Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, slušajući ministra Selakovića, žao mi je što sada nije tu, mislim i dobio sam neke informacije da su Švajcarci pratili prenos Skupštine, pa su pohrlili u srpsku ambasadu da traže radne dozvole.

Da se vratim u sumornu srpsku stvarnost. Mi danas živimo u zemlji gde caruju kupljene diplome koju vode lažni doktori nauka, lažni Evropejci, lažni patrioti, pa, bre, u državi Srbiji danas je sve lažno, kod vas ništa nema pravo.

Tužna je situacija zemlje u kojoj mi danas živimo, a da najbolja deca nam odlaze u beli svet sa kartom u jednom smeru i namerom da se u ovu zemlju nikada više ne vrate, dok mi mažemo oči ovde jedni drugima i pričamo kako živimo u blagostanju. Daleko smo mi od blagostanja u svakom parametru, daleko smo od pravne države.

Država Srbija je u prethodnih 10 godina vladavine SNS toliko devalvirana da se ona danas samo slučajno zove Srbijom. Više bi joj pristajao naziv „Milinijum tim“, pošto je to firma koja drži sve poslove u ovoj zemlji ili, recimo, da bude prćija Aleksandra Vučića, pošto je nažalost na to svedena.

Malo je bilo reči, a malo i vremena imam da govorim, prosečna starost srpskih doktora je oko 53 i 54 godine. Samo gledajte šta će se desiti za 10 godina kada ovi ljudi ispune uslov za penziju, a mi drugih nemamo, jer odlaze odavde glavom bez obzira iz ovog blagostanja. Naši doktori imaju manje plate nego medicinske sestre u Rumuniji. Na to smo sveli ovu državu i ovo društvo u prethodnih 10 godina i još se čudimo što najbolji odlaze odavde, maltene besni smo na njih.

Čuli smo mi mnogo danas besmislenih stvari da se zapitam da li smo mi kao narod sve ovo zaslužili, barem 10 puta su parlamentarci i ministar pomenuli ime predsednika Vučića. Ljudi, jesmo li mi podanici, da li ste vi podanici Aleksandra Vučića ili slobodni građani? Dajte, ispravite malo kičmu, vi odgovarate ovom narodu. Vi treba da budete slobodni poslanici.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ja bih vas zamolio da se malo obuzdate.

Dakle, mi smo ovu zemlju, odnosno vi, koji je 10 godina vodite, potpuno razorili i razvalili. Privatizovali ste sve institucije u ovoj zemlji, sve ste obesmislili, politički život u ovoj zemlji ste obesmislili. Možete da pričate koliko god hoćete, ja ću ovo reći, i ja ovo sve što pričam ne pričam zbog politike i političkih poena. Ovo pričam zbog savesti ovog društva. Završiće se ovo zlo vreme. Kako vas nije sramota? Kako ćete proći svojim ulicama i pogledati svoje sugrađane u lice? Razorili ste svaku instituciju, zdravstvo ste razorili, razorili ste škole, bolnice. Pogledajte, otiđite u Infektivnu kliniku, 300 metara je od one na Slaviji fontane koju ste napravili, pogledajte u kakvom je stanju.

Razorili ste apsolutno svaku instituciju u ovoj zemlji, sve je obesmišljeno ovde. O čemu vi pričate? Kao da živimo u Švajcarskoj, a ne u Srbiji. Mladost nam odlazi, curi nam, između nogu nam beži i odlazi odavde, iz ove zemlje, a vi pričate o ne znam ni ja čemu. Napravili ste državu i skrojili je po svojoj meri, gde 5.000 funkcionera, računajući i ministre, poslanike, državne sekretare, sve vas ovde, živi u blagostanju, pravi dilove, pravi kombinacije. Napravili ste privatne firme, sami sebi dodeljujete poslove i pričate o nekakvom blagostanju.

Znate šta je sinonim države Srbije danas? Ovaj Safet Pavlović u Žagubici, a koji se ponaša kao šerif. Palma. Cela Srbija leži u hladu ispod jedne velike palme i spava punih 10 godina. Safet Pavlović koji vodi opštinu Žagubica samo zato što odgovara i pristaje na sve što mu Vlada isporuči dole, a za to zauzvrat ima pravo da se ponaša kao šerif u svojoj opštini.

Ljudi, ja sam iz male opštine, iz Priboja, ali tako nešto u Priboju nije moguće da se policija krije iza ćoška, a da batinaši njegovi izviruju iza njegovih leđa i dobacuju i nasrću na narod koji se okupio ispred. To je sramota. I vi pričate o Srbiji 21. veka.

Šta ste napravili na Kosovu? Predali ste im institucije sve u prethodnih 10 godina, a šta ste dobili? Šta ste dobili? Ja vas pitam. Dakle, predali ste sve institucije i sad su Srbi, mučeni, koji žive na Kosovu, uprkos uslovima koje ste im napravili dole, imaju dva izbora…

Samo pripazite na vreme.

Još pet sekundi i završavam.

Imaju, dakle, dva izbora. Jedan je izbor da budu potlačeni pod albanskim vlastima, a drugi je da ih teroriše Srpska lista. Dakle, Srbi na Kosovu biraju između dve okupacije. Kada je dobar francusko-nemački sporazum uzmite i pročitajte ga pred svim poslanicima i građanima ovde.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović, povreda Poslovnika.

Uvažena predsedavajuća, član 107. Razumem da ste vi neko ko je dosta tolerantan kada je u pitanju vođenje ove sednice, ali mislim da je bitno da napomenemo da ne dovodimo Srbiju u zabludu u smislu da diskreditujemo nekoga ko je danas u Žagubici, a ko je ni kriv ni dužan danas optužen za nešto ovde.

Naime, u toku ove sednice o kojoj danas govori kolega, a tiče se sednice Odbora za zaštitu životne sredine, najbrutalnije je od strane predsednika Odbora napadnuta grupa žena, nazivajući ih najpogrdnijim imenima. Pri tome su im iznesene kvalifikacije i uvrede kojih bi se postideo i najgori kafanski razbojnik. Nazvane su prostitutkama. Sramota me je i da kažem. Izabrao sam jedan, da kažem, termin koji će biti prihvatljiv narodu, štedeći se i znajući da ovaj prenos danas gledaju i naši mlađi sugrađani, pa sam taj termin prosto iskoristio kao prikladan za ovaj uvaženi dom.

Toliko o tom odnosu prema Žagubici, o tom odnosu prema lokalnim vlastima, o tom Safetu Pavloviću, a toliko o onome ko je danas došao da izrazi tzv. protest kod Safeta Pavlovića.

Što se tiče blagostanja u kome živimo, Pa, ne, blagostanje je kad smo ostali bez 200 hiljada radnih mesta do 2012. godine. Blagostanje je kad smo zatvorili FAP u Priboju. Blagostanje je kad smo Priboj doveli na prosjački štap, da li je to blagostanje? Prosto sam morao da ustanem i da vam kažem ovo, iako ne koristim čestu ovu priliku, ali zbog onoga svega što se danas desilo u Žagubici i zbog, mogu slobodno reći, laži koje su sad izrečene, ja sam ovu priliku iskoristio i ovo će biti po tom pitanju poslednje javljanje. Hvala vam.

Narodni poslaniče Vujadinoviću smatram da nisam prekršila Poslovnik, ali svakako da vi imate pravo da se izjasnite.
(Milimir Vujadinović: Ne tražim da se Skupština izjasni.)
Ne želite da se Skupština izjasni o tome. Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, Zagorka Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povređen je član Poslovnika 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja nisam sigurna da je prethodni govornik govorio o bilo kojoj tački sa današnjeg dnevnog reda, ali je važno da je pomenuo predsednika JS, gospodina Dragana Markovića Palmu i pomenuo neku metaforu koja mi zaista nije jasna. Cela Srbija leži ispod „jedne velike palme“. Ja zaista ne znam šta to znači?

Mislim da je Srbija zemlja koja ima svoju politiku, svoje pravce, a ja ne znam da li on hoće da ga neko prihvati, pa i on hoće da legne ispod „velike palme“. Hvala.

Odgovor je isti kao i kolegi Milimiru Vujadinoviću. Smatram da nisam prekršila Poslovnik, jer zaista mislim da ovde moramo omogućiti uslov svima da bez obzira na temu dnevnog reda ipak negde malo imamo širinu i razumevanje da se o opštim temama ipak govori.
Da li želite da se Skupština izjasni o vašoj povredi Poslovnika?
(Zagorka Aleksić: Ne.)
Ne, u redu.
Đorđe Todorović, replika.

Ovlašćeni, ali dobro, može i kao replika.

Drago mi je što se bivši govornik probudio iz zimskog sna i došao ovde posle mnogo, mnogo vremena da nam deli lekcije o tome da li neko iz Švajcarske ili bilo koje ambasade traži posao u našoj zemlji, budući da nam je stopa nezaposlenosti na 8,9%. Ja znam da u Srbiji traže posao i neki ljudi iz inostranstva, to je tačno, ali da kažete da je sve u državi lažno, šta je to lažno? Jesu li lažne fabrike? Jesu li lažne bolnice, klinički centri koji se grade? Jesu lažni autoputevi kojima vozite iz mesta iz kojeg ste rekli da živite da dođete do Beograda? Jesu li lažni? Da li je lažni „Miloš Veliki“? Da li je lažna plata od preko 700 evra, prosečna, koja će biti 1000 do 2025. godine? Čista demagogija.

Ono što je meni zanimljivo, ne znam kako ste i u kom trenutku pronašli zdravstvene radnike na današnjoj temi dnevnog reda, ali važno mi je da kažem i zbog građana Srbije, oni su to ispratili, vi verovatno niste, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, danas bio u prisustvu najboljih medicinskih radnika iz srednjih škola i dodelio 200 ugovora najboljim studentima Medicinskog fakulteta. To je kako država Srbija vodi računa o medicinskim radnicima u našoj zemlji.

Što se samog Kosova i Metohije tiče, građani na južnoj srpskoj pokrajini, srpski narod na Kosovu i Metohiji dobro pokazuje kako i na koji način vidi šta je to što država čini i radi. To su pokazali nedvosmisleno na svim izborima do sada. Pokazali su kako poštuju Srbiju, pokazali su kako poštuju predsednika Aleksandra Vučića i u tome vi ne možete da nađete apsolutno nikakvu zamerku. Jedino čime se vodite ovde je prosta demagogija i to je ono što građani Srbije vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Branislav Josifović.
(Miloš Parandilović: Replika.)
Niste zaista pomenuti ni jednog trenutka.
(Miloš Parandilović: Obraća mi se sve vreme.)
Sve vreme su vam se obraćali kao prethodnom govorniku. Imenom i prezimenom niste spomenuti, vaša stranka, iako ste samostalni poslanik nije spomenuta.
Prema time, Branislav Josifović ima reč. Izvolite.