Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministri sa saradnicima, poštovani građani Srbije, u zemlji u kojoj jednom nedeljno pogine barem po jedan radnik na svom radnom mestu, a oko hiljadu i više od hiljadu ih biva povređeno ili obogaljeno, trebalo je mnogo ranije doneti precizniji i rigorozniji zakon koji bi regulisao bezbednost i zdravlje na radu, a što je posebno važno, treba i obezbediti mere za njegovo sprovođenje.

Usvajanje Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu nekako se poklopilo sa smrću dveju radnica koje su radile u stranim kompanijama. Jedna radnica koja je radila u "Leoniju" u Kraljevu umrla je od posledica pada, premorena zbog smene koja je trajala nekoliko dana po deset sati i ubrzanja trake da bi se postigao target. Druga radnica koja je radila u "Asteru" u Nišu je umrla od srčanog udara, pozlilo joj je na poslu, nije joj bilo dozvoljeno da napusti halu i to je platila životom.

Radnici iz ovih dveju firmi su tražili još u avgustu mesecu prošle godine da dođe inspekcija i da nadzire rad i iskontroliše šta se tu dešava, međutim, inspekcija se nije pojavila, možda i zbog toga što samo 237 inspektora je zaduženo za 400.000 privrednih subjekata. Ministar je rekao da će taj broj biti povećan na 360, a mi smatramo da taj broj treba da bude višestruko povećan, da bi do kontrole i reda konačno došli.

Dobro je da ćemo dobiti registar povreda na radu, međutim, loše je to što nećemo, barem ne tako skoro, dobiti registar profesionalnih bolesti.

Da pomenem da u Srbiji ima samo 95 lekara medicine rada koji su zaduženi za celu Srbiju, a lekari medicine rada se mnogo bolje razumeju u profesionalne bolesti nego što je to izabrani lekar. Recimo, da bih ilustrovala taj problem, reći ću samo da je prošle godine dijagnostikovano 500 karcinoma pluća, a od toga je samo jedan karcinom pluća dijagnostikovan kao profesionalna bolest zbog kontakta sa azbestom.

U rudniku „Soko“ pre malo više od godinu dana poginulo je osam rudara. Ti ljudi kopali su u jami, za koju su čekali dozvolu da se u njoj može kopati 14 meseci. Dozvola nije stigla, ali je zato stigla smrt. A za tu smrt u dva navrata je odlučilo Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu da niko nije kriv. Nesreće se zataškavaju, dame i gospodo, i toga smo svi ovde svesni. Setimo se samo eksplozije u fabrici „Milan Blagojević“, taj deo nije imao ni dozvolu za rad, i tu su poginula dvojica radnika. Jedan od njih, Milomir Milivojević, imao je samo 25 godina i njegova porodica je prošla kroz strahovitu šikanu.

Dalje bih rekla da su ovim zakonom, dobro je da su podignute kazne na jedan do dva miliona, međutim, moram da kažem da je do sada i na ove male kazne samo 20% novca bilo naplaćeno, a što se tiče odgovaranja, tu praktično niko nije odgovarao na zaprećenu kaznu od tri do 12 godina, podeljeno je samo nekoliko nanogica za po nekoliko meseci.

Pošto je ovaj zakon – zakon sa odloženim dejstvom, za dve godine će tek početi primena, mene samo zanima kako će se premostiti ove dve godine, s obzirom na to da zakon ima preventivni karakter. Da novi zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru, najbitnije je da funkcioniše pravna država i sudska praksa. Ako niko ne bude optužen i osuđen zbog propusta i zbog nemara, ne vrede nam novi zakoni, i da budu najbolji. Hvala na pažnji.

Gospodine Gavriloviću, opet ste u sistemu.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Prvo, reklamiram povredu člana 103, niste mi dali reč kada sam tražio, a u pitanju je povreda člana 27. – staranje o redu u Skupštini i člana 108. Naime, kada je uvaženi gospodin Milenko Jovanov govorio, on govori jednim vrlo visokim tonom i glasom, rekli bi vatreno, moja ova jedinica je eksplodirala i membrana se potpuno pokvarila i uopšte ovaj zvučnik sad ne radi, ne mogu da pratim sednicu Skupštine. Ako bi mogli da reagujete tehnički.

Zvaćemo tehničku službu da to reši sasvim sigurno, ne znam zbog čega je eksplodirala. U sistemu niste bili da bih vas prozvala za povredu Poslovnika, svakako da je trebalo da se potrudite da se prijavite u sistem. Ovo svakako ne znam na koji način je povreda Poslovnika, pogotovo ova dva člana, već je samo zahtev za tehničku podršku. Sledeći put možete doći do predsedavajućeg stola da prijavite problem. Zahvaljujem.
Po prijavi za reč, prof. dr Andreja Savić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažene koleginice i kolege, dame i gospodo, u dosadašnjoj raspravi akcenat je bio na razmatranjima predloga prva četiri zakona po redosledu dnevnog reda, o elektronskim komunikacijama, o bezbednosti i zdravlju na radu, o upravljanju otpadom i o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Mislim da glavnu pažnju zaslužuju i vrlo bitnu pažnju predlozi zakona o potvrđivanju raznih sporazuma i ugovora, o čemu bih hteo da kažem nekoliko reči.

Kada je u pitanju set predloga zakona kojima se potvrđuju bilateralni sporazumi Republike Srbije i drugih država, treba istaći da se time obezbeđuje međunarodni položaj Srbije i njen odnos sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Iako se u široj javnosti smatra da su to rutinski sporazumi, to u praksi nije tako, već predstavljaju samo završni produkt neretko dugotrajnih i mukotrpnih pregovora dve strane. Pogotovo što takvi sporazumi osnažuju ne samo bilateralne odnose, već i političke i ekonomske veze država. Iz tih razloga je potvrđivanje sporazuma veoma bitno, jer omogućuju njihovo stupanje na snagu.

Pošto se poslednjih godina pretežno bavim problematikom penzijsko-invalidskog osiguranja, odnosno statusnim pitanjima ukupne penzionerske populacije u Srbiji, ja ću se fokusirati na oblast socijalne zaštite i podsetio bih da Srbija primenjuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa preko 30 država i da se u predstojećem periodu očekuje početak primene još nekoliko tih sporazuma.

Iz ovog seta predloga zakona rekao bih nešto konkretnije o dva predloga zakona, o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije i Sporazuma između Republike Srbije i Azerbejdžana.

Kada je u pitanju ovaj prvi sporazum sa Australijom, podsetio bih da se od septembra 2015. godine odvijaju pregovori dve strane nakon višegodišnjeg vakuma, jer poslednji, prethodni sporazum datira još iz vremena stare Jugoslavije, iz 1970. godine.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i administrativni dogovor za primenu sporazuma su usaglašeni tokom tri runde pregovora, a potpisali su ga resorni ministar gospodin Selaković i ambasador Australije u Beogradu.

Šta reći o ovom sporazumu? Zbog čega je on značajan? Ja bih rekao da je on značajan za građane obe zemlje. Po prvi put se reguliše oblast socijalne sigurnosti kojom će srpskim državljanima u toj zemlji biti omogućeno da lakše ostvare svoja prava iz socijalnog osiguranja, da ta prava koriste i na teritoriji Republike Srbije. Odnosno, sporazum omogućuje državljanima Srbije i Australije koji se radili u jednoj od ovih zemalja da steknu prava na davanja iz oblasti socijalne sigurnosti bez obzira gde žive, što će im omogućiti da se kreću u obe zemlje bez bojazni da će im pravo na penziju biti uskraćeno.

U skladu sa principom izjednačenosti teritoriji prava iz socijalnog osiguranja stečena na osnovu pravnih propisa jedne države mogu se koristiti i van njene teritorije, a transfer u državu nastanjenja, odnosno prebivališta vrši se bez umanjenja visine davanja.

Šta to znači? To znači da ukoliko se srpski državljanin koji je stekao pravo na penziju u Australiju vrati u Srbiju Australija će mu i dalje isplaćivati penziju bez umanjenja visine davanja.

Takođe, jedan od najznačajnijih principa koji je vrlo bitan, znači, za ovaj sporazum podrazumeva i to sabiranje staža osiguranja.

Ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava na penziju, ta država uzeće u obzir i staž osiguranja izvršen u drugoj državi ugovornici.

Isto tako, treba napomenuti da se ovim sporazumom reguliše ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u smislu izbegavanja dvostrukog osiguranja za privremeno upućena lica, kao i potpunija zaštita osiguranika i korisnika prava.

Ono što bih posebno istakao, a što je važno za naše državljane, to je da raspolažemo saznanjima da u Australiji živi i radi između 150.000 i 200.000 srpskih državljana, da je postojao taj višedecenijski vakum u regulisanju ove oblasti.

Imajući u vidu i spoljne geopolitičke okolnosti koje i te kako utiču i na rešavanje ovakvih pitanja smatram da je resorno ministarstvo odradilo značajan posao i da će ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja državljanima Srbije biti sada mnogo lakše.

Drugi sporazum se odnosi na saradnju sa Azerbejdžanom. Rekao bih da oblast socijalne sigurnosti između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan nije bila regulisana uprkos tradicionalno dobrim i prijateljskim bilateralnim odnosima dveju zemalja koje su veoma intenzivirani poslednjih 10 godina na najvišem nivou.

Srbija i Azerbejdžan su strateški partneri koji podržavaju poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta obe zemlje.

Mogućnosti za dalju saradnju Srbije i Azerbejdžana su, pre svega, energetika, odbrambene industrija, saobraćaj i logistika.

Kada je reč o hronologiji tih kontakata na najvišem političkom nivou, od 2013. godine pa na ovamo, pomenuo bih samo da je tadašnji ministar spoljnih poslova 2019. godine prisustvovao ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja u Bakuu, a da su predsednik države i predsednik Azerbejdžana 23. novembra prošle godine, znači 2022. godine, da su potpisali Memorandum o osnivanju Saveta za strateško partnerstvo te zemlje, uključujući i vojno-tehničku saradnju.

Mogu govoriti ovde i o političkim i ekonomskim aspektima, ali mislim da nema potrebe. Vrlo je bitno konstatovati da su između Republike Srbije i Republike Azerbejdžana zaključena 42 međunarodna bilateralna ugovora, što ilustruje sveobuhvatnost saradnje i međusobno uvažavanje dve strane.

Privredna saradnja je sve intenzivnija, naročito u oblasti putne infrastrukture i kao najvažniji projekat ja bih ovde pomenuo deonicu auto-puta Ljig – Preljina na Koridoru 11.

Zaključio bih da su ovim sporazumom faktički razrešene sve dileme oko socijalne sigurnosti. Tu se uređuju sva ta pitanja za građane jedne i druge države, naročito u smislu onih koji su zaposleni na teritoriji druge zemlje.

Tako da, po meni, ovi predlozi zakona o potvrđivanju ovih sporazuma sa ovako jasno definisanim međusobnim odnosima zaista su jedan iskorak i stavljanje tačke na određene pregovore koje smo imali.

Rekao bih na kraju, vrlo kratko, pošto je dobar deo moje radne karijere vezan i za problematiku bezbednosti i odbrane, nekoliko reči o Sporazumu koji se tiče vojne saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije, koji je potpisan 2021. godine.

To je, naravno, jedan sveobuhvatni sporazum koji predviđa skoro sve mogućnosti vojne saradnje i predstavlja jednu kvalitativnu promenu, jer zadnji sporazum je bio još iz perioda trajanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, znači od 2006. godine.

Od započete konsolidacije u tim bilateralnim odnosima između Austrije i Srbije rekao bih da je trenutno na snazi ukupno 58 sporazuma, a ovaj sporazum proširuje tu saradnju na najosetljivije oblasti, kao što su odbrana i bezbednost. Treba tu istaći da je ta ostvarena saradnja bila posebno izražena u vojno-medicinskoj i vojno-obrazovnoj oblasti i, naravno, da će ovaj sporazum predstavljati jedan dodatni podsticaj vojnoj saradnji u oblastima od obostranog interesa.

Naravno da je značaj Austrije u tim odnosima sa nama vrlo važan da se…

Molim vas, kolega Saviću, samo da privodite kraju pošto nemate više vremena.

Završavam.

Imaju odličnu saradnju. Mi imamo oko 300 hiljada naših državljana koji žive tamo i mislim da je to u uzlaznom trendu.

Zaključio bih konstatacijom da poslanička grupa kojoj ja pripadam podržaće sve predloge ponuđenih zakona.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Jekić.
Samo da vas obavestim, vaše preostalo vreme poslaničke grupe je dva minuta i dvadeset četiri sekunde.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, stanje u poljoprivredi je danas alarmantno. Poljoprivredni proizvođači se već godinama nalaze u vrtlogu neizvesnosti i dovedeni su na rub egzistencije. Devastiranje poljoprivrede i poljoprivrednika je nešto što se sprovodi već dugoročno u našoj zemlji. Nejasna strategija razvoja poljoprivrede je dovela do gašenja brojnih gazdinstava, pražnjenje štala, krčenje voćnjaka i smanjivanje broja građana na selu.

Za poslednjih 10 godina ove vlasti imamo 13% smanjenje broja goveda, 15% manje svinja, 19% manje živine, a udeo stočarske proizvodnje u poljoprivrednoj proizvodnji je oko 26%. Podsticaji po hektaru su među najmanjima u Evropi i regionu. Neizvesnost otkupnih cena svake godine, promena politika podsticaja i uticaj uvozničkog lobija su imali negativan uticaj na stanje u poljoprivredi. Nedopustivo je da subvencije budu šest hiljada dinara po hektaru. Podsetiću da su do skoro bile četiri hiljade dinara po hektaru. Sa ovakvim subvencijama naši poljoprivrednici ne mogu nikako biti konkurentni sa poljoprivrednicima iz EU, gde su subvencije na nivou od 300 do 600 evra, u BiH 150 evra, Makedoniji 95 evra, Mađarskoj 300 plus 100 evra za soju. Takođe, podsetiću da su podsticaji za mlade poljoprivrednike u Hrvatskoj 860 evra.

Loše vođenje agrarne politike dovelo je do toga da mi danas uvozimo luk, pasulj, mleko iz Poljske, svinjsko meso, sireve. Srednje razvijene zemlje moraju da imaju broj svinja koliko i stanovnika, a mi danas imamo oko 2,7 miliona svinja, što je pokazatelj u kakvom stanju je danas svinjarstvo u našoj zemlji.

Da bi poljoprivrednu proizvodnju stavili na noge, moramo da imamo dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede sa jasnim merama na duži rok.

Predlagali smo više puta da morate da povećate subvencije na minimum 12 hiljada dinara po hektaru i da iz godine u godinu one budu u stalnom porastu. Takođe, predlagali smo da imamo zagarantovan otkup cena za narednih pet godina. Takođe, i da podsticaj po grlu bude 40 hiljada dinara.

Smatramo da je poljoprivreda naša šansa i da na poljoprivredu moramo ozbiljno da računamo tako što ćemo da opredeljujemo značajna sredstva u narednom periodu i da budžet za poljoprivredu bude minimum onoliko koliko i poljoprivreda donosi doprinosu BDP-a. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede. Izvolite.