Dobro, kažete da sam požurila da operem ruke od političke odgovornosti. Krećete od sebe, možda bi vi požurili da perete ruke od bilo kakve odgovornosti, političke, ljudske, lične. Ja ne bih. Meni je u redu da podnesem svu odgovornost, da je ponesem ja, sama lično. Nikakav mi problem to nije.
Sistem ću braniti u trenucima kada sistem treba da se brani i kada sistem nije zakazao. Nisam rekla da je sve idealno u našem društvu i nisam rekla da sistem nikada nije zakazao, zato što u svakom društvu, u svakoj zemlji imate nekada da sistem zakaže, zato što je sistem sačinjen od ljudi, pojedinaca. Da, naravno i jakih institucija, ali i pojedinaca. Pojedinci nekad zakažu, pa zakaže i sistem. U ovoj tragediji, u ovom užasnom zločinu, u slušaju OŠ „Vladislav Ribnikar“ sistem nije zakazao. U nekoj drugom slučaju je zakazao.
Da, mislim da je sistem zakazao negde u slučaju devojčice koja je zapostavljana i zlostavljana. Naravno da je zakazao. Zakazao je i u centrima za socijalni rad. Bilo je sigurno više slučajeva i mi onda uzmemo i gledamo kako da popravimo taj deo sistema. Zato smo uveli npr. socijalne karte, da bi socijalni radnici, ljudi koji rade u centrima za socijalni rad užasno težak posao, a često volimo da ih kritikujemo i da prebacimo nešto centru za socijalni rad, i ja takođe, što nisu iz centra za socijalni rad uradili ovo, što nisu uradili ono, što nisu iskontrolisali ovo, jel su pričali sa roditeljima, jel su pričali sa hraniteljima, mogli su bolje. Ljudi imaju toliko posla da verujem da rade sve najbolje i daju sve od sebe.
Uveli smo sistem socijalnih karata da bi im u administraciji pomogli, da se ne bave više toliko administracijom, nego kada predate lepo za socijalnu zaštitu oni imaju odmah obrađene sve podatke, lično i imovinsko stanje, porodično stanje, sve podatke sa carine, od nekretnina, vozila, sve, i jednostavno mogu da odluče da li ste za socijalnu zaštitu ili ne.
Ali takođe i na drugi način, a to je sistem obrati pažnju da neko ko je imao pravo da ostvari neku socijalnu pomoć i podršku ne ostvaruje tu, pa smo u preko 80.000 slučajeva uradili to, da, sistem da bi bio jak i da bi institucije postojale i da bi država bila snažna, mora da se unapređuje stalno. Tako da – ne, ja ne bežim od političke odgovornosti, upravo suprotno, mi vam od tog dana svima pričamo – politička odgovornost, sve je u redu, nikakav problem, ljudi, ali zaista nikakav problem.
Što, mislite da mi život zavisi od pozicije, funkcije predsednice Vlade? Što, ništa nisam radila pre toga, pa neću imati posle toga, ovde u mojoj zemlji da joj doprinesem na još neki drugačiji način? Najponosnija sam što sam imala priliku da budem predsednica Vlade ove najdivnije zemlje na svetu, sve u redu, sutra neću biti, boriću se na neki drugi način.
Ali ja vam kažem, ako želite da čujete istinu, u slučaju Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ sistem nije zakazao. Da se to desilo u nekoj drugoj školi, u nekoj siromašnijoj opštini, da nisu ljudi imali posla, da nisu imali novca, da su bili ugroženi, da su bili ljudi, roditelji, nadničari, pa moraju po 16 sati da rade, da nema psihologa ovde, ovde je bilo i psihologa i pedagoga. Nemojte da mi dobacujete – jedan. Ja kada sam išla u Osnovnu školu „Stevan Dukić“ na Karaburmi, takođe je bio jedan, pa nije bilo masovnih ubistava.
Ima samo 37 škola u Srbiji, 29 osnovnih i osam srednjih, gde nema pedagoga i psihologa. Dodatno smo ih zaposlili. Radili smo na tome. Ne kažem da sistem nije zakazao nikad. U ovom slučaju nije zakazao. To čini ovu stvar još težom za razumevanje, još neshvatljivijom, uzroke nejasnijim, rešenje je samim tim teže. O tome treba da pričamo na ozbiljan i odgovoran način, a ne Aleksandar Vučić je kriv, SNS je kriva. Niste vi rekli i hvala vama za to, vi ste samo rekli da mi jedva čekamo da operemo ruke od odgovornosti. Ne.
Šta vi mislite, da nam je bilo svejedno? Jeste vi kao vaše druge kolege iz opozicije koje kažu – šta vas briga, baš vas briga za 18 pobijenih? Nadam se da ne. Je l' se ovde delimo na ljude i neljude? Požurila da operem ruke od političke odgovornosti. Zaista mislim da je nefer, ali u redu, i objasnila sam za sistem. Da, u slučaju zlostavljane devojčice, da, mislim da je sistem tu zakazao.
Ali vi mi pričate, recimo, o prosveti koja je katastrofa, sve gora, užasni rezultati, zarobili su ih, naš nastavni kadar, naše učitelje, nastavnike i profesore birokratija, administracija, zaboga, e-dnevnik. Pa vi pričate potpuno suprotne stvari. E-dnevnik nije dodatna birokratija i administracija, to je olakšanje, to je veća transparentnost, to je podrška za roditelje, pre svega. Pa čekajte, vi zahvaljujući tome što smo uveli e-dnevnik u škole, danas svaki roditelj može odmah da proveri da li je njegovo dete u školi ili nije u školi, da li ima opravdan izostanak ili ima neopravdan izostanak, može svaki dan da proveri ocene, da zna da je negde popustilo u učenju, da zna da ima neki problem u školi, pa samim tim onda i da se obrati školi, da se obrati profesorima, pedagozima, psiholozima, to je e-dnevnik. To je dodatna podrška porodicama, pre svega roditeljima, ali takođe i nastavnom kadru.
Što, bilo je mnogo lepše kada je bilo sve u onom crvenom dnevniku, pa ko dođe – dođe, je l', pa ko promeni ocenu, promeni ocenu. Tada je bilo mnogo lepše. To je bio mnogo bolji sistem. Je li tako? Kad dođe jednom u tromesečju, dođu neki roditelji, neki nažalost, i posebno u problematičnim okolnostima i tamo u onim porodicama gde je deci potrebna posebna podrška, ne dođu nijednom u tromesečju, pa i ne vide koliko su deca u školi ili nisu u školi. Danas možete kao roditelj iz sata u sat i iz dana u dan da pratite svoje dete.
Ali to je neko političko nepoštenje. Znate, sve o porodici, puna su vam usta porodice i sistema, ali onda kada mi uradimo nešto da prvo porodicu podržimo i roditelje podržimo i tu decu, onda kažete – šta vam je e-dnevnik, birokratija. Pa nije ništa veća birokratija da li upišete nešto na kompjuter ili upišete u dnevnik koji nosate okolo. Šta je tu veća birokratija? Možete da imate i direktan kontakt sa profesorima, sa razrednim starešinama, jedna od najboljih stvari koju smo uradili, pre svega za porodice i pre svega za roditelje. Ali nema veze, samo da se nešto zameri.
Nikada manje znanja. Da vam kažem, i vi ste rekli – nikada manje znanja. Našoj deci uzor za mlade su kriminalci iz rijalitija, ljudi koji izlaze iz zatvora. Aman, pre toga sam čula takođe od jutros samo da su uzori omladine kriminalci i starlete. Šta vam je sa pljuvanjem po našoj omladini? Aman, šta vam je? Pa da li vi zaista mislite da je naša omladina toliko loša da su im uzori samo kriminalci i starlete i zvezde iz rijalitija i ja ne znam ko i da gledaju samo rijalitije? Ljudi, mladi i ne gledaju televiziju.
I ne, nisu užasni, i ne, nisu katastrofalni, i ne, imaju i neke od najboljih rezultata na svetu. Juče popodne sam vam čitala i te najbolje rezultate. A čija je to omladina? Čiji je to sistem proizveo? Ko je za to odgovoran? Pa valjda isto tako taj neki obrazovni sistem, valjda isto tako ta neka prosveta. Pa valjda isto tako i svi mi koji smo i svi vi, na kraju krajeva, i ovi u prethodnom sazivu u većini koji su glasali za te zakone, da napravimo sistem da mogu da budu u prvih deset u informatici na svetu, da mogu da budu u prvih deset u matematici na svetu, da budu prvaci sveta u filozofiji, da mogu da budu vicešampioni u arbitraži. Pa čekajte, to su ti mladi. To su ti mladi o kojima mi ovde hvatamo se za glavu i samo pričamo šta nam je danas omladina, samo kriminalci i starlete. Pa nije. Nije. Fenomenalni su. I sva podrška njima, i njima i njihovim učiteljima i nastavnicima i profesorima.
Da li treba još mnogo da se menja? Još mnogo treba da se menja. Da vam kažem, mi imamo ideju i znamo kako. Mnogo smo promenili, na kraju krajeva, i tim e-dnevnikom. Meni je neverovatno da postoji danas, u 21. veku, politička stranka koja bi rekla – da dođem na vlast, ja bih ukinuo e-dnevnik i time direktnu komunikaciju sa roditeljima i komunikaciju između roditelja i nastavnika. Neverovatno. Zaista neverovatan plan i program za naše najmlađe i za našu prosvetu.
Kažete – ja ne znam ko je odgovoran, ali nismo mi. Opet, ne bežim od odgovornosti, zaista ne bežim. A znam ko je odgovoran. Odgovorni su monstrumi koji su to počinili. Oni su pre svega odgovorni. I da stanemo na kraj, i o tome sam takođe, o opasnosti toga, pričala i juče popodne, da stanemo na kraj toj relativizaciji – e, toliko i toliko ubijenih žena, decenija AV vlasti. Znači, nisu odgovorni i krivi ti što su ubili te žene, nego vlast. Znači, sutra kada nekome padne na pamet da digne ruku ili ne daj bože neko oruđe ili oružje na svoju ženu ili bilo koga, svoje dete, bilo koga u svojoj porodici, nije taj, je l', odgovoran, nego je odgovorno celo društvo, odgovoran je Aleksandar Vučić, odgovorna je SNS. Oni jadni ljudi, frustrirani, nisu oni krivi. Ne, zna se ko je kriv i zna se ko je odgovoran.
Mi možemo da pričamo, i zbog toga sam ovde, u još nekim širim uticajima društva na to, ali ja znam ko je odgovoran, onaj monstrum od 13 godina koji je pobio tu decu i tog iz obezbeđenja. Monstrum i ništa drugo do monstrum i onaj drugi monstrum koji je pobio osmoro ljudi u Mladenovcu. Oni su odgovorni i oni su krivi. O svemu ostalom možemo da pričamo uvek.
Kao što u Norveškoj kada je došao monstrum i pobio 77 ljudi niko tamo nije rekao odgovorna je vlast. Niko, to se ne radi. Kažem, ponovo, ne samo zato što je neljudski i nepristojno, nego zato što je to relativizacija tog zločina i tog monstruma, nije on kriv, krivi ste vi. Kako mislite? Za svu političku odgovornost ovde sam uvek dvadesetčetiri časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, nikakav problem nemam.
Pre ovoga javio se takođe narodni poslanik i da kaže, a kakve veze ima to što ja pričam o izborima ili to što pričam o ostavkama. Pa, ima veze, ima veze sa zahtevima građana koje čujemo na ulicama. Ima veze kako nema veze.
Jedan od osnovnih zahteva je ostavka, odnosno smena ministra unutrašnjih poslova. Ne vidim šta je ministar unutrašnjih poslova kriv, ne vidim šta će se promeniti, ali dobro politički zahtev, imaju ljudi pravo na to. Nikakav problem, ali onda pretpostavljam da niste zadovoljni čitave Vlade. U redu, ostavke svih i idemo na izbore, a onda kad kažete u redu. Kaže predsednik Aleksandar Vučić, u redu idemo na izbore, ostavka cele Vlade i idemo na izbore. Onda skoče i kažu, pokušava pozivom na izbore da razvodnjava proteste.
Pa, čekajte vi nećete u stvari izbore, nego vi hoćete na ulici da kadrirate. Mi više ne idemo ni na izbore, nego kadriratjte u toj Vladi može ovaj ministar, ali ne može ovaj, i ovaj nam se ne sviđa, ali nećemo izbore. Šta vam se sviđa onda cela druga Vlada, svi ostali iz Vlade vam se sviđaju, samo vam se Bratislav Gašić ne sviđa? Ne može da se kadrira na ulici. Sve u redu, politička odgovornost, niste zadovoljni. Zašto onda bežimo od izbora? Zašto onda kažete da se razvodnjavaju protesti? Pa, ja sam razumela da je to jedan od osnovnih zahteva tih protesta. Evo, da izađemo u susret. Šta je problem?
Ovo što vas mediji ne prenose, ja ne uređujem medije, zaista tu ne mogu da vam pomognem, tako da nije, ne znam zašto je upućeno to meni kao predsednici Vlade i nama kao izvršnoj vlasti.
Što se tiče političkog skupa, kontramitinga. Da vam kažem, ja i dalje ne razumem sada, ovde je moguće organizovati skupove svaki dan, svake nedelje, sa prijavom MUP, bez prijave, sve u redu, samo jedna grupa ljudi u ovom društvu ne sme da ima skup. A što smeta vama to, toliko, taj skup? To nije kontramiting, taj dan ne postoji nijedan drugi skup. Ne postoji miting, pa smo mi organizovali kontramiting. Ne postoji drugi skup tog dana. Zašto neki ljudi koji veruju u rezultate, koji veruju da vlast radi dobro, da se bori, da daje sve od sebe, takođe ne mogu da izađu na ulicu i da kažu, da mi mislimo da vlast radi dobro, da mi mislimo da ovu zemlju vode odgovorni ljudi, da mi mislimo da su to ljudi kojima je stalo ne do funkcija nego do zemlje, do Srbije. Da, mi verujemo u Srbiju nade, a ne Srbiju beznađa. Da, mi verujemo u Srbiju nade, a ne Srbiju ljutnje, nasilja i mržnje. Da, mi hoćemo da pokažemo naše jedinstvo. Zašto je to problem? Zašto vi to nazivate kontramitingom? Zašto vi imate problem sa tim?
Opet niste bili politički fer i do kraja politički iskreni. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao opet, činjenica da to nije politički skup je taj što je rekao, neka dođu svi, pozivam da dođu svi koji žele. Ovi su politički skupovi. Ovaj koji se danas, odnosno ovi koji se održavaju svake nedelje i koji se danas održava je politički skup. To su politički zahtevi. Političari ih vode, političari su ih prijavili, političari su formulisali zahteve. Super.
Jedino što mislim da je politički nekako odgovorno i intelektualno iskreno, i hvala vam na tome, što ovaj put se ne kriju i kažu, da, politički skupovi. Da, politički zahtevi su. Da, mi smo kao političari, da mi kao opozicija ili deo opozicije smo formulisali te zahteve. Jeste, nije ovo komemorativni skup, nego je politički skup. U redu, fer i sve u redu, ovaj naš nije. Ovo je skup za sve one koji veruju u Srbiju nade, koji veruju da nakon ovako užasnih stvari možemo da izađemo iz ovog još jači. Da možemo da izađemo jedinstvenije. Da nećemo dozvoliti da nam koje-kakvi mešetare po ovoj državi i tu ponovo mislim na strane službe, zato što duboko i iskreno verujem da iza mnogo stvari koje danas vidimo, koje smo juče videli, prekjuče i koje ćemo videti u narednim danima stoje strane službe.
Niko mi neće reći da je neko slučajno plasirao grubu dezinformaciju da je prvi potpredsednik Vlade demonstrativno napustio sednicu Vlade Republike Srbije kada se to nije desilo. To je pokušaj stvaranje haosa i panike. To je knjiški primer kako neko mešetari u nečijoj tuđoj zemlji. Zbog čega? Zbog mnogo stvari. Možda zato što smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Možda zato što predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira na tome da vodimo samostalno i nezavisnu spoljnu politiku. Možda zato što hoće da nam polome kičmu oko Kosova i Metohije. Možda zato što smo doterali cara do duvara, pa smo pokazali da neće da implementiraju sporazum koji je potpisan pre više od deset godina i čiji potpis oni garantuju svojim supotpisom, implementaciju tog Briselskog sporazuma. Da, neće da formiraju ZSO i danas nemaju više gde, pa će nama da lome kičmu time što će da destabilizuju Srbiju, da plasiraju lažne informacije, dezinformacije putem medija koji direktno oni kontrolišu. Šta može drugo to da bude? Meni se zaista čini, više nego očigledno.
A zato što uprkos svemu tome, imamo ekonomski napredak i kumulativno smo u poslednje četiri godine imali najveće ekonomski rast od svih drugih zemalja. Možda zato, jer neko će da učestvuje u tome, voljno ili nevoljno, namerno ili slučajno, a neko neće, ali mi imamo pravo, imamo i obavezu da o tome pričamo sa građanima i na tom skupu, skupu nade. Da li će biti najveći ili neće? Opet ste politički nepošteni. Aleksandar Vučić je rekao najveći skup ikada je bio skup na Gazimestanu. Da li ćemo mi uspeti da imamo veći skup od toga? Ne znam, možda nećemo, taj je bio toliko grandiozan i tako veliki da je teško to prevazići.
To je rekao od reči do reči, a vi ste upravo rekli – e, niste, vi ste rekli taj će biti i najveći, a nije bio najveći.
Prvo, videćemo. Dakle, ne možemo da pričamo da li je najveći, da li je veći od Gazimestana ili nije ili je veći od ovog ili onog, pošto se još nije desio. Desiće se uskoro i ja sa nestrpljenjem očekujem taj skup i zaista sa velikom, velikom, velikom, velikom željom da to bude najveći skup, zato što mislim da nam je takav potreban u ovom trenutku u Srbiji.
Evo, i da završim time, pozivam još jednom sve naše građane, bez obzira na političku pripadnost, da dođu, da pokažemo jedinstvo i da pokažemo da je Srbija zemlja nade, a ne beznađa i da strani mešetari neće moći da nam slome kičmu tako što će da mute u našoj zemlji.
Hvala.
