Nastavljamo dalje, kolega Zoltan Dani. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas bih postavio možda jedno neobično pitanje pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u svom pitanju baviću se problemom očuvanja ljudskih života u saobraćaju.

U neprekidnoj težnji da sačuvamo ljudske živote, kao najveće vrednosti i nenadoknadive resurse, država, sva ministarstva, Vlada i svi mi se trudimo da što bolje učinimo za svoj prostor, ali složićemo se da uvek postoji još nešto što može da se uradi.

Konkretno, u pitanju su saobraćajni udesi u kojima stradaju biciklisti. Svedoci smo da je, nažalost, sve više saobraćajnih udesa sa smrtnim ishodima biciklista kao učesnicima po saobraćaju. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, biciklisti imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima u motornim vozilima.

S druge strane, u zadnjih petnaest godina broj biciklista u Srbiji se povećao za oko 500 puta, jer je bicikl dostupan, pristupačan, ekonomično je sredstvo za prevoz, koje ne traži veliki prostor za parkiranje i, ono što je važno, predstavlja pravi ekološki izbor. Politika Zelene agende promoviše upravo one vidove saobraćaja koji najmanje zagađuju životnu sredinu.

Ono što naročito ugrožava kapacitet biciklističkog saobraćaja jeste nedostatak biciklističkih staza kako u naseljima, tako i između mesta. Jedan od pozitivnih primera je grad Novi Sad, koji ima oko trista kilometara biciklističkih staza i obezbeđuje određene subvencije za nabavku istih. Svakako podržavam i ono što je ministar Vesić radio u Beogradu, kada je u pitanju promocija biciklizma i povećanje broja obeleženih biciklističkih staza. U Mađarskoj je, nakon maksimalnog razvoja biciklističke infrastrukture, za 45% smanjen broj smrtnih slučajeva u biciklističkom saobraćaju.

Rešavanje ovog problema verovatno zahteva i odgovarajuće promene u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, pre svega zbog bezbednosti svih učesnika. Istovremeno nedostaje i kontinuirana obuka najmlađe populacije našeg stanovništva, koji se kao takvi prvi put pojavljuju kao učesnici u saobraćaju. Ta obuka bi trebalo da se planira u osnovnim školama. Pozitivan primer za to je Holandija, koja počinje obuku od prvog razreda osnovne škole.

Dolazim iz opštine Kovin, gde je samo u prošloj godini stradalo pet biciklista na lokalnim putevima i nasipima. Kada je cela Republika u pitanju, prema evidenciji Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od 2016. do 2018. godine, poginuo je 141 biciklista, što je fatalan podatak.

Kako bi nadalje izbegli ovakve posledice u saobraćaju, u kojima ginu ljudi, želeo bih da postavim pitanje pre svega ministru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Da li ste planirali izmene zakona kojima bi se regulisale obaveze izgradnje biciklističke infrastrukture? Biciklističkih staza bi trebalo da bude što više, gde god je to moguće da se izvedu. Ministarstvo obrazovanju, da li bi kroz program „Šta znaš o saobraćaju?“ u osnovnim školama mogla biti uvedena obaveza obuke dece u biciklističkom saobraćaju? Ministarstvu zaštite životne sredine, da li se mogu obezbediti određene subvencije za nabavku bicikala, kako bi se stimulisao i popularisao ekonomičan i potpuno neškodljiv za okolinu biciklistički saobraćaj?

Smatram da bi ovo trebalo da bude jedna opštedruštvena akcija koju bi trebalo da podrže i ostala ministarstva, pogotovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što sam već i rekao, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali pored toga i Ministarstvo sporta, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo turizma i sporta.

Mi kao poslanici iz grupe „Ivica Dačić – SPS“ spremni smo da pomognemo gospodinu ministru Vesiću iz resornog ministarstva, a i svim ostalim ministarstvima gde god je to moguće. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, postavljam pitanje javnom tužilaštvu Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti u svakodnevnom medijskom i drugim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića?

Obrazloženje. Iz časa u čas, iz dana u dan, iz meseca u mesec, svedoci smo stalnih zlonamernih, neviđeno brutalnih medijskih napada na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Ti brutalni medijski napadi deo su sprege mafijaško-tajkunskih i kriminalno-politikantskih grupa, pojedinih tabloida i tajkunskih televizija i pojedinaca, kako domaće, tako i inostrane provenijencije. Ti medijski napadi prevazilaze ne samo granice dobrog ukusa, već su duboko skliznule u oblast socijalne patologije i krivične odgovornosti. Medijski napadi na našeg predsednika postali su veoma opasni i po predsednikovu ličnu bezbednost, jer pozivaju čak i na ubistvo našeg predsednika.

Poštovane dame i gospodo, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika. Tako određene ličnosti zaposlene u određenim tabloidima, tajkunskim televizijama, ali i pojedini analitičko stručno-naučni šarlatani neistinama o predsedniku Vučiću truju našu javnost do krajnjih granica.

Nikada u istoriji Srbije jedan srpski vladar nije više napadan i satanizovan od jedne minorne grupe, pa imao veću podršku građana Republike Srbije i ogromne uspehe kao Aleksandar Vučić. Da spomenem samo neke medijske napade. Vesna Pešić je 19. 1. 2020. godine zatražila ubistvo Aleksandra Vučića, kada je izjavila, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. Boško Obradović, vođa antidržavne opozicije je 19. 11. 2019. godine zatražio napad na Aleksandra Vučića rekavši, citiram: „Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD, kako bi preživeo. Baš zato sada je pravi momenat da se intenziviraju svi napadi na njega, iz svog raspoloživog oružja“, završen citat.

Sećate se, dame i gospodo, naslovnih strana NIN-a i „Danasa“, u kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lažni novinar Marko Vidojković psuje u direktnom TV prenosu tajkunske televizije Aleksandra Vučića, citiram: „P* materina, ona odvratna, budaletino jedna!“, završen citat. I Dragan Đilas uključio se u žestoke psovke i medijske napade na predsednika Vučića. Tako je 5. 5. 2020. godine izvređao predsednika Vučića preko svojih tajkunskih medija, kada je rekao, citiram: „Vučiću, ti si lud“, a 16. 4. 2020. godine Đilas je rekao, citiram: „Vučić ima mentalnih problema i ima neke poremećaje“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, to je taj Đilas, veliki borac, koji je 13. 8. 2019. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš rekao, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije“, završen citat. Đilas ide dalje u vređanju građana Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića nazivajući ih majmunima. Na svojoj tajkunskoj televiziji Đilas je optužio Aleksandra Vučića da izaziva rat, a ne Aljbin Kurti, kada je rekao, citiram: „Ne sumnjate da bi Vučić uveo rat, samo da ima s kim da ratuje“, završen citat. A naš predsednik Republike je najveći borac za mir, ne samo u evropskim, nego i u svetskim razmerama.

Siniša Kovačević uključio se u satanizaciju predsednika Vučića, medijski napadima na njega kada je 13.11.2021. godine, rekao, citiram – na čelu države Kuga izdajnik, prodana duša, dodajući da će da ih bije i treba da ih bijemo na svaki način, završen citat. A Kovačevićev Vuk Jeremić je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram – ulazak Kosova i Metohije, UN najbolje čemu se Srbija ima da nada ako bude imala sreće, ovo je odgovor gospodinu Kovačeviću.

Poštovane dame i gospodo, na kraju pozivam vas da podržite politiku Aleksandra Vučića i da je to politika mira, politika bezbednosti, politika ulaska u EU, politika vojne neutralnosti, politika teritorijalnog integriteta zemlje, politika saradnje sa tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom i svim zemljama na principu miroljubive i aktivne koegzistencije, politika saradnje sa Rusijom. To je taj naš srpski put koji ne zadire u tuđa dvorišta, jer Aleksandar Vučić dobro zna da se kući stiže samo svojim putem. Hvala.

Hvala, profesore.
Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici prof. dr Vladimir Obradović, dr Danijela Grujić i Ksenija Marković.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 28.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane; dr Mihajlo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija; Nikola Selaković, ministar za rad i zapošljavanje boračka i socijalna pitanja; Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine; Jelena Tanasković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dubravka Đedović, ministar rudarstva i energetike; prof. dr Tanja Miščević, ministar za evropske integracije.
Nastavljamo sa radom po listi prijavljenih.
Reč ima kolega, Dejan Bulatović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su predloženi zakoni, ali ja ću se osvrnuti i baviću se onim što mislim da najbolje znam da radim u svom životu i što najbolje poznajem, a to je poljoprivreda.

Tu su sada nekoliko stvari vrlo bitnih i kada sam učestovao u radu Odbora za poljoprivredu, zaista sam pokušavao na svaki mogući način da doprinesem da poljoprivreda u Srbiji zaista funkcioniše, da jeste poljoprivreda jedan od temelja naše zemlje, da mi jesmo poljoprivredna zemlja i tu nemamo zaista problem i mislim da se tu svi razumemo.

Moram da kažem, ne mogu da zatvorim oči, a da ne budem tu zaista korektan i da drugačije kažem. Aleksandar Vučić sa onim što je odobrio 60 milijardi za poljoprivredu je nešto što je dobro za Srbiju i to treba da se kaže i ja nemam problem sa tim. Dakle, ono što smo u više navrata i što sam više puta govorio je važno za Srbiju i da se razume, a da predsednik zemlje mora da shvati da se u poljoprivredu mora ulagati.

Imali smo to i to je dobro, imamo sa druge strane i e-Agrar koji jeste dobar za Srbiju, e-Agrar koji je zaista što se tiče potrebe i funkcionisanja i zaista da idemo u skladu sa evropskim zemljama i da funkcionišemo kao evropske zemlje, i to je ono što je dobro.

Ima tu nekoliko amandmana koje sam podneo vezano za samo funkcionalnost, ali mislim da tu neće biti problem i ja to pozdravljam, e-Agrar je dobar za Srbiju i tu nema nikakvih problema. Dobro je što je došlo do povećanja budžeta za poljoprivredu, apsolutno to podržavam, glasaću za Zakon o poljoprivredi bez ikakvih problema, glasaću i za druge zakone da budem jasan i ja nemam više problem da kažem otvoreno ono što je dobro, glasaću, podržaću, a ono što nije dobro kritikovaću i tu nema nikakvih problema.

Kada kažem, zato moramo biti realni, kada pričamo o poljoprivredi, da je važno i da taj stručni tim oko ministarke, evo sada vama kažem, je bitno da su to stručni ljudi, da zaista maksimalno svi date svoj maksimum i kada imamo taj budžet, da ovo sad stvarno bude usredsređen u pomoć u poljoprivredu tim subvencijama, u razvijanju poljoprivrednog stočarstva, ratarstva, voćarstva, svega ono što čini u Srbiji i poljoprivredi i to je zaista, ako to budemo razumeli imaće korist mnogostrukog prvo građani Srbije, a i na kraju vratiti poljoprivredi na nivo koji je nekad bio i zaista što treba i zaslužuje zapravo za Srbiju.

Neretko to govorim, ne možemo da proizvodimo avione i neke takve stvari, ali zato možemo da proizvodimo zdravu hranu, da budemo brendirani po tom pitanju, da izvozimo tu zdravu hranu, da je važno da ulažemo u fabrike koje će prerađivati to voće i povrće, da imamo te gotove proizvode koje ćemo izvoziti u EU. Voleo bih da to vidim u budućnosti, da Ministarstvo poljoprivrede do prepozna, a na kraju, naravno i predsednica Vlade, Ana Brnabić, posveti tu pažnju, da svi vi ministri morate shvatiti da poljoprivreda je nekako vezana za svaki sektor, bukvalno za svaki sektor.

Iz to razloga, ja sam u prošlom periodu obišao skoro sva ministarstva i žao mi je što neki ministri nisu imali sluh. Uputio sam poziv svim ministrima, zvanično je stigao taj mejl u svako ministarstvo. Moram da priznam da većina ministara u Vladi Republike Srbije su imali taj razgovor sa mnom gde sam bio u svim tim ministarstvima, objašnjavao da svako ministarstvo ima veze zaista sa poljoprivredom i kada pričamo o elektrifikaciji poljoprivrede, kada pričamo o svim onim potrebama i u telekomunikacijama, u svemu onome što je bitno. Evo, sada kada imamo e-Agrar, važno je da bude taj internet pokriven u svim tim selima, da bismo došli u tom prvom momentu da možete da registrujete svoje poljoprivredno gazdinstvo. Važno je da se uključe sve lokalne samouprave u tu priču. Važno je da imamo jaka, da kažem, lokalne kancelarije koje će se baviti, pomagati ljudima u subvencijama, pomagati ljudima da učestvuju u IPARD fondovima, u IPARD 2, da ne vraćamo te pare, nego da zaista iskoristimo to maksimalno.

Mislim da je to suština. Uvek ću vas lično podržati u tome. Svi će imati podršku za ono što je dobro. Nemam problem sa tim i to je to. Hvala vam puno.

Hvala vam.

Reč ima, Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - solidarnost i pravda, podržati ove predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda i u danu za glasanje glasati – za.

U delu današnje rasprave ukratko bih u preostalom vremenu poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda, dopunio izlaganje svog kolege Ila Mihajlovskog, onim što smatram najbitnijim u današnjem paketu zakona.

Najpre mislim da je jako dobro što se u predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama napokon uvodi obaveza da svako ko kupuje tzv. pripejd karticu mora biti jasno identifikovan ako je reč o fizičkom licu. Mi smo ranije već imali prilike da čujemo da smo jedina zemlja u Evropi, a verovatno i šire gde bilo ko može mirno da ode do najbližeg kioska i prodavnice i da bez ikakve identifikacije kupi ako želi i po više pripejd kartica za mobilnu telefoniju, čak smo pre više godina imali slučaj da su se takve kartice sa određenom količinom kredita besplatno, promotivno delile uz dnevnu štampu.

Najbolji dokaz koliko to može biti potencijalno opasno u izgradnji paralelnih i vrlo efikasnih mera komuniciranja u nezakonite svrhe i bez nadzora. Imali smo prilike da se uverimo prilikom ubistava premijera Đinđića gde su pripadnici zemunskog klana komunicirali upravo sa ovakvim karticama i telefonima na organe bezbednosti i pored određenih sumnji i indicija nisu uspeli da im na vreme uđu u trag i spreče ih izvršenju krivičnog dela.

To je bilo još pre dve decenije. U međuvremenu brzina protoka informacija, tehničke karakteristike sredstava komunikacija drastično su ubrzani i povećani, pa su time mogućnosti za potencijalne zloupotrebe porasle do neslućenih razmera.

Naravno, ova odredba ne podrazumeva i automatsku cenzuru i prisluškivanje razgovora, ali ćemo svakako olakšati rad policije i BIA na sprečavanju i lakšem otkrivanju izvršilaca krivičnih dela.

Potpuno novi Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu svojim rešenjima ide na to da se stvori znatno povoljniji i bezbedniji ambijent za radna okruženja, a njime se vrši i značajno pravno inoviranje ove materije, obzirom da je dosadašnji zakon datirao još iz 2005. godine, a pojedina podzakonska akta su stara čak i po više decenija.

U tom smislu mi na osnovu novog zakona očekujemo značajno efikasniji rad inspekcije i rada i sudova kako nam se ne bi dešavao da veliki broj postupaka po prijava za uočene nepravilnosti, na kraju, zastari ili bude odbačeno, a da na drugoj strani konstantno s vremena na vreme imamo vesti o poginulim radnicima na gradilištima i po pogonima ili određenih povreda.

U sličnom pravcu idu i dopune Zakona o upravljanju otpadom i korišćenju obnovljivih izvora energije kojima se vrši dalja usklađivanje ovih zakona sa evropskim direktivama.

O Predlogu izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju moje kolege su već detaljno govorile. U potpunosti podržavam njihove iznete stavove.

U prilog ovog zakona naglasio bih da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a njih je preko 40% stanovništva Srbije i činjenica da Ministarstvo za brigu o selu, realizacijom više projekata, daje pun doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte, pre svega podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica mladim bračnim parovima, obezbeđivanje prevoza za seoske sredine i područja, organizacija tradicionalnih, kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete, kao i pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu. Svi ovi projekti su više nego značajni, obzirom da se realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.

U delu predloženog dnevnog reda koji se odnosi na međunarodne sporazume, na dnevnom redu nalazi se više raznovrsnih i korisnik sporazuma. Među njima se izdvajaju sporazumi vezani za međusobno priznavanje diploma i slobodi kretanja na tzv. Zapadnom Balkanu, odnosno tačke 12, 13. i 14. dnevnog reda.

Ovim će se stvoriti jedan izuzetno pozitivni korak ka daljoj saradnji kroz dodatno potvrđivanje i učvršćivanje dosadašnje prakse da se u ove državne entitete može putovati samo sa ličnom kartom, što se sada dodatno nadograđuje i dogovorima o priznavanju visokoškolskih diploma između potpisnica.

Ako se ima u vidu da smo mi u odnosu na ostale potpisnice najveći po broju stanovnika i najsnažniji po raznim parametrima ekonomske snage, ako se zna da značajan broj pripadnika srpskog naroda živi u ovim potpisnicima sporazuma, onda je jasno da su ovi sporazumi u našem najvećem interesu.

U vezi za s tim pozdravljam i usvajanje 21. tačke dnevnog reda, odnosno Sporazuma o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije i Makedonije. Namerno ću izostaviti reč Severne, jer kao neko ko je u svojoj vojničkoj karijeri službovao na prostoru danas susedne države, znam da su srpski i makedonski narod među najsrodnijim narodima u Evropi, da i među jednim i među drugim narodima obe države postoje ubedljivo najmanja etnička distanca. Stoga ja pozivam našu Vladu da se što pre pristupi neposrednoj realizaciji ovog sporazuma na obostranu međusobnu korist.

Sporazumi sa Australijom, Azerbejdžanom o socijalnoj sigurnosti omogućiće lakše ostvarivanje prava i prinadlženosti iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, što je pogotovo važno za našu brojnu prekomorsku dijasporu i radnike koji su tamo proveli svoj radni vek.

Na posletku, želeo bih samo da napomenem u vezi 26. tačke dnevnog reda, tu nema, naravno, ničeg spornog, ali bih primetio da u ovom momentu nedostaje tri sudije. Odlaskom u penziju gospođe Lidije Đorić biće četiri od 15, što će verovatno otežavti.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržaće sve ove tačke dnevnog reda.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sledeći po listi govornika je kolega Borko Stefanović.
Molim, prijavite se.
Izvolite.

Hvala, gospođo potpredsednice.

Uvažene kolege, dame i gospodo, danas imamo nekoliko predloga ovde koji se dotiču jako važnih segmenata života i rada i opstanka našeg naroda, naših građana u Srbiji. Ja ću pokušati da se zadržim na par stvari koje se dotiču i ovih predloga zakona. Recimo, pitanje Zakona o bezbednosti na radu.

Ovaj zakon suštinski ne vidimo da tretira ono što je jedan od gorućih problema u domenu r ada. Dakle, nije moguće ispraviti korenite probleme koji postoje i koji nisu rešeni, po nama, užasno lošim, katastrofalnim Zakonom o radu. Zato smo predložili potpuno drugačiji Predlog zakona o radu koji štiti i radnike, ali i štiti poslodavce.

Po našem akcionom planu za poglavlja u pristupanje EU, planirano je minimum 360 inspektora ministra. Mi u ovom trenutku imamo 247 sa projekcijom da se još 30, ako ne grešim, primi ljudi da obavlja inspektorske poslove.

Vama je jasno da je ovih 360, i da je 500 inspektora, malo u situaciji kada nam se dešava ono u praksi što nam se dešava u mnogim fabrikama, u mnogim pogonima, kod mnogih stranih investitora, a to je da inspektor dođe na kapiju, oni ga izbace napolje i čovek ne može da radi svoj posao. U međuvremenu nam radnici, dešava se, nažalost, umiru na radnom mestu, umiru na proizvodnim trakama. Žene u mnogim fabrikama nemaju osnovnu zaštitu na radu. Zbog toga imaju čak i medicinski potvrđene, sertifikovane sindrome u vezi oboljenja njihovih zglobova i to se dešava 11 punih godina i neko to pravda, ne znam, privrednim razvojem, industrijskim napretkom, profitom, zakonima tržišta. To su naši ljudi, to su naši građani.

Za realno nedovoljne plate od kojih mogu da prežive ispaštaju na mestima na kojima obavljaju rad, često bez bilo kakve zaštite na radu, bez minimalnih ispunjenih uslova na radu, bez vazduha, bez grejanja ili sa previše grejanja, ako hoćete, sa platama koje su male, bez prava da formiraju sindikat, bez, često se dešavalo, vi to znate, plaćenog prekovremenog rada. To je naša realnost. To prikrivate filozofijom profita, to prikrivate time da ljudi koji su vam bliski dobijaju dozvole i subvencije iz budžeta da otvaraju pogone. Nema kriterijuma, nema uslovljavanja budžeta, subvencije budžeta sa visinom zarade koju dajete našem čoveku. To je ono što je katastrofa i što mislim da bi Vlada davno trebala da radi, ali pošto ova Vlada nije formirana na toj filozofiji zaštite radnog čoveka, već je formirana na filozofiji zaštite profita.

Druga stvar, tiče se pitanja telekomunikacija. Meni je žao što ministar Jovanović nije prisutan. Dakle, ono što smo videli na prethodnom delu ove sednice jeste bio ministar koji je nastupio, poštovani građani, kao ministar Telekoma. Imali smo kompanijskog ministra na delu. Super, izašao je čovek i zastupao isključivo i govorio u ime jedne kompanije.

Doduše, naše kompanije, gde su vlasnici građani Srbije, i čovek je ovde nastupao kao zastupnik, menadžer, izvršni direktor, kako se kaže, SO „Telekoma Srbije“, pri tome nije odgovorio na stvari koje mi pitamo neprekidno, ko kontroliše izdvajanje novca, koliko su potrošili novca? To je naša kompanija, jedna od najvrednijih kompanija, bar bila pre vaše vlasti, u Srbiji, Sada prezadužena, u dubiozi, skladište za stranačke kadrove, izvor neslućenog novca, za pakete, za privatne televizije, njihovu akviziciju i kupovinu.

Zašto ministar nije ovde da nam odgovori? Koliko i po kom osnovu „Telekom“ daje novca privatnoj „Pink“ kompaniji za pakete njihove, koje se prikazuju i od kojih osnovno, Pink kompanija živi, što im omogućava da se bave lepljenjem selotejpa, raketa i bombi na dronove, izgradnji ogromnih kuća i karting trkališta u podrumima.

Ljudi, to je novac građana Srbije. Dužni ste da nam kažete, koliko se izdvaja, po kom osnovu? Zašto „Telekom“ kupuje provajdere, sitne televizije, za ogromne pare, po četiri, pet puta veće nego tržište? Po kom osnovu skraćuje emitovanje drugim kanalima koji imaju informativni program, jer su neugodni za vlast? Po kom osnovu oni određuju da će dati novac naroda Srbije za kupovinu „Premijer lige“ za 600 miliona evra? Šesto miliona evra. Izazvali smo međunarodnu eksploziju oduševljenja i podsmeha kako je Srbija bogata da da 600 miliona evra za britanski i engleski fudbal, pardon, engleski fudbal. Dva mosta, ljudi, nova da se naprave. Da ne govorim o bolnicama, o drugim stvarima u čemu nam propada zemlja.

(Veroljub Arsić: Tvoj ni jedan most ne bi napravili.)

Da, da, jako, jako smešno.

Da, vidim, 11 godina se samo potvrđuje da je upravo bilo potrebno dobro i sve po zakonu. Ali, ono što nije po zakonu, da mi kao predstavnici građana Srbije, da vi kao predstavnici građana Srbije, umesto da dođete ovde sa jasnim podacima, sa izvodima koliko je plaćeno, zašto je plaćeno, koje je tržišno opravdanje zašto je plaćeno, zbog čega se izlivaju stotine milina evra na besmislene projekte, na besmislene televizije koje postoje u fikciji na kablovskim kanalima, postoje u kablovskom operateru koji „Telekom“ koristi?

Zbog čega je potrebno da Srbija ima 20 novih kanala koje niko ne gleda, a gde se troše ogromne pare? Zašto to radite? To je moje pitanje ministru koji nije tu, ali pitanje kompaniji čiji je on zastupnik.

Mi imamo kompradorski, burazerskog ministra, ministra jedne kompanije koja je vlasništvo svih nas. Zato pitamo za tu kompaniju, ne zato što nas baš briga za bilo kakvu konkurenciju. To neka se na tržištu i kroz zakone reguliše. Mi pitamo zbog onoga što je vlasništvo građana Srbije i zato ste dužni to da nam odgovorite.

Ovde smo imali nastupe, kao da, ne znam, kao da živite u paralelnoj realnosti, dame i gospodo ministri.

Jedna od ministarki, gospođa Vujović, ovde je rekla – imamo IPTC. Građani Srbije, imamo IPTC. Imamo IPTC, ne brini te se. Evo, kaže Đorđo šta se dešava u okolini Mitrovice. To što plivate u smeću, to što se guši vazduh, uništava, to što nema filtera jednog, na jednoj reci filter nemamo, ljudi. Nemamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja može da dođe, gospođa ministarka, u pogon i da ga zatvori za 15 minuta, da ga zatvori, da ga oblepi trakom i ne može niko da uđe. Gde ste to uradili? Gde smete to da uradite?

Napravili ste sistem, napravili ste okruženje, da tako kažem, atmosferu u kojoj je dozvoljeno uništavati Srbiju, uništavati vazduh, vodu i zemlju, u kojoj nam cevi obuhvataju reke, u kojoj je to nedodirljivo. To je zaštita, kao što je, ne sme ništa da se pita za „Telekom“, jer kao, vi napadate „Telekom“ zbog konkurencije.

Ponavljam, pitamo zbog građana Srbije. Uopšte me ne interesuje nikakva konkurencija. Ja nisam čovek na tržištu, za razliku od vas. Ja stojim ovde, ispred Stranke slobode i pravde i Ujedinjenih i pitam, i pitam – po kom osnovu dajete pare? Gde vam je biznis plan, gde vam je izveštaj? Kada ćete obavestiti građane Srbije na šta istresate narodnu džaku para ovde? Ali, imamo IPTC, imamo 20 kanala koje niko ne gleda, gde ste sve pokupovali, udomili svoje ljude, koji govore šta? Govore ono što je jedan uvaženi kolega malopre čitao – ko je ovde najbolji, ko je najveći sin svih naroda i narodnosti ove zemlje.

(Marijan Rističević: Ti nisi.)

To znam da ja nisam. I da je to jedino bitno. Ostalo, nemojte da pitate, dobićete žig srama, dobićete optužbe da ste protiv Srbije ako pitamo za našu imovinu, za našu kompaniju, ljudi, zlato ovog naroda, kao što pitamo za EPS, kao što tražimo za EPS da nam kažete kada ćete ispuniti predizborno obećanje koje ste dali radnicima izdvojenih preduzeća iz EPS-a da ćete ih vratiti u EPS? To ste obećali vi, ne mi, a mi smo to podržali 2012. godine. Još niste ispunili obećanje. Šta čekate, gospodo ministri u Vladi?

Kada ćete vratiti te ljude u EPS, kako ste im obećali, ne jednom, 10 puta? Deset puta ste im obećali. A za to vreme u EPS-u, kažu mi ljudi juče u Obrenovcu, Grčić neprikosnoven, šerif, određuje ko će da živi, ko će da jede, ko neće da živi, ko će da radi, ko neće da radi. Sklonili ste ga iz EPS-a, niste uveli u potpunosti profesionalni menadžment, niste uveli obaveznost svih tenderskih procedura da budu javne i na sajtovima, niste naplatili ekstra porez firmama, kao što smo mi tražili, „Ziđinu“, pre svega, i „NIS-u“. Dozvoljavate da se iz Srbije nekontrolisano izvozi ruda bakra i zlato, da se ne prave proizvodi od toga, već da se izvozi. Ljudi, mi smo jedina zemlja koja dozvoljava da se svaki grumen izveze u tom obliku u kom je iskopan. Pa, to nije normalno.

O tome moramo da razgovaramo i mi tražimo da im uvedete porez na ekstra profit, kao što su uradile sve druge zemlje u Evropi, i Ruska Federacija, odmah to kažem, zbog ovih koji imaju neku osetljivost u tom smislu.

Pokušajte da odgovorite na ova pitanja. Pokušajte da prihvatite ove predloge, zato što je to za dobrobit građana Srbije. Hvala.