Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije konstatujem da je prisutno 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja prisutnih u sali, molim sve poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika. Imamo uslove za dalji rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
Reč prvo ima Đorđe Pavićević.

Dobro jutro svima.

Ja bih imao nekoliko pitanja za predsednika Skupštine, ali i za ministra policije i za predsednika države.

Juče smo nakon sednice prisustvovali demonstraciji delovanja moćne SNS mašinerije. Naime, za one koji nisu to ispratili, a verujem da dobar deo ove sale nema SBB mrežu i ne gleda ove omražene televizije.

Bivši poslanik i partijski aktivista juče je ispred ove zgrade, ispred zgrade Skupštine odmah nakon sednice napao narodnog poslanika Radomira Lazovića. Pri tome je iz nekakve bele torbice koju je nosio zasuo ga nekakvim papirima. Na sreću, ispostavilo se da su to neke falsifikovane novčanice. Pri tome ga je vređao, unosio mu se u lice, gurao ga, vikao na njega i štitio, lik, delo i imovinu Aleksandra Vučića i deteta Danila kako on kaže.

Čitav incident je trajao sedam, osam minuta, nije bio ni malo prijatan. Razlog je bio dosta bizaran. Naime, kolega Lazović je tokom sednice pročitao nešto što je ovaj bivši poslanik napisao. Znači, on je sam to napisao. Poslanik Lazović je to pročitao. Nakon toga mu je dodatno uputio pretnje na Tviteru, znači pretnje, da će poslanik Lazović možda biti upucan od strane lovaca, a posle toga okrenut na ražnju.

Tako da je to dovelo do incidenta, što bi jedan od prisutnih poslanika vladajuće većine rekao, iz razloga što je taj mladi čovek bio iziritiran onim što je poslanik Lazović govorio u Skupštini. Ne znam samo da li je bio iritiran sa onim što je on napisao ili sa onim što je Lazović pročitao da je on napisao, to su dve identične stvari.

Zbog toga bih pitao predsednika Skupštine. Kako je moguće da na parkingu, taj gospodin dođe svojim automobilom, presretne poslanika Lazovića, napravi takav incident, ugrozi njegovu bezbednost, a da u stvari svi znamo da na to nema pravo? Ni naši zaposleni ne mogu da dođu na parking automobilom. Par puta kada sam ja dolazio automobilom, uvek je policajac proveravao da li imam nalepnicu ili nemam nalepnicu na automobilu.

Drugo pitanje je. Da li će poslaničkom klubu Zeleno-levom klubu biti ustupljen snimci toga šta je gospodin Langura radio, znači snimci bezbednosnih kamera, koji smo sigurni da postoje ili će ti snimci doživeti sudbinu onih snimaka koji su izgubljeni u ovoj zgradi, npr. kada je ministar Mali psovao poslanicu Draganu Rakić ili kada je poslanik Dalibor Šćekić simulirao oralni seks u pravcu opozicione poslanice?

Mi tražimo i mi ćemo zvanično tražiti te snimke i nadam se da će nam biti ustupljeni u tom smislu.

Konačno poslednje pitanje za samog predsednika Republike, može i predsedniku Vlade. Da li ovaj čini bivšeg poslanika Langure znači početak dijaloga Vlade i opozicije, da li u stvari taj poziv da se vodi razgovor sa opozicijom izgleda tako, izgleda onako kako smo to sinoć videli ili juče predveče videli ispred Narodne skupštine? Hvala.

Nešto ste kao pitali mene, mada vas nisam baš najbolje razumeo? Pitali ste me šta? Što ste se svađali juče ispred ulaza u dom Narodne skupštine. Što ste se svađali? Kako ja da vam pomognem oko toga? Tražite snimke toga kako ste se svađali, a vi ste se snimali sami i koliko sam video to okačili negde. Pa, gledajte te vaše snimke. Ko vas sprečava u tome.
Molim gospodine Pavićeviću. Izgubili ste snimak. Pogledajte, ima na tim vašim društvenim mrežama. Okačili ste da se pohvalite kako se lepo svađate na ulici. Šta još hoćete?
(Đorđe Pavićević: Preslušajte govor ponovo.)
Da slušam vaš govor ponovo. Da uživamo u vašem govoru ponovo. To hoćete od mene. Fantastično pitanje četvrtkom. Pričate nešto da bih ja imao šta da slušam posle. Koliko je samo vama dosadno ljudi.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Pitanje za predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i predsednika Skupštine, Vladimira Orlića – kada ćete prekinuti antiustavne pregovore sa lažnim prištinskim institucijama pod pokroviteljstvom EU i SAD, s obzirom da je američki pregovarač Gabrijel Eskobar prekjuče javno izjavio da je zajednica srpskih opština način da se ukloni kontrola koju Srbija ima nad severom Kosova i da se sever Kosova treba staviti pod kosovski ustav i pod punu pravnu kontrolu Prištine?

On je ovom izjavom javno poslao poruku Srbima sa severa KiM i celokupnoj srpskoj javnosti da je zajednica srpskih opština još jedna prevara i politička manipulacija za Srbe, a što Srpski pokret Dveri upozorava već duže vreme.

Kada će predsednik Skupštine, Vladimir Orlić, ispuniti obećanje dato pre meseca dana predstavnicima poslaničkih grupa i sazvati hitnu sednicu po pitanju bezbednosti Srba na KiM i francusko-nemačkog ultimatuma?

Predlažem predsedniku Skupštine da se ugleda na predsednike Skupštine Republike Srpske, Nenada Stevandića, koji je na dnevni red skupštinskog zasedanja ovih dana stavio Rezoluciju o zaštiti Srba na KiM i o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Republika Srpska, iako je u mnogo težim okolnostima od Srbije, vodi suvereniju i nezavisniju politiku.

Pitanje za predsednika Vlade i direktora Kancelarije za KiM, Petra Petrovića – kada planirate da krenete u izgradnju KBC u Gračanici na KiM, pošto sadašnji kapaciteti privremenog objekta ne mogu da zadovolje potrebe 60.000 Srba sa prostora centralnog Kosova, kosovskog Pomoravlja i Sirinićke župe, a što je obećao predsednik Srbije još pre dve godine.

Iako je još 2010. godina počela izgradnja bolnice u Novom Badovcu kod Gračanice nakon promene vlasti 2012. godine dolazi do promene lokacije za izgradnju bolnice. Posle toga kupljen je iznova novi plac za 400.000 evra, ali do dana današnjeg ta parcela se koristi samo kao poljoprivredno zemljište. Zašto još niste rešili svu pravnu dokumentaciju?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA – 11. aprila ove godine u Novom Sadu je uhapšena zaposlena osoba iz Agencije za restituciju sa još tri osobe koje su povezane sa pranjem novca i malverzacijama oko postupaka restitucije. Po informacijama koje su dostupne javnosti još jedna osoba koja je povezana sa zloupotrebom o restituciji oko imovine Jevreja koji nisu imali naslednika je napustila zemlju i za njom je raspisana poternica.

Da li MUP ili BIA znaju identitet osobe za koju se sumnja da je glavni organizator ove kriminalne afere, a koja je uspela da pobegne iz Srbije? Pretpostavlja se da je reč o osobi koja ima veoma bliske poslovne odnose sa sadašnjim političkim funkcionerima iz Subotice, ali i sa određenim ministrima u Vladi Srbije.

Da li je MUP raspisao međunarodnu poternicu za tim čovekom, imajući u vidu važnost ispravljanja nepravde prema Jevrejskoj zajednici u Republici Srbiji?

Postoji osnovana sumnja da se na štetu Jevrejske zajednice u Srbiji imovina otuđivala u korist trećeg lica. Po našim saznanjima pojavila su i falsifikovana dokumenta kojima se jevrejska imovina koja nije imala naslednike upisivala na izmišljene naslednike. Takva imovina se kasnije prepisivala na osobu za kojom se traga. Radi se o veoma vrednoj imovini koja je po zakonu trebala da bude upisana na imovinu Jevrejske zajednice u Republici Srbiji.

Pitanje za Ministarstvo zdravlja – koja zdravstvena ustanova u Beogradu na svom obrascu koristi vanzakonske termine „roditelj 1“ i „roditelj 2“?

Na obrascu jedne zdravstvene ustanove u Beogradu u delu koji se tiče vakcinacije koriste se termini „roditelj 1“ i „roditelj 2“. Zakonodavstvo u Srbiji ne poznaje ove termine, pa pitamo – u kojoj zdravstvenoj ustanovi je dozvoljeno njihovo korišćenje umesto termina majka i otac. Sigurni smo da u ovom slučaju nije došlo ni do kakve greške, već da se radi o nameri da se na ovaj način na mala vrata provuče agresivna transrodna propaganda u zdravstveni sistem.

Postavljamo i pitanje nadležnima u Ministarstvu zdravlja – da li se ovaj formular možda nalazi na klinici u vlasništvu partnerke Ane Brnavić? Da li će reagovati Ministarstvo zdravlja, istražiti ovaj slučaj? Da li će reagovati i drugi nadležni organi u Republici Srbiji i sankcionisati ovako vanzakonsko ponašanje?

Srpski pokret Dveri još jednom apeluje na sve institucije da rade po zakonu, ali da ne potpadaju pod razne loše uticaje što agresivna transrodna i LGBT ideologija svakako jesu.

Pitanje za ministarku ekologije, gospođu Vujović – da li Ministarstvo preduzima mere kako bi se situacija u temerinskoj opštini rešila po pitanju izgradnje nove fabrike za preradu vode, pošto je voda u temerinskoj opštini neispravna za piće?

Hvala.

Reč ima Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega hoću na početku da u ime građana Novog Pazara i pre svega naselja Lukare, Mur i Salakovac pohvalim rad ministra Gorana Vesića i ispunjeno obećanje u vezi izvođenja radova na povećanju bezbednosti na raskrsnicama koje su bile izuzetno opasne u ovim naseljima. Povećana je bezbednost saobraćaja, izgrađena je signalizacija i sve što je bilo potrebno. Trenutno se radi semaforizacija raskrsnice Teferić po nalogu „Puteva Srbije“.

Moram da naglasim da građani Novog Pazara, nešto više od 120.000, imaju veliki problem jer kroz gusto naseljeni grad prolaze dva državna puta prvog reda. To su broj 22 i 29, praktično putevi koji povezuju Srbiju sa BiH i sa Crnom Gorom.

Ovi državni putevi su već odavno izgubili svoj karakter i postali su obične gradske ulice na kojima je bezbednost izuzetno niska, pogotovo bezbednost za veliki broj dece koja svakodnevno idu u škole.

Podsećam da je grad Novi Pazar, sa Tutinom, najmlađi grad. Najviše ima mladih ljudi u ovoj državi. Nažalost, bezbednost, kažem, ovih učesnika u saobraćaju je posebno niska, a grad ne može ništa učiniti jer ovim deonicama gazduju „Putevi Srbije“.

Stoga bih apelovao na ministra infrastrukture, građevine i saobraćaja, gospodina Vesića, da nekoliko raskrsnica koje su izuzetno opasne što pre dobiju obezbeđenje i dobiju sve što je potrebno, kao što su dobile i ove raskrsnice. To su pre svega raskrsnice na državnom putu broj 22, raskrsnice Parice, Novi Pazar i Dojeviće, kao i raskrsnice na putu broj 29 Teferić i raskrsnice kod Lukoila. Možda još bitnije da se tzv. zone škole, da se na njima postave zaštitne platforme pre svega kod škola „Ćamil Sijarić“, „Meša Selimović“, „Rastko Nemanjić“, „Đura Jakšić“, „Halifa Zajed“, Požega, Sebečevo i Bele Vode. To je trenutno najbitnije i ono što može ovo ministarstvo vrlo lako, sa malo investicija da učini i obezbedi i podigne sigurnost pešaka u ovim zonama grada.

Na kraju bih pohvalio i to što su planirana sredstva i što je najavljeno da će se završiti projektna dokumentacija severozapadnog kraka obilaznice oko Novog Pazar, to je izuzetno bitno za grad ove veličine i što se sa proleća najavilo završetak projektne dokumentacije za izgradnju brze magistrale od Kraljeva do Novog Pazara.

Deonica ibarske magistrale od Kraljeva do Novog Pazara predstavlja zaista, s obzirom da je to jedina veza tog dela Srbije sa ostalim delovima Srbije, prezagušena. Izuzetno je teško putovati ovom relacijom zbog gužve, zbog velikog broja teretnih vozila i izuzetno nesigurno. Stoga zaista pozdravljamo završetak projektne dokumentacije i dodatno apelujem na ministarstvo i na ministra da se što pre uđe u realizaciju ovog projekta i što pre izgradi ta brza magistrala koja je od velikog značaja za uvezivanje ovog dela.

Uopšte više ne pričamo o budućim investitorima, to je uslov svih uslova da neki investitor dođe, ja pričam o običnom životu. Taj običan život u tom delu zemlje je postao nesnošljiv. Jedina veza sa ostalim delom Srbije, naravno, pravi se i praviće se auto-put, ali za nas je od presudne važnosti kao građane koji svakodnevno, obzirom da su građani sve više mobilniji, sve više se kreću, imaju sve više obaveza u drugim delovima ove zemlje.

Za nas je izgradnja ove magistrale od krucijalnog značaja i povezivanje ovog dela zemlje sa zemljama u regionu preko ove magistrale, povezivanje i sa Kosovom i Metohijom isto preko ove magistrale. Znači, izuzetan je značaj ove brze magistrale. Stoga apelujem na Ministarstvo da ne samo završi projektnu dokumentaciju, nego što pre uđe u realizaciju tog projekta. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima Jelena Kalajdžić.

Hvala, predsedavajući. Poštovanje svima.

Moje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete i glasi – gde se nalazi pisana odluka kojom skraćuje školska godina i završava se 14 dana pre zvaničnog završetka godine? Zašto takve odluke nema u „Službenom glasniku“? Zašto nije objavljena na sajtu Vlade? Zašto se ne nalazi na Ministarstvu prosvete?

Takođe, ono što me zanima jeste i – ko je doneo takvu odluku? Da li je takvu odluku doneo neki pojedinac, jedan jedini čovek koji se nečega uplašio, i onda je to Vlada izglasala? Nastavnici, roditelji i učenici bili su obavešteni o tome da se školska godina završava iz tabloida. Bili su obavešteni iz „Informera“.

Da li vi znate da postoje neki psiholozi, da postoje pedagozi, da postoje nastavnici u školama, da postoje neki sindikati prosvetara, koji bi takođe mogli da se pitaju da li je potrebno završiti 14 dana ranije školsku godinu? Da li je moguće da vi o tome nemate ništa da kažete i da se o tome ovde nije rekla nijedna jedina reč?

Ono takođe što hoću da naglasim jeste da je možda školska godina trebalo da se obustavi, na primer, nakon tragedije koja nas je zadesila. Možda su tada trebali neki ljudi da kažu – hajde da sačekamo, pošto smo svi bili u stanju šoka šta nas je zadesilo. Možda su tada trebali da kažu – obustavljamo na 10 dana, pa ćemo nakon toga da nastavimo.

Onda vidim neke vaše ljude koji gostuju po emisijama i, na primer, kada se priča o smeni REM-a, kada se priča o smeni rukovodstva RTS-a, molim vas samo da utišate malo…

Dalje, onda pričate o nekim procedurama. Onda pričate da ne može to tako, kakvi su naši zahtevi, da mora da prođe 30 dana, pa mora da prođe 60 dana, a kada je škola u pitanju, kada je obrazovanje u pitanju tada može. Tada jedan čovek kaže – e, obustavljamo školu i završava se školska godina.

Vi ste dužni da, po Ustavu Republike Srbije, obezbedite deci kvalitetno obrazovanje. Vi to ne radite. Ovo je treća uzastopna godina koja se neregularno završava. Pričala sam sa prosvetnim radnicima srednjih škola i osnovnih škola. Tamo je rasulo. Kažu da Ministarstvo stalno šalje kako treba da se radi, pa svaka škola radi kako misli da je najbolje. Onda na kraju se čudite otkud protesti. Evo, građani, otkud protesti. Dogorelo je do nokata. Ovo su poslednji vapaji svih mladih ljudi, pre nego što spakuju kofere i odu iz zemlje.

Ne može ovako. Ne može se prekidati školska godina kada jedan čovek o tome odluči. Ne mogu se ljudi preusmeravati, na primer, u privatne klinike, zato što doktori kažu da će se doći brže na red i da je tamo sigurnije. Ne mogu nam kriminalci biti u jutarnjim programima. Ne smemo živeti u strahu da ćemo odvesti dete u školu i da će ono tamo doživeti vršnjačko nasilje ili, ne daj bože, nešto gore. Mi moramo da se izborimo za bolju Srbiju. Ljudi, ne može se školska godina prekidati kada to kaže jedan čovek u državi. To se tako ne radi.

Zbog toga, pozivam sve mlade ljude, pozivam prosvetare, pozivam nastavnike osnovnih škola, pozivam profesore srednjih škola, univerzitetske radnike, da se izborimo za bolju Srbiju, za dostojanstvenu Srbiju. Nama obrazovanje treba da bude jedno od glavnih strateških i bitnih ciljeva. Nama je obrazovanje svedeno na nulu.

Znate šta kažu deca sada kada pitaju profesori da li hoće da se popravljaju ocene ili neće? Kažu – pa nema potrebe, šta će nam obrazovanje, svakako ćemo kupiti diplome, svakako ćemo se zaposliti putem stranke. Molim vas, ovo mora da prestane.

Zbog toga pozivam sve građane da izađu na protest u petak ispred Narodne skupštine i da se borimo za dostojanstvenu Srbiju, za dostojanstvene ljude i za dostojanstven rad. Hvala.

Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja u vezi problema sa kojim se suočavaju Dom zdravlja i Opšta bolnica u Jagodini, ali ne samo ove jagodinske zdravstvene ustanove, već i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.

Naime, već dugi niz godina postoji, kako bih rekao, neka vrsta neusaglašenosti između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po pitanju kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova. Kadrovskim planovima koje donosi Ministarstvo zdravlja utvrđuje se ukupan broj zaposlenih po kadrovskoj strukturi koja se priznaje zdravstvenoj ustanovi. To praktično znači da će se tom priznatom broju radnika obezbediti radni odnos na neodređeno vreme i plate koje se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Međutim, prijavljivanje i ugovaranje zaposlenih kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je sasvim druga priča. Osnovi problem zdravstvenih ustanova je nesklad i razlika između broja priznatih radnika po kadrovskom planu i broja radnika koje finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tzv. ugovorenih radnika.

Kao razlog zbog koga je nemoguće zaposliti onoliko radnika koliko je utvrđeno kadrovskim planom navode se normativi koje je dao Institut za javno zdravlje „Batut“. I to bi bilo logično i to bi bilo dobro i ispravno ukoliko bi se zahtevom tražilo zapošljavanje preko broja utvrđenog kadrovskim planom. Međutim, nemogućnost zapošljavanja radnika u okvirima kadrovskog plana predstavlja problem zdravstvenim ustanovama i stanovište zdravstvenih ustanova jeste da kadrovski plan mora biti ispoštovan od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

S druge strane, i ti postojeći normativi su, kako bih rekao, jako niski i diskutabilni, u smislu da se do njih dolazi na osnovu broja stanovnika, a pritom se ne uzimaju u obzir, na primer, raseljena i izbegla lica kojih u Jagodini ima nekoliko hiljada. I ta lica, ti ljudi, žive u Jagodini i leče se i u Domu zdravlja i u Opštoj bolnici u Jagodini. Jednostavno, ta lica nisu obuhvaćena.

Što se tiče Opšte bolnice u Jagodini, u toku epidemije kovida-19 zaposleno je ukupno 37 lica, medicinskih sestara, tehničara, zbog povećanog obima posla na određeno vreme. Smatramo da je potrebno hitno rešiti pravni status ovih zaposlenih, jer oni na određeno vreme rade duže od dve godine, a ugovaraju se na svaka tri meseca. Opšta bolnica u Jagodini ima devet neugovorenih radnika, koji zbog blokade računa ne primaju platu. U Domu zdravlja u Jagodini 87 zaposlenih pre neki dan je ugovoreno do 31. avgusta. Moje osnovno pitanje je – da li će i kada biti ugovoreni radnici po strukturi do broja koji je utvrđen kadrovskim planom?

Inače, u Opštoj bolnici u Jagodini neophodno je zaposliti još 10 čistačica. Naime, od broja 43, taj broj je spao na 29 i pritom je starosna i zdravstvena struktura jako nepovoljna. U Opštoj bolnici se takođe pojavio, nažalost, iznenada jedan veliki problem, a to je da je u jednom kratkom vremenskom periodu ostala bez četiri anesteziologa, a u naredne dve godine još dva anesteziologa će otići u penziju. Tako da je potrebno zaposliti nove lekare, uputiti ih na specijalizaciju, a u međuvremenu omogućiti pomoć drugih zdravstvenih ustanova Opštoj bolnici u Jagodini. U tom smislu, potrebna je i neophodna pomoć i Ministarstva zdravlja i ovom prilikom apelujem na Ministarstvo da pomogne u rešavanju ovih problema. Hvala.