I te kako sam pomenut, draga predsedavajuća.

Izvinjavam se. Nisam ja to čula. Zato sam pitala.

Dobro, tu smo mi da vam na to skrenemo pažnju.

Čega mi treba da se plašimo? Crnokošuljaša? Zelenokošuljaša? Pa, ovaj narod i ovi ljudi se nisu plašili crnokošuljaša Jure Francetić, a ne Ćute Jovanovića.

Ne plašimo se mi ničega, ali kad smo kod arlaukanja - ko o čemu, baba o uštipcima. Ćuta Jovanović o kulturi političkog dijaloga? Čovek čiji su najbliži saradnici u Majdanpeku i širom Srbije hapšeni zbog teških krivičnih dela i zbog teških krivičnih dosijea, čovek koji je propagirao nasilje od prvog dana ulaska u ovaj uvaženi Dom. Potukao se oko sedenja u Skupštini. Čovek koji je propagirao nasilje, počevši od Majdanpeka, Loznice, Babušnice, pa ne znam gde je sve završio. On danas o nasilju i političkoj korektnosti?

Na kraju, poruka i vama, predsednice, i vama, uvažene kolege, i narodu Srbije i Ćuti Jovanoviću - na vlast nećete bez izbora nikada! Nema vlasti bez izbora, nema vlasti sa ulice, a to će vam reći ulica već na narednom vašem sastanku koji organizujete za predstojeći vikend. Nema vlasti bez izbora, zapamtite.

Hvala vam.

Hvala.
(Lepomir Ivković: Povreda Poslovnika!)
Poslovnik, gospodin Ivković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege, poštovani građani Srbije…

Ne znam šta je smešno kolegama?

U ovom znamenitom domu se vrlo često upotrebljava u pežorativnom smislu reč „gluma“ …

Koji član, kolega?

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Moram da vas podsetim da su u ovom znamenitom domu sedeli i znameniti glumci. Podsetiću vas samo na neke - od Vojislava Brajovića, od Lečića, od Nede Arnerić, od Jelice Sretenović…

(Tatjana Manojlović: Šta je ovo?)

Koleginice Manojlović, hajde da mene pustite da ja procenim šta je ili da počnete da predsedavate iz te svoje klupe.
Ja vas molim i upravo palim mikrofon da pitam.
Ne treba mi sufler u vašem liku i delu. Hvala vam.
Hajte samo da se ovo ne pretvori u repliku. Ukazali ste na povredu Poslovnika član 107. Kažite mi kako sam tačno povredila Poslovnik?

Molim da se ne zloupotrebljavaju moje kolege u ovom domu kao što je to prethodni govornik uradio, a moram da vas podsetim da su u srednjem veku na dvorovima postojale dvorske lude čiji zadatak je bio…

(Tatjana Manojlović: A šta je sada ovo?)

Čiji je zadatak bio da uveseljavaju svog gospodara i njegove goste.

E sad, ne mogu da verujem da se pojavila u znamenitom domu, u parlamentu Srbije parlamentarna luda, ali ne u mentalnom, nego u karakternom smislu.

Molim vas da takva obraćanja zlonamerna ubuduće sankcionišete.

Ovde i sada sede u ovom domu dva glumca, moj politički protivnik gospodin Tomašević, ali moj veliki prijatelj, častan i čestit glumac.

(Tatjana Manojlović: Vreme.)

Pa oduzeli ste mi…

Takođe sedi i Siniša Kovačević, koji je usko vezan za glumu, jer je i otac glumice i muž glumice, pa vas molim da to ubuduće sprečite.

Hvala vam, kolega Ivkoviću.
Ja smatram da nisam povredila Poslovnik, bez obzira što ste ukazali na povredu Poslovnika koja bi mogla da se tretira kao rušenje dostojanstva.
Nažalost, već dugo imamo mogućnost u parlamentu Srbije da kaže svako šta misli i to nije uvek pitko za uvo. Tu se sa vama mogu složiti.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Lepomir Ivković: Ne)
Hvala.
Evo, samo da damo pravo i gospodinu Bakarecu, kog ste takođe prozivali, pa ću vam dati reč, kolega Jovanoviću.
Izvolite.