Poštovani predsedniče, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, početi temu veoma je teško, jer i meni pada da uručim saučešće porodicama nastradalih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Mladenovcu i Smederevu.
Ovu temu kad smo počeli, počeli smo je u ponedeljak, koliko se sećam, raspravu na današnju temu REM-a, bio je praznik svetog Vukašina jasenovačkog od Klepaca, poznatog po rečima – Radi ti dijete svoj posao. Tako da se danas, kada još nije prošlo 40 dana od tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“, Mladenovcu i Smederevu, postavlja pitanje svima nama – kako i za čije dobro radimo svoj posao, u danima tuge koje besprimerno mrači nametnuta politizacija tragičnih događaja.
REM je na osnovu Zakona o elektronskim medijima iz 2014. godine zamenio Republičku radio-difuznu agenciju, a osnovan je kao Regulatorno telo, sa ciljem da sprovodi javna ovlašćenja u kontroli i unapređenju pružanja medijskih usluga i sadržaja u Srbiji. Glavni zadaci su mu da unapređuje rad elektronskih medija, da štiti i radi na razvoju slobode mišljenja, a sve to u cilju zaštite interesa javnosti rada kada su u pitanju elektronski mediji.
REM kao regulator je prema Zakonu funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga operatera.
Napomenuću da REM nije svojom funkcijom zadužen za jačinu signala srpske telefonije i srpskih radio-stanica, njihove dostupnosti u svim delovima Srbije, ali, kako je to akutni problem, značajno je da se taj problem spomene i danas kada je REM na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije, možda neko konačno i čuje.
U prilici smo da vidimo neke od medijskih akcija Vlade, državnih Agencija i drugih institucija, kojima se šalju poruke bitne i korisne za edukaciju građanstva. Na primer, Agencija za bezbednost saobraćaja ima televizijsku kampanju o bezbednosti saobraćaja. Nije bilo davno od kada smo bili podsećani sa televizija kako nije teško biti fin.
Neka i REM iznađe rešenje i korespondira sa građanima na edukativan način putem nacionalnih frekvencija, a ne da su i u samom REM-u disonantni tonovi na razne društvene teme.
Pažnja treba da se usmeri na korišćenje medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, za edukaciju pre svega mladih, kako kroz obrazovne, kulturne i sportske sadržaje i promociju pozitivnih primera i rezultata u svim sektorima, tako i kroz sadržaje koji se odnose na sve izazove koji nam donosi novo vreme oličeno u konzumerizmu, odnosno potrošačkom društvu koje brzinom svetlosti menja društvene trendove, pa i ciljeve.
REM je, tragedijom koja nas je zadesila kao državu, narod, društvo u celini, postao par ekselans političko pitanje i zahtevom za ostavkom postao meta za rešenje upravo navedenih decenijskih anomalija koje tinjaju kao proizvod pokušaja nekontrolisane liberalizacije našeg društva sa svim defektima koji iz toga proizilaze, a najvažnije je svakako posvećenost novcu, a ne deci.
To što nam se kao medijski sadržaj nudi nikako nije u celini odgovornost REM-a, ali delimično u svom domenu da kao regulatora koji treba da kontroliše programske šeme elektronskih medija na osnovu koji su dobijali dozvole za frekvencije.
Dopuštenost takvih sadržaja jeste odgovornost svih nas ovde prisutnih, svih javnih ličnosti, institucija i ustanova. Svi smo zaboravili da naša vidljivost, izgovorena reč i ponašanje ima i posledice.
Mi imamo obavezu da budemo pozitivan primer i promovišemo dobre prakse. Obrazovanje i znanje, čini mi se da je izraz opšte obrazovanje ili opšta kultura zapostavljen ili zaboravljen i mi smo edukatori građana sa pozitivnim ili negativnim ishodom.
Rijaliti program poodavno sve manje gledaju mlađe generacije. Pametni telefoni zamenili su televizije, čak i nama koji se trudimo da ostanemo mladi duhom još i više.
Pametni telefoni izveli su nas, posebno mlade ,i to one najmlađe, ja bih to stavio pod znakom navoda, društvene mreže - „Youtube“, „Tik-tok“, razne onlajn igrice, sa više učesnika koji mogu biti sa bilo kog kraja planete. Na mrežama, i to ovim sa sve novijim, zastupljeno je najopasnije delovanje raznih dekadentnih organizacija i pojedinaca, od sektaštva do terorizma, pedofilije i drugih po građane, a posebno decu i mlade, opasnim sadržajem.
Ko uspostavlja kontrolu u dostupnosti takvih sadržaja? To polje, ta izloženost internet sadržajima, koji definitivno utiču i učestvuju u formiranju i oblikovanju mladih ličnosti, mora da se iskontroliše. Zato moramo naći načine i pojedinačno i institucionalno. REM se za ovo ne pita niti smo mu dali zakonom nadležnost nad ovim segmentom okupacije uma, posebno naših najmlađih.
Tragedija koja nas je zadesila iz nebuha opominje da konstruktivno predlažemo i iznalazimo rešenja za ove pošasti. Jednostavno, nismo u korak sa brzinom zloupotrebe tehnološkog napretka u segmentu dostupnih informacija, obično polu-istina, laži, egzibicionizma, ekstremnog nasilja, tako da i anketni odbor po pitanju ne zapamćene tragedije, istraživanja činjenica da treba da preraste u stalni anketni odbor za istraživanje uzroka koji kontaminiraju društvo, pa tek onda i posledica.
Razlika u mišljenjima, da, ali oslikavanje svakakvih murala ne, posebno ne švrljanje po muralu blaženopočivšeg patrijarha Pavla i time izazivanje ne samo verujućeg naroda, već svih građana kojima je topla reč i blagost bliska srcu.
Uz ostavku REM-a, traži se i ukidanje televizija „Pink“ i „Hepi“, „Pinka“ kao zbog rijaliti „Zadruge“, koju svi, koji se malo razumeju u medije, ovog trenutka gledaju najviše starije generacije. Nažalost, najmlađi, pa i oni koji još nisu pošli u školu, sa telefona nas, njihovih roditlja, baka i deka, gleda "TikTok". To je istina. Logično pitanje koje se kod mnogih koji malkice trezvenije misle ovih dana javlja - da li se traži ukidanje "Hepija" zbog specijalne emisije koja govori o ratu u Ukrajni i to analitički od strane najčešće vojnih lica? Pritom, "Hepi" već duže vreme ne emituje rijaliti sadržaje.
(Radomir Lazović: Čovek sa pištoljem je ok?)
Polako, gospodine Lazoviću. Odgovoriću vam i za pištolj. Ne sekirajte se.
Baš ovde ću podsetiti jednom rečenicom iz funkcije REM-a - doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja.
Kada je već reč o REM-u, treba da kao predlagač medijske strategije obrati pažnju na razvoj mreža lokalnih televizija i radio-stanica, a posebno iz opština sa rubnih područja naše Srbije.
Nažalost, do 2014. godine pogašene su mnoge lokalne televizije i posebno radio-stanice, a one su najrevnosnije obaveštavale građane o njima bitnim temama, od lokalnih, infrastrukturnih problema do fudbalskih opštinskih liga.
Kao da je postalo pravilo da je za mnoge agencijske i druge novotarije koje smo dobili u poslednjih dvadesetak godina bitnije kazneno i sputavajuće, nasuprot edukativnom, kao da je edukacija relikt davne prošlosti.
Knjige, braćo moja, a ne zvona i praporce, reče davno Dositej Obradović. Zato kroz i putem knjiga i vraćanjem pravim vrednostima, u čemu ogromnu ulogu ima REM, dajući frekvenciju elektronskim medijima za određene programske šeme kojih emiteri treba i da se drže.
Dakle, REM treba da insistira na tome da u programskim šemama televizija sa nacionalnom frekvencijom mora da ima mesta za obrazovanje i kulturu, za tradiciju i istoriju naše države i našeg naroda, za hrabre pretke koji su nam ostavili Srbiju, za vrednosti koje nas čine ljudima, vratimo se našim temeljnim vrednostima, našem kulturnom i nacionalnom entitetu, porodici i deci. Samo tako biće manje praporaca u vidu "TikToka" i iskrenih zahteva za gašenjem nekih od nacionalnih televizija, a ne politikanskih, koje na najgori način koriste tragične događaje u školi "Vladislav Ribnikar", Mladenovcu i Smederevu.
Ko je vitlao pištoljem, gospodine Lazoviću? Vitlao je… To je bilo za vreme… Mislim da su to sve mogućnosti koje televizije zapadne dozvoljavaju. Ne bih vam tu, pošto ste me prozvali po tom pitanju… Mislim da to znate i sami kako je bilo i sa kim je bio, ko je bio sagovornik, tako da su to kolege o tome govorile.
Meni je ovde veoma interesantno da se u ovim danima pominjao čovek koji je dostojanstveno podneo ostavku u datom trenutku, a to je ministar Branko Ružić.
Mislim da se to zloupotrebljava ovde u ovoj sali, da kada treba da se glorifikuje ta ostavka da bi se usmerila na Vladu, da bi se usmerila na institucije itd. onda Branko Ružić je podno ostavku, a pri tom ti isti su govorili - zašto tog dana nije podneo ostavku?
Pa, da li mislite da čovek koji je otišao u školu tog dana, to jutro, čovek koji je uručio saučešće svima, sa ministrom policije, koji su bili tu prisutni, sa ministarkom zdravlja, kada je sistem doživeo nešto što smo doživeli posle Šumarica… Ovo je tragedija veća nego u Šumaricama. Okupator je u Šumaricama streljao našu decu u Kragujevcu. Ovo se desilo od strane našeg deteta i ubica je naše dete i to dete iz uglednije porodice, a ne dete iz rubnih područja ove zemlje, ne dete koje nije imalo vaspitanja, nije imalo ljubavi.
Desilo se ono što se dešava u svetu, u Americi, u Rusiji, u drugim zemljama koje mi volimo ili volimo i navijamo za jedne ili druge. Mi treba da navijamo za sebe.
Ministar Ružić je podneo ostavku, tog dana ponudio ostavku premijerku, njoj se nudi ostavka. Šta je usledilo u ta dva, tri dana? Trebalo je konsolidovati sistem koji je doživeo udar, a to u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom domu postoji dosta prosvetnih radnika koji znaju šta znači taj udar.
Vi dobro znate šta je i školski odbor, šta je i direktor škole, šta je i pedagog, šta je vaspitač, šta je razredni starešina, sve to znate. E, to je odradio ministar Branko Ružić. I kada je prošlo to, i znate da je 6. bio Đurđevdan, reći ću vam sada, to je bila i njegova slava, i kako mu je prošla ta slava, u toj tragediji i doneo je i podneo je ostavku u ta dva, tri dana, neopozivu. Onda ste čak koristili – kad ćemo da je konstatujemo. Evo, i konstatovali smo je.
Ne koristite Branka Ružića ni s koje strane u politikanstvu. Podneo je ostavku. U jednom trenutku pa i bežite od toga, jer šta ako vam se desi u nekom periodu da preuzmete vlast, pa bilo kojim nekim zastojem u određenom resornom ministarstvu, vi morate odmah da podnesete ostavku, a spremali smo se toliko godina da budemo ministri. Šta ćemo onda?
Drugo, što bih ovde da napomenem, govorili ste mnogi o tome i nije bilo tema, ali za mene je glavna tema ova situacija takođe koja je na Kosovu, ali u pozitivnom smislu, od mađarskog kontingenta KFOR-a, koji je spustio štitove pred našim dole srpskim ugroženim narodom, koji se bori za svoja prava i koji je vratio svoju srpsku zastavu na tu zgradu. Hvala gospodu i ovde prisutni naši iz mađarske zajednice i mađarskih udruženja prenesite bratskom sada narodu. I ova vlast je dovela da posle toliko godina Mađari postanu naša braća u pravom smislu. I molim vas da se to zapamti za budućnost. To je jedno.
Još jedna stvar, koju niko ovde nešto ne pominje, pa Amerikanci uvedoše neke sankcije toj nekoj, kako da kažem, lažnoj državi Kosovo i neću da je nazovem ni takozvana, nego lažna država Kosovo. Niko da kaže - e uveli su sankcije.
Znači, sankcije samo kada su prema Srbima, kada su prema Rusima, kada su prema bilo kome drugome, one su nešto in, nešto dobro, ono što je protiv suverenističkog, pravog, odgovornog, nacionalno odgovornog, građanskog društva, sve to zajedno treba da bude inkorporirano u državu. I to treba da branimo.
Ja lično se nadam da ćemo mi svi, dragi prijatelji, 40 dana nije prošlo. Vi to znate šta to znači u našem narodu. Za takve tragedije mladih ljudi i komšiluk nosi crninu za tim ljudima, a ne da se ovde prepucavamo, da se svađamo na taj način. Svako ima pravo da kaže i to je osnovno pravo, i u Skupštini je dozvoljeno.
Ja vas molim da u narednim satima dok traje ovo zasedanje obratimo pažnju na to. A ko je izašao da demonstrira, ko je bio, koji je koliki miting bio, ja ću da vam kažem nešto, ja nisam nešto mnogo mitinga učestvovao sem u onim mitinzima kad smo branili Slobodana Miloševića i bilo mi je drago i sve sam ponosniji na to, da vam kažem, i bio sam na ovom mitingu kao koalicioni partner, veoma mi je drago što sam ga branio i veoma mi je to drago zbog mojih unuka, pošto će vreme kako odmiče to pokazati veoma značajno. Išao sam pešice od Palate Srbije do ovde. Nemoj da govorite o mitingu da je to bio debakl miting, molim vas, radi činjenica i radi istine, a i kiše nisu bile iste. I nemoj da zalazimo u to kakav je koji miting bio.
Definišimo da su i jedan i drugi miting bili miting koji je u prilog i odbrani i onome što je najbitnije, trenucima jedne velike žalosti ovog našeg naroda i onome što se desilo, prosto neverovatno za um čestitog srpskog čoveka. Hvala.