Hajde završite.
(Vladimir Đukanović: Licemeru. Stram te bilo.)

Molim vas reagujte. Ne mogu, dobacuju mi ovde.

Molim vas reagujte.

Hoćete da završite ili da dam reč drugom?

Molim vas reagujte, ne mogu, dobacuju mi ljudi.

Znači, jako se nalazim u teškoj poziciji ovo su veoma odgovorne stvari kojima se bavimo. U najvećoj tragediji u skorije vreme se nalazimo, vi ljudi ne možete da se stišate. Na šta liči ovo ponašanje?

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ne, neću da pričam. Hoću da čujem da li ćete nešto uraditi da zaštitite nekoga ko govori o predlogu anketnog odbora ili nećete.

Dakle, ja se nalazim ovde, građani Srbije vi očigledno ovo ne vidite, ali se nalazim pod napadima ovih ljudi koji jedino što mogu jeste da šire mržnju i dalje napade. Ja vas molim da se utišate kako bismo mogli dalje da govorimo. Ovde su važne stvari na dnevnom redu.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ako vama nije jasno da mi danas treba da čujemo ovde bezbednosne okolnosti koje su dovele do ovog napada, da mi treba da čujemo kakav je doprinos medija, treba da čujemo ulogu obrazovnog sistema i delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ljudi, daj uozbiljite se malo, molim vas. Uozbiljite se malo. Zaustavite vašu mašineriju propagande, zaustavite vašu mašineriju mržnje, stanite bre, Srbija mora da stane kako bismo mogli da nastavimo dalje. Ne možemo ovako više da radimo. Kako vam to nije jasno?

Danima nas ubeđujete da je sve u redu. Stanite, imate priliku da se zaustavite, imate priliku da kažete Srbija ne može ovako dalje. Učinite to. Ja razumem da je vama izuzetno teško, da ste vi na osnovu „Pinka“ i „Hepija“ godinama zloupotrebljavali medije na osnovu „Informera“, dokazao sam da ovde ima onih koji uređuju taj isti „Informer“ iz klupa. Znači, narodni poslanici iz svojih klupa kače vesti na sajt „Informera“. Ljudi, hajde da to zaustavimo. Molim vas.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Dakle, hajde da to zaustavimo, hajde da zaustavimo ovu mašineriju širenja mržnje, hajde da izađemo iz ove Skupštine tako što ćemo doneti odluke koje narod zahteva, hajde da izađemo odavde tako što ćemo zaustaviti REM u svom nečinjenju i ćutanju, hajde da izađemo odavde tako što će oni koji ne zaslužuju nacionalne frekvencije njih izgubiti, hajde da izađemo odavde tako što će na RTS biti odgovorni ljudi koji znaju kako se izveštava i šta znači medijski pluralizam, hajde da izađemo odavde tako što ćemo smeniti ministra policije i učiniti sve kako bismo na njegovo mesto doveli nekoga ko neće smatrati da je povećanje broja krivičnih dela, povećanje broja bezbednosno zanimljivih informacija koje je policija utvrdila da je 123% veće, neće smatrati da je to stabilno stanje. Hajde da izađemo odavde uzdignuta čela.

Imate priliku nešto da uradimo, ja vas pozivam da to i uradimo. Hvala.

(Veroljub Arsić: Barabo drogirana.)

Znači, izvikali ste se, izdivljali, pričali šta god ste hteli, a sami pojma nemata šta izgovarate. Pojma nemate šta izgovarate. Toliko vam je stalo i do sudbine dece i do bezbednosti da vam je mnogo zanimljivije danas da pričate o rušenju nelegalne gradnje i o svim ostalim glupostima koje vam na pamet padnu.
Koliko vi sebe ne slušate, ne samo da ste ponovo uzeli u usta tuđu decu i tuđu porodicu napali, nego ste izgovorili da smo došli u situaciju da deca pucaju na decu zbog izveštaja EU. Jel vi čujete sebe ljudi šta pričate? Da li razumete šta izgovarate uopšte? Pojma nemate.
(Narodni poslanik Robert Kozma dobacuje.)
Kozma izvolite.
(Narodni poslanik Robert Kozma dobacuje.)
Jel hoćete opomenu Kozma?
(Robert Kozma: Slobodno.) Hoćete odmah.
Izričem opomenu, Robert Kozma.
Zadovoljni. Svaka čast. Sjajno.
Jel ima još neko ko želi da pokaže svoje poštovanje prema temi i prema deci koja su stradala na taj način kao vi Kozma? Nema više.
Izgleda ste bili najpametniji danas od svih.
Povreda Poslovnika.

Član 27.

Gospodine Orliću, pre nego što vas optužim da ste prekršili Poslovnik, ja moram da vas čujem jel vi podjednako dobro čujete na oba uha, budući da kada dolazi sa leve strane i najmanji šapat, vi to čujete perfektno. Sa desne strane cika, vika, vi ne čujete apsolutno ništa. Ja vas molim da ovaj Poslovnik primenjujete. Otuda sipaju uvrede.

Dok je kolega Mika Aleksić govorio, vaša prethodnica gospođa Elvira je koristila zvono kako bi njih opomenula. Vi gospodine Orliću zvono niste koristili i ja bih stvarno da pitam jel imate problem, pa ne čujete podjednako, što je u redu, a možda ste i samo u cipelama narodnog poslanika i dalje, a ne predsednik Narodne skupštine. Hvala.

Radomir Lazović je govorio. Ne znam šta ste vi gledali. U svakom slučaju, da, čuo sam buku. Jel ste vi čuli isto? Jel ste čuli Mariniku Tepić kako viče iz klupe? Niste čuli. Znači, vi čujete ono što vama treba. Ja sam čuo sve.
Čuo sam sve i kao što ste videli, pustio sam da se izviče Lazović koliko god hoće i da se obračunava pojedinačno sa narodnim poslanicima, nikakav problem nije. Onda reaguju poslanici i sa jedne i sa druge strane, sve sam odlično čuo, ali izgleda vi nećete da čujete, ne druge, nego sebe, što je najtragičnije. Kaže čovek –deca napadaju zbog izveštaja EU. Čujte li vi sebe ljudi?
(Radomir Lazović: Šta pričate?)
Premotajte malo Lazoviću. Premotajte malo.
(Radomir Lazović: Šta pričate? Dosta više! Dosta više.)
Nemojte da se derete iz klupe. Hoćete i vi kao Kozma da ukažete poštovanje?
Sada nećete. Treba da vas je sramota.
Povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući. Član 107. reklamiram – povreda dostojanstva parlamenta.

Ja sam taj koji je dobacivao i vikao i prihvatam svaku moguću krivicu i kaznu ako bude zatrebalo, a zašto. Jer neću više da trpim ovakvo licemerje, ovakvu bestidnost. Ovde nas praktično okrivljuju i tako narušavaju ovaj visoki dok, okrivljuju nas bezmalo da smo mi krivi za smrt te dece. Neću to više da trpim. Zašto? Zato što neko zloupotrebljava tragediju za svoje političke ciljeve. Sram vas bilo licemeri jedni. Sram vas bilo.

Nijednu meru nisu predložili za svo ovo vreme. Tirade nam drže po sat vremena ovde, nisu jednu jedinu rečenicu rekli o anketnom odboru, drže nam ovde besmislene govore i okrivljuju nas da smo mi krivi za smrt dece. Neću to da trpim i svaki put ću da im dobacim zato što nismo dužni da trpimo takve gluposti. Vas molim da ih opomenete kada takve budalaštine pričaju. Hvala vam.

Da čuo sam malopre, kao što sam rekao i vas i ove sa druge strane.
(Jelena Milošević: Što ne izreknete opomenu.)
Nemojte da vičete Milošević. Nisam hteo da primenjujem mere ni kada ste vi to malopre uradili, ali odjednom više niko ne vodi računa ni o čemu i negde očigledno moram da počnem.
Dakle, sada ćemo da primenimo član 103. gospodine Đukanoviću, ovo je bilo vreme vaše poslaničke grupe i nadalje ću da ga primenjujem na sve.
Ko želi sledeći?
Izvolite.

Zahvaljujem. Član 106. stav 3. najmanje.

Dužni ste, primenili ste meru, ali nije bilo prvi put. Sve vreme to radite mi ne možemo da izreklamiramo dovoljno Poslovnik zato što vi ne shvatate, a ja vas molim predsedniče da uvedete to pravilo bar na ovoj sednici, da sloboda govora narodnih poslanika ne sme da bude ometana. To što kolege, možda i vi iz SNS smatrate da je demokratija imati samo jedno mišljenje, to nije tačno. Jednoumlje je odlika totalitarizma, a pluralizam je odlika demokratije.

Molim vas da to shvatite. Nažalost i ovaj dnevni red bio mogao da se dopuni sa još jednim stradanjem, dvojici tinejdžera juče na Adi, od 16 godina, jer niste obezbedili … (Isključen mikrofon.)