Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede, vezano za podsticaje po hektaru koji su opredeljeni za ovu 2023. godinu u iznosu od 6.000 dinara, i mislim da bi ovo moglo poštenije da se rasporedi, a ne ovako linearno, već u zavisnosti od toga čime se bavimo, da li se bavimo proizvodnjom malina, stakleničkom, plasteničkom proizvodnjom, proizvodnjom pšenice itd. Nije isto da li se proizvodi na 1.800 metara nadmorske visine ili na 200 metara, da li u uslovima otežanog privrednog razvoja, da li je biljna struktura ova ili ona. Klasa zemljišta je takođe ono što treba da opredeli visinu subvencija, odnosno podsticaja po hektaru.
Takođe, imam pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, a koje se odnosi na osiguranje useva. Subvencije od 70% su smanjene na 30%, odnosno 40% u upravnim okruzima, kao što su Moravički, Kolubarski, Zlatiborski, Podunavski, Šumadijski, a ja bih dodao i Mačvanski. Da li će se nekim podzakonskim aktom ovo regulisati ili će ostati ovo kako je zakonom definisano, odnosno izmenom zakona?
Takođe, želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede – kada će se raditi na dodatnoj automatizaciji protivgradnih stanica i kada će ti protivgradni strelci imati neku pristojnu prinadležnost, a ne za četiri, 4.500 dinara ići na lansirne rampe i u toku noći se maltretirati, po kiši, nevremenu, štititi naše nebo koje je ugroženo uglavnom u ovim navedenim okruzima.
Postavljam pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, odnosno infrastrukturu, kada će se pored izgradnje beogradskog metroa, pri čemu finansiramo svi mi građani Republike Srbije i poreski obveznici u iznosu od 4,6 milijardi taj famozni metro, kada ćemo mi iz unutrašnjosti moći da napravimo neke kapitalne investicije koje će biti rasitnjene, odnosno biće raspoređene širom Srbije?
Ja dajem jedan doprinos svemu tome, pa predlažem da u 100 opština u Republici Srbiji se izgradi u proseku po 500 kilometara asfaltnih seoskih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara sa svim nasipima i kanalima. To naravno neće koštati više od 2,8 milijardi evra, što je ekvivalent izgradnji, odnosno rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Niša.
Takođe, smatram da na ovaj način bi ljudi ostajali da žive u ruralnim marginalnim seoskim područjima i da se neko u ovoj zemlji napokon seti srpskog seljaka, da se seti tih ljudi koji sele u ove velike gradove. Vi imate po zadnjem popisu situaciju da samo iz velikih gradova se ljudi nisu selili nigde, a da smo mi iz unutrašnjosti raseljeni. U proseku 20% ljudi je nestalo širom Srbije iz tih marginalnih ruralnih predela. Neki su otišli u inostranstvo, a neki u veće gradove.
Takođe, pitam Ministarstvo poljoprivrede, kada će se granica, minimalna granica za poljoprivredna gazdinstva od osam miliona dinara povećati, recimo, na 12 miliona dinara za ulazak u PDV? Kao što znate, cene i potrošačke korpe i imputi i sveopšta inflacija su povećani, tako da bi to bilo logično.
Takođe, imam da pitam Vladu Republike Srbije, kada će se to desiti da srpski seljak koji je naravno ovim zakonom koji smo doneli pre nekoliko sednica oporezovan, koji je preduzetnik, kada će on dobiti subvencije i podsticaje, kao što to dobijaju strani investitori? Ne mora da bude taj iznos, 73.600, kao što ima „Rauh“ iz Koceljeve ili 144.000 „Henkel“ ili 140.000 fabrika čokolade u Novom Sadu. Dovoljno je 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu uz ugovornu obavezu od pet godina. Jer, jednom kad seljak ostane na svom domaćinstvu, on do groba tu ostaje. Neće da seli svoju fabriku pod vedrim nebom.
Na kraju, završavam sa ovim, gospođo predsedavajuća, ja nisam neko ko veruje u teorije zavere, ali često me građani pitaju – ko ovo šparta naše nebo, o čemu se radi? Ovi silni avioni lete svaki dan, da li je to sa razlogom ili bez razloga? Molim državu da zbog tih ljudi koji veruju u te teorije zavere izađe sa jasnim stavom i kaže o čemu se radi. Hvala.
