade da vraćamo na selo.
    Ja se potpuno s vama slažem u tome, ali vi dajete subvenciju, vi pozivate, vi nudite, vi otvarate vrata, država daje zemlju, svaki stočar može da dobije u zakup zemlju zato što se bavi stočarstvom po povlašćenoj ceni da je obrađuje. Znači, gde god vidimo prostora, gde god vidimo da ima interesovanja za neku kulturu mi smo je podržali.
    Dajte bilo koji konstruktivan predlog, ali uz dužno poštovanje, znači, pogledajte organsku proizvodnju, ona je porasla 300 puta u tri godine. Pogledajte vinare, pogledajte vinogradarstvo. Koliko je ono poraslo od 2016. godine do danas? Mislim, o čemu pričamo? Slažem se i povrtari, ali ovde je bilo uvozimo beli luk, uvozimo crni luk, pa uvozimo ono što nedostaje na tržištu, jer mi nećemo time da se bavimo, a ne zato što država ne prepoznaje da to njoj treba. I te kako prepoznajemo.
    I te kako ako pričamo o uvozu, mogu samo u jednom delu sa vama da se složim. Činjenica je da je ušlo mleko u većim količinama, ali u trenutku kada je odobren uvoz mleka, bio je ozbiljan poremećaj na tržištu u smislu nedostatka mleka. Setite se avgusta prošle godine kada je odjedanput nestalo mleko na tržištu, jer je povučeno na evropsko tržište, jer je tamo koštalo više nego što je kod nas. Država u tom trenutku, da ne bi građani bili bez mleka, je dozvolila uvoz. To je tržišna ekonomija. Niko nije mogao da sluti u tom trenutku da će nakon tri meseca potpuno situacija da se okrene, da će tako i viškovi da budu, da nećemo imati gde sa našim mlekom. To niko nije mogao da sluti.
    Znači, to se desilo od decembra, odnosno od januara meseca su mlekare počele da najavljuju našim primarnim proizvođačima da će im obarati cene. Prvi put kada sam čula, kada je došlo više od tri udruženja i u razgovorima rekli - imamo najavu, ovo može da bude problem; mi smo krenuli da pričamo o prelemanima sa EU i sa Briselom.
    Nisu to stvari koje se donose preko noći. Verujte mi, ako naročito hoćete ozbiljno da se bavite politikom i ako hoćete ozbiljno da vodite svoju zemlju da je ne dovedete u problem da upravo vam zaustave izvoz maline i ostalog što je vama jako bitno.
    Morate da vodite računa, ne možete tek tako da donesete neku odluku, ali zaista dva meseca za donošenje tako krupne odluke, složićete se da nije neki dugačak period a nije istina da je krenuo sunovrat sa mlekom od avgusta. U avgustu ga nije bilo i tada je cena u otkupu bila 80 i 90 dinara.
    To sve može da se proveri, sve to možete da pričate sa poljoprivrednim proizvođačima i ja isto sa njima pričam i ja sam ove informacije od njih dobila, nisam ih sama izmislila.
    Tako da, molim vas, hajmo samo da pričamo konkretno. Ja se slažem da poremećaji postoje, ali ne mogu zaista da vam dozvolim da kažete da država ne radi ništa, država kozmetički uređuje zakone. Pošto sve što je u ovom zakonu danas kao predlog vama dato i sve izmene koje su urađene su išle u pravcu poboljšanja položaja primarnog poljoprivrednog proizvođača. Hvala.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Pretpostavljam da Jelena Kalajdžić želi pravo na repliku, dva minuta. Izvolite.

    Jelena Kalajdžić

    MORAMO - ZAJEDNO
    Hvala, predsedavajuća.

    Jako mi je malo dva minuta da bih mogla da odgovorim na sve ovo, pa nećemo ništa, u pravu ste. Znate šta? Ja sam mislila da postoji neka šansa da se nešto menja i da bude bolje i mislila sam da hoćete da sagledate sve uglove kako je poljoprivrednicima, kako je i vama u Ministarstvu, kako je i vama u stručnim službama, da čujemo struku, ali izgleda da vi to ne želite.

    Mislim, vi ako govorite da ja iz odbora u odbor nešto pričam, a vama nešto nije jasno, ja stvarno ne znam kako tu da vam pomognem. Ja sam rada da pomognem ako ikako mogu da poljoprivrednicima bude bolje.

    Sa druge strane, vi govorite da javno slušanje je bilo to ko je došao. Da li treba da pričamo o tome da su bili neki ljudi pozvani koji inače ne bi trebali da budu tamo ili su, to mi nije jasno šta ste time hteli da kažete?

    Onda kažete da problem postoji i da država daje, ali neće da se bave ljudi poljoprivredom. Šta, sad ne valja narod? Da li ne valjaju ljudi što neće da se bave poljoprivredom? Možda vi dajete, ja ne kažem, ali vi ne znate koliko su imputi, vi ne znate koliko su sredstva za zaštitu bilja, vi ne znate koliko su semena. Bilo šta da se proizvede, naš poljoprivrednik u većini slučajeva je na nuli, u najboljem slučaju pozitivna nula.

    Koliko dajete? Ja sa vama ne mogu više da se raspravljam, ali ja vama kažem da je loše, jer da je dobro poljoprivreda bi bila bolja, ali nije, to su činjenice i to i vi znate. Tako da, to je to.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Reč ima ministarka Tanasković. Izvolite.

    Jelena Tanasković

    | Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Izvinjavam se, ali stvarno moram još jednom, moram da vas razočaram, ali i te kako znam koliko koštaju imputi. Bila bih jako neozbiljna da sedim na ovom mestu, a da nisam prošla od troškovne strane i rashodne strane, tako da grešite.
    Nisam rekla da vas ne razumem, rekla sam da nisam čula ni jedan konstruktivan predlog od vas na svim odborima, a da naprotiv non-stop kritikujete da ništa ne valja. Moram da vam kažem da je to politika koju kažete da nije, nego je realno stanje.
    Da li subvencije mogu da budu veće? Naravno da mogu, ali hajde da budemo realni? Pričate o Evropi i pričate o evropskoj prihodnoj strani i podeli subvencija sa druge strane, a mi pričamo o budžetu Republike Srbije koji ulaže i u izgradnju, koji ulaže i u podizanje plata i penzija i u zdravstvo i u kulturu i u obrazovanje itd. i u poljoprivredu. Da li treba da bude bolje? Pa da, slažem se i ja sa vama i boriću se da bude bolje i boriću se da taj budžet bude i ove godine veći ukoliko bude prilike za to i sledeće naravno da bude veći.
    Tako da, nemamo dileme oko toga da li imamo gde da uložimo, ali ja ni jednog trenutka, izvinite, vi ste rekli da je narod loš. Ja nisam rekla. Ja sam rekla da nije hteo narod da se bavi poljoprivredom, bez obzira na to što je država nudila subvencije.
    Evo sada ponovo kažem, ko god želi, ima priliku, ja ću lično da mu pomognem da napravi finansijsku konstrukciju da sa minimalnim ulaganjem dođe do toga da ima svoj proizvodni ciklus. Nemam nikakav problem, hoću svakome ko je došao u Ministarstvo, ja sam to rekla, to je moja uloga, to je moj zadatak, to je moj radni dan na kraju-krajeva.
    Tako da, ne bih ja bila tako negativna na vašem mestu. Prosto, možda trebate samo stvari da pogledate sa neke druge strane.