Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, ova sednica je sazvana na zahtev građana, na zahtev opozicije zbog tragedije koja se dogodila. Ovo je jedna od tačaka koju kada završimo treba da usvojimo, a posle koje treba da se utvrdi odgovornost, da se utvrde propusti, ako ih je bilo, jer nažalost, ova tragedija ne sme da se završi kao još gomila njih u prethodnoj deceniji sa – desilo se, eto, desilo se.
Ne, nije se desilo. Ovo se nikada nije desilo u Srbiji i ne sme da prođe tako.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Ja vas molim sve da shvatite ozbiljnost ove teme, da shvatite šta znači reč odgovornost. Odgovornost je reč koja se izgubila u prethodnoj deceniji. Odgovornost je reč koja u privatizovanoj Srbiji od strane režima ne postoji. I godinama, nažalost, se kreira jedan poremećeni sistem vrednosti u kome se svi nalazimo i u kome su svi žrtve, bez obzira kojoj stranci pripadate, kojoj ideologiji, kojoj nacionalnosti, da li ste dete, da li ste penzioner, zaposlen, šta god. Svi smo u tome, svi smo u tako nakaradnom i poremećenom sistemu vrednosti.
Sada, pre nego što počnemo da govorimo o tome šta treba preduzeti i uraditi što je vlast već drugi dan posle tragedija uradila i rekla – e, sad ćemo da pokupimo oružje, e sad ćemo školske policajce, e sad ćemo psihologe itd. Postavlja se pitanje zašto to nije ranije urađeno? Postavlja se pitanje hoćemo li da rešavamo uzrok ili da lečimo posledice? Hoćemo li da se bavimo prevencijom ili ćemo da se bavimo presijom i pritiscima kad se desi neka nesreća?
Godinama se govori o aferama u Srbiji, sve su prošle bez odgovornosti, bez odgovornosti onih koji treba da je nose. Zašto? Pa, zato što su razbijene institucije, svi to vi znate, samo što neki hoće da priznaju, neki neće. Razbijeno je pravosuđe koje ne radi ništa, policija, kao dve ključne grane koje treba da se bave odgovornošću, uz tužilaštvo, koje je takođe na usluzi onih koji danas vladaju Srbijom. Zato nema odgovornosti.
Znate, odgovornost je na svima nama za ovo što se desilo, ali ne podjednaka, neko ima veću, neko ima manju. Oni koji danas upravljaju sistemom i državom ne mogu da imaju istu odgovornost kao što je ima opozicija koja 10 godina nema nikakvih dodirnih tačaka sa institucijama ove države. I godinama govorimo o toj situaciji.
Ja sad mogu da vam nabrajam šta se sve dešavalo i prošlo bez ikakve reakcije i ikakve odgovornosti. Zato je ovaj anketni odbor važan, da utvrdi činjenice i okolnosti. Prvi put za jedan slučaj se formira anketni odbor i verujem da ćemo svi to da glasamo i da podržimo i da pokušamo da istinski utvrdimo činjenice i okolnosti.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
To što pokušavate da kažete da je neko slučajno od kolega iz opozicije napisao da je protiv, ne znači da će glasati protiv. Nemojte da aludirate na to.
Dakle, mediji godinama satanizuju ljude u Srbiji, prave podele u društvu, šire mržnju, šire agresiju, kako štampani, tako elektronski mediji. Raznorazne emisije svakog dana prave potpuni haos u društvu, od čega treba da ima korist samo onaj ko je danas na vlasti.
Predložili smo gomilu anketnih odbora, govorili o milion tema. Na svaku tu temu za koju je neko trebao da snosi odgovornost da smo pravno uređena zemlja, dobili smo napade, dobili smo targetiranja, dobili smo svašta kroz medije. Pa, evo, npr. ja sam govorio mnogo puta o tome, slučaj Savamala je bio momenat kad je srušena pravna država, kad tokom noći su nečiji privatni objekti srušeni i da nema nikakve odgovornosti, da se pričalo o tome da li je Siniša Mali, da li su neki drugi i to je tako ostalo završeno.
Imali smo aferu helikopter, slučaj zapravo, ne aferu. Sedmoro ljudi je izgubilo život. Jel neko odgovarao? Nije niko. Još su piloti proglašeni da su bili u alkoholisanom stanju i da su oni krivi zato što ih je neko terao da bi se slikao da rade to što su radili. Pa smo imali aferu „Krušik“ gde je Nebojša Stefanović direktan akter bio kao tadašnji ministar sa svojim ocem, koga ste posle toga napali, odricali se njega, govorili kako radi o glavi predsedniku države, ali niste njih ni sankcionisali, ni uhapsili, nego ste uhapsili Aleksandra Obradovića, čoveka koji je uzbunjivač i koji je rekao i otkrio šta se dešava u „Krušiku“.
Imali smo slučaj „Jovanjicu“. Ista stvar. Svi ste se upregli da branite Predraga Koluviju, da branite najveću plantažu marihuane i eto, kao, nema veze, nema odgovornosti u vlasti, iako je čak i novinarka na koju se svi pozivate kako je ona potvrdila da ja nisam govorio istinu, rekla da je direktno BIA bila uključena u proizvodnju toga, pa ako kaže da sam ja lagao, onda valjda govori istinu kad priča da je BIA uključena i da je ministar Gašić, odnosno tadašnji šef BIA-e komunicirao sa Koluvijom.
Imate dalje slučaj naplatne rampe u Doljevcu, gde cela Srbija ne može da čuje i da vidi dva minuta snimka i gde se ne zna na kraju šta se desilo i šta se dogodilo.
Imate slučaje sa gomilom raznoraznih plagiranih doktorata, raznoraznih situacija koje najviši funkcioneri ove vlasti ne smatraju da treba da građanima Srbije podnesu račun, ubistvo Olivera Ivanovića, za koje se govorilo da će biti otkriveni nalogodavci i počinioci, da se Srbija neće smiriti. Ništa se nije dogodilo.
Dalje imate slučaj privatizacije PKB, o kome se takođe govorilo, na koji način su Arapi to preuzeli. Nema odgovornosti, iako je Zorana Mihajlović direktan akter, ona od koje se sad perete, a i ona se posipa pepelom da nije bila sa vama, direktan akter tog projekta, kao i projekta „Beograd na vodi“. Ništa, nema odgovornosti. Idemo dalje, institucije spavaju.
Imate slučaj Belivuka i njegovog klana, koji je još davne 2016. i 2017. godine od strane opozicije targetiran kao neko ko služi režimu za razbijanje protesta, za batinjanje ljudi, za lokalne izbore, gde su dolazili sa džipovima i naravno, koji je doveden u vezu sa ubistvom Vlastimira Miloševića na šinama. Tad smo govorili o tome, režim ga je branio, dok u jednom trenutku vam više nije bio potreban, odnosno počinio je mnogo zločina i mnogo ubistava pa ste rekli – e, sad, nije vaš, sad je ne znam čiji. On nije postojao pre 2016. godine.
Imate onda Sinišu Malog sa 24 stana u Bugarskoj, niko ne odgovara ništa, nema nikakve odgovornosti. Na kraju, čak je Agencija za borbu protiv korupcije reagovala i dala svoja mišljenja – ništa se ne dešava.
Imate kafanu na Pančićevom vrhu, koja se dovodi u vezu sa Zvonkom Veselinovićem i nekim drugim ljudima, do dana današnjeg nije srušena. Pričali ste o tome svašta, srušiće je ovaj, srušiće je onaj, ništa.
Imate tetku iz Kanade koja je današnjem šefu BIA-e, kažu, dala 200 hiljada evra za neki stan. Ništa, nema veze, menjaju se sa funkcije na funkciju.
Imate poslove porodice Brnabić, Igora Brnabića, vezano za IT sektor, pa sve do klinike sada gde Ana Brnabić odnosno njena partnerka otvara najsavremeniju kliniku u Beogradu. Najnormalnije sve to funkcioniše, niko ne treba nikome da podnosi račune. Tako vi vidite Srbiju.
Dalje imate Nikolu Petrovića koji kontroliše mini hidrocentrale, obnovljive izvore energije u Srbiji, koji takođe vozi „Meklaren“, „Ferarije“, svi oni su u nekakvim vilama, u jahtama, na raznim svetskim destinacijama, svi uživaju i niko nikome ne podnosi račun. Nema odgovornosti koju vi dugujete građanima Srbije i institucijama.
Imamo pljačku „Telekoma“ koja je ko zna koliko puta dokazana i o kojoj se govorilo vezano za stotine miliona evra koji su ispumpani za kablovske operatere.
Imate „Rio Tinto“, gde je Vlada Republike Srbije direktno prekršila zakonske odredbe i niko nije sankcionisan, nije postupano po prijavama koje su podnete i protiv premijerke i protiv Irene Vujović i protiv Zorane Mihajlović.
Dalje imate ubistvo Vladimira Cvijana, od koga bežite kao đavo od krsta.
Imate Dijanu Hrkalović koja je bila deo vaših struktura, član SNS, žena koja je radila sve što treba, dok je niste kao Nebojšu Stefanovića preuzeli i počeli da sa njom pravite priču oko Belivuka, s jedne strane, a sa druge strane govorite kako ona radi predsedniku Vučiću o glavi, kako ga prisluškuje, kako sa Stefanovićem zajedno pravi zaveru, pa se posvađali, pa nisu. To više niko ne može da uhvati, ali sa svima trgujete, sa svima se nagađate, odgovornosti nema, bitno je samo da slušaju ono što je interes vaše partije.
Zaboravili ste Slavišu Kokezu, koji je bio jedan od najbližih prijatelja predsednika Vučića, za koga ste pisali po vašim tabloidima da je neke stotine miliona evra ukrao na carini, ovo, ono, razne privatizacije „Evrosalona“. Gde je Slaviša Kokeza? Nema ga, zaboravili ste ga, ne postoji vam ni on.
Onda imamo tragičnu pogibiju radnika u Lučanima, za koga znate kako se sve to završilo. Imamo onda pritiske i ucene na sve zaposlene u javnom sektoru u celoj Srbiji. Dalje imamo tragediju u Velikoj Ivanči, Žitištu, neusvojen Aleksin zakon, itd, itd. Mogao bih još satima da pričam.
Sve su ovo slučajevi bez ikakve odgovornosti onih koji su danas nosioci odgovornosti, a to je vlast. Koliko god želite da pobegnete od toga, to je tako. Uključujući i nasilne sadržaje u medijima, uključujući nefunkcionisanje institucija u Srbiji. To je vaše ogledalo. Jednog dana će se o tome pričati, toga treba da budete svesni.
Što se tiče ovog predloga, važan je anketni odbor, da ne prođe slučaj sa – desilo se. Jer, obezbeđenje u školama je moglo da bude sa 1.200 policajaca i pre ove tragedije, jer je oružje moglo da bude uzeto i pre ove tragedije, jer je Aleksin zakon mogao da se usvoji i mnogo pre ove tragedije, jer je i posle slučaja u Velikoj Plani moglo da se preduzme gomila mera da se nešto spreči. Ništa se nije desilo. Ništa se nije desilo, jer ste opijeni vlašću i foteljama i mislite da samo to treba da bude suština obavljanja funkcije danas u državi.
Kao i sve dosadašnje afere, verovatno biste želeli da i ova prođe sa – desilo se, baš nas briga, nije nas briga. Deca su izgubila živote. Mladi ljudi su izgubili živote i u Mladenovcu i ovde u „Ribnikaru“. Nikada se takva stvar nije desila.
Da li je bilo propusta? Da, bilo je. U Mladenovcu je bilo mnogo propusta. Priznao je to i ministar Gašić. Koliko je prijava podnošeno protiv tog nasilnika, odakle mu oružje, zašto nije tužilaštvo postupalo po tim prijavama? Ko snosi odgovornost za to? Niko. Ćutite.
Da li je bilo propusta u školi? Videćemo. I tu postoje različite teme.
Sada, kako odgovarate na to? Odgovarate tako što će na proteste građana Srbije – „Srbija protiv nasilja“, gde stotine hiljade građana, uljudno, civilizovano nedeljama protestuju, nedeljama traže nešto što je normalno za ovo društvo, gde traže da se eliminiše nasilje iz javnog prostora i traže institucionalnu odgovornost. Jel to toliko strašno? Jel to toliki problem da pet nedelja se igrate i nećete… Predsednik kaže – neću ništa, vi ste ološi, vi ste hijene, vi ste ovakvi, vi ste onakvi, mrzim vas, neću sa vama ništa, umreću, ne znam, boriću se iz svojih grobova protiv vas. Pominje svoju mrtvu decu. On sam pominje svoju mrtvu decu, kako će se boriti i šalje poruku – ne, ja neću otići sa vlasti živ. To znači to. To govori sve koliko je poremećena stvar.
To što će večeras na konferenciju da izađe, da priča o rastu BDP-a, da govori o tome kako će penzionerima dati jednokratnu pomoć, kako će plate biti 850 evra ili hiljadu evra, kako će penzije biti veće, inflacija kako je iskontrolisana, to su priče koje smo mnogo puta videli i od tog Vučićevog famoznog blagostanja o kome će on večeras govoriti, roditelji koji ne mogu da zaštite svoju decu u ovoj zemlji nemaju ništa. Shvatite to. Nijedan građanin nema ništa od toga ako ne normalizujemo stanje u društvu i zato vas pozivam sve da budete dovoljno svesni odgovornosti i da je najmanje što sada možete da uradite da ispunite zahteve građana koji protestuju „Srbija protiv nasilja“, jer je to za sve nas. Ne za nas koji smo opozicija, jedni od građana, nego i za vašu decu i za sve druge građane bez obzira iz koje su partije, gde žive i koje su nacionalnosti.
