Zahvaljujem.
Prvo hoću da se zahvalim i na pohvalnim rečima za zakon, da je dobar, da je lepo napisan, da nudi nova rešenja. Ali ono što je najvažnije – taj zakon će pokazati koliko je dobar onda kada bude počeo da bude primenjivan.
Da, i dalje odgovorno tvrdim da država vodi računa o radnicima i koliko god imao mana i problema Zakon o radu, ovaj Zakon o radu je omogućio da u Srbiji bude otvoreno 580 hiljada novih radnih mesta. Da nije menjan Zakon o radu, ne bismo mogli da uđemo u reindustrijalizaciju Srbije, ne bismo mogli da povećavamo broj zaposlenih, ne bismo mogli da ostvarujemo i veći BDP, ne bismo mogli da ostvarujemo značajno veći izvoz, ne bismo mogli da računamo na veće budžetske prihode, ulažemo u naše zdravstvo, ulažemo u infrastrukturu, ulažemo u nauku, ulažemo u energetiku, ulažemo u sistem odbrane.
Je li to savršen zakon? Nije. Jel ima problema u njegovoj primeni? Ima. Ozbiljno pratimo ono što su problemi i izlazićemo sa predlozima konkretnih rešenja.
Da, država vodi računa o radnicima čak i kada ne usvaja, tj. ne utvrđuje predloge od nacrta zakona koje predlaže neko iz onih poslaničkih grupa koje ne tvore vladajuću većinu.
Ima jedna stvar na koju moram da se, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnem, zato što to jednostavno nije ni u redu ni korektno, a to je kada se kaže da su inspektori stari ljudi koji su podložni različitim uticajima. Šta to znači? Ja molim da se ništa ne generalizuje. Ubedljiva većina tih ljudi su časni, čestiti, pošteni ljudi koji rade svoj posao vredno i predano. Njih 214 je izvršilo više od 65 hiljada nadzora, a pre deset godina njih 250 nije uspevalo da ostvari ni 60 hiljada. Ja vas sve molim da ništa ne generalizujemo, pa tako ni pripadnost nečiju nekoj profesiji.
Mogu delimično da se složim sa time što je rečeno. Znate, 17.000 dinara 2012. godine i 40.000 dinara 2023. godine nije dobro ni jedno, ni drugo. Ma, 40.000 je mnogo bolje nego što je ono bilo, kao što je bolje to što danas imamo 2.310.000 zaposlenih, a onda smo jedva prelazili 1.700.000.
Samo da vas podsetim, tada, sa tih jedva premašenih 1.700.000 zaposlenih morali smo da isplaćujemo penzije za 1.600.000 penzionera. Bližilo nam se bukvalno da imamo na jednog penzionera jednog zaposlenog. To je neodrživ i to je nenormalan sistem. To je sistem kojim smo sami sebe uništavali. Zato je to moralo da se prekine.
Još jednu stvar moram da kažem. Dakle, ako pričamo o tome da želimo da zadržimo naše ljude, ja mislim da ozbiljno radimo, koliko god možemo, na tome da zadržimo naše ljude, da ne odlaze iz zemlje na različite načine, ali, znate, u nekima od zemalja koje su pomenute radnik dobije otkaz za jedan minut zato što je tamo takav Zakon o radu. U tim zemljama nemate zloupotrebu bolovanja, a ja ne kažem da svako ko je otvorio bolovanje da je to fingirao. Nije tačno. Nažalost, kao nacija imamo ozbiljnih problema sa zdravljem i ne imali posle svega kroz šta smo prošli i šta nam je rađeno.
U tim zemljama koje se nekima predstavljaju kao obećane, kao što rekoh, za jedan minut se dobije otkaz i nema pobune i ako je negde sistem – hoćeš da radiš, prihvataš to i radiš, nećeš da radiš, nećeš, ali kada pogledate to što izgledaju kao obećane zemlje, daleko su još uvek ispred nas. Nisu imale raspad države, nisu imale hiper inflaciju, nisu imale dugogodišnje sankcije, nisu imale NATO agresiju, nisu imale vraćanje u kameno doba, uništavanjem infrastrukture, uništavanjem privrede, nisu imale pljačkaške privatizacije, ništa od toga…
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje s mesta.)
Tako je, da su imale ovakvu vlast, kao što imamo mi danas, bile bi još više ispred nas. Ali, u tim zemljama, kada pogledate, prošle godine nije bilo promena visine plate, a bilo je inflacije, a privreda im gotovo ulazi u recesiju. I to nije dobro za nas, da se mi razumemo, zato što smo mi na evropskom kontinentu, zato što smo ekonomski povezani sa tim zemljama, ali je činjenica, činjenica je da je blago, ali sve više, broj ljudi onih koji se vraćaju u Srbiju evidentan i bivaće još više.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju s mesta.)
