Hvala vam.
Razumeo sam da ste na kraju rekli da smatrate da ne treba da se glasa za član na koji ste ukazali. Svakako obrazloženje bi bilo da ne samo da sam dozvolio da govori Nebojša Zelenović, nego i više od toga, da sve ovo što ste pomenuli viče, to je malo više. Ali nije to samo pokazatelj slobode i demokratije u Narodnoj skupštini, to je i uvažavanje posebnih okolnosti, da je gospodin Zelenović ovde jako retko, dođe ponekad, ne bude ni na sednici koju je tražio sam, pa kad je već tu hteo sam da mu omogućim da iskoristi vreme do kraja kako već ume.
Nastavljamo sa primenom člana 103.
Ko je još hteo po Poslovniku?
Dakle, sad samo vi koji hoćete po Poslovniku, samo se vi prijavite, pošto je pun sistem.
Izvolite.

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika član 106. stav 3. u vezi člana 108. stav 1, a takođe ste uspeli i da povredite član 100.

Dakle, ja sam vam par puta objašnjavao čemu služi Poslovnik, ali očigledno da je vaša članska karta mnogo važnija od onoga što piše u Poslovniku. Vi jeste predsednik i jeste da rukovodite Skupštinom, ali u skladu sa pravilima koja ovde postoje.

Za vreme govora prethodnog govornika vi ste se čak smejali glasnim upadicama vaših partijskih prijatelja, a niste reagovali, to je nažalost uobičajeno vaše ponašanje i vrlo je bilo zanimljivo kada ste sinoć vi u televizijskoj emisiji govorili o tome kako vam neko upada u reč i kako vam neko ne dozvoljava da kažete i kako ne možete da koristite vreme.

Dakle, to je nešto što vi svakog dana, kad rukovodite ovom Skupštinom, i to vrlo bezočno, čak morate da imate malo stila da to umete da uradite, vi to ne radite na taj način, radite bezočno, time što se smejete i takođe, proverio sam, nikada do sada u ovom sazivu Skupštine se niste javili kao poslanik da kažete nešto, a sve ovo vreme najviše vi govorite. Toliko o vašem poštovanju Poslovnika i načinu rukovođenja ovom Skupštinom. Mislim da je ova Skupština zaslužila boljeg predsednika. Hvala.

Dakle, iz svega što ste rekli, razumeo sam da ste nezadovoljni televizijskim programom i to je zaista veliki problem, zabrinjavajuće.
(Nebojša Cakić: Šta sam imao ja sam vam rekao.)
Sve sam čuo.
Znači, za ove članove koje ste naveli 106, 108. i 100. glasamo ili ne glasamo?
(Nebojša Cakić: Glasamo.)
Može, nikakav problem, ali svakako na ovo sad što ste uradili opet primenjujemo član 103, i to znate.
Šta je još povreda Poslovnika?
(Đorđe Miketić: Onda ne može da se glasa.) Nemojte da vičete, vi se slobodno javite po Poslovniku ako želite da i vi dodatno utrošite vreme, nikakav problem.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče. Ja razumem vašu toleranciju, razumem specifičnost situacije u kojoj se nalazimo, ali vi sebi dozvoljavate da konstantno kršite član 27. Poslovnika.

Bili ste dužni kada je govornik, koji je ovde govorio 20 minuta, da ga prekinete jer kada neko Skupštini i građanima Republike Srbije isporučuje zahteve i naloge stranih neregistrovanih lobista, a ne ono što je sam smislio, a to nije prijavio u skladu sa članom 45. Zakona o Skupštini, da je lobiranja bilo, doduše, ne verujem da američka i britanska ambasada su registrovale svoje portire kao registrovane lobiste, jer očigledno da su razgovori i ovo što smo čuli poteklo iz takvih izvora i takva pamet, ali više nego očigledno da je zakon prekršen, i Zakon o lobiranju i Zakon o Skupštini, jer ovo što smo čuli može da bude samo ovo o čemu sam govorio i to je bilo toliko očigledno da ste vi član 27. bili dužni da primenite.

Ja vas molim da ubuduće kad god se desi da slušamo ovde zahteve stranih ambasadorskih lobista iz usta uvaženih kolega prekinete govor, jer uvek bude očigledno da li je to njegovo mišljenje i njegova pamet ili je posledica neprijavljenog lobiranja, sad da li plaćenog, neplaćenog, to je sad stvar nečega što Agencija za sprečavanje korupcije treba da prihvati.

Hvala.
Priznajem da nemam uvid u evidenciju za tu vrstu prijava, tako da u skladu sa tim nisam mogao da reagujem, ali mogu da tražim informaciju, ako bude bilo potrebno. Za član 27. ne glasamo i sve što smo rekli primenjujemo i dalje.
Jel još neko hteo povredu Poslovnika? Niko.
Dobro, onda možemo da pređemo na replike.
Reč ima Milenko Jovanov.

Dakle, da krenemo od onog što je prvo rečeno. Evo ga zahtev za održavanje sednice, 84 poslanika potpisalo, 23 vas je bilo u sali jutros. Treba da vas je sramota. To znači da je bilo dovoljno da svega 60 poslanika vladajuće koalicije bude u sali, možda i manje od toga, čak i da vam nisu svi došli i da postoji kvorum. Vi niste u stanju da obezbedite 84 poslanika koji su ovo potpisali. To govori o vašem odnosu.

Kažete, niko ne govori o tragedijama. Pa vi ni reč niste rekli o tragedijama. Reč. Ni jednu jedinu reč. Vikali ste sve i svašta, samo o tragediji ni reč niste rekli.

Kažete, bio je komemorativni skup, a onda kad se ovaj siledžija iza vas kliberi na tom komemorativnom skupu, onda kažete – pa, šta ima veze što se smeje, nije to komemorativni skup. Da li jeste ili nije?

Ko je izveo neregistrovane traktore na taj šabački most i otkud motke i sekire u tim neregistrovanim traktorima? Pa vi. I sad vi pričate o nekome. Pa vi ste organizovali to nasilje. Organizovali ste 60 krugova izbora u svom Šapcu da ne biste izgubili vlast i sad nam vi pričate o demokratiji.

Kažete, ko zna u šta će se pretvoriti. Pa u ono što sve vreme radite, pretvara se u građanski rat. Šolakovi mediji, „Nova S“, „N1“, „Danas“, novine „Nova S“, svakoga dana podižete temperaturu toliko, vaši tviteraši, da vaše obezbeđenje mora da objašnjava sada vašim demonstrantima da ne može sve da se reši na ulici i da se mora na izbore, a vi dođete u Skupštinu i kažete – nema izbora. Pretili ste nama jurnjavom po ulicama, sad vas vaši demonstranti jure po ulicama. To ste izazvali sami, pustili ste duha iz boce.

I najzad, kažete besni ljudi. Da, vi izazivate taj bes kod ljudi, smišljeno, da biste izazvali građanski rat. I kažete – gde će nam duša? Ne znam. Nisam ja taj koji odlučuje gde će čija duša. Ali gde će duša onih koji dečije grobove upotrebljavaju za svoje političke ciljeve po nalogu stranaca, to mogu samo da zamislim. Hvala.

Reč ima Marina Raguš.

Hvala, gospodine predsedniče. Od onolike buke čula sam da ste dobri u cenkanju, da dobro poznajete pijacu i da faktički podižete atmosferu i tenzije, umesto da je spuštate, a toliko o duši i vašim namerama uoči mitinga koje najavljujte za petak ili subotu.

Sinoć u televiziji u kojoj je jedan kolega ovde, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koju je jedan kolega ovde pomenuo, Miroslav Aleksić je zapravo razotkrio sve ono što se dešavalo vezano za zahteve sa skupa protiv nasilja. Na direktno pitanje novinara, ponovljeno dva puta, ko je precizirao zahteve na skupu protiv nasilja, gospodin Aleksić je rekao – mi smo definisali zahteve, građani su prihvatili.

Molim vas recite, kako se to zove, ako ne politizacija, posle nečega što Srbija će dugo pamtiti, a jeste masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je dete ušlo i pobilo onu decu. Vi, meni spočitavate i govorite gde će mi duša, zbog činjenice da zahtevi roditelja apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim zahtevima i da ste suštinski zloupotrebili užasnu tragediju i da niste dozvolili roditeljima da ožale svoju decu.

Drago mi je što se sinoć to desilo, što se desilo u vrlo gledanom terminu i što je cela Srbija razumela od strane opozicionog poslanika ono što mi sve vreme govorimo, politizovali ste tragediju, sram vas bilo.

Dva minuta, izvolite.

Hvala predsedniče.

Obaveza je narodnih poslanika da brane istinu. Istine radi, prvi protest se dogodio 8. maja, ministar Ružić podneo ostavku 7. maja. Toliko o istini da se uplašio broja ljudi, osim ako nije imao viziju koliko će ljudi biti. Zašto je Ružić podneo ostavku, ja ne očekujem da razume kolega koji je o tome govorio. Lično mislim da i nema kapacitet, razlikujemo se kao ljudi.

Druga velika istina, opet zarad građana koji nas slušaju, da je vladajuća većina ispunila zahtev, potpisan od 84 poslanika, ova sednica bi počela juče, u najboljem slučaju. Tražili ste da zakažemo vanrednu sednicu usred redovnog zasedanja. Gospodine predsedniče toga se sećate. Pa, ste imali obavezu da i to objasnite uvaženom kolegi paralelno, kao i da nije dozvoljeno da od svih nas ovde, zato što mu se zaboga ne dopadamo, pravi neku nekontrolisanu gomilu koja ne zna šta radi, jer znamo da ne možemo biti obavešteni da je smenjen REM, možemo samo biti obavešteni da su članovi REM-a eventualno podneli ostavke. Da bi se znalo kako se dolazi do toga i do uopšte smene članova, mora nešto i da se pročita.

I konačno, autoprojekcija nije zabranjena, nije zabranjeno ni obmanjivati građane Srbije sa ambicijom da se iz ove sale nametnete kao lider opozicije. To je trenutno najveća trka, ali je zabranjeno da neistinu govorite o ljudima koji čak nisu ni u prilici da vam odgovore. Obaveza i ministra policije i direktora BIA da utvrde nešto drugo. Kako je došlo do okolnosti da trinaestogodišnje dete u dva minuta ubije 10 ljudi? Ako je to slučajnost, ako je samo neka iznenadna sposobnost deteta, ajmo da to čujemo. Ovde postoje mnoge stvari koje treba da se utvrde.

Prema tome, nemojmo da pozivamo na ostavke da bismo nešto ostavili pod tepih. Hvala.

(Radomir Lazović dobacuje.)