Dakle, da krenemo od onog što je prvo rečeno. Evo ga zahtev za održavanje sednice, 84 poslanika potpisalo, 23 vas je bilo u sali jutros. Treba da vas je sramota. To znači da je bilo dovoljno da svega 60 poslanika vladajuće koalicije bude u sali, možda i manje od toga, čak i da vam nisu svi došli i da postoji kvorum. Vi niste u stanju da obezbedite 84 poslanika koji su ovo potpisali. To govori o vašem odnosu.
Kažete, niko ne govori o tragedijama. Pa vi ni reč niste rekli o tragedijama. Reč. Ni jednu jedinu reč. Vikali ste sve i svašta, samo o tragediji ni reč niste rekli.
Kažete, bio je komemorativni skup, a onda kad se ovaj siledžija iza vas kliberi na tom komemorativnom skupu, onda kažete – pa, šta ima veze što se smeje, nije to komemorativni skup. Da li jeste ili nije?
Ko je izveo neregistrovane traktore na taj šabački most i otkud motke i sekire u tim neregistrovanim traktorima? Pa vi. I sad vi pričate o nekome. Pa vi ste organizovali to nasilje. Organizovali ste 60 krugova izbora u svom Šapcu da ne biste izgubili vlast i sad nam vi pričate o demokratiji.
Kažete, ko zna u šta će se pretvoriti. Pa u ono što sve vreme radite, pretvara se u građanski rat. Šolakovi mediji, „Nova S“, „N1“, „Danas“, novine „Nova S“, svakoga dana podižete temperaturu toliko, vaši tviteraši, da vaše obezbeđenje mora da objašnjava sada vašim demonstrantima da ne može sve da se reši na ulici i da se mora na izbore, a vi dođete u Skupštinu i kažete – nema izbora. Pretili ste nama jurnjavom po ulicama, sad vas vaši demonstranti jure po ulicama. To ste izazvali sami, pustili ste duha iz boce.
I najzad, kažete besni ljudi. Da, vi izazivate taj bes kod ljudi, smišljeno, da biste izazvali građanski rat. I kažete – gde će nam duša? Ne znam. Nisam ja taj koji odlučuje gde će čija duša. Ali gde će duša onih koji dečije grobove upotrebljavaju za svoje političke ciljeve po nalogu stranaca, to mogu samo da zamislim. Hvala.