Jel se meni obraćate ili replicirate predsednici Vlade?

Narod više vaše laži ne želi da sluša i možete pravo odavde u „Zadrugu“ dok ne ukinemo „Pink“.

Gospođo Milenković Kerković ovo je sada vreme vaše poslaničke grupe. Za uvredu koju ste sada izrekli vi znate šta Poslovnik predviđa, a ja mislim da vam gore kazne od vašeg ponašanja danas nema.

(Tamara Milenković Kerković: Vama neće biti gore kazne.)

Nema vam gore kazne da pred Srbijom koja ovo gleda govorite i radite to što danas govorite i radite. Da znate, možda vi toga niste svesni.

(Tamara Milenković Kerković: Da, vi ste svesni.)

Reč ima Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam da spustimo tenziju i da uvedemo rad Skupštine u jedan dostojanstven način i bez ovakvih dobacivanja i prebacivanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za izveštaj koji danas razmatramo.

Poštovani ovom prilikom u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe PUPS-Solidarnost i pravda želim da najpre uputim izraze najiskrenijeg saučešća roditeljima i porodicama tragično nastradalih, uz želje da se ovako nešto više nikada ne dogodi u ovoj našoj prelepoj zemlji Srbiji. Neka je večna slava svim stradalim.

Na današnjoj Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije zaista imamo neuobičajen dnevni red. Više godina sam narodni poslanik u najvećem broju slučajeva Narodna skupština imala je redovne teme za razmatranje. Ovakav dnevni red zasedanja prouzrokovan je šokom celokupne srpske javnosti usled nezapamćenog monstruoznog zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i besmisleno ubistva, potpuno nedužnih i samom ubici, maltene nepoznatih građana, u Malom Orašju i Duboni.

Istraga ovih zločina koji su enormno potresli sve nas, ali i celu Srbiju i naneli nepopravljivu štetu velikom broju naših porodica koji su šokirali sve stanovnike zemlje utvrdiće motive, uzroke i okolnosti koje su motivisale izvršioce ovih najtežih zločina i dela. Iz informacija dostupnih javnosti saznajemo da je maloletnik koji je hladnokrvno pucao u školske drugove i drugarice nije nikom pokazivao jasne znakove da je nameravao da izvrši ovaj stravičan zločin. Ni nastavnicima, ni učenica, verovatno ni roditeljima. Taj učenik nema ni istoriju problematičnog i nasilničkog ponašanja. Neizmerni zločin koji je on uradio izvršen je naglo, bez mogućnosti da ga državni organi spreče.

Činjenica da je nesumnjivo odgovornost roditelja i staratelja maloletnog deteta za njihove postupke ne isključuje ni ostale subjekte u vaspitanju dece. Roditelji su mogli i morali da brinu o svom detetu i da su oni mogli da razumeju njegovo ponašanje. Posebno pitanje i posebnu odgovornost predstavljaju informacije da je imao pristup oružju i municiji, da je ozbiljno u streljani uvežbavan za korišćenje vatrenog oružja u uzrastu koji je nepojmljiv za ovaj slučaj, odnosno za celu Srbiju.

Dvadesetogodišnji ubica u Malom Orašju i Duboni imao je iza sebe istoriju ponašanja koja je odstupala od redovnog ponašanja, ali nije bilo naznaka na mogućnost da uradi ovako svirepi zločin. I on je imao pristup znatnoj količini oružja i municije i njemu je roditelj omogućio lak pristup naoružanju, čak i automatskoj pušci.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će oni, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi. Drugo, i jedan i drugi su imali lak pristup oružju i municiji, verovatno i podršku roditelja u obuci za korišćenje istog, što će takođe istraga potvrditi.

Prva tačka dnevnog reda ove sednice je Razmatranje izveštaja o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Republike Srbije. U vezi sa današnjoj tačkom dnevnog reda, mislim da i pored svih teškoća, situacije i uzavrelih emocija, treba nastojati da se razložno oceni u kakvom se stanju nalazi naša država i društvo.

Neću reći da je situacija u državi potpuno idealna i da živimo u potpuno bezbednom društvu, kakvo uostalom i ne postoji bilo gde u svetu. Sam izveštaj jasno je struktuiran i u njemu su date relevantne informacije o merama koje su se preduzimale u periodu pre ovih strašnih zločina i merama koje su preduzete nakon zločina.

Sudeći prema statističkim podacima iz ovog izveštaja, naša policija je učinila znatne napore i na stvaranju što bezbednijeg okruženja u kome živimo. Što se tiče bezbednosti školaraca, iz izveštaja se takođe vidi da je policija i pre tragičnih dešavanja preduzimala konkretne mere i akcije na povećanju bezbednosti u i oko škola, kao i da su te mere intenzivirane nakon tragičnih događaja.

Čitajući izveštaj uočava se da je globalno gledano kriminal u izvršenju krivičnih dela u padu, u odnosu na ranije godine i raniji period. Taj trend je ulivao nadu i još uvek uliva nadu da je Srbija bezbedno društvo i da će biti još bezbednija. Ova dva masovna ubistva, prva posle skoro deset godina naterala su sve nas da dobro razmislimo šta sve možemo preduzeti da bi se mogućnost dešavanja krivičnih dela sa smrtnim posledicama sprečila ili bar svela na najmanju meru. Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastupanja zločina. Sigurno je da maloletnik iz Beograda ne bi izvršio ovakav zločin da nije imao pristup oružju i municiji i da nije uvežbavan u korišćenju istog.

Takođe, sigurno je da dvadesetogodišnji ubica ne bi učinio ovo monstruozno višestruko ubistvo da nije imao pristup oružju, pre svega automatskom, odnosno automatskoj pušci.

Mere Vlade Republike Srbije o kontroli ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje nošenje i držanje oružja, sa posebnim osvrtom da li se oružje drži zaključano u sefovima, kasama, ormarima, koji se ne mogu lako otvoriti, a posebno da ne može doći u posed maloletnih lica i dece, kao i da se oružje drži odvojeno od municije, očigledno će višestruko smanjiti mogućnost zloupotrebe registrovanog oružja.

Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato oružja i minicije kao u prvih 10 dana datog roka. Na današnji dan predato je preko 20.000 oružja i minsko-eksplozivnih naprava, sa više od milion metaka. Svaki ovaj komad oružja, svaki metak je mogao biti iskorišćen u izvršenju krivičnih dela i rizik je sada u Srbiji znatno manji.

Ovu meru Vlade Republike Srbije i naredbu ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenili u regionu i u Evropskoj uniji. Ono što se u tom smislu nameće kao zaključak jeste da se svi zajedno zapitamo – da ako već nije moguće potpuno otkloniti bilo kakvu mogućnost da se ovakve stvari dešavaju, da li onda možemo da učinimo sve što je do nas da do njih ipak ne dođe. To svako treba da zapita najpre sam sebe, a mislim da to treba da se treba zapitamo i svi mi kao društvo i mi ovde kao narodni poslanici.

Pošto je ova Narodna skupština njegov prezent, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u tom pravcu biti otvorena za sve konstruktivne predloge koji bi se u budućnosti izneli.

Takođe, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasaće za usvajanje ovog izveštaja i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro, uz Božju pomoć. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, Boško Obradović.

Poštovani gospodine predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27. koji vas obavezuje da strogo primenjujete Poslovnik o radu Narodne skupštine, da omogućite pravo na repliku kada je predsednik poslaničke grupe, u ovom slučaju, to sam bio ja, više puta pomenut od strane prethodnih govornika, morao sam dobiti pravo na repliku, kao što ste morali i da ukažete, to isto vas obavezuje Poslovnik o radu Narodne skupštine, i predsedniku Vlade Republike Srbije kada koristi neprimereni rečnik, kada vređa narodne poslanike, kada govori neistine jer, vidite, ovaj Poslovnik mora da se primenjuje i na predstavnike vlasti koji su gosti u ovom Domu Narodne skupštine. Narodna skupština je birala njih, a ne oni Narodnu skupštinu. Oni nama imaju obavezu da podnose račune, a ne mi njima. Ono što zabrinjava, i to je ono što sam želeo da ukažem kroz ovu povredu Poslovnika, jeste ta vrsta neodgovornosti od strane izvršne vlasti, koja uprkos tragediji koja nam se desila, nastavlja istim putem.

Samo da vam skrenem pažnju. Ukazujete na probleme u vođenju sednice meni, a ne replicirate nikome.

Dobro, da li mogu da dovršim?

Da, da, dovršite, samo u skladu sa Poslovnikom, ne drugačije.

Hvala.

Dakle, vaša uloga, u tom smislu sam i govorio, kao nekoga ko treba strogo da poštuje Poslovnik o radu Narodne skupštine, da obezbedi red, jeste da podjednako tretirate i predstavnike Vlade i vaše kolege narodne poslanike. Znači, ne može biti dozvoljeno Vladi nešto što ovaj Poslovnik ne dozvoljava. Ne može predsednik Vlade da se iživljava nad narodnim poslanicima. Vi to ne smete da dozvolite. Vi morate da upozorite predsednika Vlade da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da poštuje narodne poslanike, da posle ove tragedije mora malo da spusti tenziju, ne sme da nastavi da govori istim onim govorom kojim 11 godina ova vlast govori, govorom nasilja i mržnje prema svakome ko drugačije misli.