Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas bih postavio možda jedno neobično pitanje pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u svom pitanju baviću se problemom očuvanja ljudskih života u saobraćaju.
U neprekidnoj težnji da sačuvamo ljudske živote, kao najveće vrednosti i nenadoknadive resurse, država, sva ministarstva, Vlada i svi mi se trudimo da što bolje učinimo za svoj prostor, ali složićemo se da uvek postoji još nešto što može da se uradi.
Konkretno, u pitanju su saobraćajni udesi u kojima stradaju biciklisti. Svedoci smo da je, nažalost, sve više saobraćajnih udesa sa smrtnim ishodima biciklista kao učesnicima po saobraćaju. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, biciklisti imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima u motornim vozilima.
S druge strane, u zadnjih petnaest godina broj biciklista u Srbiji se povećao za oko 500 puta, jer je bicikl dostupan, pristupačan, ekonomično je sredstvo za prevoz, koje ne traži veliki prostor za parkiranje i, ono što je važno, predstavlja pravi ekološki izbor. Politika Zelene agende promoviše upravo one vidove saobraćaja koji najmanje zagađuju životnu sredinu.
Ono što naročito ugrožava kapacitet biciklističkog saobraćaja jeste nedostatak biciklističkih staza kako u naseljima, tako i između mesta. Jedan od pozitivnih primera je grad Novi Sad, koji ima oko trista kilometara biciklističkih staza i obezbeđuje određene subvencije za nabavku istih. Svakako podržavam i ono što je ministar Vesić radio u Beogradu, kada je u pitanju promocija biciklizma i povećanje broja obeleženih biciklističkih staza. U Mađarskoj je, nakon maksimalnog razvoja biciklističke infrastrukture, za 45% smanjen broj smrtnih slučajeva u biciklističkom saobraćaju.
Rešavanje ovog problema verovatno zahteva i odgovarajuće promene u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, pre svega zbog bezbednosti svih učesnika. Istovremeno nedostaje i kontinuirana obuka najmlađe populacije našeg stanovništva, koji se kao takvi prvi put pojavljuju kao učesnici u saobraćaju. Ta obuka bi trebalo da se planira u osnovnim školama. Pozitivan primer za to je Holandija, koja počinje obuku od prvog razreda osnovne škole.
Dolazim iz opštine Kovin, gde je samo u prošloj godini stradalo pet biciklista na lokalnim putevima i nasipima. Kada je cela Republika u pitanju, prema evidenciji Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od 2016. do 2018. godine, poginuo je 141 biciklista, što je fatalan podatak.
Kako bi nadalje izbegli ovakve posledice u saobraćaju, u kojima ginu ljudi, želeo bih da postavim pitanje pre svega ministru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Da li ste planirali izmene zakona kojima bi se regulisale obaveze izgradnje biciklističke infrastrukture? Biciklističkih staza bi trebalo da bude što više, gde god je to moguće da se izvedu. Ministarstvo obrazovanju, da li bi kroz program „Šta znaš o saobraćaju?“ u osnovnim školama mogla biti uvedena obaveza obuke dece u biciklističkom saobraćaju? Ministarstvu zaštite životne sredine, da li se mogu obezbediti određene subvencije za nabavku bicikala, kako bi se stimulisao i popularisao ekonomičan i potpuno neškodljiv za okolinu biciklistički saobraćaj?
Smatram da bi ovo trebalo da bude jedna opštedruštvena akcija koju bi trebalo da podrže i ostala ministarstva, pogotovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što sam već i rekao, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali pored toga i Ministarstvo sporta, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo turizma i sporta.
Mi kao poslanici iz grupe „Ivica Dačić – SPS“ spremni smo da pomognemo gospodinu ministru Vesiću iz resornog ministarstva, a i svim ostalim ministarstvima gde god je to moguće. Hvala lepo.
