Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u svojim govorima uvek sam se trudio da li na odborima ili ovde u plenumu da pored kritike upućene Vladi uvek dajem i predloge kako bi u datom trenutku se rešavali neki problemi. Tako će biti i danas.

Naime, odmah posle strašne tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" predsednik Republike, Aleksandar Vučić, na ko zna kojoj konferenciji za štampu je izneo 10 predloga kako treba smanjiti nasilje u Srbiji.

Pored oduzimanja i vraćanja oružja pod tačkom osam je predložio da se u srednjim školama uvede testiranje na narkotike i to u periodu na svakih šest meseci. Demokratska stranka se slaže da treba uvesti testiranje na narkotike. Međutim, treba to raditi sasvim drugačijim redom.

Mi, odnosno ja više nego ikada sam siguran da izvor svih problema u Srbiji se nalazi ovde u Skupštini, u Vladi Republike Srbije i u medijima.

Tako treba da krene i testiranje na narkotike od narodnih poslanika, preko Vlade Republike Srbije, do medija. Danas u Srbiji dva najopasnija zanimanja su političar i novinar i svi znate da danas svako može da bude i političar i novinar i iz toga potiču svi ovi problemi.

Posle testiranja 250 narodnih poslanika na narkotike, treba da pređemo na sve članove Vlade. Sećate se u vrlo skorijoj prošlosti, kako je policijski mađarski pas reagovao kada se sreo sa našim tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom. Pas je bio izbezumljen. Svi Mađari nam se smeju i do dan danas sam čuo da pas nije uspeo da se oporavi od bolesti zavisnosti i trenutno se nalazi na lečenju u nekom životinjskom centru u Moskvi.

Dalje, posle političara treba da krenemo sa testiranjem članova svih javnih preduzeća i svih javnih ustanova, pogotovo treba testirati predsednika Privredne komore Marka Čadeža. Meni ne smeta što on lakira nokte, ali imam sumnju na njegovo ponašanje prilikom gostovanja na televiziji. Svi privrednici u Republici Srbiji plaćaju ogromne članarine Privrednoj komori Srbije i ne znam kako se taj novac troši.

Posle toga treba krenuti testiranje medija, kako štampanih tako i televizija, od vlasnika televizija, od Željka Mitrovića, preko Milomira Marića, pa sve do ovih, kako se zovu, tajkunskih, kako ih vi nazivate medija, kako se zove, Šolak. Ako ne možete da ga uhvatite i da ga testirate, raspišite poternicu preko Interpola, mislim da će vam ga Englezi rado izručiti.

Kada budemo završili ta testiranja, tek onda imamo pravo da pređemo na decu u srednjim školama. Dosta smo ih ponižavali, pa sada ličnim primerom kada budemo testirali sebe onda možemo da pređemo i na tu decu. Deci i u škole se ne šalje Kristijan Golubović, deci u školama se ne šalje Miša Vacić.

(Predsednik: To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.)

Deci u školama se šalje najbolji računari, pametne tablete, najbolje knjige, najbolji učitelji, profesori, nastavnici, koji će ih naučiti novim vrednostima, deci u škole se ne šalje policija, deci u školama ljubav kako bi ta deca…

(Isključen mikrofon.)

Kada vam kažem da je iskorišćeno kompletno vreme poslaničke grupe, to onda znači da dovršite rečenicu.
Samo moram da vam kažem, bez ulaženje u bilo šta dalje. Ta grupna zabava, to zasmejavanje i zajedničko smejanje je bilo najneprikladnije moguće što ste mogli da radite na ovoj sednici. Vi i oko vas, svi koji su se smejali. Čulo se i videlo u prenosu sve. Najneprikladnije što ste mogli da uradite sada i vi Milivojeviću, tako je, i vi i svi ostali.
Samo ne znam šta vam je smešno toliko. Šta vam je toliko smešno svima?
Povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedniče.
Povredili ste član 107. i član 27. bez obzira na ovu vašu zakasnelu reakciju bili ste dužni da, obzirom na sva ova dešavanja i situaciju u kojoj se generalno u Srbiji i ovim tužnim danima nalazi, prekinete prethodnog govornika.
Da li će se raditi neka testiranja ili neće, o tome možemo da pričamo, šteta je samo što još niko nije izmislio blesimetar, jer da je dotični gospodin prošao kroz njega, a blesimetar bi eksplodirao na licu mesta. Hvala.

Dobro.
Videli ste, pokušao sam da ukažem na svu neprikladnost onoga što smo gledali, ali rekli smo to već pre nekoliko dana. Dakle, to ponašanje i ta slika koju pokazuju o sebi, to je slika koju su napravili sami i zbog toga nemaju šta da se žale sutra, zašto ih ljudi ne cene onoliko koliko ih ne cene, jer nisu ni zaslužili. Takvim, ovim ponašanjem apsolutno nisu zaslužili ništa.
Treba li da glasamo za 107. i član 27? Ne treba. Hvala.
Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.

Ja ću bukvalno izgovoriti samo jednu rečenicu.
Poštovani građani i građanke Republike Srbije, sada ste imali prilike da čujete i vidite koliko ozbiljno se bave ovom temom i koliko im je do ovih stvari zaista stalo. Hvala.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući i gospodine Orliću, uvažena predsednice Vlade zajedno sa ministrima i državnim sekretarima prisutnim, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, ne pamtim da mi je teže bilo govoriti i na sednici Skupštine Srbije ili na bilo kojem javnom skupu, imajući u vidu na strašne tragedije koje su se dogodile počev od tragedije na Vračaru, na opštini na kojoj živim, u kojoj sam išao u školu i opštine iz koje dolazim i gde predstavljam i građane sa te opštine.

Mi danas ovde govorimo o izveštaju o bezbednosnoj situaciji u Srbiji, nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, a svedoci smo kako ova opozicija preko puta zloupotrebljava ove strašne tragedije.

Mi danas u ovim teškim trenucima treba da, pored toga što smo svi, evo ovom prilikom da izjavim saučešće svim porodicama stradale dece i da poželim brz oporavak deci koja su ranjena i ovoj omladini koja je jedva preživela, što je izranjavana u Mladenovcu i u okolini Smedereva, imamo ogromne tragedije. U tim teškim trenucima i nadležne institucije, i rukovodioci tih institucija su smogli snage da odreaguju onako kako jedna država treba da odreaguje. Ovde smo imali prilike da čujemo iskrena izlaganja, državnička izlaganja i premijerke Ane Brnabić i prisutnih ministara. Čuli smo izveštaj od ministra Bratislava Gašića i ministarke Dane Grujići, čuli smo i ministre Maju Popović i Dariju Kisić i Nikolu Selakovića, ljudi su rekli ono što treba da kažu i što svako dobronameran u našoj Srbiji može da shvati, da državne institucije čine maksimumu ovim teškim trenucima, u ovoj najvećoj tragediji u novijoj istoriji koju Srbija pamti.

Mi ovde govorimo o danima o 3. i 4. maju i danima posle. Danima kada je Vračar plakao i još plače, kada je Beograd plakao i još plače, kada je Srbija plakala i još plače, a vi ovde preko puta iz opozicije pravite cirkus. Ništa vam nije sveto i zloupotrebljavate ove tragedije da napadate i predsednika Aleksandra Vučića i premijerku i prisutne ministre i da izmišljate razne gluposti, da lažete, da brukate i one birače koji su glasali za vas. Na sve to pokušavate da kontrolišete, upravljate masama ljudi, da zloupotrebite i one ljude koji su izašli na ulice da iskažu ne nekom nasilju i svemu ovome što se izdešavalo i taj deo naroda, a veliki deo naroda koji je izašao na protekle proteste, najveći broj naroda nije protiv Vučića i nije protiv ove vlasti i to ste zloupotrebili. Manipulišete i žrtvama i tragedijom. Sram vas bilo.

Neka su videli građani ko ste i šta ste. Nek su grani videli šta je alternativa ovoj ozbiljnoj i odgovornoj vlasti. Mi kada smo bili opozicija uvek smo se odgovorno ponašali. Da ne podsećam na događaje strašne, tragične koji su se dešavali u našoj istoriji, ali svakako do NATO agresije i stradanja Milice Rakić i oko 80 srpske dece na području Srbije, ovo što se dogodilo u maju je najveća tragedija u novijoj istoriji. Kada su se dešavali brojni zločini, o čemu su moje kolege govorile, niko nije optuživao vlast, nego smo svi zajedno gledali kao odgovorni ljudi na društveno političkoj sceni da damo svoj doprinos kako da se postupa i kako da se pomogne, jer nikom teže nego porodicama stradale dece.

Svaki dan prođem pored Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, ne mogu da dođem do Skupštine da ne prođem pored te škole. Kada vidite komšije, kada sretnete porodice ili prijatelje porodica stradale dece ili roditelje čija su deca svedoci ovih monstruoznih događaja, kada čujete njihov jecaj i suze, nikom ne pada na pamet da to upotrebljava u političke prilike, a to vama pada, e to govori o vama.

Bilo je strašnih zločina, ja se ne sećam da je opozicija tražila da se rasformira BIA ili MUP kada je bivši pripadnik RDB i BIA Vlada Rovčanin 2003. godine ubio četvoro svojih kolega i petog ranio i peti je preminuo nakon dvadesetak dana i još dvoje je ranjeno, niko tada nije tražio da se rasformira država Srbija i BIA.

Kada je mučki streljan bivši tada premijer Zoran Đinđić, ispred zgrade Vlade Srbije, vaš režim, bivši režim, a vi ste tada pripadali tom režimu, nisam primetio da je ministar unutrašnjih poslova, načelnik beogradske policije, načelnik kriminalističke policije podneo ostavku. Nisam primetio. Primetio sam da je tada savezni ministar unutrašnjih poslova postao premijer. Niste tada pokazali odgovornost, ali tada i mi koji smo bili u opoziciji nismo tražili da se ruši Srbija zbog tragedije.

Prema tome, apsolutno podržavam i premijerku i sve ministre koji su ovde danima sa nama i koji pokušavaju sa nama, pored toga što delimo tugu i bol, koja nije ni blizu bolu koji imaju porodice stradale dece i njihovi bliski srodnici, ali pokušavamo da pomognemo, pokušavamo da pošaljemo poruku da naše društvo shvati šta se dogodilo i da nadležne institucije podržimo i što se tiče daljih istraga i poslova.

I ovo kada govorimo o mitinzima i kontramitinzima, mi ne pravimo nikakav kontramiting. Mi nismo kao vi, mi ne zloupotrebljavamo ni tragedije, ništa. Mi samo želimo, ono što govorimo, i ono što najbolje radi naš predsednik, i naše stranke i naše Srbije, Aleksandar Vučić, kada govori o miru i stabilnosti i koji vodi Srbiju u mir i stabilnost.

Zato ovo priliku koristim da na kraju sve građane Srbije pozovem da dođemo u petak 26. maja ispred Doma Narodne skupštine, ispred ove divne institucije, i da na jednom skupu budućnosti, ujedinjenja, jedinstva i nade čujemo istorijski govor našeg predsednika Aleksandra Vučića u ovim teškim trenucima i da nastavimo da se svi zajedno borimo za Srbiju. Zahvaljujem.

Dobro.
Pošto je poslanička grupa Narodne stranke izvršila korekciju prijava za reč, sada reč ima Vladeta Janković, a smatraćemo da je bio pročitan Đorđe Stanković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Naravno, ja ću govoriti o izveštaju i nastojaću da dam i konkretne primere, ali bih pre toga, s obzirom na posebne okolnosti pod kojima je ova sednica sazvana, hteo da se obratim vama lično, gospodine doktore Orliću.

Da li ste nas, niste, koliko ja znam, obavestili, da li ste u ime Narodne skupštine, 250 narodnih predstavnika, otišli da izjavite saučešće i upišete se u knjigu žalosti? Na to ćete mi odgovoriti pošto završim svoje izlaganje.

Sad se zadržavam na izveštaju.

Ona prva mera zaslužuje svako priznanje. Srbiju treba razoružati, osloboditi je ilegalnog oružja. Problem je, kako ja vidim stvar, preostao u legalnom oružju, jer mi se čini da postoji izvesna diskriminacija kada je reč o odnosu prema posednicima takvog oružja.

Podsećam vas da su očevi dvojice ovih nesrećnih ubica posedovali čitave arsenale oružja, da je otac ovog maloletnog ubice u „Ribnikaru“ bio, koliko ja znam, dosta blizak režimu, bio je državni sekretar Lončara u Ministarstvu zdravlja, iščezli ministar. Drugi otac je bio visoki oficir. I jedan i drugi su imali neverovatne količine krajnje opasnog oružja. Odgovornost za to, za odsustvo kontrole, mora na nekome počivati.

Druga mera koja se predložila, koju je predsednik predložio, takođe je vrlo umesna, to spuštanje granica odgovornosti sa 14 na 12 godina, i vrlo je dobro što je rekla premijerka da o tome treba da porazgovaraju i odluče stručnjaci.

Treće, međutim, što bih hteo da kažem, manje je pohvalno. Reč je o tome da se povećava represivni aparat preko svake razumne mere. Pored onih specijalaca koji su angažovani i čije angažovanje je u toku, sad se još 1.200 policajaca uvodi i to je nešto što ugrožava bezbednost u ovom društvu na paradoksalan način. Nemam vremena da o tome preciznije govorim i zato ću se na ovome zadržati.

Hteo bih da kažem i nešto o funkcionisanju, odnosno otkazivanju sistema, o čemu je predsednica Vlade potrošila bezbroj reči danas. Podsetiću vas da je pre samo dva ili tri dana Ministarstvo zdravlja, uz saglasnost i znanje Ministarstva prosvete, uputilo u „Ribnikar“ najosetljivijem trenutku stručnjaka, za koga kažu da je autentičan stručnjak, koji je toj deci puštao narodnu muziku i, što je za mene jezivo, prizivao sa njima duhove pobijenih prijatelja. To je nešto strašno i tu je očevidno sistem zakazao.

Hteo bih da kažem još i to da kada je reč o izražavanju saučešća, vrlo je lepo i dirljivo na svoj način što predsednik Republike odlazi sam u crkvu bez kamera, u tišini, pali sveće, to je sve lepo, ali mislim da mu je mesto, kao i vama, predsednice Vlade, bilo u dvorištu te škole i pred vratima te škole. Za to je trebalo izvesne fizičke hrabrosti, koja vam očevidno nedostaje, jer to bi bio malo rizičan poduhvat, ali trebalo je nekoga zagrliti tamo i uputiti neku toplu reč. Tamo je manje bezbedno nego u Lankaster hausu, ali trebalo je biti tamo, kao što je trebalo tamo da bude i predsednik Narodne skupštine, koji je, po Ustavu i po protokolu, druga ličnost u ovoj državi.

Najzad, moram da se zadržim na onome što je danas rečeno u vezi sa Jovom Bakićem. On je profesor Beogradskog univerziteta, kao što znate. Vi ste se, gospođo predsednice Vlade, obratili organima Beogradskog univerziteta, sa sugestijom da nešto tim povodom preduzmu, što se može tumačiti kao oduzimanje prava profesoru Bakiću da opšti sa studentima. Ja vas podsećam, on jeste rekao neke stvari za koje ja lično smatram da su ekstremne i neodmerene, i to otvoreno kažem, ali to je njegovo mišljenje. Vi kao vrhovni predstavnik izvršne vlasti, sa govornice vrhovnog doma zakonodavne vlasti nemate prava da se mešate u autonomiju univerziteta, razumite to.

Reći ću vam još samo nešto, ako je u rečima profesora Bakića bilo nešto što povlači krivičnu odgovornost, za to ima ko je nadležan. Tužilac bi trebalo time da se pozabavi. Ali o njegovom opstanku i kontaktu sa studentima može odlučivati samo univerzitet i niko druge. Znate, i tu ste dirnuli u košnicu. Ako bi studenti ustali u odbranu svog profesora, a to se dešavalo, podsetiću vas, 1998, 1999. godine, mene je vaš idejni vođa Šešelj i njegov prvi pomoćnik Aleksandar Vučić…

Iskoristili ste kompletno vreme poslaničke grupe.