Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zadovoljstvo je kada vi predsedavate sednicom Narodne skupštine, jer onda makar možemo da poštujemo Poslovnik kada me neko pomene imenom i prezimenom, ja mogu konačno da dobijem i pravo na repliku. Inače, kada to radi gospodin koji tu sedi umesto vas i odaziva se na Orlić, ja mislim da bi prvo morali da mi pročitaju matični broj, pa da dobijem pravo na repliku.
Ponovo smo čuli bestidne neistine i laži sa ove strane zalazećeg sunca prekoputa, besmislene optužbe. Evo, neki se tek sad probudili kao orlići i pitaju ko je. Pa, znate valjda, koleginice, ko je, valjda pratite sednicu Skupštine, ne mogu ja da vam budem prevodilac. Kakvo vam je to obraćanje - kaži bre? Šta to znači kaži bre? Jeste li vi u kafani ili ste u Skupštini? Ja ne znam šta je sa vama. Jeste li opet trokirali?
Dakle, ovde se danima bestidno nasrće na poslanike opozicije, a pogotovo na gospodina Jovanovića, na mene, na Miroslava Aleksića. Danas se donela neka fotografija koja je jutros urađena u školi, gde se jutros ovaj nesrećnik upisuje u knjigu žalosti, gde ga niko nije video da je ušao u tu školu, jer ne sme da uđe uopšte među narod, među ljude, jer te ljude naziva ustašama, strvinarima, hijenama, zlikovcima.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Konačno se pojavio, upisao u knjigu žalosti na četrdeseti dan i sad nam još drže moralna predavanja.
Ja sam zaista užasnut ovim beskarakternim ponašanjem.
