Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa dužnom pažnjom i ozbiljnošću slušao sam prethodnog govornika kada je govorio, naročito o predlogu zakona koji sam ovde ovlašćen da zastupam, a reč je o Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Potrudiću se da zaista odgovorim na opaske koje su ovde iznete, mada je bilo veoma mnogo paušalnih ocena, a ja ću se potruditi da moji odgovori ne budu paušalni, već da budu veoma precizni, veoma konkretni i veoma jasni.
Jedino što je konkretno izneto jeste da prema Akcionom planu Republika Srbija treba da ima 360 inspektora rada. Tačno je da ih ona danas nema. Tačan podatak je da na današnji dan imamo 237 inspektora rada. Tačan podatak je da imamo veoma lošu starosnu strukturu među inspektorima, da su nam inspektori u pojedinim okružnim sedištima, što je tačno, u proseku stari od 60 do 63 godine, ali je takođe tačno da imamo, nažalost, izuzetno malo interesovanje ljudi za zasnivanje radnog odnosa u inspektoratima za rad.
Takva situacija nije prisutna samo u Inspekciji rada, prisutna je i u drugim republičkim inspekcijama i to ukazuje na određene sistemske probleme koje treba rešavati i u stalnoj komunikaciji sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave, kolegom Martinovićem, uverio sam se da postoji ne samo volja, već i ozbiljno znanje, u šta nisam sumnjao i želja da se ti problemi rešavaju.
Sad idemo na ono što je ovde paušalno izneto, a to je da radnici u Srbiji nemaju zaštitu na radu. Nikako se ne slažem sa ovim, ali moramo da krenemo od jednog osnovnog pravila, postulata.
Prvo, da bi neko ima zaštitu na radu, on mora da radi. Dakle, prvo morate da imate radnike, radnike na radnim mestima, radnike u fabrikama. To je ono što pre 11 godina nismo imali u ovom broju i na ovaj način, kao što imamo danas. Ja ću vam izneti veoma precizne, konkretne i jasne podatke da vidite koliko ova konstatacija nije tačna.
Da li postoje problemi, da li postoje povrede na radu? Postoje. Postoje u celoj Evropi, postoje u celom svetu, gde god se radi, tu se ljudi i povređuju. Pitanje je šta mi kao država činimo da stvorimo jedan obavezujući sistem prevencije koji će zaštiti radnike, koji će naterati i poslodavca i radnika da se pridržavaju procedura u njihovom najboljem interesu da bi zaštitili njihovu bezbednost i zdravlje na radu, da bi zaštitili ljude od povreda u vezi sa radom i od profesionalnih bolesti. To je upravo ono što ovaj Predlog zakona koji danas nalazi pred vama i nudi.
Daću vam nekoliko vrlo konkretnih podataka. Dakle, 2012. godine, pre punih 11 godina u Srbiji je registrovana zaposlenost iznosila 1.727.048 radnika, dakle 1.727.048 radnika je u Srbiji je bila registrovana zaposlenost 2012. godine. Godine 2022. registrovana zaposlenost u Srbiji 2.310.035. Pazite sa 1.727.000 na 2.310.000. Potpuno identična metodologija kada je u pitanju registrovana zaposlenost onoj koja je primenjivana i 2012. godine.
Namerno sam izabrao podatke koji su rađeni po identičnoj metodologiji. Znači, samo ta dva podatka kada poredite, to je razlika od 583.000 zaposlenih, novozaposlenih, 583.000 ljudi više u Srbiji radi, 583.000 porodica ima dodatnu platu, 583.000, pazite 5.800 novozaposlenih je velika brojka, 58.300 novozaposlenih je velika brojka, ali 583.000 novozaposlenih. Ljudi, pa to je pokazatelj gde je Srbija došla, gde je Srbija napredovala.
Sada da se vratimo na priču o zaštiti i bezbednosti na radu. Jedan podatak pre toga. Jedna od oblasti u kojoj je bezbednost radnika možda najizazovnija stvar da zaštitite bezbednost i zdravlje radnika, jeste sektor građevinske industrije. Dakle, građevine. Godine 2012. u sektoru građevinarstva u Srbiji bilo je zaposleno 71.864 radnika, dakle 2012. godine 71.864 radnika. Danas, 2022. godine, dajem podatak danas za 2022. godinu, znači 71.864 radnika u građevini, 123.591 radnik. Za 11 godina broj zaposlenih u građevinskoj industriji povećan za 72%.
Sada pazite što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu. U oblasti građevinarstva 2012. godine registrovano je ukupno povreda na radu, nažalost sa smrtnim ishodom 2012. godine u građevinskoj industriji 26 povreda na radu sa smrtnim ishodom. Dakle 26 povreda na radu u vreme kada je u građevinskoj industriji bilo zaposleno nepunih 72.000 radnika. Danas, kada u građevinarstvu Srbije radi preko 123.500 radnika u 2022. godini, broj povreda sa smrtnim ishodom je 28. Da li je to veliki broj? Jeste veliki broj.
Ali, opet sam uzeo tu staru metodologiju, pa ću vam dati još dodatnih podatak. U toj 2012. godini kada je stradalo 26 radnika u građevinarstvo u Srbiji, u toj godini u Srbiji je izdato 7.267 građevinskih dozvola. U ovoj godini 2022. godinu za koju sam izneo podatak da je stradalo 28 radnika, broj izdatih građevinskih dozvola je trideset, bezmalo 30.000, 29.344. Broj gradilišta značajno veći. Podatak Ministarstva građevina kaže da je broj gradilišta veći od 120.000. Recite mi onda ko je više vodio računa o bezbednosti i zdravlju na radu? Svaki ljudski život koji se izgubi je velika stvar. Ja izlazim sa konkretnim činjenicama i evo izašao sam pred vas sa vrlo konkretnim i jasnim podacima.
Da biste shvatili koliki je preporod u Srbiji, samo u ovoj oblasti nastupio, malopre sam rekao da je ukupan broj radnika u građevinarstvu 2022. godine u odnosu na 2012. godinu povećan za 72%. Evo po nekim gradovima da vidite, u Beogradu i Novom Sadu povećan je za 50%, u Kruševcu povećan je za 90%, u Kragujevcu povećan je za 147%, u Loznici za 260%, u Boru za 582%. Dakle, samo kada govorimo o građevinarstvu. Gde nam je bio Bor 2012. godine?
Nisam upućen da u detalje govorim o rudarstvu, tu je i koleginica Đedović, ali se jedne stvari, kao čovek koji se poodavno bavim politikom sećam. U tom istom Boru držane su ljudima lekcije da treba da treba da prestanu da kopaju rudu i da seju kikiriki. To nije izmišljotina, postoje sačuvani video zapisi, snimci, došli ljudi i pričali u Boru, koji je od Đorđa Vajferta i 19. veka podigao industriju Srbije, da zatvore rudnik i da seju kikiriki.
Danas je to grad u kome je prosečna plata preko 100.000 dinara.
(_______________: U kome se umire.)
A u drugim mestima se ne umire. Umiralo se pre 11, 12, 15 godina zbog toga što nisu imali posla i zbog toga što su gladovali. Danas u Bor dolaze ljudi iz Paraćina, Svrljiga, Boljevca, Negotina, Zaječara da rade i malo ih je. Deset i po hiljada ljudi je samo u toj kompaniji zaposleno. Deseti i po hiljada ljudi. Dake, nisu došli da seju kikiriki i nije došlo do preporoda zbog toga što su sejali kikiriki, pa su se na taj način obogatili.
Da se vratimo na priču o realno nedovoljnim platama da se živi. Reći ću vam odmah, da li su minimalne zarade u Srbiji dovoljne? Pa nisu dovoljne, to svako od nas dobro zna, mada niko od nas ko sedi u ovoj prostoriji ne radi za minimalnu zaradu.
Reći ću vam jednu stvar. Minimalna zarada 2012. godine bila je 17.700 dinara i pokrivala je 53% minimalne potrošačke korpe. Znači, sa 17.700 dinara 53% minimalne potrošačke korpe. Ove 2023. godine ta minimalna zarada je 40.020 dinara i pokriva 87% minimalne potrošačke korpe. Je li to dovoljno? Nije, ali vam danas u Srbiji u 90% porodica rade oba bračna partnera, a te 2011. godine u Srbije je, ako je imao sreću, radio jedan, pa mi vi recite jel je bolji jedan minimalac od 7.700 dinara ili su bolja dva minimalca od 40.020 dinara, što je 80.040 u zbiru?
Ja neću nikome da pričam, niti da držim lekciju - znaš možeš da živiš od 40.000 dinara. Ne, teško jeste, ali priznaćete doći sa 17.700 do 40.020 dinara, doći sa 53% pokrivenosti minimalne potrošačke korpe na 87% , pa je li to napredak? Jeste.
Reći ću vam još nešto, a šta je potvrda da se o bezbednosti i zdravlju radnika vodi više računa. Jednu stvar moram da dodam. Neću da prihvatam nikakve paušalne ocene - radnici nam umiru na trakama, umiru na poslu. Dajte ime, prezime konkretan slučaj, evo ga odmah zapisnik inspekcije rada koja je izašla na lice mesta, sa izjavama, sa svim što je preduzeto, šta je postupano, kako je postupano i da vidim. Dajte mi primer, ako imate, da to nije urađeno.
Ovde mi je jedna koleginica iz jedne opozicione stranke prišla u petak, donela jednu prijavu, odmah smo je uzeli u rad, nažalost nije danas ovde sa nama. Kada bude došla, pokazaću joj šta je postupljeno po toj prijavi.
Jel postoji primer gde je neko zatvorio kapiju inspekciji rada koja je došla da izvrši nadzor? Dajte mi konkretne podatke. Ja znam za neke druge stvari. Znam za neke druge slučajeve gde se inspektorima rada, inspektorima socijalne zaštite ne dozvoljava da uđu da vrše službeni nadzor.
Dakle, daću vam, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, vrlo konkretne podatke koji govore o tome kolika se vodi briga o bezbednosti i zaštiti na radu.
Dakle, kada dođe do povrede na radu, uglavnom lica koja su pretrpela povredu ili njihove kolege i koleginice podnose prijave inspekciji rada da se izvrši nadzor. Takvih prijava 2012. godine je bilo 1.243, 2012. godine bilo je 1.243 prijave zbog povrede na radu. Godine 2022. prijava je bilo 982, to je 26% manje . Ovo je i dalje visok broj prijava ali je značajno niži, što govori o tome da je i manje povreda bilo.
Reći ću vam još nešto i da time zaključim ovu priču. Hajde da vidimo sledeće, samo da uporedimo podatke u nadzorima koje su inspekcija i Uprava za bezbednost i zaštitu na radu vršila kod pravnih lica i preduzetnika koja su pružala usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu drugim pravim licima. Godine 2011. izvršena tri nadzora, nula oduzetih licenci. Godine 2012. šest nadzora u celoj Srbiji, nula oduzetih licenci. Godine 2021. dvadeset i devet nadzora, 10 oduzetih licenci. Pazite, od 29 oduzeto 10 licenci. Godine 2022. četrdeset i osam nadzora, oduzetih licenci 16. Samo uporedite: 2011. godine tri nadzora, nula licenci oduzeto; 2012. godine šest nadzora, nula licenci oduzeto; 2021. godine 29 nadzora, 10 licenci oduzeto; 2022. godine 48 nadzora, 16 licenci oduzeto. Šta to govori?
Predlog zakona koji se nalazi pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, nije idealan, takav ne postoji, ali značajno unapređuje sistem bezbednosti i zdravlja na radu u odnosu na prethodni zakon. Sa svim izmenama i dopunama ovaj Predlog zakona je vrlo jasan, precizan i pokriva sve one nedostatke koji su utvrđeni i sa kojima smo se u radu suočavali u prethodnom periodu.
Da li možemo da obećamo da ćemo imati do kraja ove godine 360 inspektora? Naš cilj je 307. To ne može da vam obeća niko, jer niko ne može ljude da natera da se prijavljuju i rade taj posao, ali da ćemo se truditi da taj broj povećamo, hoćemo.
Još jedna stvar, 2012. godine radilo je 250 inspektora. U toj godini 250 inspektora rada izvršilo je 53.743 nadzora. Znači, 250 ljudi 53.743 nadzora. U prošloj, 2022. godini, godini radilo je 214 inspektora. Dakle, 36 inspektora manje, ali je 214 inspektora izvršilo 65.043 nadzora, što je za 21% više, i to je dokaz da se radi više. S tim što je onih 250 inspektora kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj je tada radilo nešto više od 1.700.000 ljudi, a ovih 214 inspektora je kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj radi 2.310.000 ljudi. Tim ljudima odajem priznanje i trudiću se kao resorni ministar da im poboljšamo uslove rada, da povećavamo broj inspektora i da povećamo broj nadzora, pogotovo vanrednih nadzora koji se ne najavljuju. Ako imate podatke da je neko inspektoru rada zalupio vrata i nije mu dao da uđe, odmah imate mogućnost, način, kontaktirajte mene, kontaktirajte ministarstvo, prijavite to.
Ono što je problem jeste što mi imamo slučajeve gde ljudi koje bi trebalo javno zvanje i funkcija da obavezuju da taj posao rade savesno, u skladu sa zakonom, zatvaraju inspekcijama, različitim inspekcijama vrata i ne dopuštaju inspektorima da vrše svoju službenu dužnost.
Prema tome, nije ova Vlada, niti ova vlast u Srbiji neko ko se rukovodi filozofijom profita. Mi se rukovodimo filozofijom stvaranja od Srbije države u kojoj može pristojno i dostojanstveno da se živi od svoga rada, a prvi uslov jeste da imate posao, prvi uslov jeste da se zaposlite. Kada se pogledaju podaci, oni vrlo jasno govore i o rastu minimalne zarade, i o rastu prosečne plate, i o ostvarenju postavljenih ciljeva do 2025. godine, ko o građanima Srbije brine, ko ih zapošljava, a ne otpušta, ko im stvara bolje uslove za egzistenciju i veće šanse za bolji život u našoj otadžbini. Hvala na pažnji i živela Srbija.

Zahvaljujem, ministru Selakoviću.
Reč ima ministarka Irena Vujović. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas takođe rasprava vezano za izmene i dopune Predloga zakona o upravljanju otpadom, iako neki od poslanika su pominjali i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, dakle i dozvole koje se u okviru tog zakona izdaju, dakle integrisane pre svega, IPPS.
Naravno da nije strašno pogrešiti neko slovo. Da li je to urađeno slučajno ili namerno, nema sad nikakve veze, jer važno je pričati o Zakonu o upravljanju otpadom, a isto tako podvući šta je to sve Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo u prethodnom periodu. Naravno da to još uvek nije dovoljno, ali isto tako od onih koji ništa nisu uradili kada su mogli, sramno je to minimizirati.
Pre svega, kada govorimo o kvalitetu vazduha, naravno da postoje gradovi i opštine u kojima se beleži prekomerno zagađenje vazduha. Znamo da je to višedecenijski problem u Republici Srbiji. Baš zato što smo svesni tog problema, niko više nikada pre nas, dakle pre ove vlasti, nije upravo uložio u popravljanje kvaliteta vazduha.
Pojedini poslanici koji pričaju da sve ne valja, moram samo da ih podsetim da ministri koji su njima bliski, oni kada su bili na vlasti oni su ostavljali u budžetu nula dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje kao jednu od važnih mera za popravljanje kvaliteta vazduha.
Iako su ti budžeti bili veliki, ne naravno kao sada, ali značajno veliki za životnu sredinu 2011. i 2012. godine, nula je ostavljana za pošumljavanje i ozelenjavanje, ali zato za marketing je ostavljano u budžetu preko 500.000 evra.
Ova vlast i ova Vlada Republike Srbije su odvojili značajna sredstva, pre svega za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, za zamenu kotlarnica u individualnim domaćinstvima. Ovo je već treća godina zaredom da ostavljamo značajna sredstva upravo za tu namenu. Dakle, svake godine preko 50 jedinica lokalne samouprave učestvuje u konkursima. Trude se da imaju što kvalitetniji projekat i da u svojoj opštini poboljšaju kvalitet vazduha. Na tome uspešno i radimo i nastavićemo isto tako.
Da se vratim na temu, vezano za upravljanje otpadom i apropo toga da ništa nije urađeno, da su svuda divlje deponije, moram da podsetim da, pre svega, za divlje deponije i smetlišta smo nekada i sami odgovorni.
Još jednom, apelujem na sve nas, dakle pre svega na građane Srbije, da vodimo računa o životnoj sredini jer nam je iz dana u dan, svakome od nas, ona važnija.
Mislim da smo već i puno toga uradili na podizanju svesti, da svaka ova sednica i naravno svako od nas kada pomene to verovatno i sami sebe pokušavamo da korigujemo i razmislimo dobro o tome gde ćemo odložiti otpad.
Isto tako, Vlada Republike Srbije odvojila je značajna sredstva kako bi obezbedila neophodnu zelenu infrastrukturu, kako bi svi mi mogli da se ponašamo u skladu sa propisima, da razdvajamo otpad i da podižemo stopu reciklaže.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine značajna sredstva ostavljaju za zatvaranje nesanitarnih deponija, a to su lokacije na kojima smo mi kao društvo preko 50 godina odlagali otpad. Sada ih zatvaramo, rekultivišemo, saniramo. Na tim lokacijama su sada zelene površine, neretko i parkovi i svakako su zdravije i utiču, takođe, na bolji kvalitet vazduha.
Mi u ovom trenutku očekujemo potpisivanje ugovora za zatvaranje nesanitarne deponije u Rumi, Zrenjaninu, u Požegi. Prethodne godine smo nekoliko izuzetno velikih deponija zatvorili. Isto tako, što je još važnije, radimo na izgradnji regionalnih centara.
Dakle, trebalo nam je dve godine da pripremimo dokumentaciju, ne samo mi u Ministarstvu, nego već i jedinice lokalne samouprave, da vidimo šta je sve to što je neophodno kako bi taj projekat bio prepoznat od strane Vlade i kako bi se ulagalo u njega.
Nekoliko puta sam ponavljala da imamo sredstva što je država Republika Srbije, dakle, obezbedila od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, 150 miliona evra za izgradnju regionalnih i reciklažnih centara.
Ono što želim svima da kažem, a dugo je najavljivano, jeste da se upravo pregleda dokumentacija koja će nam kazati ko je izabrani izvođač za početak radova upravo na deponiji „Kalenić“.
Dakle, očekujem da negde već u narednih mesec i po dana, najkasnije dva pođemo, naravno svi zajedno, odnosno ko bude mogao i hteo, i da označimo početak radova na izgradnji tog regionalnog centra koji je jedan od najvećih u Srbiji, s obzirom na broj stanovnika i opština koje će gravitirati ka njemu. Dakle, 11 opština i 500.000 stanovnika. Dakle, te potrebe da se zadovolje.
Onda, nakon toga krećemo takođe u, da kažem, završnu fazu pre izbora izvođača radova za deponije u Pirotu, za deponije u Somboru, izgradnju Užice – Duboko. Sremska Mitrovica, koju smo takođe pominjali, takođe će biti proširenje, dakle, tog regionalnog centra.
Paralelno sa tim što zatvaramo nesanitarne deponije koje smo koristili i decenijama, što gradimo regionalne centre, da, imamo konkurs za čišćenje i uklanjanje smetlišta. Dakle, to je ono na šta mi naročito, kao društvo, moramo da obratimo pažnju, da lokacije koje jednom uklonimo ostanu trajno čiste.
Naravno da nam tu pomažete vi, dragi građani Srbije, jer mi sada moramo da budemo korektivni faktor jedni drugima, ali isto tako nam pomaže i inspekcija.
Dakle, nismo mi ti koji ne možemo ni kod koga da odemo na vrata i ne možemo nikome da napišemo kaznu i da ga zatvorimo. Naprotiv, to je bio ranije trend i zato sada i imamo probleme na terenu i zato i moramo da donosimo izmene i dopune ovog zakona koji nije valjao i koji je baš imao propuste ka mnogim neodgovornim pojedincima koji su se bavili upravo i neopasnim i opasnim otpadom. Da, sada ćemo to promeniti.
Brojke, naravno, i statistika u smislu zatvaranja objekata, u smislu privrednih prestupa, u smislu krivičnih prijava i uopšte obilaska inspekcije govore u prilog tome da možemo da odemo kod svakog i da ćemo ići kod svakoga ko može na bilo koji način da naruši kvalitet životne sredine ili, naravno, da vidimo kako posluje neko ko želi da se bavi nekom od ovih oblasti upravljanja opasnim ili neopasnim otpadom.
Tako da, građani Srbije, naravno da ćemo čuti mnogo optužbi i to je i normalno kada stižu iz klupa poslanika opozicije, ali ja ću svaki put da vas podsetim koliko je Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina uložila u životnu sredinu i koliko ćemo i nastaviti sa ulaganjem.
Naravno da to nije jednostavan proces, naravno da moramo zajedno da nižemo te rezultate, naravno da moramo da obezbedimo zelenu infrastrukturu. To je ono na čemu svi insistiramo i da moramo da završimo jedan proces da bi započeli drugi.
Dakle, nisu ovo jednostavne stvari. Niko ne kaže da može da se reši u danu, da mogu da se reše višedecenijski problemi, ali da, mi smo jedini koji želimo da rešimo te probleme o kojima i naši budžeti govore o tome i ulaganja.
Uostalom, svako od vas može da vidi rezultate u opštini ili gradu u kome živite, da sigurno minimum jedan ekološki projekat se već završio ili se uspešno odvija, a to su naravno stvari koje su lako proverljive.
S toga, građani Srbije, nadam se da ću imati priliku da pričam šta još radimo u Ministarstvu kada budu neke druge teme na dnevnom redu. Danas kada govorim vezano za otpad, neophodno je, još jednom napomenuti, dakle Ruma, Zrenjanin, zatvaranje nesanitarnih deponija zato što su to građani tražili i zato što su nam pisali godinama o tome da im to narušava kvalitet životne sredine.
Takođe, linija za separaciju otpada u gradu Pančevu, kako će biti još pojednostavljena procedura razdvajanja otpada i izuzetno važna stvar pored transfer stanice u Petrovcu na Mlavi, koja se ovih dana završava, odnosno radovi, počinju sa radom, krećemo u izgradnju transfer stanice u Smederevu.
Ja bih stvarno volela i da se sve ovo radilo u prošlosti, a ne da se ulagalo u marketing, jer sada bi svakako imali mnogo više rezultata i mnogo više dobrih primera. Hvala vam.

Zahvaljujem ministarki Vujović.
Koleginice Tepić, Poslovnik?
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice.

Smatram da ste prekršili član 27. koji vas obavezuje da se starate o primeni ovog Poslovnika i prekršili ste ga u delu što niste prekinuli ministarku Vujović da joj objasnite iako se ovo ne dešava prvi put, ali s obzirom da smo u ranim satima zasedanja, ne bi valjalo da se u tom tonu nastavi.

Smatram da je trebalo da je prekinete da joj objasnite da je i gospođa Vujović i svi ministri ovde, ne samo što su gosti Narodne skupštine, nego da su dužni i oni da se ponašaju i obraćaju poslanicima u skladu sa Poslovnikom. Nemaju pravo da dele ovde građane i poslanike na one koji su iz vlasti i na one koji su iz opozicije, jer oni su ovde ministri Vlade Republike Srbije, ne vlade SNS, bar tako zakon i Ustav kažu, gospodo, nego ministri Vlade Republike Srbije. Dakle, i ministri onih građana koji nisu za njih glasali ili koji uopšte nisu glasali.

Ako možda neko nije imao iskustva, nije bio poslanik, ili nije imao priliku da ovo savlada, nemam ništa protiv, a i kolege iz mog poslaničkog kluba, da odredite neku pauzu pa da uputite ministre da se poslanicima obraćaju sa dužnim poštovanjem, jer su nas ovde građani birali da u njihovo ime zastupamo njihove interese, postavljamo pitanja ministrima, da kritikujemo, u čemu je problem. Vaše je da nam odgovarate, na konstruktivan način, nadam se.

Ovaj pokušaj nipodaštavanja već od prepodneva, kao sada će opozicija nama nešto, a mi ćemo onda opoziciji nešto drugo, to može iz onih klupa. To je naš posao, ali posao ministara, gospođo potpredsednice, to nije. Oni su ministri Vlade ove države i dužni su prema svima da se ophode sa velikim i dužnim poštovanjem i da odgovaraju u nedogled ako treba i na teška i na laka pitanja, da propagiraju, naravno, politiku koju zastupa… (Isključen mikrofon.)

Vreme, gospođo Tepić.
Mislim da smo dovoljno vremena da čujemo na šta ukazujete.
Molim vas kolege, ne mogu da se zaista nadvikujem.
Ne smatram da sam prekršila Poslovnik, tim pre što ministarka u svom izlaganju nijednom rečju nije uvredila nikoga od narodnih poslanika. Konstatacija da su neki poslanici predstavnici vladajuće većine, a neki opozicioni svakako se ne može smatrati uvredom, te vas molim da bez obzira na osetljivost, na koju lično imate pravo, ipak budemo racionalni.
Da je ovde izgovorena bilo koja reč koja je bila uvredljiva za bilo koga od narodnih poslanika ili građana Srbije svakako bih prekinula ministarku. No, to se zaista u izlaganju ministarke Vujović nije dogodilo.
(Borko Stefanović: Replika.)
Kolega Stefanoviću, vi nemate osnov za repliku, žao mi je, ministri su oboje odgovarali na ono što su bile vaše dileme. Molim vas…
(Borko Stefanović dobacuje.)
…niste imali nijedno pitanje koje vam je upućeno u tom smislu. Ne. Dozvolićete mi da rukovodim ovom sednicom. Nemate zaista osnov za repliku, jer su oba ministra odgovarala na ono što su bile vaše konstatacije.
U tom smislu, ako sada uđemo u taj krug replika koje bih otvorila dozvoljavajući vam da …
(Borko Stefanović: Ministar Selaković je postavio meni pitanje.)
Stvarno se ne sećam, ali daću vam dva minuta da odgovorite na pitanje koje vam je ministar Selaković uputio.
(Narodni poslanici SNS: Poslovnik.)
Sačekajte, imamo Poslovnik.
Kolega Jovanov. Izvolite.

Član 103.

Izvinjavam se. Nisam primetila Poslovnik.

Sve je u redu.

Član 103. stav osam predviđa mogućnost da se, odnosno dužnost predsedavajućeg ili predsednika da vreme koje narodni poslanik iskoristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. odnosno da ukaže na povredu Poslovnika oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi itd.

Dakle, mi smo ovde imali u jednoj rečenici ukazivanje na nekakvu povredu Poslovnika koja se odnosi na rukovođenje sednicom, a onda doprinos Marinike Tepić razvoju političke teorije, odnosno teorije politike i političkih nauka u Srbiji, da ona nama objasni kako funkcioniše parlamentarni život, šta radi Vlada, šta rade poslanici itd.

Dakle, to nije sporno, ali to može da radi od vremena svoje poslaničke grupe, a ne zloupotrebom Poslovnika, pa vas molim da to primenite. Hvala.