Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Jahja Fehratović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Moje pitanje upućeno je Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se da dobijem odgovor od njih, kada je poslednji put rađena rekonstrukcija ili uvećanje kapaciteta niskonaponske mreže „Elektrodistribucije“ na području teritorija grada Novog Pazara, Tutina, Sjenice? Jer, imamo velike probleme zato što verovatno poslednje tri do četiri decenije nije ulagano u proširenje kapaciteta niskonaposke električne mreže, a veliki je broj novoizgrađenih stambenih objekata, posebno zgrada i imamo situacije, recimo, da oni koji su kupili stanove ne mogu godinu, dve ili tri dobiti priključak na električnu mrežu i tada ulaze u jedan začarani krug.

Zato je moje pitanje upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike, da li je planirano uopšte da se radi na tome da se uvećaju kapaciteti elektromrežnih postrojenja niskonaponske mreže u gradovima? Dodatan problem jeste i jačina električnog priključka u visokim zonama, odnosno u planinskim predelima, konkretno Pešteru i drugim mestima. Ne možemo očekivati da samo kada dođe predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić na Pešter, pa mu se požale građani, on urgira, pa onda ti građani dobijaju ili trafostanicu ili uvećanje električnog priključka.

To je nešto što bi trebalo raditi konstantno, temeljito i što postaje realna opasnost da dođe do kolapsa, s obzirom da, recimo, u ovom trenutku u samom Novom Pazaru imamo, verovatno, po slobodnoj proceni nekih 50 do 80 zgrada koje se prave, između dve do tri hiljade stanova koje u narednom periodu treba priključiti na elektromrežu. Međutim, to je skoro pa i nemoguće. Onda su na gubitku i investitori koji moraju plaćati penale kupcima stanova, a isto tako su i oni koji su kupili stanove na velikom gubitku, jer moraju čekati godinu, dve ili tri da uđu svoj unapred kupljeni stan.

Zato je ovo veoma veliki problem koji ugrožava i stanare, ali ugrožava uopšte i industriju kao ključni motor razvitka i ključni motor obezbeđivanja prosperiteta stanovništva ovog kraja, jer je građevinarstvo u izuzetnom usponu.

Međutim, ovo je nešto što i pored poskupljenja svih mogućih materijala dodatno ugrožava i bojim se, ukoliko se nešto ne uradi po ovom pitanju u kratkom vremenskom periodu, da može opasno ugroziti sve one koji se bave ovom privrednom granom, a sledstveno tome može dovesti do toga da mnogi koji su godinama ili decenijama štedeli da bi kupili stan sebi i svojoj porodici, na to moraju ni krivi ni dužni pričekati. Uz to dosta njih je ušlo u kreditna zaduženja kod banaka i sledstveno tome imaćemo problem kod velikog broja porodica.

Apelujem na ministarstvo i na sve nadležne da učine sve kod „Elektroprivrede Srbije“ da se ovaj program uvrsti po hitnom postupku, kako ne bismo imali posledice koje mogu koštati i građane i industriju, a na koncu, mogu dovesti i do velikih problema i socijalne ugroženosti svih mogućih kategorija građana. Hvala.

Sledeći po prijavi je Đorđe Pavićević.

Hvala, predsedavajuća.

Ja bih najpre tražio jednu informaciju od Ministarstva prosvete u vezi sa manjkom nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama.

Naime, pojavili su se zahtevi direktora škola i da se nastavni kadar popuni tako što će se angažovati nesvršeni studenti ili nastavnici koji su već u penziji.

Na manjak nastavnog kadra i smanjen upis studenata ukazuju i dekani fakulteta koji obrazuju nastavnike. Ako tome dodamo još i manjak interesa studenata za smerove vezane za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, koji ne mogu da popune ni budžetske kvote, a u stvari bi trebalo da predaju najvažnije predmete u školama, mi tražimo od ministra prosvete i Ministarstva prosvete da nam dostave informacije o tome koliko nastavnog kadra nedostaje u osnovnim i srednjim školama?

Drugo važno pitanje – za koje predmete nedostaju nastavnici i profesori? Da li oni nedostaju za matematiku, fiziku, informatiku ili za još neke druge predmete?

Ono što je za nas, takođe, jako važno jeste koliko nedostaje nastavnog kadra po regionima? Kakva je distribucija po regionima manjka nastavnog kadra? U tom smislu, da li su, u stvari, svi regioni jednako popunjeni u ovom pogledu?

Očigledno je da je razvojna politika Vlade Srbije dovela državno obrazovanje u katastrofalnu situaciju. Sada u Srbiji, pored lekara, a videli smo, i istaknutih pravnika, nedostaju i nastavnici i profesori. Znači, nedostaju one poluge razvoja Srbije koje su nekada postojale – lekar, učitelj, sudija, zato što je materijalno i statusno unižavanje profesije nastavnika dovelo do toga da malo ko želi da radi u obrazovanju, posebno u oblasti poput matematike, fizike ili informatike, gde u stvari dobija bolje i statusne i materijalne uslove na drugim mestima.

Posebno je važno da znamo da li je ovaj manjak jednako prisutan i u različitim školama i u različitim regionima, odnosno da li je Srbija odustala od politike jednako dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve?

U isto vreme uvodimo dualno obrazovanje gde će se do 20% srednjoškolaca obrazovati u radionicama i kompanijama i do tri ili četiri dana nedeljno, a ne u klupama, tako da možda u toj razvojnoj politici nam ovi nastavni kadrovi i ne trebaju, pa ne treba ni da ih školujemo.

Drugo obaveštenje bih tražio od Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za zaštitu životne sredine. Znači, prema informacijama koje su se pojavile na suđenje građana Velikih Crljena proti EPS-a, na najmanje četiri lokacije otkrivena su prekoračenja remedijacione vrednosti arsena u zemlji, a na više lokacija prekoračenja maksimalne dozvoljene vrednosti arsena u zemljištu. Tražimo informacije od Ministarstva rudarstva i energetike i Agencije za zaštitu životne sredine. Najpre, na kojim područjima u Republici Srbiji postoji prekoračenje remedijacione vrednosti prisustva arsena, žive i drugih opasnih materija u zemljištu i da li su ona proglašena kontaminiranim lokacijama?

Ja bih molio možda da utišate poslanike koji u stvari remete moje izlaganje.

Ovo je važno jer remedijacione vrednosti u stvari ukazuju na ne popravljivost takvog zemljišta i ono je izgubljeno zauvek za bilo kakvo korišćenje, ali ono što nam je takođe važno i tražimo informaciju od ministarstva jeste koje su vrednosti prekoračenja maksimalnih dopuštenih vrednosti prisustva arsena, žive i drugih opasnih materija u zemljištu, na kontaminiranim lokacijama, jer je to važno za zdravlje stanovništva.

Ono što nas posebno zabrinjava jeste da ove materije u zemljište mogu doći preko vazduha, odnosno mogu kontaminirati zemljište tako što se nalaze u vazduhu koji udišu građani a tužba građana u Velikim Crljanima upravo se tiče slučaja oboljenja od kancera, koji su porasli nakon otvaranja kopova Kolubare.

Hvala vama i hvala dragim kolegama poslanicima što su pažljivo slušali moje izlaganje.

Zahvaljujem.
Reč ima Rozalija Ekres.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milovan Jakovljević.

Izvolite.

Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede, vezano za podsticaje po hektaru koji su opredeljeni za ovu 2023. godinu u iznosu od 6.000 dinara, i mislim da bi ovo moglo poštenije da se rasporedi, a ne ovako linearno, već u zavisnosti od toga čime se bavimo, da li se bavimo proizvodnjom malina, stakleničkom, plasteničkom proizvodnjom, proizvodnjom pšenice itd. Nije isto da li se proizvodi na 1.800 metara nadmorske visine ili na 200 metara, da li u uslovima otežanog privrednog razvoja, da li je biljna struktura ova ili ona. Klasa zemljišta je takođe ono što treba da opredeli visinu subvencija, odnosno podsticaja po hektaru.

Takođe, imam pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, a koje se odnosi na osiguranje useva. Subvencije od 70% su smanjene na 30%, odnosno 40% u upravnim okruzima, kao što su Moravički, Kolubarski, Zlatiborski, Podunavski, Šumadijski, a ja bih dodao i Mačvanski. Da li će se nekim podzakonskim aktom ovo regulisati ili će ostati ovo kako je zakonom definisano, odnosno izmenom zakona?

Takođe, želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede – kada će se raditi na dodatnoj automatizaciji protivgradnih stanica i kada će ti protivgradni strelci imati neku pristojnu prinadležnost, a ne za četiri, 4.500 dinara ići na lansirne rampe i u toku noći se maltretirati, po kiši, nevremenu, štititi naše nebo koje je ugroženo uglavnom u ovim navedenim okruzima.

Postavljam pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, odnosno infrastrukturu, kada će se pored izgradnje beogradskog metroa, pri čemu finansiramo svi mi građani Republike Srbije i poreski obveznici u iznosu od 4,6 milijardi taj famozni metro, kada ćemo mi iz unutrašnjosti moći da napravimo neke kapitalne investicije koje će biti rasitnjene, odnosno biće raspoređene širom Srbije?

Ja dajem jedan doprinos svemu tome, pa predlažem da u 100 opština u Republici Srbiji se izgradi u proseku po 500 kilometara asfaltnih seoskih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara sa svim nasipima i kanalima. To naravno neće koštati više od 2,8 milijardi evra, što je ekvivalent izgradnji, odnosno rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Niša.

Takođe, smatram da na ovaj način bi ljudi ostajali da žive u ruralnim marginalnim seoskim područjima i da se neko u ovoj zemlji napokon seti srpskog seljaka, da se seti tih ljudi koji sele u ove velike gradove. Vi imate po zadnjem popisu situaciju da samo iz velikih gradova se ljudi nisu selili nigde, a da smo mi iz unutrašnjosti raseljeni. U proseku 20% ljudi je nestalo širom Srbije iz tih marginalnih ruralnih predela. Neki su otišli u inostranstvo, a neki u veće gradove.

Takođe, pitam Ministarstvo poljoprivrede, kada će se granica, minimalna granica za poljoprivredna gazdinstva od osam miliona dinara povećati, recimo, na 12 miliona dinara za ulazak u PDV? Kao što znate, cene i potrošačke korpe i imputi i sveopšta inflacija su povećani, tako da bi to bilo logično.

Takođe, imam da pitam Vladu Republike Srbije, kada će se to desiti da srpski seljak koji je naravno ovim zakonom koji smo doneli pre nekoliko sednica oporezovan, koji je preduzetnik, kada će on dobiti subvencije i podsticaje, kao što to dobijaju strani investitori? Ne mora da bude taj iznos, 73.600, kao što ima „Rauh“ iz Koceljeve ili 144.000 „Henkel“ ili 140.000 fabrika čokolade u Novom Sadu. Dovoljno je 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu uz ugovornu obavezu od pet godina. Jer, jednom kad seljak ostane na svom domaćinstvu, on do groba tu ostaje. Neće da seli svoju fabriku pod vedrim nebom.

Na kraju, završavam sa ovim, gospođo predsedavajuća, ja nisam neko ko veruje u teorije zavere, ali često me građani pitaju – ko ovo šparta naše nebo, o čemu se radi? Ovi silni avioni lete svaki dan, da li je to sa razlogom ili bez razloga? Molim državu da zbog tih ljudi koji veruju u te teorije zavere izađe sa jasnim stavom i kaže o čemu se radi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Nešić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ja sam član Odbora za telekomunikacije. Kada sam podneo zahtev da „Telekom Srbija“ dođe na sednicu Odbora za telekomunikacije rekli sa da nema zakonskog okvira da se „Telekom“ pojavi na ovom istom Odboru.

Želim da postavim onda pitanje Ani Brnabić, predsednici Vlade, ministru privrede, Radetu Basti i Mihailu Jovanoviću, ministru za informisanje i telekomunikacije, ako građani Srbije poseduju 58,11% akcija „Telekoma Srbije“ ko vodi računa o ovim akcijama? Kako mi kontrolišemo rad „Telekoma Srbije“?

Ako postoji bilo kakav izveštaj, molim da mi se dostavi. Da li je jedan jedini izveštaj od 1997. godine do dana današnjeg dostavljen Vladi i kako planiraju da dalje kontrolišu rad ovog državnog preduzeća?

Želim da pitam, takođe, ministarku Grujičić, apoteke nam se gase, sve više. One koje su imale suficit sada više nemaju. Ostalo je vrlo malo apoteka u državnom vlasništvu. Šta je sada, sada se daju na koncesiju sve te iste apoteke. Hoćete da mi kažete da će privatni sada vlasnik, koncesionar da na tom istom mestu, u toj istoj apoteci, sa tim istim lekovima imati sad da posluje u suficitu i još da plaća naknadu za koncesiju? Nemojte da se šalimo.

Mi smo vezali ovde, svi mi zajedno, kao narodni poslanici i kao ministarstvo, vezali smo apoteke, državne apoteke. Mi im ne damo da rade tako što smo ih naterali da moraju da idu na centralizovanu javnu nabavku, a nismo to isto uradili sa privatnim apotekama.

Onda smo, odmah zatim, dozvolili privatnim apotekama da izdaju lekove na recept, a onda zatim nismo ograničili koliko tih apoteka može da bude, pa smo sada, evo, na primeru Kragujevca imamo najviše apoteka po glavi stanovnika bez ikakve kontrole.

Propustili smo zakon o apotekarskoj ustanovi, o apotekarskoj delatnosti, ja se izvinjavam, zato što ste rekli da treba da ostane u sistemu zdravstvene zaštite, ali ste propustili one članove koji bi regulisali rad apoteka.

Šta će se desiti? Hajde da se opametimo, hajde da izmenimo zakone koji su loši. Hajde da pomognemo državnim apotekama, da ih vratimo sve u naše vlasništvo, zato što je to u interesu građana Kragujevca.

Molim vas da se opametite.

Takođe, još jedno pitanje za Danicu Grujičić – Klinika za kardiohirurgiju u Nišu je uspela da smanji, odnosno da anulira kompletno celu listu čekanja, višegodišnju listu čekanja. Šta su dobili za pohvalu? Dobili su kritiku. Zar to nije sramota? Dokle više da se delimo kao narod, zar ne treba da se sabiramo? Zar ne treba da nagrađujemo jedni druge, one koji su uradili više od onoga što se od njih tražilo?

Molim vas da se opametite i da radimo jedni za druge. Hvala.