Dobro ljudi, samo i ako možemo da mi neko razjasni što se vi ljutite što ja čitam ono što vi govorite na raznim društvenim mrežama, ja ne razumem?
Dakle, ja mislim da smo ovde uspeli nešto da postignemo, a to je makar da stojite iza svojih reči, to mi je drago. Dakle, ustali ste, rekli ste - da, ovo sam ja izjavio ili izjavila, ja ovo mislim, koristim se ovim rečnikom. Nije to loše da građani prosto znaju.
Dužan sam ovde jedan odgovor, jedna vaša koleginica je rekla, zašto ne odštampam neki svoj tvit. Žao mi je ali nemam „Tviter“, tako da ne učestvujem u tom širenju mržnje ni na koji način.
Pročitaću vam sada nešto što sam napisao na nekoj drugoj društvenoj mreži, jer volim da kažem šta mislim i volim da to dođe do ljudi. Povodom kontramitinga, koji ste organizovali, gde ste plaćali ljude da dolaze na njega, gde ste ucenjivali ljude, gde ste prosto radili nešto što ne bi trebalo da se radi u nekim demokratskim državama, evo šta sam izjavio: „Koliko je ovo tužno i potresno, koliko malo je brige bilo potrebno da se sačuva život, a nije je bilo, misleći na čoveka Momčila, koji je preminuo usled nemanja adekvatne medicinske pomoći, zato što je krenuo na kontramiting, udario je glavom i onda ga je vaša medicinska služba ostavila, nije ga odvela u bolnicu, nego su ga prosto ostavili usput kod rođaka, gde nije primio adekvatnu pomoć“. Dakle, ja ne mislim naravno da ste vi krivi što je čovek umro, ali ste odgovorni što mu niste pomogli, što ga makar niste odveli u bolnicu.
Dakle, za tog čoveka ja kažem sledeće: „Ovaj čovek je još jedna žrtva besmisla u kome živimo. Umesto da je cela država stala i donela odluke da je nasilje neprihvatljivo, od vlasti smo dobili nove podele, kontramitinge i sukobe“. Setite se da sam vas molio da ovaj kontramiting ne održavate.
„Duboko mi je žao sudbine ovih običnih ljudi sa kontramitinga i kada se borimo da oslobodimo Srbiju, borimo se i za njih, moramo. Ovo ništa ne valja ljudi, ovo sve mora da stane da bi Srbija mogla da nastavi napred, zato delim nešto što je Dobrica Veselinović napisao dok su reke autobusa ulazile u naš grad. Veselinović kaže da umesto da smo šetali zajedno, da smo lečili rane, podelili tugu kao braća i sestre, kao velika porodica, kakva jesmo, oni i dalje hoće da nas dele da bi i dalje delili svoj plen, da bi i dalje vladali“.
Gospodo, naša poruka je poruka ljubavi. Mi želimo da zaustavimo nasilje, mi želimo da zaustavimo ovakvu nebrigu koju pokazujete prema ljudima, a ispričaću vam šta još želimo. Dakle, u trenutku kada vaši ljudi prisilom bivaju ugurani u autobuse, kada javne službe žele da ih nateraju da napuste svoja radna mesta, kada autobuse uzimate od dečijih ekskurzija kako bi ih doveli ovde, poslušnike, da kliču vođi, da im se on potpisuje na leđima kao da ih overava, Dobrica Veselinović, a ja naravno delim njegovo mišljenje kaže sledeće: „Oni danas organizuju predstavu, montiraju megalomanske bine, dovoze autobuse, dižu dronove, postavljaju kamere, osvetljenje, fotoaparate, prave spektakle, brane svoja nedela, nebrigu i neznanje, a u stvari su u strahu, jer smo im pokazali da im se kraj primakao. Promena je tu, prešli su granicu, granicu koju nismo očekivali da će preći, čak ni oni tako bahati. Ta granica bila su deca u dva dana u Mladenovcu i Vračaru, onda umesto da smo šetali zajedno, lečili rane, podelili tugu, kao braća i sestre, kao velika porodica, što jedan narod i jeste, oni i dalje hoće da nas dele da bi i dalje delili svoj plen, da bi i dalje vladali“.
Dakle, ja vam još jednom govorim da naša želja nije deljenje, da naša želja nije da ljudi se sukobljavaju jedni sa drugima. Mi smatramo da su to sve naši građani, mi smatramo da oni svi zaslužuju isto. Mi smatramo da oni zaslužuju da se donesu važne odluke koje sam vas molio da uvažite. E sada, da se osvrnemo na ovo što je bilo pre toga.
Dakle, draga gospodo, ovaj anketni odbor treba da utvrdi kako taj mehanizam nasilja radi, dakle da pogledamo odakle to nasilje dolazi. Ja sam to nasilje našao na društvenim mrežama, koje dolazi od vaših poslanika, od vaših najviđenijih ljudi, pa tom Dobrici Veselinoviću vi kažete: „Na čelu je Pete kolone ovaj čovek koji poziva na zajedništvo, na ljubav. Na čelu je Pete kolone Dobrica Veselinović, lično zadužen za bušenje Srbije i Beograda“. Ko? Kako? Kako ste to videli? Kako? Kaže Miloš Terzić dana 19. maja: „Ovakav nasilni ološ hoće da vodi državu“. Kaže Jelena Obradović, dana 10. maja: „Najgori politički šljam je opozicija“: Kaže Zoran Tomić, dana 8. maja: „Sram te bilo, lujko jedna“. Ovo i ne zvuči tako strašno među ovim optužbama.
Podsetiću vas, toliko je nizak standard koji ste uspostavili, toliko smo nisko pali da je ovo ismevanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja za vas prosto nešto što više ne predstavlja toliko ni problem kada ste dotle došli da su vam tvitovi najniže nešto što je videla javnost Srbije.
Kaže, isti: „Lešinarska opozicija, željna krvi i haosa na ulicama“, a ta opozicija organizuju protest gde ljudi u tišini, u miru iskazuju saosećanje prema bolu i žrtvama. Kaže, isti: „Hoćete Srbiju da gurnete kroz rub provalije, da uništite vojsku, ekonomiju i poljoprivredu“, opozicija. Kaže, isti: „Vi ste mufljuzi koji Srbiji nisu potrebni“.
Znate, ovo ste već pretili glumcima da se isele iz Srbije ako žele da snimaju, da ne snimaju za „Telekom“ ako žele da snimaju. Čekajte, da li je to taj „Telekom“ koji kažete da nije pod kontrolom države?
Spustite ruku, gospodine Jovanov, video vas je, ja neću skoro završiti. Odmorite ruku.
(Milenko Jovanov: Sad imam repliku.)
Dakle, polako, ima vremena, nemojte da ste napeti, lepo vam kažem. Brinem za vas.
(Milenko Jovanov: Nemoj, molim te.)
Evo, ja brinem i za vas, gospodine. Brinem za vaše zdravlje jednako kao i svih drugih ljudi. Mi kao izabrani narodni poslanici moramo pokazati posebnu brigu za sve naše građane, bilo da oni dolaze na kontramiting, gde ih plaćate, prisiljavate i primoravate, bilo da oni sede u drugim klupama preko puta, bilo da sede ovde, svi naši građani zaslužuju jednako brigu, solidarnost, empatiju.
Zaslužuju budućnost i zemlju koja nije izložena nasilju i mržnji.
Dakle, da se razumemo, mi građane ne delimo. Mi ih sve volimo. Svi zaslužuju jednako, samo što su se neki ogrešili o zakon pa će morati da odgovaraju i često su bliski, ne kažem svi, često su bliski SNS.
Dakle, da se vratimo na anketni odbor. Taj anketni odbor trebalo bi da utvrdi odakle dolazi ovo nasilje, a evo ja ću vam reći jedan novi primer. Nasilje dolazi od SNS Voždovac. Moram da primetim da su se razni vaši lokalni odbori potrudili da se istaknu u trenucima kada vam se ljulja stolica, pa kaže SNS Voždovac: „Važno je da narod zna da je njihova politika ubijanje“. Kako može neko to da napiše, ljudi?
Pa kako može neko u trenutku ove tragedije da napiše da je nečija politika ubijanje, nečija politika, politika ljudi koji su ovde sazvali ovu sednicu, uprkos vama sazvali ovu sednicu, naterali gospodina predsedavajućeg da sazove ovu sednicu, naravno mislim pod silom zakona, nikako drugačije, ni pod kakvom drugom prisilom, zato što mi se ne borimo oružjem? Mi se borimo argumentima, srcem i ljubavlju.
Dakle, naterali smo predsedavajućeg da zakaže ovu sednicu. Da nije bilo združene akcije opozicije, da nije bilo velikog ustanka naroda na ulicama, ne bi bilo ni ovoga. Ova vlast nema nikakvu želju da razgovara o ovim tragedijama. Žele ljudi da se sve zaboravi, da priđe što pre, ne zato što mislim, ja i dalje verujem da među vama ima onih koji nisu spremni na politiku – sistem nije zakazao, ali je i korist, interes veći, jer vi znate da ako, se „Pink“ ili „Hepi“ ukinu, vi znate da gubite mašineriju, mašine za sejanje napada na ljude sa kojima se ne slažete. Vi gubite mašineriju koja treba da vam obezbedi pobedu na izborima. Ja nemam sumnje da je tako, ali se nadam da vidite da jedna takva mašinerija pravi jednu veliku izloženost našeg društva nasilju, te da je onda ipak preskupa, ipak je preskupo da godinama bivamo izloženi najstrašnijim, najpodlijim prizorima koje dolaze sa ove dve televizije.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ipak je previše da to ostavlja traga na našoj deci. Ipak je previše. Taj ožiljak na našem društvu je preveliki, čak i za vas, čak i za SNS. Previše je to što radite. Zaustavite propagandnu mašineriju koja dođe do toga da nas vi, gospođo Ivana Nikolić, a evo vam prilike da još jednom obrazložite kako je moguće da nekoga nazivate - smrdljiva bagra. To je samo da vam kažem, samo da vam kažem, to je osoba koja je pre 15 minuta govorila o tome da je nešto što radi opozicija bruka i sramota.
Pa čekajte, bre. Pa čekajte bre malo. Pa čekajte. Kako ovo radi ovako - smrdljiva bagra, stoko nasilna, puške i otkidanje glava, psovanje majke?
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Čekajte, bre malo ljudi. Ovo je bujica. Pogledajte koliko toga ima. Nisam ni na pola. Hoću da vam pokažem kojom bujicom vi ovo naše društvo obasipate.
Kaže Danijela Vujičić – pomračeni um poput vašeg. Kaže čovek čije ime ja neću pomenuti, jer nam je dovoljno traga ostavio u prethodnim danima, je devastirao ovu Skupštinu, ostavio je negativnog traga dovoljno, ja ga neću pomenuti ko je, njemu nikada neću dati repliku, ali vama hoću da objasnite kako smo došli do ovoga - nakot iz Šolakovih medija, progonitelji, mrzitelji, ekstremne feministkinje, šta fali feminizmu, ima neki problem možda, šta fali feminizmu, mizandrične satanistkinje. Pa čekajte bre ljudi malo. Pa da li se ovako obraća narodni poslanik, najodgovorniji, vi ste ga izabrali za najodgovornijeg da predstavlja situaciju u medijima, čoveka koji je u stanju ovako nešto da kaže.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
A, da dođemo sada do ove narodne poslanice što je tako iznenađena, ljuta skoro, što joj se čitaju tvitovi u kojima obasipa naše društvo nasiljem. Kaže – stoko podmukla, kaže – frustrirani ste nemoćni i jadni, najjadniji. Kaže - za vas su bela košulja i dugmad na leđima. Pa ljudi, narodna poslanica, vidite. Narodna poslanica. Ajmo dalje, nismo ni na pola. Kaže ista – NATO pudlice, ološi, politički lešinari. To – lešinari ste valjda usvojili na vašim sastancima sa Suzanom Vasiljević gde vas je savetovala šta treba da ponavljate u krug i u krug.
Evo vidi ovog, Zoran Tomić – lešinari i hijene.
Sada da vam pokažem na ovom primeru kako to ide. Sada da čujemo ovo. Dakle, ovako, najodgovorniji među vama dođe i na svojim konferencijama za medije krene da iznosi to – lešinari, hijene, ološi. Zatim onda nižerazredni funkcioneri preuzimaju ove izraze. Onda ih oni dalje reprodukuju. Onda to ulazi u medije. Onda ti mediji citiraju ove druge medije, pa to završi u televizijskim programima, pa se zatvori ceo jedan mehanizam. Onda to završi na društvenim mrežama i onda to završi tako da celo naše društvo, celu našu medijsku scenu zapljusne kao poplava mržnje i nasilja u kome je izvor – evo ko.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Kaže narodni poslanik SNS – pacovi, hajde bolje se vratite u kanalizaciju, sigurniji si tamo da smrdiš, ne zagađuješ okolinu. Ovo verovatno kada pominjete okolinu to je verovatno iz ekologije nešto. Toliko znate o tome.
Kaže zvanično saopštenje lokalnog odbora SNS Zvezdara – ogavno ponašanje opozicije.
Kaže Milica Nikolić – svaka bitanga se javlja da učestvuje u besramnom slamanju Srbije.
Kaže Milica Nikolić – sramota je, nju je sad sramota, kaže ona – gnjido štetočinska, kaže, kada ti se budu izvukle uši imaćeš problem sa suzama Majkoviću. Jel to pretnja neka nekome ovde možda? Jel pretnja to, gospođo? Ko kome treba da izvlači uši?
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
No, dobro.
(Milenko Jovanov: Ceo dan pretiš.)
Ja smatram da je ovo izvor svog zla u ovom našem društvu. Ovako, ljudi, izgleda zlo koje dolazi.
Dakle, ja vas molim još jednom, nije mi dosadno da se ponavljam, mi moramo zaustaviti ovu bujicu koju vi pravite. Mora negde stati da bi Srbija mogla da nastavi dalje. Moramo se negde zaustaviti da bi mogli da ulažemo u stvari koje će učiniti da naše društvo napreduje dalje.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ostaviću ovo sad iza. Ako ne prestanete sa ovakvim ponašanjem, da nastavimo dalje.
Upravo sada u ovom trenutku Langura, istaknuti član – lopovčino, reci mu oko Vidovdana da obrati pažnju da ga neki lovac ne pomeša da divljom svinjom, a i domaćini spremaju ražnjeve, a dotični jako podseća na vepra, nema na čemu, mislim na vas, pa da se ako hrabrosti budete imali, vidimo na izborima. Kako na izborima kada treba valjda neki lovac da me ubije? Jel ovo pretnja? Ima tu neki pravnik? Evo sedi tamo desno jedan istaknuti pravnik, predsednik Odbora za pravosuđe, advokat Dijane Hrkalović. Jel može advokat da sazna jel ovo pretnja? Jel se ovo konstatuje kao pretnja ili ne ili je ovo samo još jedan izvor nasilja koje vi šaljete?
Dakle, ljudi, ljudi, ljudi, ja sam namerno uzeo ovo da bih vas suočio sa time koliko mržnje, koliko nasilja, koliko odvratnih reči ste u stanju da izgovorite, a ovde valjda kada stavite kravatu mislite da vas ne prepoznaju ljudi da ste vi ti koji je izvor svega ovoga što zapljuskuje naše društvo.
Ja vas molim da ovde stanemo, da se zaustavimo, da kažemo – dosta je, da svi osudimo ovakvo ponašanje. Evo ja ću prvi da to uradim. Evo, osuđujem svaki izraz mržnje, svaku reč nepristojnu, ne ove gadosti koje govorite, nego bilo šta što može bilo koga da povredi. Hajde da stanemo tu. Hajde zauzdajte vašu mašineriju. Vi ste ti koji možete da u vaše novine „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“, „Pink“, „Hepi“, sve to ubacite, da svemu tome nađete mesto.
Jel treba još jednom da vas podsetim da jedan odavde uređuje „Informer“? Jel treba još jednom da podsetim na to? Hajde stanite, dajte ovom društvu da diše. Dajte da se bavimo drugim stvarima. Ovo naše društvo dok mi pričamo je duboko, duboko upalo u ekonomske probleme. Naše društvo je zatrovano. U našem društvu zakoni ne važe. To su tri ključne krize koje mi imamo. Nećemo se danas baviti time zato što se danas bavimo anketnim odborom koji bi trebalo da utvrdi šta su sve stvari koje su dovele do ovih velikih tragedija u kojima smo se našli. To je ostavilo veliku traumu na naše društvo.
Ostao sam dužan kolegama iz opozicije, ne iz opozicije, mada, kako podsvest radi, ostao sam dužan kolegama iz SPS-a, moja podsvest, izvinjavam se ako sam vas s time uvredio, možda ćete biti opozicija. Znam da vaš predsednik to ne voli. Čuvene su one njegove izjave da ne valja u opoziciji. Ja se dobro osećam u opoziciji, meni je ovde sjajno, mogu vam reći saradnja koju imamo je odlična. Čestitam svima na ovome o čemu smo do sada radili. Hvala vam kolege na tome što smo uspeli da kažemo da nije normalno gde se sada nalazimo, da ovo društvo zaslužuje bolje, da mi možemo bez nasilja, da Srbija ustaje da se suprotstavi nasilju.
Ostao sam dužan kolegi iz SPS-a koji je pominjao to. Hvala mu na tome. Važna tema. Voleo bih više o tome da pričamo. Govorio je o tome da smo prihvatili kapitalizam bez kritike, da je trebalo više da razgovaramo o socijalizmu i ovim idejama. Ja se slažem. Ja se zaista slažem i voleo bih da ste u svojoj decenijskoj vladavini u ovoj državi uradili nešto, pa da malo društvene nejednakosti promenimo. Srbija je nakon vaše vlasti, zajedno sa ovim ljudima, došla do toga da ima najveće društvene nejednakosti u Evropi.
Petsto hiljada ljudi u Srbiji ima plate takve da živi ispod granice siromaštva. Dva miliona ljudi nalazi se na toj granici. Doveli ste do toga da prosveta, u kojoj ste vi vladali neprikosnoveno godinama, decenijama, doveli ste do toga da nastavnici i profesori nemaju plate kakve zaslužuju, već da su one od 10 do 17% manje od državnog proseka.
Doveli smo do toga da je inflacija godinama dvocifrena, da su cene ogromne, da ljudi ne mogu da žive, oni sa prosečnom platom, ne mogu da plate prosečnu potrošačku korpu, oni sa minimalnom platom ne mogu da plate minimalne uslove života, došli smo do toga da treba da bude ne znam kakva ambicija da se ode na more ili na odmor. Ljudi rade najviše u Evropi, najduža nam je radna nedelja, a najmanje smo plaćeni.
Jedna mala količina ljudi ima ogromna bogatstva, dok velika većina jedna preživljava. Da li je to taj socijalizam o kom želite da pričate? Ja bih voleo o tome da govorimo. Voleo bih vašu da čujem, koja je vaša odgovornost kao jedne deklarisane socijalističke partije da dozvolite da živimo u najdivljačkijem obliku kapitalizma. To ćemo drugi put. Hvala vam.