Reč ima Nataša Bogunović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas želim da postavim pitanje ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić.

Ja dolazim iz zdravstvenog sistema koji predstavlja jedan od najmobilnijih, ali i najfrekventnijih sektora našeg društva. Ta mobilnost i spremnost i posvećenost ispoljava se ne samo u pružanju zdravstvene zaštite našim građanima u redovnim uslovima i na svim nivoima, već spremnost zdravstvenog sistema za očuvanje zdravlja u vanrednim okolnostima. Taj kvalitet je zdravstvo Srbije pokazalo za vreme kovid pandemije, pokazalo je, nažalost, i za vreme ovih tragičnih događaja kojima smo svedočili početkom ovog meseca, a kada su svi naši zdravstvenih radnici urgentno primali i urgentno zbrinuli povređene iz ova dva nezapamćena masakra.

Naša Vlada i resorno ministarstvo poslednjih godina intenzivno i značajno ulažu u unapređenje zdravstvenog sistema radi pružanja kvalitetnih zdravstvenih usluga i organizovanja zdravstvenih ustanova.

Složićemo se da su medicinski kadrovi jedan od najvažnijih stubova zdravstva, a time i očuvanje zdravlja stanovništva koji je najveći resurs države svake, pa i naše.

Moj fokus danas jesu medicinske sestre i tehničari koji nose ogromnu odgovornost u pružanju zdravstvenih usluga našim građanima. Zato u Srbiji trenutno, pored lekara različitih specijalnosti, nedostaju medicinske sestre i tehničari, a taj nedostatak nije lako nadomestiti. Iako naše ustanove imaju dosta otvorenih konkursa, na te konkurse javlja se prilično malo kandidata zato smo u obavezi da učinimo sve što je moguće da zaustavimo njihov odlazak u zemlje zapada koji su im otvorili širom vrata.

Pre oko godinu i po dana izradili smo Predlog zakona o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno zakon o zdravstvenoj nezi je predat ovde u Skupštini. Ovim zakonom bi se utvrdili svi sadržaji i način delovanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara. Zakonom bi bile obuhvaćene medicinske sestre i tehničari svih smerova.

Kao što znamo, u zdravstvu rade sestre srednjeg obrazovanja, ali rade i sestre više stručne spreme, master studija, strukovne sestre, diplomirane medicinske sestre, magistri sestrinstva, doktori sestrinstva, što je velika stručna podrška funkcionisanju zdravstva.

Važno je istaći da ovakve zakone, zakone o zdravstvenoj nezi su primenile sve zemlje u okolini, čak i one zemlje koje imaju niži nivo zdravstvenog sistema od našeg.

Moje pitanje za ministarku zdravlja, prof. dr Danicu Grujičić, koja je, od stupanja na dužnost, pridala važnost kadrovima u zdravstvu, kada se planira usvajanje predloga o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno Predlog zakona o zdravstvenoj nezi, kako bi se precizno uredila njihova uloga i status i time sprečio daljni odliv ove zdravstvene struke bez kojih zdravstvena zaštita ne može biti dovoljna, niti efikasna? Upravo zbog činjenica da medicinske sestre i tehničari pružaju najneposredniju negu pacijentima, veoma često kvalitet pružene zdravstvene zaštite meri se upravo odnosom medicinskih sestara prema pacijentu. Hvala.

Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih, u svoje lično ime, ali i u ime naše poslaničke grupe, izjavio saučešće svim porodicama tragično nastradale dece i onih ljudi u Mladenovcu.

Moje prvo pitanje je upućeno MUP-u, REM-u, nadležnom tužilaštvu, svim onim ljudima koji mogu da nam daju adekvatan odgovor na to - da li i do kada će biti dozvoljena kampanja mržnje, poziva na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali i svih nas?

Moje prvo pitanje se odnosi na gostovanje ideologa i jednog od organizatora ovih protesta, Jove Bakića, na televiziji „Nova S“, koji je uživo u programu pozvao sve građane da se naprednjaci jure po ulici. Citiraću ga: „Oni ne mogu da izgube na izborima, ali u jednom trenutku će biti nadjačani. U tom trenutku narod će ih juriti po ulicama i ja to jedva čekam. Plivaće po Savi i Dunavu. Bežaće oni koji budu živi“.

Na potpitanje da li to stvarno misli, potvrdio je: „Da, ja to mislim“. Nakon toga je nastavio: „Ja ne verujem u Boga, ali ako Bog postoji ni on im neće pomoći. Njima nema spasa“. Na pitanje novinarke koja je vodila tu emisiju kako to misli da njima nema spasa, ponovio je: „Da, njima nema spasa, ni na ovom, ni na onom svetu“.

Ovde smo čuli u prethodnih nekoliko navrata u obraćanju poslanika da ste se pozivali da se sa govorom mržnje prestane, pozivate da se ugase neke televizije. Ja vas sada pozivam da osudite ovakvo ponašanje i pitam vas da li ćete tražiti da se ugasi i „Nova S“ zato što se na toj televiziji uživo u programu poziva na ubistvo svih nas koji ovde sedimo? Naravno da to nećete uraditi.

Ako vam ovo nije dovoljno što je Jovo Bakić rekao, samo dan kasnije ili dva, na drugoj televiziji, „N1“ gostovao je Borović, advokat koji je do juče bio sa vama neki stranački saborac, koji je takođe uživo u programu rekao: „Ovo što radi Vučić sa ovim mitingom nije dobro i neće mu pomoći, jer je isto tako Čaušesku organizovao miting gde je bilo 100 ili 200 hiljada ljudi, a onda već sutradan bio uhapšen i to ga je koštalo glave“.

Kolege narodni poslanici koji sedite preko puta mene sada, da li ćete se zalagati, da li ćete sada pozvati da se ukine „N1“ i da se prestane sa ovim govorom mržnje koji pogađa sve nas ovde, ali i one ljude koji nisu u sali koji samo podržavaju ili glasaju za SNS? Nećete to uraditi, ja to znam.

Moje drugo pitanje je upućeno MUP-u, Tužilaštvu, takođe Zaštitniku građana. Jedan od organizatora, ironije gle, skupa „Srbija protiv nasilja“, jeste i Milovan Brkić, ideolog opozicije koga citiraju ovde konstantno, koji je na to skupu, zamislite, pozvao na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, i to rečima: „Vreme je da mladi klinci reše sudbinu Srbije, uzmu puške u ruke i na taj način je reše, a mi umesto ove šetnje da pređemo preko puta i idiotu otkinemo glavu“, uz psovanje majke predsedniku Aleksandru Vučiću.

Pitam vas,da li se neko od vas koji ste učestvovali u tom prostoru ogradio od te izjave?

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Jeste.)

Da li ste rekli da ste protiv toga?

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Jesmo.)

(Više narodnih poslanika opozicije dobacuje s mesta: Svi.)

Boga mi, ja to nigde nisam ni čuo, ni video.

Za sam kraj, ako su to vrednosti za koje se vi zalažete, nemojte biti licemerni i ovde urlati da se borite protiv nekakvog nasilja jer vi upravo nasilje i vršite.

Za sam kraj, ostalo mi je toliko vremena, ovde preda mnom se nalazi više od 10 poslanika koji su direktno ili indirektno učestvovali u različitim vrstama nasilja, pozivanjem na nasilje i golom mržnjom, od Marinike Tepić koja je htela da iseli novinara iz Pančeva, Srđana Milivojevića koji je pozvao da Danilo i Andrej Vučić završe u šahtu kao Gadafi…

(Srđan Milivojević: Što me nisi tužio, kukavice?)

(Đorđe Stanković: Vreme! Vreme! Vreme, predsedniče!)

Bora Novaković koji je organizator, koji je samim tim došao u najparadoksalniju situaciju jer je on osuđen za nasilje šest meseci ili dve godine uslovno zato što je tukao policajce u Vrbasu.

Mogu da nabrojim za skoro još pet ljudi, od Ivane Parlić koja hoće da šamara poslanike, Dragane Rakić koja će nas sve juriti, Lutovca koji preti šamarenjem Jovanovu i meni, Miketića koji bije policajce na skupu u Novom Sadu itd.

Završavam, samo još jedna rečenica.

(Đorđe Stanković: Vreme! Šta je ovo? Vreme! Vreme, alo, predsedniče!)

Poštovani građani, mislim da ste i u samom izlaganju danas, kao i iz svega ovog što sam ja danas izrekao, ko se ovde zalaže i bori za nasilje.

Za sam kraj, na svašta ste nas navikli proteklih meseci i godina da čujemo od vas, ali da ćete ovako grubo zloupotrebiti tragediju koja je zadesila Srbiju nisam mogao ni pretpostavim, ali što narod kaže – ako je i od vas, previše je.

Hvala.
(Srđan Milivojević: Da te pitam, što me nisi tužio?)
Milivojeviću, možete li da ne urlate, Milivojeviću? Možete li da ne urlate? Da li razumete da ne treba da urlate?
(Srđan Milivojević: Samo vi radite vaš posao. Što me nisi tužio?)
Bar na ovakvoj sednici, možete li da se uzdržite da ne urlate iz svoje klupe?
(Srđan Milivojević: Pitam čoveka, da ga ohrabrim.)
Niko ništa nije govorio ni tiho, ni glasno dok ste govorili vi, a vi ste morali ponovo da urlate dok pitanje postavlja Mirković i sad ponovo da urlate kada više niko ne govori. Da li vam je to lepo i pristojno ponašanje? Dobro, to je vaše lice, vaše kao i svaki put.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miodrag Gavrilović, Dubravka Kralj, Ksenija Marković, Milica Đurđević Stamenkovski.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljen vam je Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2023. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini, održane 19. i 20. aprila 2023. godine.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – jedan, nije glasalo 72 od ukupno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja u 2023. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Saglasno članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku.
Poslanička grupa Jedinstvena Srbija predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, nije glasalo 196 od ukupno 205 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
I vi pretpostavljam glasate za dnevni red koji ste želeli sami ili ne želite da glasate za dnevni red koji ste sami tražili?
Zaključujem glasanje: za – 169, uzdržan – jedan, nije glasalo 36 od ukupno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radomir Lazović je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca - u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanju odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 183, nije glasalo 23 od ukupno 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila i ovaj predlog.
Odbor za kulturu i informisanje predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zaključka povodom Izveštaja Regulatornog tela za elektronske medije o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine, sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 183, protiv – dva, nije glasalo 20 od ukupno 205.
Konstatujem da je Skupština prihvatila i ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
(Marinika Tepić: A Gašić?)
… dnevnog reda u celini koji podrazumeva četiri tačke koje sam predložio. Sve četiri naravno.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Dakle, videli ste dnevni red. Predložene su četiri tačke. Sada glasamo o dnevnom redu u celini.
Isto pitanje važi, ako želite da glasate za dnevni red koji ste predložili sami, trenutak je da to uradite sada.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte dnevni red.)
Dobro.
Zaključujem glasanje: za – 180, nije glasalo 25 od ukupno 205.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila Dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2023. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom Dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d
1. Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada;
2. Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podnelo Regulatorno telo za elektronske medije, sa Predlogom zaključka Odbora za kulturu i informisanje od 17. maja 2023. godine;
3. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanju odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti i nadležnih lica i predlaganja mera, koji je podneo narodni poslanik Radomir Lazović;
4. Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, koji je podneo 61 narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Znači, pošto ste vikali iz klupa, videli ste kako izgleda predloženi dnevni red.
Prva tačka je Izveštaj koji je podnela Vlada.
Druga tačka je Izveštaj koji je dostavo REM.
Treća tačka je Predlog odluke o osnivanju anketnog odbora.
Četvrta tačka je – Predlog koji ste podneli vi sa 61 potpisom.
To je dnevni red u celini, za koji, koliko vidim, sada neki od vas nisu glasali. Zašto niste neću da vas pitam. Ali, to je ceo dnevni red.
(Tatjana Manojlović dobacuje.)
Nemojte da vičete više, nemojte da vičete iz klupa.
Manojlović, nemojte da vičete iz klupa.
(Pročitajte nam dnevni red.)
Vi ne možete da se ponašate pristojno ni na jednoj sednici, čak ni na ovoj? Čak ni na ovoj Manojlović, i vi što vičete. Iz koje ste vi poslaničke grupe? Ujedinjeni, a vi iz DS i vi iz Narodne stranke. Veoma lepo, što na taj način pokazujete pijetet i poštovanje. Veoma lepo sa vaše strane.
Sada kao što ste tražili, idemo na raspravu tačku po tačku.
Krećemo sa Prvom tačkom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ana Brnabić, predsednik Vlade, Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, prof. dr. Danica Grujičić, ministar zdravlja, Maja Popović, ministar pravde, Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministar za brigu o porodici i demografiju sa svojim saradnicima.
Prva tačka dnevnog reda je Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji, nastaloj nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca - u Malom Orašju i Duboni.
Primili ste Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici nastaloj nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca - u Malom Orašju i Duboni.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Odnosi se dakle na ovu raspravu i na ovu tačku dnevnog reda naravno.
Prelazimo na razmatranje Izveštaja.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam mnogo, poštovani predsedniče.
Pre svega u ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime želim još jednom da iskažem najdublje saučešće, najdublje saučešće porodicama tragično nastradalih, ubijenih u neshvatljivim monstruoznim zločinima 3. i 4. maja ove godine.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, kao neko ko duboko veruje u demokratske vrednosti, ja verujem da je Narodna skupština pravo mesto za razgovor, razgovor o svim temama, ne performanse, za razgovor o svim temama, a posebno o temama koje su ovako teške, ovako emotivne i ovoliko važne za naše društvo i za naše građane.
Kao predsednica Vlade sedeću ovde, odgovarati na pitanja narodnih poslanika i raspravljati koliko god da bude potrebno o bezbednosnoj situaciji pre i posle ove tragedije, o merama koje smo kao Vlada preduzeli, o očekivanjima od ovih mera i dokle smo stigli sa njihovom implementacijom. Saslušaću sa pažnjom i uvažavanjem svaki dodatni predlog mera kako bi deca iznad svega i svih, ali i svi građani Republike Srbije bili bezbedniji, osećali se bezbednije i kako bi svi zajedno, a ne podeljeno po političkim i svakim drugim linijama, kao što su to radile mnoge druge zemlje nakon sličnih tragedija, a ni u jednoj drugoj zemlji nisu viđene političke podele ili politizacija tragedije, radili na predlozima da kako kao društvo nastavimo dalje.
Mislim da ovo nije vreme za političke podele, iako nažalost upravo sada, danas, vidim da neki i dalje žele da koriste ovo na najgrublji i najbanalniji način za podele. Mislim takođe da je Skupština jedini i apsolutno jedini forum u kome ozbiljni i odgovorni političari treba da raspravljaju o merama, koje kao društvo preduzimamo.
Ukratko ću dati pregled bezbednosnih mera pre tragedije sa posebnim akcentom na škole.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije izradilo stratešku procenu javne bezbednosti za period 2022. do 2025. godine, koja prikazuje stanje i kretanje javne bezbednosti, identifikuje ključne bezbednosne pretnje, rizike, i predlaže strateške prioritete u radu policije. Stanje javne bezbednosti u Republici Srbiji se prati i procenjuje na osnovu dva ključna pokazatelja – objektivne prirode kroz statističke podatke i subjektivne prirode kroz percepciju građana.
U skladu sa strateškom procenom javne bezbednosti između ostalih, strateški prioriteti su sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela i prekršaja izvršenih na javnom prostoru i sprečavanje i suzbijanje nasilja sportskim priredbama i školama. Bezbednost dece, učenika i škola je jedan od prioriteta u radu policije.
Policija Republike Srbije kontinuirano prati stanje bezbednosti u ovoj oblasti i u skladu sa procenama bezbednosti o ugroženosti usmerava svoje aktivnosti koje se odnose na preventivno delovanje promotivne i edukativne kampanje.
Na teritoriji Republike Srbije policijske uprave, i ovo mi je izuzetno važno da čuju i svi narodni poslanici i svi građani Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije policijske uprave na početku svake školske godine imaju obavezu da izvrše analizu stanja bezbednosti učenika i škola u prethodnoj školskoj godini sagledavajući krivična dela i prekršajne javnog reda i mira i druge bezbednosne pokazatelje, kao i ostvarenu saradnju sa školama i školskim upravama.
U okviru toga, u prvoj polovini svakog septembra organizuju se sastanci sa direktorima škola i predstavnicima školskih uprava, sa ciljem sagledavanja najprisutnijih bezbednosnih rizika i pretnji i definisanja mera i aktivnosti za njihovo prevazilaženje.
U školama gde je doneta zajednička ocena od strane direktora škole i komandira policijske ispostave opredeljeni su školski policajci koji vrše delatnosti na pozorničkim rejonima koji obuhvataju područje škole i deo naselja u neposrednoj okolini škole.
Radno vreme školskih policajaca je planirano u skladu sa bezbednosnom problematikom, a u vreme raspusta, u skladu sa procenom.
Od 2018. godine obučeno je 327 policijskih službenika opšte nadležnosti da rade kao školski policajci.
U toku školske 2022/23 godine policija je preduzela značajne aktivnosti na realizaciji preventivno edukativnih programa usmerenih na podizanje svesti učenika o bezbednosnoj samozaštiti i održala ukupno 3.385 predavanja, tribina, radionica, poseta učenika policiji, druženja učenika sa policijom na javnom mestu.
U skladu sa programom rada Vlade Republike Srbije do 2026. godine i prioritetom unapređenje bezbednosti dece, mladih i prosvetnih radnika u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, preduzete su aktivnosti na pripremi za puštanje u rad elektronskog sistema prijave nasilja za građane i nadležne organe i ustanove u okviru nacionalne platforme za prevenciju nasilja koja uključuje decu, to je platforma „Čuvam te“.
Pored video snimaka sa predavanjem na različite teme u vezi sa bezbednošću i vršnjačkim nasiljem, na platformi „Čuvam te“ kreiran je sistem za prijavu nasilja koji će koristiti građani, nadležni organi i ustanove.
Na jednom mestu, preko trijažnog tima koji je uspostavljen u okviru Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, svi nadležni organi će pratiti svaku, bukvalno svaku prijavu nasilja prema detetu i tok njenog rešavanja, tako da će status prijave biti dostupan u svakom trenutku, a takođe i građani će moći da podnose prijave trijažnom timu i prate tok i ishod.
Ovaj sistem za prijavu nasilja će početi da funkcioniše od sutra, 19. maja ove godine.
Što se tiče policijske uprave za grad Beograd, na području Beograda nalazi se 327 vaspitno-obrazovnih ustanova, i to 199 osnovnih škola, 103 srednje škole i 25 škola za osnovno i srednje obrazovanje.
Od 3. maja ove godine na unapređenju stanja bezbednosti u školama u Beogradu je bilo, odnosno do 3. maja u školama je bilo angažovano 140 školskih policajaca koji su pokrivali 205 škola, 140 osnovnih i 65 srednjih škola, za koje je na početku godine procenjeno da su bile bezbednosno ugroženije, dok su ostale škole pokrivane kroz redovnu službu.
Nakon tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, istoga dana je naloženo da policijske uprave ostvare kontakt sa direktorima svih škola, radi usaglašavanja prioriteta za unapređenje bezbednosti u školama i da izvrše analizu stanja bezbednosti.
Naloženo je da novim planovima pojačanih mera i aktivnosti planiraju angažovanje maksimalnog broja policijskih službenika na pozorničkim rejonima u blizini škola, uz intenziviranje zajedničkog rada svih linija policije.
Nakon drugog tragičnog događaja u skladu sa merama koje je Vlada Republike Srbije donela, naloženo je hitno pojačano vidljivo prisustvo policije na javnim prostorima i objektima.
Policijski službenici su u obavezi da na područjima svih osnovnih i srednjih škola za vreme održavanja nastave odnosno prilikom dolaska i povratka učenika iz škole preduzmu mere bezbednosne zaštite i posebnu pažnju usmere na rano prepoznavanje mogućih rizika i pretnji.
Policijski službenici opšte nadležnosti, njih 12.368, saobraćajne i kriminalističke policije, su već počeli i u narednom periodu će nastaviti obezbeđivanje 1.832 škole, kako državne, tako i privatne. Angažovan je maksimalan broj policijskih službenika na javnim prostorima i objektima na kojima boravi ili se okuplja veći broj građana. Preduzimaju se intenzivne aktivnosti na kontroli držanja i nošenja oružja, prikupljanju saznanja i pronalasku neovlašćenog držanja i nošenja oružja.
Na području Beograda uspostavljena je akcija „Salus“, u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građana. Akcija „Salus“ na teritoriji grada Beograda sprovodi se od 8. maja ove godine, u vremenskom periodu od osam časova do 22 časa, a angažovani policijski službenici sprovode opservaciju kritičnih mesta u i oko školskih objekata, legitimišu sumnjiva lica, proveravaju sumnjiva vozila i rade na zapažanju bezbednosno interesantnih pojava.
Nakon donošenja zaključaka Vlade Republike Srbije od 4. maja…
Ja se izvinjavam, ali mi je zaista žao što narodni poslanici, određeni narodni poslanici opozicije, koji su takođe tražili i zahtevali ovaj izveštaj koji smo sa dužnom pažnjom i poštovanjem pripremali, došli u Skupštinu, na vaš poziv, treba da predstavimo Skupštini, da razgovaramo na najozbiljniji mogući način o najtežoj mogućoj temi, jedino što je vama važno izgleda je da li vas je RTS snimio ili vas RTS nije snimio, a ne šta ja imam da kažem u okviru izveštaja koji ste sami tražili.
(Jovanović Stefan: Jel vam žao ili vam je smešno?)
Jel zaista mislite da je ovo način na koji mi kao odgovorni ljudi, valjda svi mi odgovorni, ja ne delim ovde vas i nas i ja nisam od onih koji kažu da vama nije žao a da je nama žao, valjda je žao svakome ko je čovek, ali svako ko je odgovoran političar, ako je želeo da traži izveštaj, tražio ga je valjda da bi ga čuo, a ne da bi pravio performans.
(Dragana Rakić: Šta je smešno?)

Prekinite da dobacujete, Rakić!
Jel vas nije bar malo sramota da se ponašate tako i da dobacujete?
(Milenko Jovanov: A šta je vama smešno, licemeri jedni.)
Izvinite, gospođo Brnabić, nastavite.

Hvala.
Nakon donošenja zaključka Vlade Republike Srbije od 4. maja, ministar unutrašnjih poslova naložio je da se preduzmu sve mere u cilju provere ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje držanje oružja, sa posebnim osvrtom na to da li se to oružje drži obezbeđeno i zaključano…
(Milenko Jovanov: Koliko puta treba majku da mi psujete. Koliko puta, Rakićka? Kako te nije sramota? I vi da pričate o nasilju?)

Jel mogu da zamolim narodne poslanike, naravno da ne psuju, ali da ne govore ništa. Ništa da ne govore sada. Saslušajte izveštaj koji ste tražili.
Dozvolite predsednici Vlade da završi izlaganje.

Hvala.
Dakle, 4. maja, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naložio je da se preduzmu sve mere u cilju provere ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje držanje oružja, sa posebnim osvrtom na to da li se oružje drži obezbeđeno i zaključano, kao i da li se drži odvojeno od municije.
Preduzete su takođe mere i radnje sa ciljem da se obezbedi moratorijum od dve godine na izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja. Naloženo je da se izvrši kontrola rada svih streljana na teritoriji Republike Srbije i do sada je izvršena kontrola rada u 25 streljana. Ove godine, 5. maja ministar unutrašnjih poslova doneo je naredbu o predaji neregistrovanog oružja, koja je otpočela 8. maja i trajaće do 8. juna ove godine.
Ovom naredbom predviđeno je da vlasnici oružja koji drže neregistrovano oružje mogu predati to oružje i municiju bez dokazivanja porekla i bez pravnih posledica za neovlašćeno držanje i nošenje nelegalnog oružja.
Od pokretanja akcije, 8. maja u 7.00 časova do 17. maja do 19.00 časova, za devet dana, ukupno je predato 26.339 komada oružja, od toga 21.059 oružja i 5.280 minsko-eksplozivnih sredstava i 1.105.267 komada municije. Koliko je ova akcija uspešna, najbolje govori podatak da je tokom celog prethodnog poziva 2020. godine predat ukupno 541 komad vatrenog oružja, 11 bombi i jedno minsko-eksplozivno sredstvo i 2.978 komada municije. Ja i ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim građanima koji su odgovorno i ozbiljno postupili i odazvali se na poziv da predaju oružje i pozivam sve da ovo učine do 8. juna 2023. godine.
Višestruka ubistva su, nažalost, okarakterisala i ranije periode. Počev od 2000. godine izvršeno je ukupno 14 višestrukih ubistava na teritoriji Republike Srbije, sa četiri i više usmrćenih, od kojih su najmasovnija bila u Velikoj Ivanči 2013. godine, sa 13 usmrćenih, u Jabukovcu, Negotinu 2007. godine, sa devetoro usmrćenih lica i Leskovcu 2002. godine, sa sedam usmrćenih.
Kako bi se ovome oduprli i pokušali da sprečimo ovakve tragedije i zločine u budućnosti, Vlada nastavlja sa implementacijom mera koje smo usvojili u borbi protiv nasilja.
Pod jedan, i najvažnija mera, razoružavanje Srbije, sa ciljem da se smanji broj oružja u posedu građana Srbije i do 90%.
Pod dva, zapošljavanjem dodatnih 1.200 policajaca koji će raditi na bezbednosti u školama. Ovo možemo da završimo do kraja godine, imajući u vidu da u okviru Centra za osnovnu policijsku obuku trenutno na obuci imamo 1.312 polaznika koji će obuku završiti u narednih šest meseci, i to 35. klasa – 251 polaznik, koji završavaju 17. jula, 36. klasa – 271 polaznik, koji završavaju 18. jula, 38. klasa – 233 polaznika, koji obuku završavaju 6. novembra, 39. klasa – 311 polaznika, koji obuku završavaju 11. decembra i 40. klasa od 246 polaznika, koji obuku završavaju 27. novembra.
Pod tri, radimo na izmenama svih zakona potrebnih za punu implementaciju mera koje je usvojila Vlada Republike Srbije i svih mera usmerenih na borbu protiv nasilja. Ministarstvo pravde pripremilo je izmene i dopune Krivičnog zakona i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i započelo konsultacije vezano za navedene izmene. U okviru ovoga se razmatra smanjivanje starosne granice krivičnopravne odgovornosti maloletnih lica sa 14 na 12 godina starosti.
Imajući u vidu da je pitanje krivičnopravne odgovornosti maloletnih lica veoma kompleksno, mi želimo da čujemo mišljenje i struke i nauke, ne samo pravne, već i medicinske – psihologe, pedagoge, sociologe, kao i stručnjake međunarodnih organizacija koji se bave zaštitom prava deteta. Izmene i dopune Krivičnog zakona koje je Ministarstvo pravde pripremilo obuhvataju propisivanje dva nova krivična dela – nesavesno držanje vatrenog oružja i obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja, kao i pooštravanje kazne zatvora za sve oblike krivičnog dela – neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. Krivičnog zakonika.
Takođe, u skladu sa inicijativom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predviđene su pooštrene kazne u odnosu na krivično delo nasilje u porodici i grupu krivičnih dela protiv polne slobode. Prihvatanjem inicijative predsednika Vučića, državni organi šalju jasnu poruku žrtvama nasilja u porodici, a pre svega svim ženama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci ovih krivičnih dela.
Konačno, u cilju podizanja nivoa bezbednosti građana, krenuli smo u proces izmena i dopuna Zakona o oružju i municiji, kako bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja.
Sve navedeno predlaže se kako bi se, sa jedne strane, broj komada oružja u posedu pravnih i fizičkih lica drastično smanjio i, sa druge strane, preventivno delovalo u cilju sprečavanja zloupotreba i na taj način podizanje nivoa javne bezbednosti u Republici Srbiji.
Neću ići dalje u detalje izveštaja koji je dostavljen narodnim poslanicima. Kao što sam rekla na početku, tu sam za sva pitanja i pojašnjenja i iskreno želim da tokom ove rasprave čujemo možda predlog dodatnih mera za podizanje bezbednosti građana u našoj zemlji, za smanjenje nasilja, kao i smanjenje poziva na nasilje, a čuli smo ih toliko u poslednjih nekoliko dana, za smanjenje tenzija u društvu, ali i zamerke na konkretne mere koje preduzimamo i koje smo preduzeli.
Mislim da ćemo time poslati pravu poruku našim građanima. Još jednom mi je žao što se deo opozicije odlučio već na samom početku za performans, a ne za razgovor, za performans o raspravi koja se tiče najteže teme koju smo do sada ikada imali u našem društvu i najteže situacije koju smo do sada ikada imali u našem društvu. Za performans, a ne za razgovor.