Jasna je ideja da se 1.000 puta ponovljena laž na kraju treba predstaviti kao istina, pa zato 1.000 puta ponavljaju to da je Aleksandar Vučić učestvovao u nekom rijalitiju. Nije, učestvovao je emisiji zabavnog karaktera, „Plesom do snova“, koja je bila humanitarnog karaktera emisija, gde je novac koji je bio prikupljen tim povodom uplaćivan deci.

Ali, nema veze. Šta ima veze? Kakve veze imaju deca? Na kraju krajeva, to se pokazuje i po ovoj raspravi gde ni reč nije rečena ni o čemu drugom. Njih interesuje frekvencija, njih ne interesuje ni šta se desilo, ni bilo šta treće.

Kaže – ona je iz Lige izašla kad je Nenad Čanak postao naš partner. Opet laž. Ona je iz Lige izašla kad je Nenad Čanak rešio da se kandiduje za predsednika Srbije. To je jedini slučaj da je neko napustio sopstvenu stranku zato što mu se predsednik kandidovao za predsednika Srbije.

Šta ima logičnije nego da se vaš predsednik stranke kandiduje za nešto, vi ga podržite, a ne, ona kaže – ako se kandiduješ, ja ću da izađem.

Ali je to još luđe, jer je to drugi izlazak iz stranke. Pre toga izašla je iz LDP-a. Ne znam što je izašla iz LDP-a? Jel se i on kandidovao za predsednika Srbije na našoj listi ili nešto slično?

Gde je Zoran Živković? Jel se i on kandidovao na našoj listi?

Tako da, jedini rijaliti učesnik u ovom kontekstu, u ovoj raspravi je vaš bivši lider kome ste slali poruke podrške. Znate ono – SMS na taj broj da pobedi Nenad Čanak, e to je radila Marinika Tepić.

Najzad, što se tiče svega ostalog i istinitosti podataka, pogledajte vi ovo brutalno vređanje srpskog naroda. Kaže ovako, citiram sve. Dakle, počinjem citat: „Marinika Čobanov je kao mlada novinarka 2002. godine pukim slučajem“, ponovo puki slučaj, „saznala da su u Stajićevu i u Begejcima krajem 1991. godine postojali logori za Hrvate“. Ona je, naime, došla izveštavati o podizanju crkve u susednom selu i evo šta je rekla: „Slučajno sam u razgovoru sa meštanima saznala da nijedan sveštenik ne želi da osvešta pravoslavnu crkvu iz prostog razloga što su cigle koje su u nju zazidane dobijene od susednog sela Begejci, i to od građe štala, gde su se nekad nalazili hrvatski zarobljenici, odnosno logoraši“. To vam je kraj citata.

Vi, gospodo, koji joj aplaudirate sa njom zajedno šetajte. Uživajte u tome. To vam je dika i ponos. Sa njima ste se uhvatili.

E sad, da utvrdimo osnov javljanja.
Po kom osnovu Dragana Miljanić samo?
(_________: Replika.)
Dobro. Niste u sistemu, polako.
Veselinović Janko, po kom osnovu?
(Janko Veselinović: Poslovnik.)
Poslovnik, Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 107.

Kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a naročito stav 2. kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica, ni ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Dakle, gospodine predsedavajući, ja ne znam da li ste vi pratili tok današnje sednice, ali vaša dužnost je da pratite tok današnje sednice. Poslanik, ne mogu mi dati epitet poštovani, je tokom svog govora iznosio niz podataka koji prvo pitanje da li su tačni i odakle potiču, ali se tiču privatnog života čoveka koji ne sedi ovde u Narodnoj skupštini.

Vi ste morali istog trenutka da ga prekinete u tome…

(Predsednik: Gospodine Veselinoviću, ne znam da li ste vi pratili?)

… a, ne da sačekate da saspe (Isključen mikrofon.)

Nemojte da vičete.
Dakle, na to ja jesam reagova, a vi niste.
(Janko Veselinović: Kada ste reagovali?)
Jeste li čuli Mariniku Tepić kada iznosi podatke vezane za privatan život drugih lica.
(Janko Veselinović: Makar nije decu spominjala, ali ona je govorila o temi, a on nije govorio o temi.)
Jeste li čuli to?
(Janko Veselinović: Da li ste čuli…)
Šta bi sad? Zbunili ste se nešto?
Niste čuli kada to radi Marinika Tepić?
To samo govori, znači, šta vi zapravo radite.
Zato što dajem obrazloženje.
(Janko Veselinović: Zašto mi niste dozvolili da obrazložim?)
Dakle, neću da vam oduzimam vreme, besmisleno bi bilo. Mislim da je dovoljna šteta ovo što radite sami sebi.
(Janko Veselinović: Da li sam se pozvao na Poslovnik?)
Jeste.
Jel hoćete vi da mi iz formalnih razloga to glasamo?
Onda sad uzmite i pogledajte i kako se Marinika Tepić obraća drugim licima, direktno, konkretno poslaniku Bakarecu, što ste takođe pročitali da nije dozvoljeno, a pogledajte kako pominje druga lica, njihov privatni život i članove njihovih porodica, pa sledeći put kad podignete taj Poslovnik ukažite na probleme koji se nalaze tu sa vaše strane, konkretno na sva kršenja i nepodopštine u govoru vaše ovlašćene predstavnice.
(Janko Veselinović: Vi ozbiljno dovodite Srbiju u …)
Ako je sve ovo ostalo na isti način, da ne gubimo vreme.
Reč ima Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi, kolega Jovanov, da samo još jedan kratki deo dodam i dopunim ovo što ste vi govorilo o tada Mariniki Čobanu.

Marinika Čobanu 2002. godine, kako je slave pojedini hrvatski novinari nije tamo otišla slučajno, ni u Begejce, ni u Stajićevo. U to vreme, a i svedok sam nažalost toga, kao i mnogi ljudi koji su se borili protiv lažnih optužbi Haškog tribunala koji je osnovan protivno odluci i bez odluke Saveta bezbednosti da bi se sudilo našem vojnom i političkom vrhu, da su oni u to vreme vrbovali baš ovakve kao što je Marinika Čobanu, Marton i njima slični, da bi fabrikovanjem laži, kao što danas fabrikuje i izmišlja sve protiv naše stranke i predsednika Republike Srbije.

Dakle, još 2002. godine otvoreno ponudila da radi protiv svog naroda i države, da izmišlja koje kakve zločine. Ta njena mržnja je išla čak dotle i na kraju je to rekao gospodin Jovanov, da je u tom svom izveštaju koji su velikodušno citirali i dan danas to rade sledbenici onih koji su počinili najgore zločine nad srpskim narodom, da je optužila SPC da je na izmišljenom mestu, od izmišljenih zgrada koristila tu građu da se napravi crkva. Ta bolest i ta njihova mržnja prema sve što je srpsko je danas sasvim očigledna.

Zašto njima smetaju mošti Sv. Vladike Nikolaja Velimirovića? Zbog toga što je on naš narod uvek učio da se borimo za slobodnu i da govorimo istinu. Njima istina ne odgovara. Kako da odgovara istina ovim ljudima koji su neki peti ešalon nekadašnjeg DOS-a. Znate, mi smo, jel tako bilo gospodine Rističeviću, gospodine Arsiću, 2003. godine u decembru mesecu razvalili taj DOS. Samo sa jednom parolom. Posle dve i po godine njihove katastrofalne vladavine, posle hapšenja svih tih ljudi, isporučivanja u vrećama u Haški tribunal, pljačkaške privatizacije, ostavljanja na stotine hiljada ljudi bez posla, naša parola je bila sa ovih skupštinskih govornica – DOS je najgori.

Znate, nisam tada, eto bila sam mlađa u politici, ipak tome ima 20 godina, nisam mogla da verujem da od takvog mulja koji je isplivao na površinu 2000. godine, postoji još nešto mnogo gore. Zamisliste sada to nešto najgore sedi preko puta i sedi u Skupštini i opet izgovara takve laži.

Oni su danas i zbog toga što im je velikodušno predsednik Srbije Aleksandar Vučić smanjio cenzus na 3% ovde u Skupštini, ali i zbog činjenice da oni kao takvi odgovaraju svima onima koji su upravo to što su radili, vodili takvu vrstu specijalnog rata, danas to usavršili i dalje se bore protiv Srbije i srpskog naroda.

Ovi stručnjaci za bezbednost, poput mojih kolega gospodina Markovića, gospođe Draginje i drugih koji su završili te škole kažu da je to specijalni hibridni rat. Ja bih rekla da je to zaista jedna potreba da se, kako oni kažu, neprijatelji našeg naroda, konačno dokrajči Srbija, baci na kolena i oni misle da je sada taj trenutak.

Sada, primetili ste, gospodine Orliću, uvaženi predsedniče Skupštine, svih ovih dana od kako su oni insistirali i tražili ovakav dnevni red, da je iz dana u dan njihova nervoza sve veća. Ono danas histerisanje Nebojše Zelenovića nije slučajno, Janka Veselinovića, tog istog koji je kao mladi komunista tražio – zabranite drugovima da govore. Znate, kad je on u komunizmu tražio da se zabrani drugovima da govore, kako će on sada u višestranačju da se bori za neka demokratska načela?

Međutim, ovde imamo vrlo ozbiljnu situaciju, da ovde kod njih su oni probrali pojedine igrače koji mogu mnogo dobro da im koriste. Svedok sam toga da je Zelenović kao član Parlamentarne skupštine delegacije NATO, naše Narodne skupštine, više puta pred NATO zvaničnicima pre nekoliko meseci jasno i glasno rekao da je tzv. Kosovo nezavisna država. Na njihovo neprestano insistiranje naših sagovornika kojima smo mi govorili vrlo odgovorno i odgovarali na to zašto ne želimo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, da ne smatramo zbog toga što je naša država pretrpela najgore moguće sankcije devedesetih godina, i zbog činjenice da to nije način da se rešavaju političke stvari u ovom današnjem izuzetno teškom geopolitičkom trenutku, on je non-stop insistirao na tome da to Srbija treba da uradi, da je za sve kriv Aleksandar Vučić i samo što nije veličao Kurtija, kome na N1 televiziji i Novoj S stalno tepate i razgovarate o tim šiptarskim zlikovcima, kao da su u pitanju neki normalni ljudi.

Ona koja im je verovatno i danas u pravnom smislu, zna to profesor Žika mnogo bolje, ideolog za pravnu nauku, a to je Vesna Rakić Vodinelić, setićete se svi vi, kolega Jovanov i drugi, da je 2000. godine ona sa svojim suprugom vedrila i oblačila na Pravnom fakultetu, na toj tajkunskoj antisrpskoj televiziji je pre nekoliko dana izjavila: „Ja zaista ne vidim problem u tome i zašto se bune što je Kurti pušten od strane Vojislava Koštunice 2000. godine“, kada je pušteno, inače, 1.800 šiptarskih zlikovaca terorista, i Kurti i Fljora Brovina i drugi, kaže Vesna Rakić Vodinelić: „ionako bi do sada već izašao na slobodu“. Zamislite vi kakav mozak morate da imate da tako nešto u Srbiji izjavite na jednoj televiziji, što kaže gospodin Rističević, koja svoj program navodno emituje iz Luksemburga, a koja ovde ubira ogromne prihode.

Taj neki drugi njihov veliki vođa u ovom specijalnom ratu protiv Srbije, a to je ovaj, kako oni kažu, uvaženi akademik Teodorović, je osoba koja takođe pripada toj drugosrbijanskoj kliki koja neverovatno mrzi Aleksandra Vučića, sve nas ovde i gnuša se čitavog srpskog naroda. Više puta sam, sećate se, i ranije govorila da ne mogu da shvatim da je neko tako glup uopšte akademik. Mislim u istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti da nije bilo glupljeg čoveka da zauzme takvu funkciju, ali on je ovakvima ideolog, pa naš narod kaže – prema svecu i toropar.

Što se tiče ovog rijalitija za koji oni kažu – odlična je vežba, sportska vežba, to jutros reče ovaj lopov iz Trstenika Aleksić, znate, taj „Survajver“ promoviše nešto najgore što kod čoveka može da postoji, mogu da kažem slobodno moderno gladijatorstvo, poniženje, moralne nakazne norme, ali to mene ništa ne čudi, kakva je to poruka i za odrasle, a pogotovo za decu, koju su oni zaboravili. Dolazimo do toga, kolega Orliću, uvaženi predsedniče Skupštine, zašto je ova sednica sazvana. Zbog navodnog nasilja u Srbiji i da bi oni zaštitili decu posle velike tragedije koja se desila početkom maja ovde u Srbiji.

Dve tragedije, oni ovu drugu čak i zaboravljaju koja se desila u Mladenovcu i na području Smedereva, to ih ne zanima. Ali, znate, njima nisu bitne te žrtve, njima je sve ono što se desi, kao najveća tragedija, nezapamćena u istoriji ljudske civilizacije, kao što je i ovo što kažu danas i svi ljudi koji se bave i psihijatrijom, nezapamćeno da jedan dečak od 13 godina ovako monstruozno ubije svoje vršnjake, odlično da ispune zahtev svojih nalogodavaca i svojih mentora. To naravno neće na tome da se zaustavi, jer svi ti njihovi sinhronizovani napadi i njihovo sadejstvo sa drugim, pre svega obaveštajnim službama, o čemu je pre nekoliko dana govorio i sam predsednik Republike gospodin Vučić je nešto što traje.

Podsetiću vas da je sve to počelo još pre dve godine, kada su postavljane, tada je bio početak lažne bombe u školama, kada je uznemiravana javnost kako će da se zatruje čitav vodosistem u Beogradu, odnosno Beogradski vodovod i onda su oni tražili priliku kada je taj trenutak koji je povoljan da idu na kompletno rušenje Aleksandra Vučića. Pošto ih je on pobedio i deklasirao na izborima prošle godine, sa gotovo dva miliona i 300 hiljada birača, njima je to postalo nepodnošljivo.

Šta je meni, recimo, u tim nekim našim parlamentarnim bilateralnim kontaktima ovako zapalo za oko i šta sam primetila? Više puta su nas pitali u neobaveznim razgovorima koliko je to Vučić popularan. Mi kažemo – ne da je popularan, nego narod nikada nikome nije toliko verovao, i običan narod, kad govorim i o penzionerima, poljoprivrednicima, mladima, svima onima kojima je omogućio da imaju nova radna mesta.

E sad, vidite dokle ide ta njihova teza na minimizovanju onoga što je on uradio, pored pokušaja kriminalizacije i SNS i njega lično prošle nedelje u američkom Senatu. Oni kažu, mislim da je i Marinika Tepić juče dala takvu izjavu, po čemu će to Vučić da bude upisan u školske udžbenike i po čemu će to njega ljudi u Srbiji da pamte? Znate, za istoričare je i dovoljna jedna vremenska distanca kao što je ovih 23 godine, od 5. oktobra do današnjeg dana. Da mi možemo i da mene lično pitate da opišemo vas u srpskim udžbenicima, rekli bismo – lažovi, prevaranti, oni koji su radili protiv svoje države i svog naroda, oni koji su opljačkali Srbiju, oni koji ni dan-danas zbog toga svega nemaju ni stida, ni srama.

E sad, ako pitate, pošto će Aleksandar Vučić voljom naroda još dugo da bude na najvišim državnim funkcijama, tako će u novijoj istoriji njega da opisuju kao mudrog, kao odgovornog čoveka, kao čoveka koji je posle vaše pljačke podigao Srbiju na noge i kao čoveka koga i oni koji se ne slažu sa njegovim stavovima uvažavaju zbog toga što je principijelan, zbog toga što ne da na državu i narod i zbog toga što zna da samo slobodna Srbija može da se bori protiv kao što ste vi.

Ono što je takođe bilo zapanjujuće, a to ste vi lično mogli da čujete u studiju RTS-a i ono je zaista bilo skandalozno, da vam se ne daje mogućnost, gospodine Orliću, pored toga što su predstavnici opozicionih stranaka mogli da govore sve te laži i da ponavljaju na državnoj televiziji, da adekvatno odgovorite, ali vi kao vispren čovek i kao čovek koji ima političko iskustvo ste ipak u tome uspeli, jedna zapanjujuća izjava takođe Marinike Tepić. Pazite šta je ona rekla, i zamislite dokle to ide: „Jedan Bakarec…“, govori za uvaženog kolegu Nebojšu Bakareca, koji nije ovde nikakav samo izvestilac Odbora, već predlagač ovoga o čemu mi razgovaramo, ali malo samo mozga, pročitajte Poslovnik, pa ćete da shvatite koja je njegova uloga, a koja je vaša ovde, ona kaže: „To je zaista strašno, napadaju se ljudi“, govori o ovom Koji, o Sergeju Trifunoviću, o Janketiću, Bjelogrliću, koji su kulturno blago Srbije. Jel vi zaista, gospođo, mislite da je taj šljam kulturno blago Srbije?

Znate li vi šta je kulturno blago Srbije? To su Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani, Hram svetog Save, Narodni muzej, koji ste vi upropastili. Kulturno blago Srbije je i ova zgrada. Pogledajte svuda oko vas, pogledajte ovo monumentalno zdanje, jedan od najlepših parlamenata u Evropi i svetu, vi ste ga palili, vi ste napravili od njega zgarište. I što je najgore od svega, vi i vaši sledbenici pokrali ste monumentalna dela, od Paje Jovanovića pa dalje. I vas nije sramota da to pričate!

Uz sve to, narod Srbije koji zna, a verujte mi, toliko sam bila počastvovana mogućnošću da i dođem na onaj najveličanstveniji skup naroda koji smo imali 26. u Beogradu sa preko 200 hiljada ljudi iz mog rodnog Kragujevca i da putujem autobusom sa tim časnim i poštenim ljudima, isto tako da se posle one kiše koja nikome nije smetala, i posle onih poruka da narod ostane hrabar i istrajan, koje nam je poslao predsednik Vučić i svi koji su se obratili, bila mi je čast da sa tim normalnim ljudima, srpskim domaćinima, u autobusu do Kragujevca, u 2 sata noću.

Vidim da oni znaju ko ste vi. Možda nisu mnogi završili velike škole, ali znaju da vi ne zaslužujete ničiju pažnju, da ste vi neko ko je samo tu da na grbači onih koji su neprijatelji Srbije i srpskog naroda se obogati, da živi dobro, a nikada niste uzeli ni motiku ni ašov u ruke. Šta biste vi, gospodo, radili da vam nije te vaše izdajničke politike? Ko bi od vas mogao da živi normalno i ko bi mogao vas da poštuje? Apsolutno niko.

Prema tome, bolje bi vam bilo da ćutite i shvatite – vi ste neko koga se niko od nas ne boji, a iza nas stoji narod. Narod kad vam kaže da ste vi nešto najgore što postoji u srpskom narodu je najvažnija stvar. Vi nemate ni obraza, nemate ni časti, vas to ne boli, ali videćete.

Šta je bilo sa onim potpisima za referendum i za smenu Aleksandra Vučića? Kako to beše, krajem aprila ove godine počeli su Zelenović i Lutovac da skupljaju te potpise. Gde su potpisi? Jel ste dobili ponudu od Aleksandra Vučića da vam mi dodamo koliko vam treba? Hajde da idemo na referendum da vidite da je podrška u ovom trenutku, posle svog ovog vašeg zla koje radite Aleksandru Vučiću, mnogo veća i da je to čovek koji zna da podrška naroda dolazi od srca za njega, a kod vas dolazi od onih koji vas plaćaju i koji su nečasni i koji žele sve najgore našem narodu.

Mi ćemo se boriti da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji i da se borimo za istinu i pravdu, a vi ćete, kao što je bilo i sa onim DOS-om onomad, otići na smetlište istorije.

Reč ima Marinika Tepić, dva minuta.

Hvala.

Ostaćete upamćeni kao neko ko u desetercu baca kletve. To je sramota za kulturu Srbije, a mi se dičimo glumcima koji su kulturno blago, kojima ste gurnuli ruku u džep i njima prebirate po honorarima koje su zaslužili, a nama prebirate po krvnim zrncima. To je vaša jedina politika.

Da li ste svesni šta ovde radite? Da li ste svesni? Pošto nemate argumente na sve ovo što sam iznela, na kriminalnu organizovanu grupu i u medijskoj sferi u Srbiji, krenuli ste da huškate ljude po nacionalnoj osnovi. To radite, gospodo iz Srpske napredne stranke.

I da vam kažem još nešto – veći sam patriota i od onih koji se među vama zovu i Nataša i Nebojša i Milenko i Aleksandar, ja koja se zovem Marinika. Ja koja se zovem Marinika. Jer za ovu zemlju, za ovo društvo, za ove građane, za ozdravljenje naše Srbije činim mnogo više nego svi vi koji gde god ste branili Srbe, Srba više nema u okolini, a sada ćete to uraditi i u sopstvenoj Srbiji. Hvala.

Prvo, i ovo sad što ste izgovorili može da se shvati kao govor mržnje. A s druge strane, nikakvih optužbi nije bilo na nacionalnoj osnovi. To niko nije rekao, to ste sad izmislili.
Imamo pravo na repliku sa druge strane.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ja zaista nikada nisam ni na koji način merio bilo čiji patriotizam i ja verujem da ste vi iz patriotskih razloga prijavljivali sopstvenu zemlju da je držala logore. Ja verujem da ste vi iz čisto patriotskih razloga optuživali srpski narod da je genocidan i predlagali rezoluciju koja je trebala da predvidi odgovornost našeg naroda za takozvani genocid u Srebrenici.

Dakle, ja sam u tom smislu uveren da ste vi to radili iz čisto patriotskih razloga, jer ste verovali da osuda našeg naroda, osuda naše države će dovesti do katarze, nekakve promene itd. To je nešto što vi ponavljate već 30 godina tu priču, tako da nije to ništa. Ja verujem da je to vaš način iskazivanja patriotizma. Ni na koji način nisam dovodio u pitanje vaš patriotizam, ja samo mislim da je to što vi gledate kao patriotizam neprihvatljivo iz nekog mog ugla. Jer, prvo, mislim da se to nije desilo na način na koji ste vi rekli, drugo, da vi kažete da nijedan sveštenik nije hteo da osvešta crkvu jer je pravljena ciglama u kojima su bili logori, to apsolutno nije tačno da je tako rađeno, a sa druge strane vi ne znate ni kako se crkva osveštava i ko je osveštava.

Te laže koje ste širili, ako su i one patriotizam, ja vam to prihvatam i ja kažem – alal vam takav patriotizam, nemam šta drugo da vam dodam i oduzmem.

Što se tiče toga ko je gde branio ovu zemlju i ko je kako branio ovu zemlju, ja ponovo postavljam pitanje svima vama – gde ste vi bili kad se zemlja branila i gde ste vi bili kad su neki ljudi išli dobrovoljno da se bore za nju?

Gde sam ja bio? Gde sam ja bio 1991. godine? Bio sam u trećem razredu osnovne škole. Jesam nosio pušku 1991. godine? Jesam, plastičnu, kao jedanaestogodišnjak.

Ali, ja vas pitam – gde ste vi bili? Vi ste pravili posle toga priču o tome kako je neko branio, nije odbranio, a vi ste sve činili da se ne odbrani, vi koji ste lokatore postavljali, vi koji ste svaki pokušaj da se Srbi brane napadali. Vi, koji i danas napadate kada se brani Srbija i vi danas koji napadate kad se brani Kosovo i Metohija, vi, takvi.

Replika, dva minuta.