Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Strahinja Erac. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovana predsedavajuća, kolege poslanici i koleginice poslanice, draga braćo i sestre borci, na samom početku želim da pozdravim moju braću i sestre borce koji su mi se u prethodnom periodu javili u velikom broju i da im poručim da sam uvek uz njih i da zajedno idemo do pobede.

Sada bih postavio prvo pitanje kao predstavnik Srpske stranke Zavetnici, želeo bih da pitam nešto sa čime niko nije želeo da se bavi na ozbiljan način, a to je problem velikog broja naših sunarodnika koji su nažalost morali da napuste svoja ognjišta i dođu u Srbiju.

Reč je o izbegličkim porodicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje su došle u Srbiju od 1991. godine pa nadalje. Naime, izbegličke porodice kroz svoja udruženja sa bivše teritorije SFRJ u cilju rešavanja stambenog pitanja održali su nebrojano puta sastanke sa predstavnicima državnog rukovodstva, Komesarijatom za izbeglice i migracije. Svaki put im je obećano rešavanje problema. Poslednji takav sastanak se održao prošle godine u drugoj polovini decembra, gde im je obećano do 17. januara odgovor i rešenje.

Poštovani građani Srbije, do dana današnjeg nisu dobili ni odgovor, nisu dobili ni rešenje, iako su prošla puna tri meseca od tog datuma. Za porodice raseljenih pre više od tri godine je krenula izgradnja zgrada, određena rang lista koju su ljudi dobili danas kada kreće useljavanje, oni ne dobijaju stanove. Govorim o lokacijama u Zemunu, Ovči, Ribarskom naselju itd.

Oni su se obraćali i premijerki Ani Brnabić koja im je obećala odgovor, koji takođe nisu dobili. Ovom prilikom postavljam pitanje, šta se događa sa stanovima za izbegličke porodice i kada će konkretno, ja vas molim za datum, te porodice koje su rangirane, dobiti konačno krov nad glavom.

Zoran Milić ih Hrvatske je samo jedan od mnogobrojnih koji to čeka već više od 25 godina. Ako Vlada Srbije nema sluha za probleme običnih ljudi i ako smatra da ne treba da im polaže račune i daje odgovore, ovog puta na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine, zahtevam odgovor na ovo pitanje. Dakle, kada će ljudi koji su rangirani na prolaznim mestima dobiti obećane stanove, iako je njima obećano da će bez obzira na ranglistu svima biti obezbeđen smeštaj? Podsetiću da je to projekat koji finansira EU.

Gospodo iz SNS, vi ste i EU uspeli da prevarite. Svaka vam čast.

Drugo pitanje, što je jako bitno, a to želim da prenesem i pitam na molbu odbornika Srpske stranke Zavetnici iz Užica jeste gde su i kako utrošena sredstva u iznosu od 20.788.000,00 dinara na osnovu usluge po ugovoru kabineta gradonačelnika ovoga grada, ako znamo da su sredstva iz budžeta bila raspoređena za 2020. godinu 8.241.000,00 dinara, za 2021. godinu 5.047.000,00 dinara, a za 2022. godininu 7.500.000,00 dinara?

Ovom prilikom postavljam pitanje Aleksandru Martinoviću, ministru državne uprave i lokalne samouprave – da li zna gde i kako su trošena sredstva i tražim da nam se dostavi kompletna dokumentacija i svi propratni akti kako su trošena sredstva kabineta gradonačelnika Užica na osnovu usluge po ugovoru u poslednje tri godine, znači, konkretno za 2020, 2021. i 2022. godinu?

Takođe, pitam ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – kada će povesti računa o nenamenskom trošenju novca od strane lokalnih funkcionera i da li će preuzeti bilo kakve zakonske mere da se spreče potencijalne malverzacije u tom pogledu?

Dok koordinatori i državni sekretari SNS smenjuju predsednike opština i one koji su nepodobni širom Zlatiborskog okruga u regionalnom centru Zlatiborskog okruga u Užicu se događaju milionske malverzacije novca svih građana, a da za to nažalost niko nije odgovarao. Samo još jedna rečenica i završavam, niko čak nije ni smenjen. Očigledno da takvi pogoduju stranačkoj mašineriji i koordinatorima vladajuće stranke. Toliko od mene. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, juče je predsednik SNS Aleksandar Vučić posle sedam godina ćutanja konačno priznao da je lično on naredio rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici 24. aprila 2016. godine.

Posle eksplicitnog priznanja istaknutog člana SNS, Veljka Belivuka, datog u Specijalnom sudu za organizovani kriminal 9. februara 2022. godine da je zajedno sa Zvonkom Veselinovićem učestvovao u rušenju u Savamali, sada imamo kompletnu sliku ovog kriminalnog događaja kada nisu srušeni objekti u Savamali, kada je srušen pravni poredak Republike Srbije.

Na suđenju pred Tužiocem za organizovani kriminal na prvom svedočenju, a potom i na suđenju, Veljko Belivuk je izjavio – ukoliko tužilac nastavi da podmeće dokaze protiv nas i izmišlja biću prinuđen da ispričam sve što smo radili za državu, počeću od Savamale, a posle ću i o mnogo težim krivičnim delima koje smo radili za račun vlasti. Zvonko Veselinović, Sale i ja smo poslali momke da ruše Savamalu. To je izjavio Veljko Belivuk 9. februara 2022. godine, a potom više puta izjavio – ja sam za potrebe Aleksandra Vučića rušio Savamalu.

Zvonko Veselinović je široj javnosti poznat kao biznismen koji se dovodi u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića i na to ubistvo ne ukazujem ja, već da ga u to ubistvo uključuju zajedno sa Milanom Radojičićem, to kažu predstavnici i nekih drugih država i međunarodnih organizacija. Kao što znate, Zvonko Veselinović i Milan Radojičić su od 8. decembra 2021. godine na američkoj listi sankcija onih lica koja se zbog povezanosti sa organizovanim kriminalom i korupcijom nalaze na toj listi.

Sale, koji se pominje u izjavi Veljka Belivuka, je Aleksandar Stanković ubijen 13. oktobra 2016. godine.

Podsećam građane Srbije, da je dva dana posle rušenja u Savamali, Aleksandar Stanković, zajedno sa Veljkom Belivukom i još jednim licem bio među trojicom napadača, samo dva dana posle rušenja u Savamali, koji su napali Miloša Vazuru pre kamerama Partizanovog stadiona.

Kada je Aleksandru Stankoviću posle ovog napada ukinut pritvor, šokiranoj javnosti, ponovo se, gle čuda, obratio Aleksandar Vučić i kazao – iz pritvora je pušten onaj koji nikoga nije pipnuo.

Posle jučerašnjeg priznanja Aleksandar Vučića da je lično on organizovao rušenje u Savamali, pitam specijalnog Tužioca za organizovani kriminal - kada će saslušati Aleksandra Vučića na sledeće okolnosti- kada i kako je napravio organizovanu kriminalnu grupu sa Veljkom Belivukom i Zvonkom Veselinovićem da sprovedu rušenje u Hercegovačkoj ulici? Imamo priznanje, dvojicu glavnih aktera. Zašto Veljko Belivuk nije saslušan na ove okolnosti?

Ako predstavnici režima tvrde da se Veljko Belivuk na sudu brani lažima, da li iko zna nekog kriminalca koji se pred tužilaštvom i sudom brani tako što sebi otežava položaj prebacujući na svoja pleća dodatna krivična dela za koja nije optužen? Pravna praksa takvog čoveka ne poznaje.

Da li će odgovarati i za posledice koje su nastale po Slobodana Tanaskovića, čuvara u Savamali, a koje su imale kao rezultat smrt?

Šta je izgrađeno na mestu gde su bili objekti u Hercegovačkoj? Čujemo da su napravljeni neki veliki i lepši Beograd. Posle sedam godina ovako izgleda to mesto, parking i travnjak. Pogledajte dobro građani Srbije, sedam godina im je trebalo da naprave parking i travnjak na tom mestu gde su bili objekti u Savamali, kada je srušen pravni poredak Republike Srbije. Za ovo je do sada samo odgovarao Goran Stamenković.

Za kraj, imam pitanje i za šefa poslaničke grupe SNS. U ime porodica heroja oslobodilačkih ratova od 1912.-1918. godine, pitam vas - znate li koliko je ljudi od tifusa stradalo u Srbiji u vreme Velikog rata? Petsto hiljada. Svaku drugu kuću ste uvredili nazvavši nas tifusarima.

Ja sam ponosan što su moji bili tifusari u Velikom ratu braneći ovu zemlju. Kao što su radnici Kolubare 5. oktobra došli ovde da sruše jednog diktatora ponovo će to uraditi. Živela slobodna Srbija. Dole tiranin.

Hvala.
Reč ima Marina Lipovac Tanasković.

Postavljam pitanje ministru građevine, saobraćaja i infrastrukture, a prvo pitanje ministru finansija.

Svedoci smo da se u Beogradu u Srbiji grade veliki infrastrukturni projekti za koje uzimamo kineske kredite. Kineski krediti su novac koji će Srbija da vrati Kini i to sa kamatom. To nije poklon. To nije investicija. To je kredit, zajam, pozajmica sa kamatom.

Od 2009. godine do danas Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima čija vrednost prelazi 10 milijardi evra. To će sve vraćati građani Srbije.

Kineski krediti su do skora bili najjeftiniji i jeftiniji od drugih, ali uvek tako da je cena izgradnje objekata višestruko veća. Kada se na ovaj način zadužujemo izvođač radova je velika tajna, transparentnosti nema, sve su direktni dogovori, ali sve pod velom koruptivnih poslova.

Postavljam pitanje – kako znamo koliko košta izgradnja nekog objekta ako izvođača direktno biramo, ako postoji samo jedan izvođač bez nadmetanja, bez najboljeg ponuđača, bez najpovoljnije cene?

Ako se već zadužujemo na ovaj način, zašto država ne upravlja delom kineskih kredita, tačnije – zašto je investitor, tj. ministarstvo ne bira podizvođača na tenderu nego to rade kineske firme u naše ime i za naš račun tj. kredit?

Podsetiću da prema ugovoru iz kineskih kredita izvođač radova mora da uposli minimalno 49% domaćih firmi. Kineski izvođač bira koga će da uposli. Zašto? Zašto bar to ne radi investitor?

Sledeće, bili smo svedoci posledica razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, gde se najmanje šest hiljada zgrada urušilo usred nepoštovanja propisa i procedura iz oblasti visokogradnje. U Turskoj je uhapšeno više od 12 lica za koje se sumnja da su gradili mimo propisa, a jedan od njih je imao i građevinsku firmu u Crnog Gori i gradio je zgrade u Budvi.

Postavljam pitanje – da li objekti visokogradnje u Srbiji radile turske firme čiji vlasnici su uhapšeni u Turskoj? Ako jesu, tražim od ministarstva da objavi koji su to objekti u pitanju i tražim da se hitno izvrši inspekcijski nadzor tih objekata sa ciljem utvrđivanja da li su poštovani zakonski propisi, pravilnici i ostali akti Republike Srbije iz oblasti građevine?

Treće, kada će se promeniti sistem održavanja puteva, kada će održavanje puteva biti na tenderu, s obzirom da su ugovori iz održavanja iz 1991. godine? Ovakav sistem održavanja puteva ne postoji nigde u svetu, samo u korumpiranoj Srbiji. Zato nam postojeći putevi izgledaju tako kako izgledaju sa puno udarnih rupa i dosta oštećenja. Zato tako brzo i propadaju.

Dokle se stalo sa projektom vrednim 3,2 milijarde evra koje je potpisao prethodni ministar 5. februara 2021. godine sa kineskom firmom, kojim treba da se projektuje i gradi kanalizacija, prečišćivači voda i deponije širom Srbije? Za dve godine od potpisivanja ugovora nije izdata ni jedna građevinska dozvola koja je preduslov da bi se započeli radovi koji treba da traju pet godina.

Zašto se ne primenjuje zakon o građevinskim proizvodima, tj. ni jedan proizvod nema oznaku AAA, a bez toga ne bi smeo na tržište? I dalje se od izvođača traže atesti za materijal, jer se zakon ne poštuje.

Zašto kredit za Projekat rehabilitacije puteva, 1.100 km putne mreže u Srbiji, koji je započet 2014. godine, koji je trebalo da se završi za četiri godine, nije realizovan? Zašto danas, devet godina posle toga, imamo rehabilitovano svega 600 km puteva? Ko je odgovoran za ovo kašnjenje?

Zašto država nije formirala preduzeće za upravljanje intermodalnim terminalom u Batajnici? Izvođač je terminal završio 4. novembra prošle godine, ali on ne služi ničemu. Niste ga obišli, gospodine ministre, da konstatujete da su radovi završeni, jer tamo nema radnika, nema mehanizacije, nema lokomotiva. Potrošen je kredit, izvođač je završio posao i gde nam je intermodalni terminal? Zašto nije u funkciji i koje odgovoran za ovo kašnjenje?

Poslednje pitanje. Svedoci smo da se prethodnih meseci učestala pojava iskakanja vozova iz šina, prevrtanje cisterni i curenje opasnih materija na srpskim prugama. Gde je odgovornost, gospodine ministre? Da li vam je javni tužilac dostavio izveštaj? Ako jeste, želim ga na uvid. Da li je odgovoran prethodni ministar, jer posle pet godina nije uspeo da potroši određeni kredit?

Podsetiću da je pruga Niš-Dimitrovgrad proglašena 2018. godine za jednu od najopasnijih pruga u Evropi. Tada su obezbeđena sredstva od ukupno 268 miliona evra. Zašto do dana današnjeg, pet godina nakon toga, ova pruga nije obnovljena? Da li je to pokazatelj neodgovornosti ove vlasti, koja nije sposobna da izradi dokumentaciju u uđe u proces tenderskih procedura po pravilima međunarodnih finansijskih institucija? Da li je to pokazatelj da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino ako nema tenderske procedure i ako su samo direktni ugovori? Pričate da poslednjih 10 godina nije uloženo u železnicu. Zašto niste ulagali, ako ste imali odobrene kredite? Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je Nenad Tomašević. Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja predsedniku države Aleksandru Vučiću, u ime srpske koalicije NADA, koju čine POKS i Novi DSS, uz prethodno kratko objašnjenje.

Naime, tzv. Francusko-nemački sporazum i mapa njegove implementacije, i pored brojnih pokušaja od strane poslaničkih grupa NADA, Zavetnika i Dveri nikada, nažalost, nije uspeo da dođe na dnevni red ove Skupštine, nego smo se o njegovom sadržaju prvo morali informisati iz medija, a potom sa sajta EU, što smatram da je izuzetno velika sramota za našu državu.

Podsetiću vas, gospodine predsedniče, da je ovo najvažnije državno pitanje kojim se odlučuje ne samo o sudbini naše države, o njenoj teritorijalnoj celovitosti, suverenitetu, ekonomskom prosperitetu i miru, nego i o sudbini celog našeg naroda, kako u našoj državi, tako u regionu i dijaspori.

Predsedniče države, zašto niste izvršili konsultacije sa svim poslaničkim grupama, kako ste to u više navrata javno obećali da ćete da uradite?

Zašto niste dozvolili raspravu o Francusko-nemačkom sporazumu i o njegovoj implementaciji u sali Narodne skupštine, u našem najvišem domu?

To što ponižavate članove vaše stranke, to je vaša stranačka stvar, ali kao predsedniku države nije vam dozvoljeno da ponižavate Narodnu skupštinu, narodne poslanike i preko njih građane naše države.

Predsedniče države, zašto ne želite da građani Srbije čuju ono što vaši neistomišljenici imaju da kažu ovde u Narodnoj skupštini o vašem aranžmanu sa vašim, kako ih često nazivate, zapadnim prijateljima i vašim koalicionim partnerom Aljbinom Kurtijem, jer je zaista Aljbin Kurti vaš koalicioni partner preko kosovsko-metohijskog SNS-a, odnosno Srpske liste, koja u poslednjih 10 godina učestvuje u svim vladama, pa i ovoj poslednjoj Aljbina Kurtija do nedavno?

Znate li, kao pravnik, da ste se javno obavezali da ćete prihvatiti i implementirati Francusko-nemački sporazum, što po Bečkoj konvenciji ima pravnu snagu i može da dovede do rasparčavanja ne samo naše teritorije, nego i do nestabilnosti u celom regionu?

Aleksandre Vučiću, pošto su vam usta uvek puna boljitka građana naše države, zašto ne pristajete da se Francusko-nemački sporazum pročita u Drugom dnevniku i da ga čuju svi građani naše države u njegovom izvornom smislu, i ne samo njega, nego i mapu implementacije, a potom sve ovo stavite pred izjašnjavanje građana naše države, bilo da se radi o referendumu ili da se radi o izborima, pa nek građani o tome odluče. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Đorđo Đorđić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja i doktorki Danici Grujičić. Naime, ja sam već o tome pričao, sremskomitrovačka bolnica leči i tamo se i dijagnostikuje kompletan Sremski okrug koji ima oko 330.000 ljudi.

Moje pitanje je kada će Mitrovačka bolnica opšta dobiti magnetnu rezonancu? Ovde su mnogi od vas doktori i lekari i znaju da na ovu količinu ljudi treba da imaju najmanje dve magnetne rezonance. Mi nemamo nijednu.

Drugo pitanje je kada će opšta Mitrovačka bolnica dobiti digitalni mamograf? Godišnje potrebe za magnetnom rezonancom su oko 4.000 ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca. Kada uzmemo prosečnu cenu, ta cena je godišnje 68 miliona dinara kojih se utroši na snimanje. U mnogim slučajevima ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca moraju da idu u Sremsku Kamenicu, neki u Beograd. Oni za te stvari nemaju mogućnosti i na neki su prepušteni sami sebi. Više od 4.500 žena svake godine ima potrebu za digitalnim mamografom, za tačno dijagnostikovanje svih onih stvari koje su im potrebne u lečenju.

Moje drugo pitanje je upućeno ministru zaštite životne sredine Ireni Vujović. Naime, budžetom je opredeljeno 18 milijardi ovom ministarstvu. Devet milijardi je za integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Hteo bih da vas pre svega pitam da li znate gde je mesto Laćarak, gde je mesto Ravnje i da vam kažem da vi u tim mestima imate jedne gradove od deponija. Na kraju najvećeg sela u Srbiji, Laćarku, postoji divlja deponija koja se s vremena na vreme pretvara u jedno brdo i sve više liči na jedan mali gradić.

Interesuje me gde su ti novci koji su namenjeni za ove stvari, gde se troše i kada će nadležne inspekcije početi da rade?

Što se tiče sela Ravlje, vrlo je interesantno, tamo postoje ljudi koji bacaju animalni otpad. Nisam doneo fotografije, jer su odvratne. Postoje ljudi koji bacaju svinje, goveda, telad sa markicom. Vrlo dobro su poznati ti ljudi, tako da me interesuje kada će nadležne inspekcije i ja kao narodni poslanik apelujem da ministarstvo uputi inspekcije na te lokacije. Znači u selo Laćarak i selo Ravnje.

Treće pitanje želeo bih da postavim ministru saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću. Toliko se priča o putevima, a auto-putevima, o deonicama hiljada kilometara puteva koji su izgrađeni i fakat da se gradi, to su činjenice, kakvog su kvaliteta, to ćemo videti za deset godina, ali da li pored prioriteta auto-puteva, da li postoje neki drugi prioriteti? Pa kada krenete iz Sremske Mitroviće prema Beočinu ili kada krenete od Sremske Mitrovice preko Badovinaca do Loznice, možete da dobijete blagi potres mozga ako vam slučajno ne otpadne točak. Isto je i u čitavom Sremskom okrugu kada se radi o kružnim prelazima. Juče je, naime, kod sela Martinaca traktoru, zamislite, su popucali točkovi zato što su pružni prelazi u vrlo dobrom, vrlo dobrom stanju.

Moje pitanje ministru Vesiću, kada ste dolazili u Sremsku Mitrovicu da otvorite, ne znam ni ja šta već, zašto se niste provozali gradom, da vidite kako te ulice izgledaju i u šta su se one pretvorile? I kada će Ministarstvo krenuti da radi ne samo puteve prvog prioriteta, nego kada će početi da se bavi i običnim ljudima, da kažem, putevima druge kategorije? Hvala.