Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Narodni poslanik sam više od devet godina, ali moram da priznam da veću gomilu gluposti i nebuloza od onoga što je malopre govorio ovde ovaj Violin svedok, moram da priznam da to nisam čuo.

Dakle, umeli smo mi ovde da slušamo razne mudrosti predstavnika opozicije, ali Violin svedok je nadmašio sve pokušaje do sada.

Violin svedok je satima i juče i danas, dakle njegovi govori se mere satima, govorio sve što mu je palo na pamet, prozivao poimence svakoga koga je stigao, samo nekako nije našao vremena da osudi i Srđana Milivojevića, da osudi, u krajnjem slučaju, i pozive na ubistvo Aleksandra Vučića. Samo to nije stigao da osudi. Da osudi i Jovu Bakića, da osudi i Milovana Brkića i sve ostale. Samo nekako mu je to promaklo. Samo to nije uspeo da postigne. Za sve ostalo je našao vremena, dakle, i troši nam ovde sate i sate.

S druge strane, predsedniče, ono zbog čega sam najviše reagovao to je zbog toga što je rekao – devastiranje Skupštine.

Pazite sad ovo licemerje – o devastiranju Narodne skupštine govore oni koji su zapalili svojevremeno ovu Narodnu skupštinu. Koji su zapalili 5. oktobra zgradu Savezne skupštine tada. Pokrali, rujnirali sve. Pokrali umetnine, upadali u preduzeća, formirali krizne štabove, opljačkali u Srbiji sve što je moglo da se opljačka. Oni danas govore o devastaciji Skupštine. Opet bi to uradili. Sutra bi ovu zgradu zapalili i sve ostalo bi zapalili i opljačkali u Srbiji, samo kad bi bili u prilici.

Ali, da ponovim ono što sam rekao i na kraju mog govora, a to je – nikakvi peti oktobri ne dolaze u obzir. Nikakvi scenariji, nikakve revolucije. Zaboravite na to.

Zahvaljujem.

Reč ima Jelena Obradović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, dragi gledaoci i građani Srbije, imate priliku danas da vidite još jedan performans opozicije kojim na sve načine pokušavaju ne samo da zloupotrebe tragedije koje su se desile kod nas u Srbiji, već i da zloupotrebe vreme i ovu samu Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Oni su sami tražili zakazivanje ove sednice da bi se govorilo o tragedijama, da bismo svi zajedno pronašli mere da unapredimo zakon, da poboljšamo naš sistem, da poboljšamo bezbednost u Srbiji, a šta smo dobili? Dobili smo od naše opozicije čitanje tvitova za vreme skupštinske sednice, omalovažavanje svih onih za koje oni smatraju da ne misle isto kao oni.

Šta možemo da zaključimo, građani Republike Srbije, da opozicija kada kaže, kada Radomir Lazović kaže, da pročita na Tviteru da je opozicija šljam? Pa, šta mislite zašto uopšte narod i građani vam upućuje takve rečenice i zašto se baš Radomir Lazović pronašao u toj rečenici? Pa, upravo zato što građani očekuju da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije predložite nove mere, predložite izmene zakona, predložite novi zakon ili bilo šta što bi građani razumeli da vi stvarno želite da se borite protiv nasilja. Vi im nudite – šta? Sliku i priliku one opozicije koja sebe smatra elitom. Kakva je to elita? Elita koja spava u sopstvenim bljuvotinama i takvu narod sliku vidi o vama.

Kakva je to elita koja studira 20, 30 godina i nikada ne završi fakultete, a građani Srbije smatraju da vi treba da budete uzor njima, ovde u Narodnoj skupštini. Kakva je to elita koja zloupotrebljava najgore tragedije i gazi preko mrtve dece da bi danas ovde čitali tvitove. Zar mislite da ne treba da vas ljudi zovu politički šljam, nego treba da vas zovu elita kakvu sebe smatrate.

Mislim da će građani da procene to, svaki put, vrlo dobro i na prethodnim izborima su procenili zato su vam i dodelili mesto koje zaslužujete, a takođe biti i na narednim, ali biće na izborima, ali ne na ulici. Zato svaki put, dragi građani Srbije, pokažite šta je prava i pristojna Srbija. Pokažite onima koji žele bez izbora da dođu na vlast da to nikada neće moći da urade, zato što je pristojna Srbija ona koja brani prave interese i vrednosti ove zemlje, a ne šljam koji želi da se samo domogne fotelje i vlasti.

Hvala vam.
Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iz ne znam kog razloga sam pomenut, ali hajde, trudiću se da malo i smirimo tenziju iz razloga što padaju teške reči, a to nije dobro za Srbiju, ali dešava se to na društvenim mrežama. Uvek sam lično spreman i da se izvinim kada nekada nekom nešto oštro poručim, međutim, hoću da pokažem licemerje koje postoji, evo, na današnji dan,

hajde imate situaciju, dešava se situacija da je gospodin koji je okačio lutku predsednika Republike priznao svoju krivicu, priznao je krivično delo i dobio je šest meseci uslovno, tako smo bar obavešteni.

Zbog čega ovo govorim? Mi smo imali situaciju da su nam prvo rekli sa ove druge strane, da se radi o ubačenom čoveku koji je tu lutku stavio. Onda kada se utvrdilo da to nije baš ubačen čovek, nego rado viđen gost na televizijama, kao što su „N1“ i „Nova S“ koji su inače generatori mržnje u ovom društvo, da se ne lažemo, po mnogo čemu i po raznim emisijama i po programu koji daju, a spreman sam i o tome da razgovaram. E, onda kreće osuda kako lutka nije krivično delo, kako je to strašno i tako dalje, da na kraju čovek priznaje krivicu. Zašto to jeste krivično delo? Zato što ste uputili neku vrstu pretnje, jer obešeni predsednik koji visi na vešalima jeste upućena simbolički pretnja da ćete ga obesiti.

Hajde samo da uzmemo obrnutu situaciju. Šta bi se desilo da smo mi nosili lutku obešenog Đilasa, na primer, ili, recimo, obešenog Lazovića? Pa, tražili bi bombardovanje. NATO intervenciju bi tražili.

Oni se nisu danas ni usudili da osude čoveka koji je, inače, priznao to što je uradio i tu se ogleda njihovo licemerje, najgore moguće licemerje i zato ja zaista želim da mi imamo ruku pomirenja, da mi pričamo, da razgovaramo o svemu, o REM-u, o televizijskom programu, o svim mogućim sadržajima. Ali, znate, ako niste spremni da osudite očitu poruku da želimo obešenog predsednika, o čemu dalje da razgovaramo?

Kada već govorimo o tim društvenim mrežama, znate, naučio sam u životu da prepoznam koji su čiji botovi. Postoji to u svim strankama, nemojte da se lažemo. Svako vodi svoju neku kampanju. Izvinite, da li ste nekada pogledali šta vaši aktivisti pišu na tim istim društvenim mrežama i da li ste ikada to osudili? Da li ste osudili kada neko napiše za sina predsednika Republike da je okot, da mu je pokojna majka kurva i slično? To pišu vaši aktivisti, a nikada nijednu jedinu reč o tome niste rekli.

Meni su neki vaši aktivisti poželeli da sledeću svoju krsnu slavu dočekam na parastosu svojoj dece. Kada mi je supruga bila trudna, vaši aktivisti su mi poručili da će izvaditi dete iz utrobe i da će zaklati suprugu. Da, to je sve dolazilo sa vaše strane i nikada to niko nije osudio.

Vidite, dok ne počnemo da osuđujemo to, jer jedan tvit stvara drugu reakciju, i dok ne upristojimo dijalog, mi nikada nećemo moći da idemo napred, a vi bi trebalo da budete ti koji će tako nešto da učine.

Koliko vidim, niste bili spremni čak ni da osudite to što je neko nosio lutku obešenog predsednika Vučića i trebalo bi zbog toga da vas bude sramota.

Hvala.

Povreda Poslovnika, Srđan Milivojević.

Orliću, reklamiram povredu Poslovnika, član 104.

Član 104. stav 4. kaže da replika ne može da traje duže od dva minuta.

Ako imate problem da gledate na sat, mogu da vam donesem peščani sat i kad iscuri ono vreme, tad da ugasite kad govore poslanici Srpske napredne stranke.

Tri minuta i 34 sekunde je trajala ova replika.

I? I šta sad? Opet je najduža replika danas bila replika koja je omogućena poslanicima koji sede tu ispod vas. Bila je duža od ovoga. I, javili ste se zbog toga, umesto da ste se javili iz onog razloga koji bi bio pravi u ovom trenutku, a to je da uputite izvinjenje Neveni Đurić? To ne nalazite za shodno? Odlično, odlično. Da vidimo svi još jednom ko ste, šta ste vi i oni koji vas u tome podržavaju.
Šta je još povreda Poslovnika?

Prijavljujem povredu Poslovnika po članu 27.

Molim vas da vodite računa o redu na ovoj sednici, da upozorite vaše partijske kolege kada najgrubljim uvredama i klevetama izlažu poslanike opozicije, a vi na to ne reagujete.

Primećuje se vidna nervoza u vašim redovima. Verovatno zato što vam je faraon… (Isključen mirkofon.)