Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege, uvaženi ministri i predstavnici Vlade Republike Srbije, ja ću na početku svog prvog izlaganja u Narodnoj skupštini napraviti kratak osvrt na najbolje rezultate rada u opštini Knjaževac u prethodnih 10 godina, na rezultate rada opštine i svih njenih građana jer dugo u ovom domu nije bilo predstavnika iz opštine Knjaževac i smatram da je jako važno da srpska javnost čuje šta je to šta radimo u maloj opštini na istoku Srbije.

U opštini Knjaževac od 2015. godine funkcioniše besplatan javni prevoz za sve kategorije stanovništva na čitavoj teritoriji opštine. Sva deca u osnovnim školama imaju besplatne užine. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu za upis u srednje škole i na fakultete. Stipendiramo učenike i studente po deset osnova. Godišnje, preko 350 naših mladih sugrađana dobije stipendiju od opštine.

Finansiramo lečenje dece, lečenje steriliteta i troškove vantelesne oplodnje iz Fondacije za povećanje nataliteta. Svakoj nezaposlenoj majci koja rodi treće dete opština dodeljuje 480 hiljada dinara.

Jedini u Srbiji imamo najsavremeniji, potpuno neinvazivni aparat za merenje i praćenje postrolnih poremećaja kod dece i već pet godina potpuno besplatno merimo i pratimo svu našu decu osnovno-školskog uzrasta.

Direktnim subvencijama iz budžeta opštine Knjaževac, naši voćari podigli su novih 2.000 hektara voća, uglavnom višnje. Otvorili smo tri nove fabrike i smanjili nezaposlenost na nivo republičkog proseka. Nemamo neasfaltiranu ulicu u gradu. Rekonstruisali smo glavne i magistralne delove vodovoda i obezbedili sigurno vodosnabdevanje za narednih 50 godina.

Gotovo potpuno smo rekonstruisali osnovne, srednje škole i sve objekte predškolskih ustanova u našem gradu. Renovirali smo gradski stadion, izgradili kompleks terena za sport na otvorenom i gradimo novu sportsku halu u okviru OŠ „Dubrava“. Završili smo izgradnju rehabilitacionog velnes centra na termalnom izvorištu Rgoška Banja i krećemo u razvoj savremenog banjskog turizma. Uvećali smo budžet opštine Knjaževac gotovo duplo, sa nekih 700 miliona u 2012. godini budžet opštine Knjaževac i sada je 1,3 milijarde.

Sve ovo, uvažene kolege, je bio san za male i nerazvijene opštine, pa čak i one veće do 2012. godine kada su bile prepuštene same sebi i kada smo zajedno sa kolegama se vodili pričom – ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo.

Danas zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je obišao čitavu našu Srbiju i koji ima sluha i za istok Srbije i za sva ostala područja koja nisu dovoljno razvijena kao neki delovi naše države, realizacija velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata postala je realnost za male opštine.

Danas i male opštine takođe razvijaju i stvaraju uslove za ostanak, ali i za povratak pre svega mladih ljudi. Zato što smo konačno vidljivi i što konačno država vodi računa i o nama, malim opštinama, upravo zato predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju ubedljivo najveću podršku u tim mestima.

Kada je u pitanju dnevni red, ja ću se kao neko ko dolazi iz sistema lokalne samouprave osvrnuti na dva predloga zakona koji se tiču projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, kao i Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u okvirnom zajmu za infrastrukturu u obrazovanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Kada su u pitanju prva dva zakona koja se odnose na razvoj lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, u obrazloženju projekta imamo Komponentu jedan – klimatske i pametne mobilnosti, gde se u njenom opisu kaže „obezbeđivanje grantova jedinicama lokalne samouprave za finansiranje projekata rehabilitacije i rekonstrukcije lokalne saobraćajne infrastrukture“.

Lokalna saobraćajna infrastruktura i putevi koji spadaju u nadležnosti opština i gradova, lokalni putevi, ulice u gradu, ulice u selima su veliki izazov za svaku lokalnu samoupravu i najveći deo investicionog dela budžeta svake lokalne samouprave upravo ide za unapređenje i održavanje lokalne saobraćajne infrastrukture.

Naročito je teško nerazvijenim opštinama sa velikom površinom i sa velikim brojem sela i samim tim sa velikom kilometražom lokalnih puteva da to sprovedu u delo, kao što je na primer moja opština Knjaževac, koja se prostire na 1.202 kilometra kvadratna imamo 85 sela i 280 kilometara lokalnih puteva.

Zato smatram jako važnim ovaj Predlog zakona i sve slične konkurse koji omogućavaju lokalnim samouprava da obezbede dodatna sredstva za ulaganje u lokalnu saobraćajnu infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo realizacijom ovog projekta kroz nadležno Ministarstvo poboljšati značajno situaciju kada je u pitanju lokalna saobraćajna infrastruktura u svih 145 lokalnih samouprava, u kojima je predviđeno sprovođenje i realizacija ovog projekta.

Jako bitna stvar koja se takođe navodi u zakonu što će prilikom realizacije konkretno ove komponente koja iznosi 250 miliona evra posebna pažnja biti posvećena nedovoljno razvijenim opštinama.

Izgradnjom novih auto-puteva i rehabilitacijom regionalnih saobraćajnica stvorili smo uslove da uz dobru povezanost, mladih pre svega, ostaju da žive u svojim mestima. Sledeći korak je lokalna saobraćajna infrastruktura i dobra povezanost na lokalu, jer kada budu dobro povezani sela i grad na lokalu, sela će ostati da nam žive i da se razvijaju.

Kada je u pitanju Predlog zakona koji se odnosi na infrastrukturu u obrazovanju, a odnosi se na formiranje regionalnih centara za obuku, pre svega želim da pohvalim tu regionalnu zastupljenost svih delova naše zemlje, jer smatram da je stvaranje jednakih uslova iz svih oblasti presudno i jedini garant opstanka i razvoja čitave naše zemlje.

Regionalni centri za obuku, koji će uz zakonsku regulativu, kada je u pitanju dualno obrazovanje čiji su rezultati više nego vidljivi, omogućiće da se na regionalnom nivou prati dinamičnost tržišta rada i stvoriti bolju povezanost obrazovanja tržišta rada i privrede, jer i pored formalnog obrazovanja u tim regionalnim centrima mogu se realizovati razne sertifikovane obuke, dokvalifikacije, prekvalifikacije i u okviru neformalnog obrazovanja sa različitim partnerima iz te oblasti možemo znatno poboljšati uposlenost radnih ljudi i mimo formalnog sistema obrazovanja.

Sagledavajući baš te probleme, neusklađenost tržišta rada i potrebe privrede, kao i obrazovanih smerova u srednjoj stručnoj školi, mi smo u opštini Knjaževac oformili trening centar, gde organizujemo obuke za rad u tekstilnoj, metalskoj, obućarskoj i drvnoj industriji.

Ovom prilikom želim da se zahvalim ministru Nikoli Selakoviću, čije ministarstvo, koje on vodi, je prepoznalo ovaj vid inovativnih modela lokalnih politika zapošljavanja i podržalo rad i dalje obuke u tom trening centru sa gotovo sedam miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi kolega Josifoviću.
Koristim priliku da vam čestitam na prvom govoru u Narodnoj skupštini.
Sledeća po redosledu je narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, kroz predloge dnevnog reda koje danas imamo možemo videti da je centralna pažnja posvećena upravo različitim aspektima bezbednosti.

Moje kolege iz Poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS govorile su i o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, zatim o bezbednosti zaštite životne sredine, pre svega sa aspekta u bezbednim upravljanjem otpada, ali takođe i o energetskoj bezbednosti, koja je izuzetno važna ukoliko koristimo obnovljive izvore energije.

Zbog toga ću se osvrnuti na jednu po meni veoma značajnu bezbednost, a to je bezbednost hrane, odnosno u današnjim okolnostima svaka država koja se oslanja na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, na sopstvenu prehrambenu industriju, može zasigurno tvrditi da je i bezbednija i sigurnija u odnosu na druge države.

U tom kontekstu ja ću se i osvrnuti na značaj podsticajnih mera za poljoprivredu, koje imamo sadržane i predstavljene u ovom zakonu, a odnosi se na podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Kada govorimo o našoj agrarnoj politici u poslednjih nekoliko godina, posebno unazad godinu dana možemo reći zasigurno da imamo tri osnove od koje polazimo. Prva je sigurno budžet, odnosno sredstva koja izdvajamo i uvažena ministarka Tanasković je i u svom uvodnom izlaganju govorila o tome da smo mi svake godine povećavali značajna sredstva i da smo danas došli do tih rekordnih 80 milijardi, koliko je izdvojeno i to posebno ako ne računamo one investicije u poljoprivrednoj proizvodnji koje ćemo koristiti iz kredita, a uzimajući to u obzir dolazimo i do iznosa od preko 84 milijarde dinara, ako se ne varam.

Takođe, važne su za naše poljoprivredne proizvođače, subvencije, važan je podsticaj koji im dajemo, ali onda dolazimo i do druge tačke dnevnog reda, a to je da, kada govorimo o podsticajima govorimo i da oni budu blagovremeni, da ih isplaćujemo na vreme kako bi naši poljoprivrednici mogli adekvatno da ih koriste za namenu koja im treba.

Tu će nam definitivno pomoći E-Agrar, sistem koji je osmišljen da nam pomogne u tome da izbegnemo administrativne zastoje, pomoći će nam kako bismo bili u situaciji, a i služba koja to obavlja, Uprava za agrarna plaćanja, bolje rukovodimo isplatama subvencija, ali i da ima bolji pregled generalno Registra poljoprivrednih gazdinstava.

Smatram da E-Agrar nije samo jedno novo softversko rešenje. Mi njime menjamo tradicionalne navike naših poljoprivrednih proizvođača i zbog toga je izuzetno važna i multisektorska saradnja svih ministarstava koji u delokrugu svojih poslova mogu da doprinesu unapređenju poljoprivredne proizvodnje, dobra saradnja sa svim lokalnim samouprava, ali takođe dobar rad savetodavnih službi.

Pomenuću i ono što je ministar Jovanović rekao, a to je da mi sada uporedo radimo i sa pokrivenošću telekomunikacione mreže, odnosno radimo na tome da svako selo u Srbiji, svaka kuća u Srbiji ima mogućnost pristupa internetu.

Ovo je značajno ne samo za dobru realizaciju procesa E-Agrara već da bi imali bolje uslove i da bi svi građani i privrednici koji funkcionišu u ruralnim sredinama izbegli negde taj ili ublažili taj digitalni jaz koji zasigurno imamo kada su u pitanju ruralna područja i gradske sredine.

Malopre sam pomenula da su i lokalne samouprave dale značajan doprinos samom procesu E-Agrara i zajedno sa stručnim savetodavnim službama koje rade na aktivnošću svih savetodavnih službi pomažući našim poljoprivrednim proizvođačima na tom sistemu mi imamo priliku i da možda ono što smo odavno zaboravili, a to je ta međugeneracijska solidarnost, koju mi mlađi treba da preuzmemo negde i na sebe i pomognemo našim starijim sugrađanima da se prilagode na sve portale, odnosno elektronske portale na kojima naša država radi, a koji će njima uštedeti i vreme i novac.

Videli smo da to umemo i možemo u Kovid krizi. Zašto ne bismo mogli kada je i u pitanju E-Agrar da pomognemo da naši stariji sugrađani ostvare svoja prava, ali u ovom slučaju kada je u pitanju E-Agrar i da ispune obaveze koje su predviđene?

Takođe, rekla bih još nešto. Kada sam govorila o tri osnove, treća je zasigurno i IPARD mere. Mi kada pričamo o tradicionalnom načinu i funkcionisanju naših poljoprivrednika moramo govoriti i o tome da oni tradicionalno najviše koriste nacionalne mere. To je nešto na čemu treba da radimo. To je sledeći, verujem, izazov sa kojima ćete se uhvatiti u koštac i upravo na energiji i aktivnosti stručnih savetodavnih službi koje funkcionišu sada, upravo verovatno i ovog trenutka u celoj Srbiji, da pomognemo po završetku E-Agrara da približimo našim poljoprivrednim proizvođačima da koriste IPARD mere kako bi ta sredstva koja bismo povukli pomogla da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, a koje u proteklih godina silom prilika nismo iskoristili.

Takođe, rekla bih još nešto važno, a to je da je poljoprivrednik čovek koji nam je svima potreban. Zbog toga treba da nastavimo da ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju, treba da je modernizujemo. Treba da naš sistem funkcioniše u skladu sa modernim tekovinama. Mi smo sada svi u situaciji da pratimo procese digitalizacije u svim sferama društva, pa zašto ne i da modernizujemo jedan tako važan segment našeg društvenog života i privrede, kao što je poljoprivreda?

Samim tim ne samo da ćemo unaprediti našu poljoprivredu, ne samo da ćemo je učiniti i efikasnijom i odgovornijom, već će ona biti i održivija, a naši poljoprivredni proizvođači – stimulisaćemo ih da budu kako motivisaniji više da unapređuju, da rade, da ulože više, ali pre svega za našu dobrobiti i da proizvode više. Zahvaljujem.

Po redosledu prijavljenih za reč Dragana Rakić.
Izvolite.

Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Govoriću o tome šta sve može da se desi radniku u Srbiji na njegovom radnom mestu, gde on može da pogine, može da bude otet, a da niko zbog toga ne odgovara.

Omer Mehić, pilot, zaposlen u Vojsci Srbije, poginuo je na svom radnom mestu u helikopteru 13. marta 2015. godine izvršavajući radni zadatak. Spašavanje bebe helikopterom uprkos lošim vremenskim uslovima inicirala su dva tadašnja ministra, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, i ministar odbrane Bratislav Gašić, a sve u cilju njihove sopstvene medijske promocije.

Afera helikopter u kojoj je stradalo sedam ljudskih života nije imala sudski epilog, niko nije kriv, niko nije odgovarao.

Slobodan Tanasković, zaposlen kao čuvar u firmi „Iskra“ u Hercegovačkoj ulici bio je svedok rušenja u Savamali 24. aprila 2016. godine. Te noći su ga na njegovom radnom mestu napali maskirani napadači, vezali ga, oteli mu mobilni telefon, ličnu kartu i držali ga sve vreme dok su rušili u Savamali. Tanasković je preminuo nakon nekoliko dana od posledica ovog zlostavljanja. Za njegovu smrt niko nije odgovarao.

Uzbunjivač Aleksandar Obradović, radnik valjevske Fabrike „Krušik“ otet je sa radnog mesta i tajno prebačen iz Valjeva u Centralni zatvor u Beogradu. Niko, pa ni porodica nije danima znala gde se on nalazi. Tek nakon pritiska javnosti Obradović je pušten iz zatvora. Obradović se i dalje nalazi pod istragom. On je suspendovan sa radnog mesta, a postupak za korupciju koji je otkrio pre četiri godine u „Krušiku“ nije ni počeo. Prošle godine u rudniku „Soko“ stradalo je osam rudara. Tužilaštvo je završilo istragu i utvrdilo, niko nije kriv.

Prošle godine u Srbiji na radnom mestu nastradalo je 56 radnika, preko 1.000 njih je povređeno. Da li znate da li je neko odgovarao za ovo? Da li znate da li i jedno gradilište u Srbiji zatvoreno zbog smrti radnika?

Ovaj Zakon o radu, kao i prethodni biće mrtvo slovo na papiru jer problem radnika u Srbiji nisu loši zakoni nego zakoni koji se ne poštuju. U Srbiji nema vladavine prava, zakoni se selektivno primenjuju, za neke važe, a za neke ne. Danas u Srbiji ne postoji inspektor koji sme da zatvori gradilište „Beograda na vodi“ ili npr. zatvori gradilište „Milenijum tima“, ili bilo koje druge firme bliske režimu Aleksandra Vučića.

Danas nemamo institucije koje štite radnike. Zabranjeno je sindikalno organizovanje. Zato će i ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.

Milenko Jovanov.

Zaista je dirljivo. Ja ne mogu drugačije da kaže kada o radnicima brinu oni koji su ih ostavljali bez posla i koji brinu o tome da li će se na poslu povredi neko, a otpustili su skoro 500.000 radnika. Sada, iz ove brige vidim da je to ustvari bila preventiva da se ljudi ne bi povređivali na poslu, oni su ih lepo ostavili bez posla i nije bilo povreda na radu, jer niko nije radio, osim njih. To je cela poenta.

Da se na ovakav način govori o ljudima koji su vršili svoju dužnost, a bave se opasnim poslom. To je potpuno neznalački i besmisleno. Posao ljudi koji rade pri Vojsci jeste opasan. I svaki put kada rade svoj posao može da im se desi nesreća.

Što se tiče Obradovića i onoga što ste radili u „Krušiku“. Osim što ste svojoj zemlji naneli štetu, zašto vas baš briga, vas to ne interesuje, a napravili korist bugarskim firmama, dve bugarske firme su preuzele ugovor koje je „Krušik“ trebalo da realizuje, koji su raskinuti zbog ovih svih velikih boraca za prava radnika.

Zamislite kakva bi situacija u „Krušiku“ bila da je prihodovao tih 13, 14 miliona dolara koliko je imao ugovore potpisane. Ne čujem Miroslave, moraš dovikivati jače ili razgovetnije. Skloni ruku sa usta kada dovikuješ. Nema replike, nisam te uvredljivo pomenuo.

Ono što jeste poenta. Takvim načinom, tim kvazi istraživačkim radom političkim ste napravili štetu svojoj zemlji. Niste napravili štetu jednom čoveku, Obradoviću, nego celom „Krušiku“ i svim zaposlenima. Eto kako brinete o radnicima. Hvala.

Gospođo Rakić vidim da ste u sistemu. Po kom osnovu samo mi kažite?
Gospodin Jovanov je pričao o rušenju „Krušika“, nanošenja štete namenskoj industriji. Nije valjda da ste se i u tome prepoznali. Za to bi da uzmete zaslugu.
(Dragana Rakić: Replika.)
Žao mi je, nema osnova za repliku. Vidim da je Miroslav Aleksić, takođe u sistemu.
(Dragana Rakić: Ima osnova. Lično se obraćao.)
Gospodin Jovanov jeste spomenuo Miroslava, ali niste jedini Miroslav u ovom parlamentu. Lično vam se nije obratio. Opet vam navodim stav iz Poslovnika o radu, da je moje pravo da procenim upravo to.
(Dragana Rakić: Jel se plašite dva minuta da mi date?)
Nevena Đurić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom govoru mogli smo da čujemo klasičan vid lešinarske politike, kada na smrti drugih ljudi oni koji sebi vole da tepaju pa se nazivaju opozicijom, pokušavaju da sakupe političke poene.

Slušali smo o tome kako o radnicima brinu oni koji su se, radnicima tim istim koji samo obavljaju posao za koji su plaćeni, a konkretno govorim o portiru koji je radio u Gradskoj kući u Vršcu, obraćali sa, citiram – marš u svoju kućiću. Toliko o tome kako se vodi računa o radnicima u Srbiji.

Da se vratim na temu. Mi danas na dnevnom redu imamo set jako važnih zakona i sporazuma. Najpre želim da se zahvalim svim članovima Vlade koji su ovde prisutni, na strpljenju, jer ste se zaista naslušali svega i svačega, opet od ovih koji sebi vole da tepaju, pa sami sebe nazivaju opozicijom i tokom prethodne nedelje i tokom današnjeg dana. Čuli smo šta je to i ko je to ko sebe vidi alternativu državotvornoj politici predsednika Aleksandra Vučića. To su laži, spinovi i manipulacije. Suština je napad na lik i delo samog predsednika.

Da razjasnimo jednu jako važnu stvar. To je pre svega važno zbog građana Republike Srbije, svi zajedno i levi i desni i žuti i zeleni i ovde u Domu Narodne skupštine, kao i van ovog visokog doma nastupaju kao jedno. Ovde se zdušno međusobno podržavaju aplauzima, van Skupštine na njihovim okupljanjima, a suština je ista, cilj njihovog delovanja isti. Jedina namera koju imaju je da se reše nepremostive prepreke i neprobojne barijere, a to je Aleksandar Vučić.

U tom smislu, moram da se osvrnem na jedan od sporazuma koji je bio na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja na Zapadnom Balkanu o kome se prethodne nedelje govori na krajnje jedan manipulativan način, uz izvrtanje klasično napisanih reči i činjenica. Tamo jasno stoji da je KiM južna srpska pokrajina.

Međutim, mi smo danas u situaciji da oni koji se busaju pod znacima navoda u junačke grudi, kada je reč o našoj južnoj srpskoj pokrajini su isti oni koji su ostavili Aleksandra Vučića da se bori u gotovo nemogućim uslovima i on u tim istim nemogućim uslovima uspeva da zadrži naše čvrste pozicije na crvenim linijama, da ne prihvatimo ono što smo rekli da nećemo, da prihvatimo da se i dalje borimo za poštovanje svih potpisanih sporazuma i za formiranje ZSO.

Ali pod plaštom i pod tom nekom dimnom zavesom patriotizma i rodoljublja, mi sve to slušamo od strane onih koji su, to je važno da građani znaju, početkom 2000. godina 1800 terorista pustili iz zatvora, pa su tzv. nezavisnom Kosovu dali premijera, onog istog premijera koga su pomilovali. Pa su prećutali 2004. godine pogrom, pa 2008. godine proglašenje nezavisnosti, pa su pregovore prebacili u EU sa prostora UN, pa su naše slavne generale u kesama isporučivali Haškom tribunalu. I oni nam danas drže slovo o patriotizmu i rodoljublju. To je važno da građani Republike Srbije znaju.

Još jedan od zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu i tiče se sfere ekologije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Moram da se složim sa ministarkom Irenom Vujović koja je napomenula i toga smo svi svedoci, iz kojeg god dela Srbije da dolazimo, da ne postoji praktično opština ili grad u Srbiji u koji nije u toku neki ekološki projekat.

Dolazim iz Kruševca i sa ponosom mogu da kažem da se kod nas očekuje postavljanje kamena temeljca za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Srnju koja je projektovana za oko 200.000 ljudi za period od 20 godina i pokriva čak dva okruga. Pored Kruševca, još četiri opštine iz Rasinskog okruga i Topličke opštine, Blacu iz Topličkog okruga. Sigurna sam da ćemo uz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje je jedno od najsavremenijih tog tipa, koje je izgrađeno u ovom delu Evrope, mi sa ponosom možemo da se svrstamo u kategoriju zelenih gradova.

Onako kako je sama ministarka rekla za sferu ekologije, prosto to možemo da projektujemo na svakog sferu društvenog života danas u Srbiji. Gotovo da ne postoji oblast u kojoj za poslednju deceniju nije toliko toga urađeno i to su rezultati koji se vide golim okom. Dakle, dela govore o ozbiljnoj i odgovornoj politici.

Suština je da građani to prepoznaju. Znaju kako se ranije živelo, znaju da ranije ništa nisu imali, da nisu ti isti radnici o kojima se danas zdušno brine imali gde da rade, pola miliona ljudi su ostavili bez posla direktno, indirektno je to bar još tri puta više, imajući u vidu da su čitave porodice ostajale na ulici, deci su od usta uzimali, ali su zato u svoje džepove trpali. To je ono što se danas promenilo, zato što danas imamo ozbiljnu, odgovornu i državotvornu politiku i svi ovi zakoni koje usvajamo u ovom visokom domu su upravo u tom cilju, da nastavimo napredak i razvoj Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Dragana Rakić: Tražim repliku. Tražim svoje pravo.)
Nemate pravo na repliku. A to što ste se vi prepoznali, to je druga stvar, tako ne funkcioniše Poslovnik o radu, tako rad u Skupštini nije regulisan. Ja vas molim da dozvolite svojoj koleginici Sandi Rašković Ivić da govori.
Gospođo Rašković, molim vas prijavite se za reč.