Hvala, profesore.
Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici prof. dr Vladimir Obradović, dr Danijela Grujić i Ksenija Marković.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 28.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane; dr Mihajlo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija; Nikola Selaković, ministar za rad i zapošljavanje boračka i socijalna pitanja; Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine; Jelena Tanasković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dubravka Đedović, ministar rudarstva i energetike; prof. dr Tanja Miščević, ministar za evropske integracije.
Nastavljamo sa radom po listi prijavljenih.
Reč ima kolega, Dejan Bulatović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su predloženi zakoni, ali ja ću se osvrnuti i baviću se onim što mislim da najbolje znam da radim u svom životu i što najbolje poznajem, a to je poljoprivreda.

Tu su sada nekoliko stvari vrlo bitnih i kada sam učestovao u radu Odbora za poljoprivredu, zaista sam pokušavao na svaki mogući način da doprinesem da poljoprivreda u Srbiji zaista funkcioniše, da jeste poljoprivreda jedan od temelja naše zemlje, da mi jesmo poljoprivredna zemlja i tu nemamo zaista problem i mislim da se tu svi razumemo.

Moram da kažem, ne mogu da zatvorim oči, a da ne budem tu zaista korektan i da drugačije kažem. Aleksandar Vučić sa onim što je odobrio 60 milijardi za poljoprivredu je nešto što je dobro za Srbiju i to treba da se kaže i ja nemam problem sa tim. Dakle, ono što smo u više navrata i što sam više puta govorio je važno za Srbiju i da se razume, a da predsednik zemlje mora da shvati da se u poljoprivredu mora ulagati.

Imali smo to i to je dobro, imamo sa druge strane i e-Agrar koji jeste dobar za Srbiju, e-Agrar koji je zaista što se tiče potrebe i funkcionisanja i zaista da idemo u skladu sa evropskim zemljama i da funkcionišemo kao evropske zemlje, i to je ono što je dobro.

Ima tu nekoliko amandmana koje sam podneo vezano za samo funkcionalnost, ali mislim da tu neće biti problem i ja to pozdravljam, e-Agrar je dobar za Srbiju i tu nema nikakvih problema. Dobro je što je došlo do povećanja budžeta za poljoprivredu, apsolutno to podržavam, glasaću za Zakon o poljoprivredi bez ikakvih problema, glasaću i za druge zakone da budem jasan i ja nemam više problem da kažem otvoreno ono što je dobro, glasaću, podržaću, a ono što nije dobro kritikovaću i tu nema nikakvih problema.

Kada kažem, zato moramo biti realni, kada pričamo o poljoprivredi, da je važno i da taj stručni tim oko ministarke, evo sada vama kažem, je bitno da su to stručni ljudi, da zaista maksimalno svi date svoj maksimum i kada imamo taj budžet, da ovo sad stvarno bude usredsređen u pomoć u poljoprivredu tim subvencijama, u razvijanju poljoprivrednog stočarstva, ratarstva, voćarstva, svega ono što čini u Srbiji i poljoprivredi i to je zaista, ako to budemo razumeli imaće korist mnogostrukog prvo građani Srbije, a i na kraju vratiti poljoprivredi na nivo koji je nekad bio i zaista što treba i zaslužuje zapravo za Srbiju.

Neretko to govorim, ne možemo da proizvodimo avione i neke takve stvari, ali zato možemo da proizvodimo zdravu hranu, da budemo brendirani po tom pitanju, da izvozimo tu zdravu hranu, da je važno da ulažemo u fabrike koje će prerađivati to voće i povrće, da imamo te gotove proizvode koje ćemo izvoziti u EU. Voleo bih da to vidim u budućnosti, da Ministarstvo poljoprivrede do prepozna, a na kraju, naravno i predsednica Vlade, Ana Brnabić, posveti tu pažnju, da svi vi ministri morate shvatiti da poljoprivreda je nekako vezana za svaki sektor, bukvalno za svaki sektor.

Iz to razloga, ja sam u prošlom periodu obišao skoro sva ministarstva i žao mi je što neki ministri nisu imali sluh. Uputio sam poziv svim ministrima, zvanično je stigao taj mejl u svako ministarstvo. Moram da priznam da većina ministara u Vladi Republike Srbije su imali taj razgovor sa mnom gde sam bio u svim tim ministarstvima, objašnjavao da svako ministarstvo ima veze zaista sa poljoprivredom i kada pričamo o elektrifikaciji poljoprivrede, kada pričamo o svim onim potrebama i u telekomunikacijama, u svemu onome što je bitno. Evo, sada kada imamo e-Agrar, važno je da bude taj internet pokriven u svim tim selima, da bismo došli u tom prvom momentu da možete da registrujete svoje poljoprivredno gazdinstvo. Važno je da se uključe sve lokalne samouprave u tu priču. Važno je da imamo jaka, da kažem, lokalne kancelarije koje će se baviti, pomagati ljudima u subvencijama, pomagati ljudima da učestvuju u IPARD fondovima, u IPARD 2, da ne vraćamo te pare, nego da zaista iskoristimo to maksimalno.

Mislim da je to suština. Uvek ću vas lično podržati u tome. Svi će imati podršku za ono što je dobro. Nemam problem sa tim i to je to. Hvala vam puno.

Hvala vam.

Reč ima, Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - solidarnost i pravda, podržati ove predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda i u danu za glasanje glasati – za.

U delu današnje rasprave ukratko bih u preostalom vremenu poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda, dopunio izlaganje svog kolege Ila Mihajlovskog, onim što smatram najbitnijim u današnjem paketu zakona.

Najpre mislim da je jako dobro što se u predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama napokon uvodi obaveza da svako ko kupuje tzv. pripejd karticu mora biti jasno identifikovan ako je reč o fizičkom licu. Mi smo ranije već imali prilike da čujemo da smo jedina zemlja u Evropi, a verovatno i šire gde bilo ko može mirno da ode do najbližeg kioska i prodavnice i da bez ikakve identifikacije kupi ako želi i po više pripejd kartica za mobilnu telefoniju, čak smo pre više godina imali slučaj da su se takve kartice sa određenom količinom kredita besplatno, promotivno delile uz dnevnu štampu.

Najbolji dokaz koliko to može biti potencijalno opasno u izgradnji paralelnih i vrlo efikasnih mera komuniciranja u nezakonite svrhe i bez nadzora. Imali smo prilike da se uverimo prilikom ubistava premijera Đinđića gde su pripadnici zemunskog klana komunicirali upravo sa ovakvim karticama i telefonima na organe bezbednosti i pored određenih sumnji i indicija nisu uspeli da im na vreme uđu u trag i spreče ih izvršenju krivičnog dela.

To je bilo još pre dve decenije. U međuvremenu brzina protoka informacija, tehničke karakteristike sredstava komunikacija drastično su ubrzani i povećani, pa su time mogućnosti za potencijalne zloupotrebe porasle do neslućenih razmera.

Naravno, ova odredba ne podrazumeva i automatsku cenzuru i prisluškivanje razgovora, ali ćemo svakako olakšati rad policije i BIA na sprečavanju i lakšem otkrivanju izvršilaca krivičnih dela.

Potpuno novi Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu svojim rešenjima ide na to da se stvori znatno povoljniji i bezbedniji ambijent za radna okruženja, a njime se vrši i značajno pravno inoviranje ove materije, obzirom da je dosadašnji zakon datirao još iz 2005. godine, a pojedina podzakonska akta su stara čak i po više decenija.

U tom smislu mi na osnovu novog zakona očekujemo značajno efikasniji rad inspekcije i rada i sudova kako nam se ne bi dešavao da veliki broj postupaka po prijava za uočene nepravilnosti, na kraju, zastari ili bude odbačeno, a da na drugoj strani konstantno s vremena na vreme imamo vesti o poginulim radnicima na gradilištima i po pogonima ili određenih povreda.

U sličnom pravcu idu i dopune Zakona o upravljanju otpadom i korišćenju obnovljivih izvora energije kojima se vrši dalja usklađivanje ovih zakona sa evropskim direktivama.

O Predlogu izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju moje kolege su već detaljno govorile. U potpunosti podržavam njihove iznete stavove.

U prilog ovog zakona naglasio bih da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a njih je preko 40% stanovništva Srbije i činjenica da Ministarstvo za brigu o selu, realizacijom više projekata, daje pun doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte, pre svega podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica mladim bračnim parovima, obezbeđivanje prevoza za seoske sredine i područja, organizacija tradicionalnih, kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete, kao i pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu. Svi ovi projekti su više nego značajni, obzirom da se realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.

U delu predloženog dnevnog reda koji se odnosi na međunarodne sporazume, na dnevnom redu nalazi se više raznovrsnih i korisnik sporazuma. Među njima se izdvajaju sporazumi vezani za međusobno priznavanje diploma i slobodi kretanja na tzv. Zapadnom Balkanu, odnosno tačke 12, 13. i 14. dnevnog reda.

Ovim će se stvoriti jedan izuzetno pozitivni korak ka daljoj saradnji kroz dodatno potvrđivanje i učvršćivanje dosadašnje prakse da se u ove državne entitete može putovati samo sa ličnom kartom, što se sada dodatno nadograđuje i dogovorima o priznavanju visokoškolskih diploma između potpisnica.

Ako se ima u vidu da smo mi u odnosu na ostale potpisnice najveći po broju stanovnika i najsnažniji po raznim parametrima ekonomske snage, ako se zna da značajan broj pripadnika srpskog naroda živi u ovim potpisnicima sporazuma, onda je jasno da su ovi sporazumi u našem najvećem interesu.

U vezi za s tim pozdravljam i usvajanje 21. tačke dnevnog reda, odnosno Sporazuma o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije i Makedonije. Namerno ću izostaviti reč Severne, jer kao neko ko je u svojoj vojničkoj karijeri službovao na prostoru danas susedne države, znam da su srpski i makedonski narod među najsrodnijim narodima u Evropi, da i među jednim i među drugim narodima obe države postoje ubedljivo najmanja etnička distanca. Stoga ja pozivam našu Vladu da se što pre pristupi neposrednoj realizaciji ovog sporazuma na obostranu međusobnu korist.

Sporazumi sa Australijom, Azerbejdžanom o socijalnoj sigurnosti omogućiće lakše ostvarivanje prava i prinadlženosti iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, što je pogotovo važno za našu brojnu prekomorsku dijasporu i radnike koji su tamo proveli svoj radni vek.

Na posletku, želeo bih samo da napomenem u vezi 26. tačke dnevnog reda, tu nema, naravno, ničeg spornog, ali bih primetio da u ovom momentu nedostaje tri sudije. Odlaskom u penziju gospođe Lidije Đorić biće četiri od 15, što će verovatno otežavti.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržaće sve ove tačke dnevnog reda.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sledeći po listi govornika je kolega Borko Stefanović.
Molim, prijavite se.
Izvolite.

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažene kolege, dame i gospodo, danas imamo nekoliko predloga ovde koji se dotiču jako važnih segmenata života i rada i opstanka našeg naroda, naših građana u Srbiji. Ja ću pokušati da se zadržim na par stvari koje se dotiču i ovih predloga zakona. Recimo, pitanje Zakona o bezbednosti na radu.

Ovaj zakon suštinski ne vidimo da tretira ono što je jedan od gorućih problema u domenu r ada. Dakle, nije moguće ispraviti korenite probleme koji postoje i koji nisu rešeni, po nama, užasno lošim, katastrofalnim Zakonom o radu. Zato smo predložili potpuno drugačiji Predlog zakona o radu koji štiti i radnike, ali i štiti poslodavce.

Po našem akcionom planu za poglavlja u pristupanje EU, planirano je minimum 360 inspektora ministra. Mi u ovom trenutku imamo 247 sa projekcijom da se još 30, ako ne grešim, primi ljudi da obavlja inspektorske poslove.

Vama je jasno da je ovih 360, i da je 500 inspektora, malo u situaciji kada nam se dešava ono u praksi što nam se dešava u mnogim fabrikama, u mnogim pogonima, kod mnogih stranih investitora, a to je da inspektor dođe na kapiju, oni ga izbace napolje i čovek ne može da radi svoj posao. U međuvremenu nam radnici, dešava se, nažalost, umiru na radnom mestu, umiru na proizvodnim trakama. Žene u mnogim fabrikama nemaju osnovnu zaštitu na radu. Zbog toga imaju čak i medicinski potvrđene, sertifikovane sindrome u vezi oboljenja njihovih zglobova i to se dešava 11 punih godina i neko to pravda, ne znam, privrednim razvojem, industrijskim napretkom, profitom, zakonima tržišta. To su naši ljudi, to su naši građani.

Za realno nedovoljne plate od kojih mogu da prežive ispaštaju na mestima na kojima obavljaju rad, često bez bilo kakve zaštite na radu, bez minimalnih ispunjenih uslova na radu, bez vazduha, bez grejanja ili sa previše grejanja, ako hoćete, sa platama koje su male, bez prava da formiraju sindikat, bez, često se dešavalo, vi to znate, plaćenog prekovremenog rada. To je naša realnost. To prikrivate filozofijom profita, to prikrivate time da ljudi koji su vam bliski dobijaju dozvole i subvencije iz budžeta da otvaraju pogone. Nema kriterijuma, nema uslovljavanja budžeta, subvencije budžeta sa visinom zarade koju dajete našem čoveku. To je ono što je katastrofa i što mislim da bi Vlada davno trebala da radi, ali pošto ova Vlada nije formirana na toj filozofiji zaštite radnog čoveka, već je formirana na filozofiji zaštite profita.

Druga stvar, tiče se pitanja telekomunikacija. Meni je žao što ministar Jovanović nije prisutan. Dakle, ono što smo videli na prethodnom delu ove sednice jeste bio ministar koji je nastupio, poštovani građani, kao ministar Telekoma. Imali smo kompanijskog ministra na delu. Super, izašao je čovek i zastupao isključivo i govorio u ime jedne kompanije.

Doduše, naše kompanije, gde su vlasnici građani Srbije, i čovek je ovde nastupao kao zastupnik, menadžer, izvršni direktor, kako se kaže, SO „Telekoma Srbije“, pri tome nije odgovorio na stvari koje mi pitamo neprekidno, ko kontroliše izdvajanje novca, koliko su potrošili novca? To je naša kompanija, jedna od najvrednijih kompanija, bar bila pre vaše vlasti, u Srbiji, Sada prezadužena, u dubiozi, skladište za stranačke kadrove, izvor neslućenog novca, za pakete, za privatne televizije, njihovu akviziciju i kupovinu.

Zašto ministar nije ovde da nam odgovori? Koliko i po kom osnovu „Telekom“ daje novca privatnoj „Pink“ kompaniji za pakete njihove, koje se prikazuju i od kojih osnovno, Pink kompanija živi, što im omogućava da se bave lepljenjem selotejpa, raketa i bombi na dronove, izgradnji ogromnih kuća i karting trkališta u podrumima.

Ljudi, to je novac građana Srbije. Dužni ste da nam kažete, koliko se izdvaja, po kom osnovu? Zašto „Telekom“ kupuje provajdere, sitne televizije, za ogromne pare, po četiri, pet puta veće nego tržište? Po kom osnovu skraćuje emitovanje drugim kanalima koji imaju informativni program, jer su neugodni za vlast? Po kom osnovu oni određuju da će dati novac naroda Srbije za kupovinu „Premijer lige“ za 600 miliona evra? Šesto miliona evra. Izazvali smo međunarodnu eksploziju oduševljenja i podsmeha kako je Srbija bogata da da 600 miliona evra za britanski i engleski fudbal, pardon, engleski fudbal. Dva mosta, ljudi, nova da se naprave. Da ne govorim o bolnicama, o drugim stvarima u čemu nam propada zemlja.

(Veroljub Arsić: Tvoj ni jedan most ne bi napravili.)

Da, da, jako, jako smešno.

Da, vidim, 11 godina se samo potvrđuje da je upravo bilo potrebno dobro i sve po zakonu. Ali, ono što nije po zakonu, da mi kao predstavnici građana Srbije, da vi kao predstavnici građana Srbije, umesto da dođete ovde sa jasnim podacima, sa izvodima koliko je plaćeno, zašto je plaćeno, koje je tržišno opravdanje zašto je plaćeno, zbog čega se izlivaju stotine milina evra na besmislene projekte, na besmislene televizije koje postoje u fikciji na kablovskim kanalima, postoje u kablovskom operateru koji „Telekom“ koristi?

Zbog čega je potrebno da Srbija ima 20 novih kanala koje niko ne gleda, a gde se troše ogromne pare? Zašto to radite? To je moje pitanje ministru koji nije tu, ali pitanje kompaniji čiji je on zastupnik.

Mi imamo kompradorski, burazerskog ministra, ministra jedne kompanije koja je vlasništvo svih nas. Zato pitamo za tu kompaniju, ne zato što nas baš briga za bilo kakvu konkurenciju. To neka se na tržištu i kroz zakone reguliše. Mi pitamo zbog onoga što je vlasništvo građana Srbije i zato ste dužni to da nam odgovorite.

Ovde smo imali nastupe, kao da, ne znam, kao da živite u paralelnoj realnosti, dame i gospodo ministri.

Jedna od ministarki, gospođa Vujović, ovde je rekla – imamo IPTC. Građani Srbije, imamo IPTC. Imamo IPTC, ne brini te se. Evo, kaže Đorđo šta se dešava u okolini Mitrovice. To što plivate u smeću, to što se guši vazduh, uništava, to što nema filtera jednog, na jednoj reci filter nemamo, ljudi. Nemamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja može da dođe, gospođa ministarka, u pogon i da ga zatvori za 15 minuta, da ga zatvori, da ga oblepi trakom i ne može niko da uđe. Gde ste to uradili? Gde smete to da uradite?

Napravili ste sistem, napravili ste okruženje, da tako kažem, atmosferu u kojoj je dozvoljeno uništavati Srbiju, uništavati vazduh, vodu i zemlju, u kojoj nam cevi obuhvataju reke, u kojoj je to nedodirljivo. To je zaštita, kao što je, ne sme ništa da se pita za „Telekom“, jer kao, vi napadate „Telekom“ zbog konkurencije.

Ponavljam, pitamo zbog građana Srbije. Uopšte me ne interesuje nikakva konkurencija. Ja nisam čovek na tržištu, za razliku od vas. Ja stojim ovde, ispred Stranke slobode i pravde i Ujedinjenih i pitam, i pitam – po kom osnovu dajete pare? Gde vam je biznis plan, gde vam je izveštaj? Kada ćete obavestiti građane Srbije na šta istresate narodnu džaku para ovde? Ali, imamo IPTC, imamo 20 kanala koje niko ne gleda, gde ste sve pokupovali, udomili svoje ljude, koji govore šta? Govore ono što je jedan uvaženi kolega malopre čitao – ko je ovde najbolji, ko je najveći sin svih naroda i narodnosti ove zemlje.

(Marijan Rističević: Ti nisi.)

To znam da ja nisam. I da je to jedino bitno. Ostalo, nemojte da pitate, dobićete žig srama, dobićete optužbe da ste protiv Srbije ako pitamo za našu imovinu, za našu kompaniju, ljudi, zlato ovog naroda, kao što pitamo za EPS, kao što tražimo za EPS da nam kažete kada ćete ispuniti predizborno obećanje koje ste dali radnicima izdvojenih preduzeća iz EPS-a da ćete ih vratiti u EPS? To ste obećali vi, ne mi, a mi smo to podržali 2012. godine. Još niste ispunili obećanje. Šta čekate, gospodo ministri u Vladi?

Kada ćete vratiti te ljude u EPS, kako ste im obećali, ne jednom, 10 puta? Deset puta ste im obećali. A za to vreme u EPS-u, kažu mi ljudi juče u Obrenovcu, Grčić neprikosnoven, šerif, određuje ko će da živi, ko će da jede, ko neće da živi, ko će da radi, ko neće da radi. Sklonili ste ga iz EPS-a, niste uveli u potpunosti profesionalni menadžment, niste uveli obaveznost svih tenderskih procedura da budu javne i na sajtovima, niste naplatili ekstra porez firmama, kao što smo mi tražili, „Ziđinu“, pre svega, i „NIS-u“. Dozvoljavate da se iz Srbije nekontrolisano izvozi ruda bakra i zlato, da se ne prave proizvodi od toga, već da se izvozi. Ljudi, mi smo jedina zemlja koja dozvoljava da se svaki grumen izveze u tom obliku u kom je iskopan. Pa, to nije normalno.

O tome moramo da razgovaramo i mi tražimo da im uvedete porez na ekstra profit, kao što su uradile sve druge zemlje u Evropi, i Ruska Federacija, odmah to kažem, zbog ovih koji imaju neku osetljivost u tom smislu.

Pokušajte da odgovorite na ova pitanja. Pokušajte da prihvatite ove predloge, zato što je to za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa dužnom pažnjom i ozbiljnošću slušao sam prethodnog govornika kada je govorio, naročito o predlogu zakona koji sam ovde ovlašćen da zastupam, a reč je o Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Potrudiću se da zaista odgovorim na opaske koje su ovde iznete, mada je bilo veoma mnogo paušalnih ocena, a ja ću se potruditi da moji odgovori ne budu paušalni, već da budu veoma precizni, veoma konkretni i veoma jasni.
Jedino što je konkretno izneto jeste da prema Akcionom planu Republika Srbija treba da ima 360 inspektora rada. Tačno je da ih ona danas nema. Tačan podatak je da na današnji dan imamo 237 inspektora rada. Tačan podatak je da imamo veoma lošu starosnu strukturu među inspektorima, da su nam inspektori u pojedinim okružnim sedištima, što je tačno, u proseku stari od 60 do 63 godine, ali je takođe tačno da imamo, nažalost, izuzetno malo interesovanje ljudi za zasnivanje radnog odnosa u inspektoratima za rad.
Takva situacija nije prisutna samo u Inspekciji rada, prisutna je i u drugim republičkim inspekcijama i to ukazuje na određene sistemske probleme koje treba rešavati i u stalnoj komunikaciji sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave, kolegom Martinovićem, uverio sam se da postoji ne samo volja, već i ozbiljno znanje, u šta nisam sumnjao i želja da se ti problemi rešavaju.
Sad idemo na ono što je ovde paušalno izneto, a to je da radnici u Srbiji nemaju zaštitu na radu. Nikako se ne slažem sa ovim, ali moramo da krenemo od jednog osnovnog pravila, postulata.
Prvo, da bi neko ima zaštitu na radu, on mora da radi. Dakle, prvo morate da imate radnike, radnike na radnim mestima, radnike u fabrikama. To je ono što pre 11 godina nismo imali u ovom broju i na ovaj način, kao što imamo danas. Ja ću vam izneti veoma precizne, konkretne i jasne podatke da vidite koliko ova konstatacija nije tačna.
Da li postoje problemi, da li postoje povrede na radu? Postoje. Postoje u celoj Evropi, postoje u celom svetu, gde god se radi, tu se ljudi i povređuju. Pitanje je šta mi kao država činimo da stvorimo jedan obavezujući sistem prevencije koji će zaštiti radnike, koji će naterati i poslodavca i radnika da se pridržavaju procedura u njihovom najboljem interesu da bi zaštitili njihovu bezbednost i zdravlje na radu, da bi zaštitili ljude od povreda u vezi sa radom i od profesionalnih bolesti. To je upravo ono što ovaj Predlog zakona koji danas nalazi pred vama i nudi.
Daću vam nekoliko vrlo konkretnih podataka. Dakle, 2012. godine, pre punih 11 godina u Srbiji je registrovana zaposlenost iznosila 1.727.048 radnika, dakle 1.727.048 radnika je u Srbiji je bila registrovana zaposlenost 2012. godine. Godine 2022. registrovana zaposlenost u Srbiji 2.310.035. Pazite sa 1.727.000 na 2.310.000. Potpuno identična metodologija kada je u pitanju registrovana zaposlenost onoj koja je primenjivana i 2012. godine.
Namerno sam izabrao podatke koji su rađeni po identičnoj metodologiji. Znači, samo ta dva podatka kada poredite, to je razlika od 583.000 zaposlenih, novozaposlenih, 583.000 ljudi više u Srbiji radi, 583.000 porodica ima dodatnu platu, 583.000, pazite 5.800 novozaposlenih je velika brojka, 58.300 novozaposlenih je velika brojka, ali 583.000 novozaposlenih. Ljudi, pa to je pokazatelj gde je Srbija došla, gde je Srbija napredovala.
Sada da se vratimo na priču o zaštiti i bezbednosti na radu. Jedan podatak pre toga. Jedna od oblasti u kojoj je bezbednost radnika možda najizazovnija stvar da zaštitite bezbednost i zdravlje radnika, jeste sektor građevinske industrije. Dakle, građevine. Godine 2012. u sektoru građevinarstva u Srbiji bilo je zaposleno 71.864 radnika, dakle 2012. godine 71.864 radnika. Danas, 2022. godine, dajem podatak danas za 2022. godinu, znači 71.864 radnika u građevini, 123.591 radnik. Za 11 godina broj zaposlenih u građevinskoj industriji povećan za 72%.
Sada pazite što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu. U oblasti građevinarstva 2012. godine registrovano je ukupno povreda na radu, nažalost sa smrtnim ishodom 2012. godine u građevinskoj industriji 26 povreda na radu sa smrtnim ishodom. Dakle 26 povreda na radu u vreme kada je u građevinskoj industriji bilo zaposleno nepunih 72.000 radnika. Danas, kada u građevinarstvu Srbije radi preko 123.500 radnika u 2022. godini, broj povreda sa smrtnim ishodom je 28. Da li je to veliki broj? Jeste veliki broj.
Ali, opet sam uzeo tu staru metodologiju, pa ću vam dati još dodatnih podatak. U toj 2012. godini kada je stradalo 26 radnika u građevinarstvo u Srbiji, u toj godini u Srbiji je izdato 7.267 građevinskih dozvola. U ovoj godini 2022. godinu za koju sam izneo podatak da je stradalo 28 radnika, broj izdatih građevinskih dozvola je trideset, bezmalo 30.000, 29.344. Broj gradilišta značajno veći. Podatak Ministarstva građevina kaže da je broj gradilišta veći od 120.000. Recite mi onda ko je više vodio računa o bezbednosti i zdravlju na radu? Svaki ljudski život koji se izgubi je velika stvar. Ja izlazim sa konkretnim činjenicama i evo izašao sam pred vas sa vrlo konkretnim i jasnim podacima.
Da biste shvatili koliki je preporod u Srbiji, samo u ovoj oblasti nastupio, malopre sam rekao da je ukupan broj radnika u građevinarstvu 2022. godine u odnosu na 2012. godinu povećan za 72%. Evo po nekim gradovima da vidite, u Beogradu i Novom Sadu povećan je za 50%, u Kruševcu povećan je za 90%, u Kragujevcu povećan je za 147%, u Loznici za 260%, u Boru za 582%. Dakle, samo kada govorimo o građevinarstvu. Gde nam je bio Bor 2012. godine?
Nisam upućen da u detalje govorim o rudarstvu, tu je i koleginica Đedović, ali se jedne stvari, kao čovek koji se poodavno bavim politikom sećam. U tom istom Boru držane su ljudima lekcije da treba da treba da prestanu da kopaju rudu i da seju kikiriki. To nije izmišljotina, postoje sačuvani video zapisi, snimci, došli ljudi i pričali u Boru, koji je od Đorđa Vajferta i 19. veka podigao industriju Srbije, da zatvore rudnik i da seju kikiriki.
Danas je to grad u kome je prosečna plata preko 100.000 dinara.
(_______________: U kome se umire.)
A u drugim mestima se ne umire. Umiralo se pre 11, 12, 15 godina zbog toga što nisu imali posla i zbog toga što su gladovali. Danas u Bor dolaze ljudi iz Paraćina, Svrljiga, Boljevca, Negotina, Zaječara da rade i malo ih je. Deset i po hiljada ljudi je samo u toj kompaniji zaposleno. Deseti i po hiljada ljudi. Dake, nisu došli da seju kikiriki i nije došlo do preporoda zbog toga što su sejali kikiriki, pa su se na taj način obogatili.
Da se vratimo na priču o realno nedovoljnim platama da se živi. Reći ću vam odmah, da li su minimalne zarade u Srbiji dovoljne? Pa nisu dovoljne, to svako od nas dobro zna, mada niko od nas ko sedi u ovoj prostoriji ne radi za minimalnu zaradu.
Reći ću vam jednu stvar. Minimalna zarada 2012. godine bila je 17.700 dinara i pokrivala je 53% minimalne potrošačke korpe. Znači, sa 17.700 dinara 53% minimalne potrošačke korpe. Ove 2023. godine ta minimalna zarada je 40.020 dinara i pokriva 87% minimalne potrošačke korpe. Je li to dovoljno? Nije, ali vam danas u Srbiji u 90% porodica rade oba bračna partnera, a te 2011. godine u Srbije je, ako je imao sreću, radio jedan, pa mi vi recite jel je bolji jedan minimalac od 7.700 dinara ili su bolja dva minimalca od 40.020 dinara, što je 80.040 u zbiru?
Ja neću nikome da pričam, niti da držim lekciju - znaš možeš da živiš od 40.000 dinara. Ne, teško jeste, ali priznaćete doći sa 17.700 do 40.020 dinara, doći sa 53% pokrivenosti minimalne potrošačke korpe na 87% , pa je li to napredak? Jeste.
Reći ću vam još nešto, a šta je potvrda da se o bezbednosti i zdravlju radnika vodi više računa. Jednu stvar moram da dodam. Neću da prihvatam nikakve paušalne ocene - radnici nam umiru na trakama, umiru na poslu. Dajte ime, prezime konkretan slučaj, evo ga odmah zapisnik inspekcije rada koja je izašla na lice mesta, sa izjavama, sa svim što je preduzeto, šta je postupano, kako je postupano i da vidim. Dajte mi primer, ako imate, da to nije urađeno.
Ovde mi je jedna koleginica iz jedne opozicione stranke prišla u petak, donela jednu prijavu, odmah smo je uzeli u rad, nažalost nije danas ovde sa nama. Kada bude došla, pokazaću joj šta je postupljeno po toj prijavi.
Jel postoji primer gde je neko zatvorio kapiju inspekciji rada koja je došla da izvrši nadzor? Dajte mi konkretne podatke. Ja znam za neke druge stvari. Znam za neke druge slučajeve gde se inspektorima rada, inspektorima socijalne zaštite ne dozvoljava da uđu da vrše službeni nadzor.
Dakle, daću vam, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, vrlo konkretne podatke koji govore o tome kolika se vodi briga o bezbednosti i zaštiti na radu.
Dakle, kada dođe do povrede na radu, uglavnom lica koja su pretrpela povredu ili njihove kolege i koleginice podnose prijave inspekciji rada da se izvrši nadzor. Takvih prijava 2012. godine je bilo 1.243, 2012. godine bilo je 1.243 prijave zbog povrede na radu. Godine 2022. prijava je bilo 982, to je 26% manje . Ovo je i dalje visok broj prijava ali je značajno niži, što govori o tome da je i manje povreda bilo.
Reći ću vam još nešto i da time zaključim ovu priču. Hajde da vidimo sledeće, samo da uporedimo podatke u nadzorima koje su inspekcija i Uprava za bezbednost i zaštitu na radu vršila kod pravnih lica i preduzetnika koja su pružala usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu drugim pravim licima. Godine 2011. izvršena tri nadzora, nula oduzetih licenci. Godine 2012. šest nadzora u celoj Srbiji, nula oduzetih licenci. Godine 2021. dvadeset i devet nadzora, 10 oduzetih licenci. Pazite, od 29 oduzeto 10 licenci. Godine 2022. četrdeset i osam nadzora, oduzetih licenci 16. Samo uporedite: 2011. godine tri nadzora, nula licenci oduzeto; 2012. godine šest nadzora, nula licenci oduzeto; 2021. godine 29 nadzora, 10 licenci oduzeto; 2022. godine 48 nadzora, 16 licenci oduzeto. Šta to govori?
Predlog zakona koji se nalazi pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, nije idealan, takav ne postoji, ali značajno unapređuje sistem bezbednosti i zdravlja na radu u odnosu na prethodni zakon. Sa svim izmenama i dopunama ovaj Predlog zakona je vrlo jasan, precizan i pokriva sve one nedostatke koji su utvrđeni i sa kojima smo se u radu suočavali u prethodnom periodu.
Da li možemo da obećamo da ćemo imati do kraja ove godine 360 inspektora? Naš cilj je 307. To ne može da vam obeća niko, jer niko ne može ljude da natera da se prijavljuju i rade taj posao, ali da ćemo se truditi da taj broj povećamo, hoćemo.
Još jedna stvar, 2012. godine radilo je 250 inspektora. U toj godini 250 inspektora rada izvršilo je 53.743 nadzora. Znači, 250 ljudi 53.743 nadzora. U prošloj, 2022. godini, godini radilo je 214 inspektora. Dakle, 36 inspektora manje, ali je 214 inspektora izvršilo 65.043 nadzora, što je za 21% više, i to je dokaz da se radi više. S tim što je onih 250 inspektora kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj je tada radilo nešto više od 1.700.000 ljudi, a ovih 214 inspektora je kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj radi 2.310.000 ljudi. Tim ljudima odajem priznanje i trudiću se kao resorni ministar da im poboljšamo uslove rada, da povećavamo broj inspektora i da povećamo broj nadzora, pogotovo vanrednih nadzora koji se ne najavljuju. Ako imate podatke da je neko inspektoru rada zalupio vrata i nije mu dao da uđe, odmah imate mogućnost, način, kontaktirajte mene, kontaktirajte ministarstvo, prijavite to.
Ono što je problem jeste što mi imamo slučajeve gde ljudi koje bi trebalo javno zvanje i funkcija da obavezuju da taj posao rade savesno, u skladu sa zakonom, zatvaraju inspekcijama, različitim inspekcijama vrata i ne dopuštaju inspektorima da vrše svoju službenu dužnost.
Prema tome, nije ova Vlada, niti ova vlast u Srbiji neko ko se rukovodi filozofijom profita. Mi se rukovodimo filozofijom stvaranja od Srbije države u kojoj može pristojno i dostojanstveno da se živi od svoga rada, a prvi uslov jeste da imate posao, prvi uslov jeste da se zaposlite. Kada se pogledaju podaci, oni vrlo jasno govore i o rastu minimalne zarade, i o rastu prosečne plate, i o ostvarenju postavljenih ciljeva do 2025. godine, ko o građanima Srbije brine, ko ih zapošljava, a ne otpušta, ko im stvara bolje uslove za egzistenciju i veće šanse za bolji život u našoj otadžbini. Hvala na pažnji i živela Srbija.

Zahvaljujem, ministru Selakoviću.
Reč ima ministarka Irena Vujović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas takođe rasprava vezano za izmene i dopune Predloga zakona o upravljanju otpadom, iako neki od poslanika su pominjali i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, dakle i dozvole koje se u okviru tog zakona izdaju, dakle integrisane pre svega, IPPS.
Naravno da nije strašno pogrešiti neko slovo. Da li je to urađeno slučajno ili namerno, nema sad nikakve veze, jer važno je pričati o Zakonu o upravljanju otpadom, a isto tako podvući šta je to sve Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo u prethodnom periodu. Naravno da to još uvek nije dovoljno, ali isto tako od onih koji ništa nisu uradili kada su mogli, sramno je to minimizirati.
Pre svega, kada govorimo o kvalitetu vazduha, naravno da postoje gradovi i opštine u kojima se beleži prekomerno zagađenje vazduha. Znamo da je to višedecenijski problem u Republici Srbiji. Baš zato što smo svesni tog problema, niko više nikada pre nas, dakle pre ove vlasti, nije upravo uložio u popravljanje kvaliteta vazduha.
Pojedini poslanici koji pričaju da sve ne valja, moram samo da ih podsetim da ministri koji su njima bliski, oni kada su bili na vlasti oni su ostavljali u budžetu nula dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje kao jednu od važnih mera za popravljanje kvaliteta vazduha.
Iako su ti budžeti bili veliki, ne naravno kao sada, ali značajno veliki za životnu sredinu 2011. i 2012. godine, nula je ostavljana za pošumljavanje i ozelenjavanje, ali zato za marketing je ostavljano u budžetu preko 500.000 evra.
Ova vlast i ova Vlada Republike Srbije su odvojili značajna sredstva, pre svega za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, za zamenu kotlarnica u individualnim domaćinstvima. Ovo je već treća godina zaredom da ostavljamo značajna sredstva upravo za tu namenu. Dakle, svake godine preko 50 jedinica lokalne samouprave učestvuje u konkursima. Trude se da imaju što kvalitetniji projekat i da u svojoj opštini poboljšaju kvalitet vazduha. Na tome uspešno i radimo i nastavićemo isto tako.
Da se vratim na temu, vezano za upravljanje otpadom i apropo toga da ništa nije urađeno, da su svuda divlje deponije, moram da podsetim da, pre svega, za divlje deponije i smetlišta smo nekada i sami odgovorni.
Još jednom, apelujem na sve nas, dakle pre svega na građane Srbije, da vodimo računa o životnoj sredini jer nam je iz dana u dan, svakome od nas, ona važnija.
Mislim da smo već i puno toga uradili na podizanju svesti, da svaka ova sednica i naravno svako od nas kada pomene to verovatno i sami sebe pokušavamo da korigujemo i razmislimo dobro o tome gde ćemo odložiti otpad.
Isto tako, Vlada Republike Srbije odvojila je značajna sredstva kako bi obezbedila neophodnu zelenu infrastrukturu, kako bi svi mi mogli da se ponašamo u skladu sa propisima, da razdvajamo otpad i da podižemo stopu reciklaže.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine značajna sredstva ostavljaju za zatvaranje nesanitarnih deponija, a to su lokacije na kojima smo mi kao društvo preko 50 godina odlagali otpad. Sada ih zatvaramo, rekultivišemo, saniramo. Na tim lokacijama su sada zelene površine, neretko i parkovi i svakako su zdravije i utiču, takođe, na bolji kvalitet vazduha.
Mi u ovom trenutku očekujemo potpisivanje ugovora za zatvaranje nesanitarne deponije u Rumi, Zrenjaninu, u Požegi. Prethodne godine smo nekoliko izuzetno velikih deponija zatvorili. Isto tako, što je još važnije, radimo na izgradnji regionalnih centara.
Dakle, trebalo nam je dve godine da pripremimo dokumentaciju, ne samo mi u Ministarstvu, nego već i jedinice lokalne samouprave, da vidimo šta je sve to što je neophodno kako bi taj projekat bio prepoznat od strane Vlade i kako bi se ulagalo u njega.
Nekoliko puta sam ponavljala da imamo sredstva što je država Republika Srbije, dakle, obezbedila od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, 150 miliona evra za izgradnju regionalnih i reciklažnih centara.
Ono što želim svima da kažem, a dugo je najavljivano, jeste da se upravo pregleda dokumentacija koja će nam kazati ko je izabrani izvođač za početak radova upravo na deponiji „Kalenić“.
Dakle, očekujem da negde već u narednih mesec i po dana, najkasnije dva pođemo, naravno svi zajedno, odnosno ko bude mogao i hteo, i da označimo početak radova na izgradnji tog regionalnog centra koji je jedan od najvećih u Srbiji, s obzirom na broj stanovnika i opština koje će gravitirati ka njemu. Dakle, 11 opština i 500.000 stanovnika. Dakle, te potrebe da se zadovolje.
Onda, nakon toga krećemo takođe u, da kažem, završnu fazu pre izbora izvođača radova za deponije u Pirotu, za deponije u Somboru, izgradnju Užice – Duboko. Sremska Mitrovica, koju smo takođe pominjali, takođe će biti proširenje, dakle, tog regionalnog centra.
Paralelno sa tim što zatvaramo nesanitarne deponije koje smo koristili i decenijama, što gradimo regionalne centre, da, imamo konkurs za čišćenje i uklanjanje smetlišta. Dakle, to je ono na šta mi naročito, kao društvo, moramo da obratimo pažnju, da lokacije koje jednom uklonimo ostanu trajno čiste.
Naravno da nam tu pomažete vi, dragi građani Srbije, jer mi sada moramo da budemo korektivni faktor jedni drugima, ali isto tako nam pomaže i inspekcija.
Dakle, nismo mi ti koji ne možemo ni kod koga da odemo na vrata i ne možemo nikome da napišemo kaznu i da ga zatvorimo. Naprotiv, to je bio ranije trend i zato sada i imamo probleme na terenu i zato i moramo da donosimo izmene i dopune ovog zakona koji nije valjao i koji je baš imao propuste ka mnogim neodgovornim pojedincima koji su se bavili upravo i neopasnim i opasnim otpadom. Da, sada ćemo to promeniti.
Brojke, naravno, i statistika u smislu zatvaranja objekata, u smislu privrednih prestupa, u smislu krivičnih prijava i uopšte obilaska inspekcije govore u prilog tome da možemo da odemo kod svakog i da ćemo ići kod svakoga ko može na bilo koji način da naruši kvalitet životne sredine ili, naravno, da vidimo kako posluje neko ko želi da se bavi nekom od ovih oblasti upravljanja opasnim ili neopasnim otpadom.
Tako da, građani Srbije, naravno da ćemo čuti mnogo optužbi i to je i normalno kada stižu iz klupa poslanika opozicije, ali ja ću svaki put da vas podsetim koliko je Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina uložila u životnu sredinu i koliko ćemo i nastaviti sa ulaganjem.
Naravno da to nije jednostavan proces, naravno da moramo zajedno da nižemo te rezultate, naravno da moramo da obezbedimo zelenu infrastrukturu. To je ono na čemu svi insistiramo i da moramo da završimo jedan proces da bi započeli drugi.
Dakle, nisu ovo jednostavne stvari. Niko ne kaže da može da se reši u danu, da mogu da se reše višedecenijski problemi, ali da, mi smo jedini koji želimo da rešimo te probleme o kojima i naši budžeti govore o tome i ulaganja.
Uostalom, svako od vas može da vidi rezultate u opštini ili gradu u kome živite, da sigurno minimum jedan ekološki projekat se već završio ili se uspešno odvija, a to su naravno stvari koje su lako proverljive.
S toga, građani Srbije, nadam se da ću imati priliku da pričam šta još radimo u Ministarstvu kada budu neke druge teme na dnevnom redu. Danas kada govorim vezano za otpad, neophodno je, još jednom napomenuti, dakle Ruma, Zrenjanin, zatvaranje nesanitarnih deponija zato što su to građani tražili i zato što su nam pisali godinama o tome da im to narušava kvalitet životne sredine.
Takođe, linija za separaciju otpada u gradu Pančevu, kako će biti još pojednostavljena procedura razdvajanja otpada i izuzetno važna stvar pored transfer stanice u Petrovcu na Mlavi, koja se ovih dana završava, odnosno radovi, počinju sa radom, krećemo u izgradnju transfer stanice u Smederevu.
Ja bih stvarno volela i da se sve ovo radilo u prošlosti, a ne da se ulagalo u marketing, jer sada bi svakako imali mnogo više rezultata i mnogo više dobrih primera. Hvala vam.